СВЕТИ РАТНИК

Пре пар недеља отац Јоил је примио нас шесторо и посветио нам неколико сати. Постављали смо разна питања, па бих неке одговоре поделио са форумашима:

1. Потврдио је оно што смо знали о кока-коли: да јудео-масони приносе жртву сатани у виду спаљивања деце, и да се тај пепео ставља у суву материју од које се после по целом свету прави и флашира кока-кола. Није изричито рекао, али мислим да је смисао био да ништа од компаније кока-кола не треба куповати: фанту, спрајт, киселу воду итд.

2. О новим личним картама: "Можете их узети, али знајте да сте се тиме већ ухватили у коло са сатаном". Изричито је нагласио да се ни под каквим условима не сме дозволити стављање РФИД-ова на десну руку или чело (и на било који други део тела).

3. О крштењу кропљењем и немању благодати: "Јер ти знаш да је и најмањи делић једне капи свете водице довољан да освети цело тело? Они "зилоти" нам чине медвеђу услугу. Уместо да се боримо против других погубних ствари, морамо још енергију и на њих да расипамо."

Онда је испричао ону познату причу кад су се јавио зли дух у некој кући и почео да лупа ноћу по зиду, као са чекићем. Звали укућани католичког свештеника, но после његовог "освећења" куцање се удвостручило. "Не само да га није отерао, него је својим "освећењем" донео још једног демона. Ето, па видите на основу тога колико вреди и католичко крштење." Кад су после позвали нашег свештеника и овај прописно осветио кућу, демона није било више.

Да додам уз то: пред нашим очима је отац Јоил крштењем изгнао демона из једне девојчице, старе 7-8 година.

4. О исповести: "Не исповедам! Нек се свако исповеди код свог духовника. Гордост је опасна ствар."

5. О захтевима људи који дођи код њега за молитву: "Читам само молитве за здравље и за ништа друго!"

6. О благослову за брак: "Не дајем благослов за брак." Мислим да је смисао био, да он не зна да ли ће неког Господ позвати можда у монаштво - нисам поставио потпитање јер сам био утонуо у мисли зашто је тако одговорио. Сличан одговор сам добио и од оца Евтимија у Јошаници: "Не читам молитве за брак и проналажење брачног партнера."

7. О печалбарењу: "Благослов дајем једино за одлазак у православне земље. На запад, не."

8. На питање да ли су наступила последња времена и да ли нам ускоро предстоји Трећи светски рат, само је рекао: "Знаци су страшни."

9. Причао нам је и о свештеницима који граде велелепне куће и гараже на даљинско отварање за скупоцене аутомобиле, а своју цркву закључавају за зарђалим ланцем и катанцом. И о попадијама са налакираним ноктима и фризуром, док је у цркви прашина са два прста.

Итд. Људи, морате да доживите оца Јоила. Возом до Колашина, па комбијем (уз претходну најаву) још 15 километара изузетно лошим путем високо у планине. Кажу да је нуђено су оцу Јоилу да се асфалтира пут, но он је одбио јер не жели да му манастир постане туристичка дестинација. Ћириловац се налази на 1334 метра надморске висине, у прелепој природи.

Трудио сам се да што верније пренесем његове речи, екавизовано. Нек ми опрости Господ ако сам нешто погрешно пренео, или смисао изврнуо.
 
33. правило Лаодикијског Сабора
С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.

9. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допустити, да они, који припадају Цркви полазе ради молитве или службе у гробља или у такозване мученичке храмове јеретика, а који то чине, ако су верни, имају бити ван општења за неко време. Покају ли се и исповеде да су згрешили, нека се опет приме.

32. правило Лаодикијског Сабора
Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли бла¬гослови.

34. правило Лаодикијског Сабора
Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретичкима, или који су прије јеретици били, јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.

37. правило Лаодикијског Сабора
Празничне дарове, које шаљу Јудеји или јеретици, не треба примати, нити заједно с њима празновати.

38. правило Лаодикијског Сабора
Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју

6. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божји.

7. правило Лаодикијског Сабора
Који се обраћају из јереси....не смеју се примати док не предаду анатеми сваку јерес, а особито ону, у којој су прије били, и тек онда они које они називају вернима пошто изуче символ вере и буду помазани светим миром, нека се приме у општење светих тајни.
10. правило Лаодикијског Сабора
Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима

31. правило Лаодикијског Сабора
Ни са каквим јеретиком не сме се брак склапати или за такве давати синове или кћери, него напротив треба њих узимати, ако обећају, да ће (православни) хришћани постати.
 
Αξιον εστιν ως αληθως μακαριζειν Σε την θεοτοκον,

την αειμακαριστον και παναμωμητον και μητερα του θεου ημον.

Την τιμιωτεραν των Χερουβιμ και ενδοξοτεραν α συγκροτος των Σεραφιμ.

Την αδιαφθορως θεον Λογον τεκοθσαν, την οντως θεοτοκον Σε μεγαλυνομεν.




Достојно јест

Достојно јест јако во истину, блажити тја Богородицу,
присно блаженују и пренепорочнују и матер Бога нашего.
Честњејшују херувим и славњејшују, без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, сушчују Богородицу тја величајем.
 
LePiaf:
Mozda je zloduh BL-ov ushao u KiM-a? Da mi lepo njega vezemo za drvo i shibamo dok ne isteramo shejtana?
Jadan KiM.
Kliknite za proširenje...
Свети краљ кажњава насилнике

Ради заштите манастира од злих људи, царица Јелена (Душанова жена) поставила је челника Ивоја. Али уместо да брани манастир од насилника и пљачкаша, он је и сам почео да чини насиља и да пљачка манастир. Но убрзо га је стигла казна Светог краља: погинуо је на коњу на очиглед својих наоружаних људи. На место Ивоја буде постављен неки Јунац, који се још горим показао: тукао је монахе а игумана је затворио. Једне ноћи јави му се у сну Свети краљ у страшној визији, од које се насилник толико препао, да је изгубио моћ говора. Кад се пробудио, урлао је као дивља звер. После те визије у току седам недеља са њега је живо месо отпадало, док у највећим мукама није издахнуо.
 
СВЕТИ РАТНИК

Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се крећући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подижући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах. постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.
Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.
Затражио је воде и рекао: "Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!".
Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.
Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.
Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свештеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.
Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: "Исто као Свети Димитрије на овој Икони".
На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.
Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године. То је била година Првог српског устанка.
Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија, 8. новембра 1991. године
_________________
Абвун дбашмајо
 
"Дијалог са нехришћанским религијама" је, пак, нешто сасвим друго, нешто што представља свесно одступање чак и од оног дела хришћанске вере и знања који су се сачували код дела римокатолика и протестаната. Ово нису плодови "добрих намера" простодушног човека већ су пре плодови ђаволског "наговора" којем могу да подлегну само они који су се већ толико удаљили од Хришћанства да су практично постали многобошци, слуге "бога овог века" - сатане (2.Кор.4,4) и следбеници сваке интелектуалне моде коју може да инспирише само овај моћни "бог".
 
Радмила Мишев
СВЕТИ РАТНИК

Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.

У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.

Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.

Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.

Затражио је воде и рекао: "Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!".

Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.

Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.

Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.

Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: "Исто као Свети Димитрије на овој Икони".

На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.

Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.

То је била година Првог српског устанка.

Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,

8. новембра 1991. године.

Да се вратимо на ТЕМУ
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top