Teslin muzej se seli

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
69.764

Теслин музеј сели се до 2027. из Крунске на Дорћол​


677z381_12-65aa72f3604e9.jpg

(Фото: М. Спасојевић)
„Снага и светлост” постаће дом Музеја Николе Тесле до отварања специјализоване међународне изложбе Експо 2027. у Београду. До тада здање бивше термоелектране на Дорћолу биће обновљено како би заоставштина српског научника могла да буде пресељена из зграде у Крунској улици, сазнаје „Политика”. Реконструкција која се годинама најављује, а ни после три године од како је Влада Србије Теслином музеју доделила културно добрo на коришћење у улици Дунавски кеј не почиње нашла се на списку пројеката који ће бити обновљени у сусрет манифестацији која ће се одржати у Сурчинском пољу. Осим термоелектране „Снага и светлост” на списку објеката који ће бити преуређени, како сазнајемо, јесте и зграда бивше Главне железничке станице која је такође одлуком владе крајем 2020. године додељена Историјском музеју Србије, а чија обнова до данас није почела.
– Идеја је да „Снага и светлост” постане и истраживачки центар, место где ће се популаризовати наука. То здање је неупоредиво веће од музеја у Крунској који има око 200 квадрата, а из године у годину бележи све већу посећеност. Бројне туристе и госте очекујемо за Експо и имаћемо шта да им покажемо у новом музеју на Дорћолу – каже наш саговорник упућен у овај пројекат.
Колико би он могао да кошта, на који начин ће бити финансиран, како ће се доћи до пројекта обнове, архитектонским конкурсом или ће се директно бирати пројектант, зашто обнова „Снаге и светлости” до сада није почела само су нека питања која смо упутили министарствима културе и за јавна улагања. У писаним одговорима Министарство за јавна улагања јуче је навело:
– У припреми је међународни конкурс за студију изводљивости и идејно решење, након чега следи израда прво пројекта за грађевинску дозволу, а потом и пројекта за извођење. После тога ће бити могуће и расписивање набавке за извођење радова на реконструкцији објекта некадашње термоелектране „Снага и светлост” и претварању тог објекта у Музеј Николе Тесле.
За архитекте нема недоумица око тога да ли за објекат јавне намене и таквог значаја, будући да је реч о колекцији једног од највећих умова 20. века, треба организовати јавну архитектонску утакмицу како би се дошло до најбољег решења за преуређење „Снаге и светлости”. Али то истовремено значи да се одустало од идејног решења архитекте Андреја Мишића који је предвидео да у комплексу од 70.000 квадратних метара буде институт Музеј Никола Тесла као истраживачки центар са изложбеним, едукативним просторима… Мишић је идеје преточио у магистарски рад који је 2015. године одбранио на италијанском Универзитету Политекнико ди Милано. Исте године његов пројекат представљен је у Музеју Николе Тесле градским властима, а 2017. тадашња Влада Србије формирала је радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу. Две године касније уследио је обрт са зградом Главне железничке станице као новим седиштем Теслине заоставштине. Али и нове дилеме да ли ће у здању на новом Савском тргу бити музеј средњовековне Србије или ће се ту уселити Историјски музеј Србије. Исте године 2020. оснивачка права Музеја Николе Тесле одлуком владе прелазе са Града Београда на Републику Србију, а тај извршни орган власти одлучује да Теслу премести на Дорћол, а Историјски музеј Србије у зграду некадашње Главне железничке станице која је до последњег тренутка била озбиљан конкурент старој електричној централи. Пре неколико година њена унутрашњост је очишћена.
Термоелектрана „Снага и светлост”, бисер индустријске архитектуре, подигнута је између 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. За споменик културе проглашена је 2013. и тај статус све оне који буду сређивали то здање на траси некадашње пруге а будућег линијског парка обавезује да сачувају његову аутентичну спољашњост.
Дужност да то учини са деловима тог комплекса – решеткастим краном, црпном станицом, филтерским постројењем и такозваном марином (индустријски рукавац) има и компанија „Себре”, инвеститор стамбено-пословног комплекса „Марина Дорћол” који ће почети да се гради ове године на једној од суседних парцела. Када те објекте обнови, њихова намена биће јавна и инвеститор ће их предати граду на коришћење. Осим тога, „Себре” је ангажовао стручњаке да анализирају статику термоелектране „Снага и светлост”, навела је та компанија у писаним одговорима нашем листу.
– Анализа је утврдила да изградња пројекта „Марина Дорћол” неће имати никаквог утицаја на објекат термоелектране „Снага и светлост”, као и да је конструкција овог објекта у добром стању – истакли су у „Себри” и доставили документ који то и потврђује.

 
тврдећи да је Савчић још 1928. покушао да га подмити, због чега је тужен за клевету 1930, али је истрага прекинута, због смрти оптуженог.

Čitam wiki o prošlosti objekta...
 
После потписивања концесионог уговора, Швајцарска група је у Базелу 1930. године основала Акционарско друштво „Снага и светлост“ (Force et Lumiérе), с капиталом од шест милиона швајцарских франака[10] и филијалу у Београду са капиталом од 66 милиона динара.[16]

Kamo sreće da Švajcarci kupe i Srbiju...
Skoro jedan vek kasnije...
 
Изабрани терен на коме је изграђена термоелектрана је био веома несигуран. На 30 m испод површине тла су се налазили слојеви пешчаног материјала са незнатном количином иловаче.[17] Због тога је у тло термоелектране уграђено 665 стубова, чије је постављање трајало два месеца.
 
Термоелектрана је производила струју напона 6.600 V на 50 Hz.[10] Мада је била предвиђена за четири, у почетку је имала само три енергетске јединице. Инсталисани су турбогенератори фирме „Brown, Boveri & Cie“.[10] Капацитет је износио три пута по 6.400 киловата[20] (19.200 kW) и предвиђено је да се проширује до 30.000 kW снаге. Постојала је и једна помоћна турбина од 500 kW, са генератором ниског напона.[1

Tesla nije bio protiv termalnih elektrana?

За потребе термоелектране у речном току су изграђени лука, место за одлагање угља дужине 140 m и ширине 58 m, са капацитетом складиштења 38.000–55.000 тона угља (за шест недеља рада) и комплекс зграда, са котловским постројења, димњаком за одвођење гасова и пепела висине 85 m, машинском халом, разводним постројењима, управном зградом и канцеларијама, станом за чувара, радионицом за одржавање и санитарним чворовима за раднике, зградом са прекидачима и растављачима.[17]
 
Електрична енергија се из термоелектране спроводила далеководима до трафо-станица, од којих је једна била у улици Кнегиње Милице (6,3/3,15 kV), где се струја мерила и даље разводила у варошку мрежу помоћу 12 кабловских линија, а друга трафо-станица се налазила код кафане „Мостар“, одакле се струја разводила под напоном од 6 kV помоћу 8 кабловских линија.[17]

Дозвола за употребу термоелектране је издата 23. септембра 1932. године.[10]
 
Изградњом Термоелектране „Снага и светлост“ први пут је почела да се користи нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом, која је знатно унапредила електроенергетски система града.[22] У осталим градовима замена на мрежу наизменичне струје је ишла спорије, и трајала је до 1958. године.[20]

Možda je ovo najzanimljiviji detalj...
 
Године 1938. додата је и четврта енергетска јединица снаге 12.500 kW, тако да је укупна снага централе износила 31.700 kW. Пред Други светски рат, централа је снабдевала електричном енергијом Београд са око 320.000 становника.[17

Beogradić.

Ste znali da ima pozorište u UK koje se zove Belgrade?
Nisam zapamtio u kom mestu..
U kvizu Pointless videh...
 
Након рата у извршном одбору НО града Београда испитивана је правна ваљаност уговора склопљеног са Друштвом швајцарских банака и утврђено је да уговор нема правну важност, с обзиром на малверзације и фалсификате приликом његовог закључивања.[28] Тако је решењем о национализацији из 1947. термоелектрана прешла у државну својину,.[17]

Šta je pravda.
Šta je lopov.
Šta je ugovor...

Rat...
 
Након што је 1967. године изграђена нова топлана на мазут, Термоелектрана „Снага и светлост” је прешла у хладну резерву.[17] Разматрала се могућност њеног претвара ња у топлану, ради загревања индустријских стамбених зграда у том делу Београда.[23] Међутим, због „дотрајалости“, електрана је крајем 1969. године потпуно искључена из електричне мреже,[17] а у њеној непосредној близини почела је изградња Топлане „Дунав“, која је и данас у функцији

Više od 50 godina služi čemu?
Doduše deset godina kako je zaštićena kao kulturno dobro...

Конструкција електране је толико стабилна да се стандардним техникама није могла срушити, због чега је опстала до данас.[32]
 
Poslednja izmena:
Видећемо шта ће са свим тим бити... Електрана је право место за Теслин музеј... Насеље које намеравају да ставе у близини не подржавам. Ако се све то направи, то ће заклонити поглед на електрану са Дунава - а једино са реке и може слободно да се види, у свој својој величини.
 
Не селе сајам/логор нигде.

Обновиће барем нешто од зграда, оно што је преживело рат и неодржавање у миру.

А Теслин музеј ће бити у бившој електрани Снага и светлост.
 
Према Теслиној заоставштини смо се досад односили, најблаже речено, крајње неодговорно. Не видим ни један једини знак који би указивао на то да ће се тај однос промијенити на боље, напротив. Не би ме чудило и да у тим пресељењима не зафали понешто од заоставшине која, узгред буди речено, још нема ријешен правни статус, наиме, све ствари у музеју су, као лична својина Саве Косановића, тада основаном музеју дате на реверс и... тако стоји до дана данашњег.
 
msm da je Teslina ostavština podeljena na tri dela , i to od strane amera
deo koji su dali da dođe u Srbiju
deo koji su zadržali i iskoristili Tesline smernice, i
deo koji je još kod njih ali po njihovom mišljenju još im nije vreme za objavljivanje
ima poprilično naučnih radova na koje je Tesla radio , a nema ih da vide svetlo dana
 
Ко зна да ли је и ово коначно место... Углавном, где год да буде пресељен, музеј ће бити на много пространијем месту.

https://www.politika.rs/scc/clanak/609210/Muzej-Nikole-Tesle-bice-u-bivsoj-Vapinoj-fabrici-hartije
Музеј Николе Тесле биће у бившој Вапиној фабрици хартије

677z381_teslin-muzej.jpg
Најмањи проблем је локација. И садашња Генчићева кућа не би била проблем (додуше и њен прави статус је споран), много већи проблем је што се на сређивању фундуса ради откко је отворен музеј, дакле од чини ми се 1952, а још није сређен. Више је него очигледно дас се то отеже намјерно. То средити, дигитализирати и дати јавности на увид је мноиго значајније него фарбати зграде, премјештати све овдје или ондје...
 
msm da je Teslina ostavština podeljena na tri dela , i to od strane amera
deo koji su dali da dođe u Srbiju
deo koji su zadržali i iskoristili Tesline smernice, i
deo koji je još kod njih ali po njihovom mišljenju još im nije vreme za objavljivanje
ima poprilično naučnih radova na koje je Tesla radio , a nema ih da vide svetlo dana
Званично, све је наслиједио Сава Косановић (остаи насљедници су се одрекли у његову корист). Наравно да су покупили све па добро претресли шта им је занимљиво и дали само оно што им се тад чинило да могу дати, али то можда никад нећемо сазнати. Први Теслин биограф, Маргарет Чејни, писала је да постоје 3 нивоа заштите неких његових докумената, преко првог је некако и успијевала прећи спремајући грађу за биографију, преко другог никако, а о трећем није могла ни сањати да ће јој бити доступан.
Нажалост (и на нашу срамоту), управници музеја су (част ријетким изузецима) биле политичке фигуре које о томе нити знају ишта нити их је брига.
 
Најмањи проблем је локација. И садашња Генчићева кућа не би била проблем (додуше и њен прави статус је споран), много већи проблем је што се на сређивању фундуса ради откко је отворен музеј, дакле од чини ми се 1952, а још није сређен. Више је него очигледно дас се то отеже намјерно. То средити, дигитализирати и дати јавности на увид је мноиго значајније него фарбати зграде, премјештати све овдје или ондје...
Јесте, али лакше је када имаш довољно места.

При сељењу у већи простор ће музеј моћи коначно да се "распакује".

О дигитализацији, код нас, сам видео све и свашта, ту нисам оптимиста. Али, у новом већем простору ће свакако моћи да буде изложено више ствари, и поготово да не буду густо натрпане.
 

Back
Top