Tetka Vida
Žena čije carstvo je bila kuhinja je svakako mamina starija sestra, moja tetka Vida.
Kako se udala dosta mlada, tako su i njeni sinovi dosta stariji od nas, a kako nije imala ćerku – nije teško pogoditi da smo se odlično slagale i jako volele.
Kako bih je opisala?
Jedostavna, fina, nekako rođena da bude domaćica sa velikim „D“ i da u tome uživa.
Postavljala se tako kao da je jedva čekala da ima kome da „ugađa“ i ispunjava želje, ništa joj nije bilo teško, a mi smo godinama mami „probijali glavu“ kako nam je tetka Vida donosila doručak u krevet.
Kada ona, bilo mami ili mlađoj tetki kaže nešto kao: „Ja to ovako pravim“ to postaje zakon, i više niko ne postavlja pitanje da li je tako bolje ili ne: tetka Vidi se po pitanju kuhinje i spremanju jela verovalo bezrezervno.
Sa pažnjom je čitavog života prikupljala recepte i savete od drugih, nikad joj nije bilo teško da pita, ali ni da sama proba, eksperimentiše, dođe do nekog sopstvenog ukusa. Ja sam volela da, nakon što sam počela da se muvam po kuhinji, čujem maminu opasku: „Ti ko’ tvoja tetka Vida“ ili „Tebe kao da je tetka Vida rodila“. Volela sam tu ženu, njenu neposrednu toplinu, njenu ljubav prema meni i drugima. Poput Laze, uvek je bila raspoložena da nekom drugom učini zadovoljstvo. Čak i kada su stigli njeni unuci – svrstavala me je zajedno sa njima i ono najlepše iz kuće ravnopravno delila na njih i na mene.
Uvek sam sa uživanjem i radošću odlazila i boravila kod tetka Vide. U porodici se dugo prepričavao događaj kada je teča službeno bio u Zrenjaninu i pozvao me da pođem sa njim. Iako sam imala samo 4 godine – znala sam šta hoću. I tako su me spakovali pa smo on i ja krenuli vozom za Kovačicu, gde su tada živeli. Kad smo izašli iz voza u mrak (nije bilo struje), teča se uplašio da ću početi da plačem... Ali, meni je bilo zabavno, i sve je proteklo bez problema. Kad smo stigli kod tetka Vide, nisam propustila da ispričam kako je teča pričao sa nekom tetom u vozu... Godinama su se svi na to smejali.
Dok sam bila tako mala, bilo da sam u gostima kod tetka Vide sa bratom ili sama – birali smo šta će nam kuvati i kakve poslastice će nam spremati. Kasnije, kada sam poodrasla, i dalje sam volela da odem kod tetka Vide, ali sam se zavlačila kod nje u kuhinju, malo zato da joj pomognem a mnogo više da sa njom razgovaram i „skupljam znanje“.
Sve to je toliko „usvojeno“ i kod mame i kod mene da je jako teško uopšte razdvojiti i setiti se šta se sprema po tetka Vidinim uputstvima i savetima.
Posebno lepo i vredno u tetka Vidinom pripremanju hrane je to što je jednako pažnje poklanjala i najjednostavnijim jelima kao i onima za koje zaista treba imatio neko umeće. U stvari, njoj je sve bilo „za čas“, njoj ništa nije bilo dovoljno komplikovano da se tome ne bi i posvetila.
Uz nekoliko vrsti kolača koji se uredno prave u našoj kući, zadržalo se tetka Vidino ime. Žerbo kocke su jedan od mojih omiljenih kolača, rado ih pravim i svima se dopadaju. Ovaj tetka Vidin recept se pokazao kao najbolji.
Žerbo kocke
Umesi se testo i podeli na 4 dela.
Fil:
Sve se lepo izmeša
Prvi komad testa razviti na veličinu pleha ili malo veće – da bočne ivice pleha budu obložene testom sa oko 2cm (ja to uvek radim pomoću dva papira za pečenje... objasnila sam kod pite sa medom, što je, koliko mi je poznato, takođe tetka Vidin recept) i staviti na dno pleha. Premazati ga pekmezom od kajsija (4-5 kašika) i preko posuti 1/3 mešavine oraha i šećera. Postupak ponoviti još dva puta. Preklopiti četvrtom korom i staviti kolač da se peče na umerenoj vatri.
Kada je kolač gotov, ivice nožem odvojiti od stranica pleha i izručiti ga na ravnu površinu. Preliti glazurom od čokolade (100g čokolade istopiti na pari sa 3 kašike ulja).
Inače, od tetka Vide sam naučila da torta koja se nosi u svadbu ili na poklon ne mora da se nosi – cela, odnosno krajevi mogu da se iseku pa se torta tek tad „završi“ – kako bi oni koji ne idu u goste mogli da je probaju. „Šta oni znaju koliki je moj pleh“ objesnila bi tetka Vida.
Žena čije carstvo je bila kuhinja je svakako mamina starija sestra, moja tetka Vida.
Kako se udala dosta mlada, tako su i njeni sinovi dosta stariji od nas, a kako nije imala ćerku – nije teško pogoditi da smo se odlično slagale i jako volele.
Kako bih je opisala?
Jedostavna, fina, nekako rođena da bude domaćica sa velikim „D“ i da u tome uživa.
Postavljala se tako kao da je jedva čekala da ima kome da „ugađa“ i ispunjava želje, ništa joj nije bilo teško, a mi smo godinama mami „probijali glavu“ kako nam je tetka Vida donosila doručak u krevet.
Kada ona, bilo mami ili mlađoj tetki kaže nešto kao: „Ja to ovako pravim“ to postaje zakon, i više niko ne postavlja pitanje da li je tako bolje ili ne: tetka Vidi se po pitanju kuhinje i spremanju jela verovalo bezrezervno.
Sa pažnjom je čitavog života prikupljala recepte i savete od drugih, nikad joj nije bilo teško da pita, ali ni da sama proba, eksperimentiše, dođe do nekog sopstvenog ukusa. Ja sam volela da, nakon što sam počela da se muvam po kuhinji, čujem maminu opasku: „Ti ko’ tvoja tetka Vida“ ili „Tebe kao da je tetka Vida rodila“. Volela sam tu ženu, njenu neposrednu toplinu, njenu ljubav prema meni i drugima. Poput Laze, uvek je bila raspoložena da nekom drugom učini zadovoljstvo. Čak i kada su stigli njeni unuci – svrstavala me je zajedno sa njima i ono najlepše iz kuće ravnopravno delila na njih i na mene.
Uvek sam sa uživanjem i radošću odlazila i boravila kod tetka Vide. U porodici se dugo prepričavao događaj kada je teča službeno bio u Zrenjaninu i pozvao me da pođem sa njim. Iako sam imala samo 4 godine – znala sam šta hoću. I tako su me spakovali pa smo on i ja krenuli vozom za Kovačicu, gde su tada živeli. Kad smo izašli iz voza u mrak (nije bilo struje), teča se uplašio da ću početi da plačem... Ali, meni je bilo zabavno, i sve je proteklo bez problema. Kad smo stigli kod tetka Vide, nisam propustila da ispričam kako je teča pričao sa nekom tetom u vozu... Godinama su se svi na to smejali.
Dok sam bila tako mala, bilo da sam u gostima kod tetka Vide sa bratom ili sama – birali smo šta će nam kuvati i kakve poslastice će nam spremati. Kasnije, kada sam poodrasla, i dalje sam volela da odem kod tetka Vide, ali sam se zavlačila kod nje u kuhinju, malo zato da joj pomognem a mnogo više da sa njom razgovaram i „skupljam znanje“.
Sve to je toliko „usvojeno“ i kod mame i kod mene da je jako teško uopšte razdvojiti i setiti se šta se sprema po tetka Vidinim uputstvima i savetima.
Posebno lepo i vredno u tetka Vidinom pripremanju hrane je to što je jednako pažnje poklanjala i najjednostavnijim jelima kao i onima za koje zaista treba imatio neko umeće. U stvari, njoj je sve bilo „za čas“, njoj ništa nije bilo dovoljno komplikovano da se tome ne bi i posvetila.
Uz nekoliko vrsti kolača koji se uredno prave u našoj kući, zadržalo se tetka Vidino ime. Žerbo kocke su jedan od mojih omiljenih kolača, rado ih pravim i svima se dopadaju. Ovaj tetka Vidin recept se pokazao kao najbolji.
Žerbo kocke
- - 200g masti
- - 2 kašike šećera
- - ½ kašičice sode bikarbone (može i bez)
- - 400g brašna
- - Kvasac rastopljen u malo mleka
Umesi se testo i podeli na 4 dela.
Fil:
- - 250g mlevenih oraha
- - 250g šećera
Sve se lepo izmeša
Prvi komad testa razviti na veličinu pleha ili malo veće – da bočne ivice pleha budu obložene testom sa oko 2cm (ja to uvek radim pomoću dva papira za pečenje... objasnila sam kod pite sa medom, što je, koliko mi je poznato, takođe tetka Vidin recept) i staviti na dno pleha. Premazati ga pekmezom od kajsija (4-5 kašika) i preko posuti 1/3 mešavine oraha i šećera. Postupak ponoviti još dva puta. Preklopiti četvrtom korom i staviti kolač da se peče na umerenoj vatri.
Kada je kolač gotov, ivice nožem odvojiti od stranica pleha i izručiti ga na ravnu površinu. Preliti glazurom od čokolade (100g čokolade istopiti na pari sa 3 kašike ulja).
Inače, od tetka Vide sam naučila da torta koja se nosi u svadbu ili na poklon ne mora da se nosi – cela, odnosno krajevi mogu da se iseku pa se torta tek tad „završi“ – kako bi oni koji ne idu u goste mogli da je probaju. „Šta oni znaju koliki je moj pleh“ objesnila bi tetka Vida.
na svemu....i laku noć divna dušo 
, samo slika ova što ikebanu prikazuje na sebe sumnju baca..