KITOVI.
U prva dva izdanja svoje revolucionarne knjige „Poreklo vrsta“ Carls Darvin pise:
„Ja ne vidim teskocu da se rasa medveda vratila, putem prirodne selekcije postajuci sve vise akvaticna (vodena) sa njihovim navikama, sa vecim i vecim ustima, sve nadalje, kad su ta stvorenja producirala cudovisne kitove“.
Ta postulacija je bila sigurno previse apsurdna da se proguta, cak i od najvernijih pratilaca evolucije, tako da se taj segment povlaci iz svih drugih izdanja velikog mislioca.
Uticajni „Nacionalni geografski magazin“ pise:
„Kitovo poreklo do sadasnje monarske (kraljevske) velicine ocigledno pocinje pre 60 miliona godina, kad se dlakavi cetvoronozni sisar u potrazi za hranom i sklonistem upustio u pustolovinu usavsi u vodu. Kako su eoni prolazili, promena se polako desila: zadnje noge su nestale, prednje noge su promenjene u peraja, dlaka se povukla da bi se pojavio glatki pokrivac vrvnja (kitova mast). Nozdrve su otisle na vrh glave, rep se prosirio u riblji rep, i u vodenom svetu telo je postalo ogromno“.
Jednostavno, zar ne? Plivaci, pazite se! Ako nastavite da redovno plivate, vasi potomci ce kroz 50 miliona godina postati kitovi, ili bar delfini! Mada, za 30 miliona godina bi to bile bas fine sirene (pola-ribe, pola-devojke).
Salu na stranu, da vidimo koje „sitnice“ treba da zadovolji takav organizam:
1. Oci koje su podesene za vid u vodi i koje mogu da izdrze ogroman pritisak na velikim dubinama (neke vrste kitova mogu da rone preko tri kilometra u dubinu). Pod takvim pritiskom (100 puta vecim nego na povrsini vode), kitovi moraju da poseduju veliki broj specijalizovanih organa da bi funkcionisali pod takvim uslovima. Kitova krv sadrzi 50 % vise hemoglobina nego ljudska. Dok covek uzima samo 10-20 % vazduha koji udise za energiju, kit koristi 80-90 %.
2. Sve suvozemne zivotinje imaju karlicnu kost koja u produzetku drzi rep, koji se kao kod ribljih repova pokrece sa strane na stranu. Kit nema karlicu, vec potpuno razlicitu kostanu strukturu i rep koji se krece vertikalno, gore-dole.
3. Kitovi imaju jedinstvenu anatomiju pri radjanju mladih. Pre svega, muzjak i zenka ostaju partneri za ceo zivot. Pri rodjenju mladunce izlazi prvo sa repom napolje, tako da majka, koja poseduje specijalne misice na mlecnim zlezdama, moze da ubrizga mleko u usta mladunceta – bez tog anatomskog uredjaja mladunce bi se udavilo ili uginulo zbog neuhranjenosti. Kitovo mleko je najbogatije od svih sisara: 42 % masti i 12 % proteina, u poredjenju sa 4,4 % masti i 1 % proteina kod coveka.
4. Specijalna vrsta glatke koze bez dlaka koja smanjuje turbulenciju pri plivanju, koja omogucava kitu da se krece u vodi preko 50 km na sat.
5. Za razliku od svih drugih sisara, kitovi nemaju povezanost izmedju nosa koji se nalazi na vrhu glave i usne duplje, sto dozvoljava kitovima da se hrane pod vodom bez problema mesanja sa organom za disanje.
6. Kitovi imaju pojacano obezbedjenje bronhijalnih cevi koje obezbedjuju prolaz vazduha pri pritisku kad rone na velikim dubinama.
7. Kitovi imaju sonar ili sistem za lokaciju, koji kroz odjek precizno odredi daljinu i pravac objekta. To stvaralastvo je omoguceno specijalnom strukturom uva koje je odvojeno od lobanje membranom, tako da nezavisno primaju zvuke. Neki od kitova, kao sto su balin kitovi, komuniciraju na vrlo niskim frekvencijama (50 herca ili manje), koje se transmituju na velikim daljinama do 100 kilometara. To je kao da dva coveka razgovaraju, jedan u Beogradu, drugi u Valjevu, bez telefona.
8. Kit je jedina zivotinja koja ima balin (kitova kost) koja se sastoji od nekoliko stotina ploca koje sluze za filtriranje hrane.
9. Jedinstvena ekonomija potrosnje kiseonika. Za vreme dugotrajnog ronjenja samo se mozak, srce i rep (koji je neophodan za kretanje), snabdevaju kiseonikom.
10. Prilikom lova kitovi plivaju spiralno, pustajuci vazdusne mehurove stvaraju zavesu, slicno ribarskoj mrezi, i tako zgrnu planktone i druge male organizme kojima se hrane.
Neki kitovi imaju zvucnu lencu koja emituje talase kao snop, sto omogucava takvu preciznost da ljudsko kopiranje sa sonarom je cisti primitivizam u poredjenju sa sposobnostima kita.
I pored svih tih fantasticnih specificnosti koje su jedinstvene osobine kitova, evolucionisti postavljaju deset hipoteticnih linija i preko pedeset kolateralnih (pobocnih) fosilnih grana koje „mozda“ vode ka kitu.
Zoolog Daglas Devar pise u „Slucaj protiv organske evolucije“ (1968.):
„I kitovi i morske krave plivaju sa vertikalnim gore-dole pokretima repa. Takvi pokreti su onemoguceni suvozemnim zivotinjama zbog karlice, a dobro razvijena karlica je neophodna za svaku suvozemnu zivotinju koja upotrebljava zadnje noge za kretanje. .. Ja sam iznova i iznova pitao evolucioniste da opisu ili nacrtaju skelet stvorenja cija karlica je anatomski na pola puta izmedju kita i morske krave u jednu ruku, i suvozemnog cetvoronosca u drugu. Niko nije prihvatio taj izazov, i naravno, fosil takvog stvora nije nadjen, niti ce ikada biti nadjen“.
Verovatno, zbog te specificnosti i jedinstvenosti, jedino se kit pominje po imenu u stvaranju zivotinjskog sveta sa napomenom da je to posebna vrsta:
„I stvori bog kitove velike i sve zive duse sto se micu,
Sto provrvjese po vodi po vrstama svojim,..."
...........