Ti si života moga tajna i tema pesama svih

[...indigo child...]

Ona i kad hoda, pleše i sva zrači,
njišuć lelujavu, sedefnu odeću,
nalik na dugačke zmije, što ih vrači
na vrhu štapova u taktu okreću.

Ko što su pustinjsko nebo i oluja
hladni naspram ljudskog stradanja i plača,
il ko duge mreže okeanskih struja
- tako ravnodušno i sporo korača.

Oči su joj kao brušeno kamenje,
u tom čudnom biću povremeno sevne
anđeo zapleten s telom sfinge drevne,

Sve je tu dijamant, zlato i plamenje:
Blista, poput zvezde zalud ožežene
hladno veličanstvo nerotkinje-žene.


/ Šarl Bodler /​

 

[Branko Lori]

 

[Svjetlanaa]

 

[Mala sanjalica]

Zagledaće se vetrenjača u moje ugasle oči
i neće naći svoj odraz izgubljeni.
Neko će negde da se nagne nad tihu reku misli u seti.
Prhnuće u svet tuge što su bile u meni.
I pognuće glave daleki suncokreti.

Branko Miljković

 

[gost 374584]

 

[Branko Lori]

 

[gost 378342]

Kako ide ona pesma iz tv serije... "... moja ljubav ima snagu vala, ti za ljubav nisi znala, sve dok tebe nisam sreo jaaaa..."

 

[Jan Hus]

 

[Branko Lori]

 

[gost 374584]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[gost 374584]

 

[Branko Lori]

 

[Mala sanjalica]

Ovo će se neizvesno kretanje završiti
SuncOvo će se neizvesno kretanje završiti
Suncem. Osećam to pomeranje juga
U svom srcu.Branko Miljković

 

[gost 374584]

 

[Branko Lori]

 

[Jan Hus]

 

[Branko Lori]

 

[gost 374584]

 

[Branko Lori]

http://fs5.****************/images/160420/g2h944so.jpg

 

[gost 374584]

 

[Branko Lori]

 

[Mala sanjalica]

''Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle… nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca. Niti iščekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese
pa da po ko zna koji put pročitamo reči koje su drhtavom rukom pisane; “ljubim te”, “mislim na tebe”, “nedostaješ mi”. Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine… Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobeći ne može...''Desanka Maksimović

​

 

[Svjetlanaa]

Znaš kada nekoga voliš neobjašnjivo.
Toliko svakog trena izobiljem fali ti.
Znaš da drugom vječnošću pripada.
A bio bih najsretniji kad bi nestala.
T.LJ.