TBF ekipa

Zatocen u cibi od par stotina hektara, al' nema tih para da se isprdnem iz ovog cmara, od ekipe i atmosfere šta me stavila u tažak položaj da proucavan pravila.
U šumi od betona di svi cekamo premije, grintaviji od Jeremije, kroz život nas vode kemije, i sve je crno, bijelo ili zeleno, jebate led, šta sve necemo ucinit za dovest se u red.
Toliko se trudimo za pronac spas, ostacemo trudni. Tu je malo zabave za nas. Tu je malo šta vridnije od pišljiva boba, sve je potrošna roba.
'Ko voli, nek izvoli i nek proba, puno šarenih bombona ustvari jedemo govna.
A di je istina? Prikrivena, ušivena u pergamentima bez imena. Okovana u lance birokracije, zaboravljena u labirintima racionalizacije.
Zbog paleži, cenzure i transkripcije, duhovne policije, živimo u svitu laži i fikcije, a guzonje iz lože nas svako malo lože, rob voli bit rob drugacije ne može.

Ja sam nervozan i prazan, stari splitski spazam.

Da li je pojava božjeg sina vrijednija od eksploatacije monstruma cenzure i medija? Da li su zaista vidjeli božjeg sina, ili tu ima nešto što skriva se vješto. Zaista, kakve ce biti mase, kad je nekima stalo da zna se malo. Možda nikada necemo ni znati i samo cemo ratovat i patit dok ce vragovi krasti. Zato živimo do pola, puni straha i vjere, i skrivenog bola. U blatu materije i privatizacije, topovsko meso na bedemu šta dili civilizacije. Daleko od boga, daleko od istine, takvo je vrime, moderno je bit bez vrline. I eto, grad nam postaje geto, nista nam nije sveto al' doce ljeto pa ce sve to na trenutak biti u redu, i poredak stvari, stari, ja cu zavarit. U kavezu slucaja i eksperimenata slobodna duša je virus u programu društva.

Samo sam uteg na vagi univerzuma, na njoj balansira ravnoteža mog uma. Skepticnost me vezala za iskustva, ne želim bit artikal na štandu potrošackog društva.I šta sam usrid svemira? Nemam mira nocima dok mi smisao egzistencije nestaje pred ocima, cini se, samo šeprtlja u ocima ispravnih i ispranih dok nam priti 84, sve je super, hvataj let, zajaši internet i hrli u vrli novi svijet. Puši u balon pun informacija, napetost raste al' to je demokracija i nema straha jer rodena je nacija, novo igralište svjetskih korporacija. Igra se zove ugrabi svoj komad kolaca, prodaj i stavove ako se dobro placa i biraj šta ceš: Budu, Allaha il' Krista, il' si ateista, stvar je ista sve dok si materijalista. Standard površne mode, kako dode, tako ode, masu seksa bez kompleksa s puno some i keksa. Kemija, igracke i žene okrecu svijet, ukljuci se il' iskljuci ali uvik prati svoju svijest i slobodno biraj- komercijala ili budala, žrtva na oltaru tudih ili vlastitih ideala...

 
Nisam veliki fan hip pop muzickog izrazaja ali TBF je zakon ,imaju jake angazirane tekstove .Mladen Badovinac sarmira glasom :)))))))
Vecina njihovih pjesama je sa socijalnom notom .Nostalgicna odise zestokim buntom ,a sa druge strane nalikuje zalosnoj ispovjesti idealista .Himna nade,idealizma i glas buntovnika

Ima bit da san potrošija
i ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha
i bluesa
Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde
za one koji žele samo da žive i rade i ljube,
I smiju se svemu ka vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit, di su život i sloboda
Ka roba, koju će neki moćnik prodat
I ove stare melodije bude memorije
Čiste nostalgije,
I ne znan šta mi je
Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom
Sestra i ja, cili umazan slajom,
I sve je daleko i tajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno,
al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše
I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…'
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, I foto albumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta
I dio mene
Al vrate ga kiše,
I vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija i tuga.

Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit pa mislin,
tribalo je bit, jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji i pakal i raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi i kazni svakog onog gada
Željnog rata I žednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironično zaista, da citira Krista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
I to u mraku, u miješanom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I baš me je tamo donila roda
Da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan
A razliku između zla i dobra
Nisan naučija ni od fratra, ni hodže, ni popa
A kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa kad bijesni mržnja
razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek
Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.
Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore,
ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija i vica
Di su sritni ljudi i njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva i slobode
U svit ljubavi me misli vode
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć živit sretni
Razum, ljubav i znanje izgradit će raj
I znaj, neće biti ironije za kraj.

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top