Super mario - neta (nekad i sad....skoro isto)

Soradze · 14.02.2022. u 15:21

LJILJA MMM:
Sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci

03.02.2022.

Ovo je reportaža rađena još 2012. godine o prelepom kanjonu Jagnilo i istoimenog reci na Homolju. Skoro je postavljen na stranicu Odbrana reke Mlave. Tu sam videla ovu lepotu i nastala je pesma. Dala sam je na dar onima koji su tu lepotu ovekovečili. Homolje, kao što znate, je davnih dana, a u poslednje vreme realizacija se bliži kraju, dato, prodato, izdato, kao i narod tog kraja (čitajte kako god želite) kanadskoj firmi Dundee za istraživanje i eksploataciju zlata i još koječega. Pri tome će se koristiti cijanid. Dakle, od prelepe prirode Homolja, meda, reka, šuma, sela i ljudi ostaće jalovište bez traga života. Za mene je to veleizdaja kao i Rio Tinto, kineske firme i sve ostale prodaje sopstvene zemlje za prljave tehnologije, obučene u bajku o silnom ekonomskom napretku. U toj bajci, napreduju jedino prodavci i ino rudarske kompanije. Ti ljudi, na Homolju se bore da sačuvaju svoja ognjišta, pravo na goli život sebe i svoje dece. Bore se za to da Hmolje proizvodi hranu, zdravu hranu, da bude oaza prirode, a ne da bude rudnik i jalovina. Dobar deo toga je zaštićeno prirodno područje zbog jedinstvene flore i faune, zbog vodotokova, vazduha, netaknute divljine. Kad budete gledali reportažu, zamislite da umesto svega što vidite postoji samo gola otrovna zemlja a pejzaž izgleda kao da hodate po Marsu......e, to vam je jalovina. Evo priloga.......uživajte

Reka i ljudi

Iz zemlje izvire izvor života

Stidljivo teče malena voda

To samo reka Zemljom hoda.

Od nje šuma živi,

Sav šumski svet za svoj život je krivi.

Kroz vreme hoda ta hladna voda

Sve jača biva jer život u sebe sliva.

Snažno, snažnije,

Preko kamena, preko stene,

Sa svih strana potoci hladni

K’o ljudi što na poselo hode

Tako i vode životom svojim brode

Slapovi se grle i bučno, brzo hrle

Da jedna reka postanu.

U snagu prelaze, snagu Prirode,

Da život iznova rode.

Slapovi Jagnila

Kao i ljudi,

Po malo svoji i po malo ludi,

Ali ipak samo obični ljudi

Ljudska reka postaju

I tu, da brane svoju reku ostaju.

I tako....nema nam druge, narode moj

Prelepo... ovo je dugo vremena nedostajalo...
Sve Vaše napisano...

LJILJA MMM:
Sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci

03.02.2022.

Ovo je reportaža rađena još 2012. godine o prelepom kanjonu Jagnilo i istoimenog reci na Homolju. Skoro je postavljen na stranicu Odbrana reke Mlave. Tu sam videla ovu lepotu i nastala je pesma. Dala sam je na dar onima koji su tu lepotu ovekovečili. Homolje, kao što znate, je davnih dana, a u poslednje vreme realizacija se bliži kraju, dato, prodato, izdato, kao i narod tog kraja (čitajte kako god želite) kanadskoj firmi Dundee za istraživanje i eksploataciju zlata i još koječega. Pri tome će se koristiti cijanid. Dakle, od prelepe prirode Homolja, meda, reka, šuma, sela i ljudi ostaće jalovište bez traga života. Za mene je to veleizdaja kao i Rio Tinto, kineske firme i sve ostale prodaje sopstvene zemlje za prljave tehnologije, obučene u bajku o silnom ekonomskom napretku. U toj bajci, napreduju jedino prodavci i ino rudarske kompanije. Ti ljudi, na Homolju se bore da sačuvaju svoja ognjišta, pravo na goli život sebe i svoje dece. Bore se za to da Hmolje proizvodi hranu, zdravu hranu, da bude oaza prirode, a ne da bude rudnik i jalovina. Dobar deo toga je zaštićeno prirodno područje zbog jedinstvene flore i faune, zbog vodotokova, vazduha, netaknute divljine. Kad budete gledali reportažu, zamislite da umesto svega što vidite postoji samo gola otrovna zemlja a pejzaž izgleda kao da hodate po Marsu......e, to vam je jalovina. Evo priloga.......uživajte

Reka i ljudi

Iz zemlje izvire izvor života

Stidljivo teče malena voda

To samo reka Zemljom hoda.

Od nje šuma živi,

Sav šumski svet za svoj život je krivi.

Kroz vreme hoda ta hladna voda

Sve jača biva jer život u sebe sliva.

Snažno, snažnije,

Preko kamena, preko stene,

Sa svih strana potoci hladni

K’o ljudi što na poselo hode

Tako i vode životom svojim brode

Slapovi se grle i bučno, brzo hrle

Da jedna reka postanu.

U snagu prelaze, snagu Prirode,

Da život iznova rode.

Slapovi Jagnila

Kao i ljudi,

Po malo svoji i po malo ludi,

Ali ipak samo obični ljudi

Ljudska reka postaju

I tu, da brane svoju reku ostaju.

I tako....nema nam druge, narode moj

Ko su ti govnarrr.i koji rasprodaju naše?
Crkli dabogda!

LUSJE · 15.02.2022. u 07:44

LJILJA MMM · 15.02.2022. u 17:16

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

31.12.2015.
ISPOD STARE ŠLJIVE
ZLATO

Seo je pod staru šljivu, kao i inače što radi svaki put kada se vrće iz polje. Kolica parkirao u lad. Izborano lice traži odmor al oči bistre, nesu još umorne. Pogled luta po ravnici i onom vencu brda koji rodnu zemlju čuva. Prebira po mislima koe da priča deci...sg će da naidju. Osmehnu se oko starca, pa osmeh uzjaha lagani vetar što tud prodje i niz put u polje ode. Njegovo polje...njegov život...i njen. Talasa se pčenica, ko zlatna gospodja.....paprika ko stidna mlada devojka....kukuruzi ko seoski mladići, mladi, jaki, isprsili se od snagu

Oblak prašine umotan u larmu dotrča do deda Pere.
„Zdravo živo deda“ govore svi u glas i sedaju unaokolo onako zajapureni al sve blizu dedi da dobro čuju.
„Zdravo živo deco“
Sačeka da se žagor smiri pa poče...

Davno to beše deco.....mlogo davno. U ono brdo tam daleko, što mu se samo vr vidi, e, tamo kazuju ljudi da beše imalo zlata. Pročulo se toj nadaleko. Ideš kroz šumu i samo skupljaš zlatni grumenčiki. Tako pričali ljudi. Kažu, vile se tu noću igrale, pa im iz kosu sve ukosnice zlatne ispadale po šumu.

U selo tad živeše Stana i Stanimir. Mladi bejoše, a njuma su zvali Lepa Stana. Mlogo ubava bila. Mladi, vredni, pošteni i siroti. Sirotinja je tad bila svud. Al’ i u sirotinju imaš dobrog i lošeg čoveka. Ovi bejoše s dobre duše, blagorodne. Stanimir pomagaše na svi koji iskaše jer namajstoričav si beše, išle mu od ruku svakakve majstorije, a od siroti ne naplaćuvaše. Sirotinja i bolesan se pomagaju od dušu, od nji se ne bogati s pare no duša postaje sve bogatija. Sevap je dati od dušu, a toj ne može svako, mada svako tvrdi da si dušu ima....ima, al kakvu? A ženče mu s lep reč blažila boli na bolesni, decu smiruvala kad plaču.....vrišti dete po cea noć, ne znaju koe više da mu radu.... a li ga Stana uzne u ruke, ono si prestane da plače...smiri se, zaspi i nikad više tako strašno ne zaplače. Čudnovate su blagorodne duše, ko da nisu s ovaj svet, tako se na mnozinu čini. Zato beoše cenjeni u selo oboje. Zato i vikaše po selo „Stanimir je jedared čoek, pa si i takvu Stanu nadje...čak im se i imena slažu“. U to vreme, kuj je imao kravu el bika, eeeeee, taj je bio gazda. Ovo dvoje ne imadoše ništa osim urušenog kućerka što Stanimiru ostade od dede. Središe tuj kućicu. Stanimir ispopravljao koje se moglo, zakovao tarabe, okrečiše s kreč iznutra i spolja, zabele se kućica ko pucka. Izriljali malko pozadi kuću, pa posejali bašticu da si imaju za jedenje. Poneka kokoška i pevac i jedno prasence da si utove. Prase im dade gazda Milutin za nadničenje, a baba Julka je Stani svaki put kad je kod nje radila od ranog jutra do mraka, po jednu kokošku davala i jednom jednog pevca što se kao mlad kočoperio u jato pa ga stari petal sve u glavu tepao. E, sad si je dobio svoje jato, pa da viš petalske radosti. Stana izatkala krpare, počistila, zasadila cvećke. Vazda je imala po džepovi nekakve semenke a i iskala je rasad od starije žene po selo el pelcer od neku cvećku što gu nema.....sirota kućica al’ si ima dušu, pa dodje onako lepo...bogato ....a to je najvažnije..najvažnija je duša....najvažnija....sve tiše govoraše starina, dok mu glas strminama duše ne sidje do tišine....
Tajac......svi ćutu....samo vetar ne.....na njemu sad leti deda Perina duša...psssssst.....

Bejoše sretni iako su nadničili oboje. Kućili se pa uzimaše često umesto para pčenicu, kukuruz. Voleše se i poštuvaše. Čuše medju prvima priče o zlatnom brdu, i šta će, kud će, decu si još ne imadoše da ih kude kuću svrćuju, rešiše da si otidnu i probaju da nadju zlato. Ostaviše na komšilak da si brine o kokoške i ono prase, i o kuću. Rekoše da si idu u gosti kod Staninu familiju. Jedan noć, uprtiše si motike, ašovi, kofe, pijuk, konopci, dve velike krpare, Staninu pogaču, pokupiše svu ranu iz kuće i krenuše.
Šuma gi tišinom mraka dočeka.
Idoše nekakvom stazom i naidjoše na grumenče. Malecno, al sijase u mrklinu. Mesec ga obasjao ...samo to mesto obasjao. Stanimir ga brzo podiže i Stani dade „Turi ga u džepče Stano“. Ona to učini. Zanoćiše umorni i sretni. Ne veruvaše da su tako brzo našli zlato.
Sutradan krenuše dalje, ali ništa ne nadjoše. Tek kad je mrak pao, sedoše da odmore i zanoće opet. Stana čučnu pored tkane torbe da izvadi nešto za pojesti i pogled joj pobeže pod lišće od neki džbun. Razgrnu liske i ukaza gu se zlatno kamenče. Kako su sretni bili deco. Prevrtaše onia dva grumena na rapavim dlanovima, prsti ogrubeli od rad gi miluvaše, a oni sjaju. Sedeše tako mladi i radosni pored vatru, pa sve pričau koe će da kupu, kako će se skuću da ne budu više gola sirotinja, kako će da gazduju al’ će budu dobri prema nadničarima jer znaju kolko je teško kad se nema a i nema od kud da se stekne....pa kako gi Bog pogledaa baš iz taj razlog da gi dadne da si imaju al’ i da daju dalje. Njemu, želja bila da si ima konja...crnog kao noć. Sve mu se oko cakli kad o tome priča Stani.
Turi Stana oba grumenčeta u džepče. A toj džepče beše skriveno, ušiveno s unutrašnju stranu suknju, do snagu. Imalo i poklopče i malečko dugmence da se zakopča da iz njega nešto ne ispane. Zaspaše zagrljeni znaući da samo noću mogu da nadju zlatne kamenčiće. Danju gi nema ni za lek.
„Kako gi nema danju?“ piskavim glasom pituje Momir, za svojih sedam godina preozbiljan mališan.
„Tako što su se vile samo noću igrale i tad gubile zlatne ukosnice“ odgovara Bisa, devojčica čiji je um ko bistar brz potok.
„Tako je Biso sine“ osmehnu se deda Pera i pogladi je po kosici. „Ovo će bude opasno detište....vidi i koe mnogi drugi ne vidu“
Svako veče pronalaziše po jedan grumen. Imadoše, kod Stanu u džepče, već 5 komata.
Šesti dan ču Stanimir neki muški glasovi baš blizu. Čuo ih je on još i pre neki dan, al beoše daleko...sg, baš blizu. Čula ih je i Stana sg, al ćuti.
„Stano, ostani si ovdena i čekaj me“ idem si ja malo kroz šumu da vidim koe sve ima. Znao je „Dakle, pročulo se za zlato. Ljudi dolazu odasvud....kuj znae koji su i kakvi su“ Hteo je da im podje u susret, hteo je da ti muški ne vide njegovu Stanu, hteo je da je zaštiti.
„Dobro“ reče Stana mirno a sve u njojzi igra, al neće da ga brine.
Sedela je i čekala.....čekala...sva ustreptala, nekakav stra u nju ušao. Noć poče da se spušta, da zavija drveće u crnilo, kad, leleknu šuma, udari vetar jak medj granjke, zarekla bi se da je čula „Ostaniii Stanooo“....preseče gu stra po sred grudi......a onda.....tišina...
Čekala je....čekala....a znala je da Stanimir doći neće. Znala je da ga utepaše zli ljudi. Čekala je i dalje da mu se pridruži.
„A što ga utepaše?“ opet pituje Momir
„Misleli su da je zlato kud njega...a bre, slušaš li ti koe deda Pera priča?“ odgovara Bisa već nervoznim glasom
Da, mislili su da je našao zlato, pa kad videše da ga nema, ubiše ga da gi ne oda. Nisu sve duše dobre, ima gi razni.

Na tom mestu, kuj sme da otidne tamo u šumu na Zlatnom brdu, kažu ljudi, da je iznikao veliki džbun nevena od one semke iz Stanino džepče. Danju je običan, kao i mi što si po avlije imamo, a noću...e, noću, se liske zlatu, vile se oko njega igraju, prave društvo Stani i Stanimiru a sve gi čuva divan pastuv, zift crn...u mrklinu se i ne vidi da mu nesu onia oči i u grivu upletena pet grumenčeta zlata.
Vile gi sačuvale.Nikad niko nije došao sas grumenče zlata otud. Dobre duše se uvek čuvau, a vile to znaju.Znaju da zlatna duša samo zlato pravi od kog se čoek ne bogati, al duša sve bogatija postada, i da ne valja da se svakom prikazuje, jer neje dobra duša za svačije oko i uvo....ima ljudi koji gu isprljaju.

Neje važno što čoek sam za sebe misli da je dobar deco, da mu je duša dobra, jer svak za sebe misli da je baš kako treba čoek...a neje tako....drugi cene dušu po ono što iza čoeka ostane, a ostaju samo dela...dela Duše. Zato, kad naidjete na neku dobru dušu, dobrog čoeka, čuvajte ga, baš kao i vile, jer Duša je najvažnija.....suvo zlato. Ne znae svako to, zato vi i pričam, da si znaete i da se setite kad na takvu Dušu naidjete....da ste bogati jer ste na zlato naišli.

Ajde, sad, noć već vata dan za ruku da ga odvede na spavanje….će ve traže roditelji….će vam brinu majke…nećemo to, je’l da?”
“Nećemo deda Pero” dečiji glasovi zagrliše krošnju stare šljive za laku noć.

U tišini, pod starom šljivom, osmehnu se oko starca, pa osmeh uzjaha lagani vetar što tud prodje i niz put u polje ode...da pola svoje Duše sretne i zagrli...pssssssst....

Za sve divne Duše.....utočište od reči :heart:

PS Nek nam ostane i neki san neispunjen, neka željica, jer šta je čovek bez sna.....kao školjka bez bisera :heart:

LJILJA MMM · 22.02.2022. u 07:45

Ovo je dozvola za istraživanje Ziđinu na planini Baba (Kosmaj). Ministarka kaže da neće biti nikakvog rudnika na Avali ili Kosmaju, da su Kinezi od druge firme kupili istražna prava......eto, tek tako malo da se igraju i malo kopkaju, ništa specijalno.Beograde, dobar dan

Pogledajte i ovo........divno je

LJILJA MMM · 26.02.2022. u 14:14

https://www.facebook.com/video.php?v=504419254692664

Zlo samo može zlo da donese. Ovo čeka celu Srbiju.

LJILJA MMM · 03.03.2022. u 10:28

Кажу не може забрана
За шта нас све нису оптужили, да измишљамо, да нисмо стручни, да радимо против своје земље и народа бла бла бла и на крају да смо чак и по мало блесави јер ко то још забрањује рударство. Каква шашава дружина ови активисти, рекао би неко.
Па они што нас подржавају све нешто срамежљиво „па немојте, знате уцењени смо...“
Посебна категорија су они који су нам говорили да смо „неписмени“ и да су забране немогуће хаха и да треба да смо задовољни са мораторијумом.
Да видимо како то раде озбиљне државе.
Влада Хондураса у понедељак, 28. фебруара, саопштила је одлуку о укидању свих до сада издатих дозвола са посебном забраном за руднике са отвореним копом и уз то додали да ће све области са „високом еколошком вредношћу“ бити заштићене.
Влада Хондураса се усудила и да изјави следеће: „укидају се дозволе за експлоатацију због штетности за државу Хондурас, угрожавања природних ресурса, јавног здравља и због тога што ограничавају приступ води што је људско право.“
Кажу још „ова мера донета је имајући у виду историју екстрактивизма у земљи који је изазвао сиромаштво за више од 70% становништва, као и велике миграционе токове“.
То је одлука нове Владе прве председнице Хондураса, Сиомаре Кастро.
Како се само усуђује та жена да поништи све те дозволе а претходна Влада издала је чак 282 концесије у периоду од 2017.
И још је зауставила принудно расељавање домородаца где је неки баја планирао да зида 10 000 кућа. Браво за Хондурас и њихову, очигледно неуцењену председницу која не кмечи да су мали, слаби и небитни.
Ако је неко не заустави може нам се вратити вера у људе и ето пропасти.
Да ли ова жена и Зорана Михајловић говоре о истој ствари кад кажу рударство?
Ако сте помислили да је Хондурас залутао и побркао лончиће ту је и Костарика која још 2002. забрањује отварање рудника са отвореним копом. Компанија Инфинито Голд је због тога тужила Костарику тражећи одштету од 400 милиона долара и нису добили јер како каже Влада ове „неозбиљне“ земље, они имају право да забране руднике са отвореним копом због заштите животне средине.
Ту је и Ел Салвадор, прва државу у свету која је 2017. донела забрану на све облике рударења метала.
У Ел Салвадору је вода победила злато.
Знају они и зашто. Процењује се да је око 90% површинских вода у овој земљи загађено – због рударења. И решили су да је доста. И би тако.
Наравно да ће им бити потребно време да све ово спроведу у дело, али кренули су, освешћени и решени да имају Право да кажу НЕ.
Не кмече да не могу, да су мали, ситни и небитни.
Следећи пут кад кажете „нисмо ми Индијанци“ или „нисмо ми Абориџини“, знајте да сте у праву, нисмо. Само, ја се том разликом не бих хвалила.
Јер ти Индијанци нису одустајали годинама борећи се са корпорацијама и политичарима за своје право и свету земљу предака.
Честитамо Хондурасу, нек им је са срећом.

LJILJA MMM · 08.03.2022. u 12:37

https://www.facebook.com/video.php?v=498618241929723

Dakle, to je to. Veći račun za infostan je logičan uz veću količinu otrova, zar ne?
Pored kineskog rudnika na Kosmaju divota za Beograd i okolinu. A taj rudnik je ekspresno sklonjen sa očiju javnosti polutačnim saopštenjem ministarske nam dive. Niti to liči na ponašanje vladajuće vlasti, niti na ponašanje kineskog giganta.
A vi, kako ste mili moji? :cistinaocare:

Trust no one · 11.03.2022. u 04:12

Pa gde si ti, dugo te nije bilo...
Dobrodosla (ako moze da se tako kaze kad se neko vraca na svoje i medju svoje) :zag:

LJILJA MMM · 16.03.2022. u 09:12

Trust no one:
Pa gde si ti, dugo te nije bilo...
Dobrodosla (ako moze da se tako kaze kad se neko vraca na svoje i medju svoje)

Zdravo i tebi. Bolje vas našla. Da, nekako je ovo moje....kao moje parče neba...lepo je to, i lepo je kad se ljudi sećaju tog lepog komada neba

LJILJA MMM · 16.03.2022. u 09:35

Dobar dan. Htedoh da objasnim zašto ne pišem ništa novo, tj.zašto ne objavljujem. Ne, nisam odustala od pisanja. Pišem stalno ali sama za sebe. Samo počne da izvire iz mene i pustim da to ode u prostor, u vreme. Ne zapisujem. Ovo mi pričinjava zadovoljstvo, posebno kad uveče sve i svi utihnu. Tada, dok Mara leži pored mene u letnjoj kuhinji, prosto čujem kako se moje misli iskradaju iz mene i begaju....pobegulje. Malo zaviju oko fontane, obiđu sve ruže i sukulente u saksijama (jer sada samo toga ima u avliji) i tutanj na kapiju. Mir pred spavanje. I kada bih zapisala te misli, ne biste voleli da ih čitate, jer su teške i meni. Ne žilim nikome da ih dam. Dosta je ona pesma "Narode moj". Na dar se daje lepota ljubavi, snage, borbe. Deli se i tako umnožava.
Mislim da nam je svima potreban maleni odmor, zato evo nečeg lepog, od čega će vam srce zaigrati a vi ćete rasti kao kvasac....to duša kao ptica raširi krila i poleti u prostor, u vreme da se tu bezvremena nastani.
Ova naša istinita priča Ima više delova. Objavljivaću deo po deo. I sada, dok mislim o tome.....smešim se sretna jer imati tako nešto u svom životu, je dar za vek.
Uživajte

LJILJA MMM · 16.03.2022. u 13:23

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

(priče o kerećim ljubavima)

01.06.2011.

NEBESKE DUŠE
1. DEO

Sećate se one moje komšinice krojačice koja je imala radnju preko puta moje kancelarije? Kućni prijatelji smo, dane smo provodile skupa, imale pse iste rase, oni mužjaka a mi Mazu....jako mi nedostaje svakodnevno kafenisanje i zaebancija....i tako 15 godina. I stanovale smo jedna preko puta druge dok se mi nismo preselili u kuću. Zatvorila je radnju baš u vreme kad je otišla i dugogodišnja radnica od mene.....posle 10 godina, ali moralo je tako, nek su živi i zdravi samo. Do tada sam bila aktivna samo na Svetu životinja na koji dodjoh zbog Mešovih zdravstvenih problema....i po malo piskarala, započela knjigicu....Onda počeh intenzivno da pišem i objavljujem na blogu...samo moj način da ne prekinem lanac stvaranja....još jedna slagalica...
Ovo je priča iz vremena kada smo još bili u stanu...Prolećni dan.....hladan, mokar....kafa ujutru posle pešačenja od kuće do posla, priča, smeh...onaj jutarnji, još malkice pospan ....baš liči na to jutro.
„Jesi videla bretonca u onom betonskom udubljenju na kraju tvog reda zgrada prema kontejnerima?“
„Nisam....mora da je pobegao nekom....skitare su oni, znaš i sama...još ako je muško....“
„Rekla bih da je mužjak....po glavi. Preplašen je Ljiljo, mokar, star....i povredjen mislim ...ali nije ustajao pa ne znam. Nisam imala šta da mu dam da pojede, samo sam mu prišla blizu i on nije ustao“
„Videću danas kada se vraćam kući ako još bude tamo.....pošto nije ustao onda je verovatno povredjen.“
Dan je krenuo dalje.

Bio je tu....Samo sam ga pogledala u prolazu, ne prilazeći, ne zagledajući....Otišla sam kući pa se vratila. Donela sam mu vode, malo hrane i neki stari peškir...Mazu nisam povela sa sobom. Hrana je bila kuvana, naravno pseća sa nadrobljenim hlebom i malo čorbasta....uzeh iz Mazine šerpe dok su je deca zamajavala da ne vidi što je bilo nemoguće jer je izelica pobegla oboma i stuštila se kraj mene unezvereno me gledajući. „Mazuljak, nema ništa sad“ rekoh strogo.....okrete se zbunjeno naše pašče ne shvatajući i dalje jer njena šerpa je.....samo njena šerpa....jednostavno hahahaah kao i većina stvari kod pasa.....i u životu je sve jednostavno samo što ljudi vole da komplikuju, ali to je neka druga priča. Za starog momka to je lagan obrok koji klizi niz grlo, ne zahteva žvakanje i sigurno mu neće pasti teško na stomak. Nisam znala koliko dugo nije jeo....Samo sam stavila ispred njega te dve činijice od sladoleda govoreći par nežnih reči tek da mi čuje glas....nisam ga mazila, nisam mu prišla....odmakla sam se da ne igrožavam njegov prostor i posmatrala naoko nezainteresovano....ustao je....pokušao da se protegne uz jauk....pogledao u hranu i lagano, oklevajući počeo da jede.....ne halapljivo i brzo kao što to bretonci inače rade. Iskoristih vreme njegovog jela da prostrem onaj peškir. Na moje pomeranje nije reagovao....čudno....ali i nije jer je bio zabavljen jelom a i reakcije s godinama bivaju sve sporije. Psi, kao i ljudi, kada im dodje umorno vreme odlaze u neki svoj svet....miran i tih. Učestalost tih dolazaka i odlazaka zavisi od karaktera kao i vreme kada se pojavi umorno vreme.
Gledah dalje....braon beli mužjak sa kupiranim repom.....sve po pravilima....bio je lep nekad. Glava prošarana sedom dlakom....na njušci posebno. Povreda zadnje desne noge boli na vlagu i hladnoću...deformacija karlice usled povrede i izleteo kuk koji nije namešten kad je trebalo te je sraslo tako kako jeste...verovatno udarac kolima....bol u starim očima....teško hoda.....uz uzdah se vratio na svoje mesto i legao na peškir. Pogledao me.....tanka koprena preko očiju.....katarakta.....pomazih ga po glavi....iskrivio je glavu i naslonio je na moj dlan....kretnja kućnog psa koji nije mogao pobeći gazdi...izbačen je....Ostavih ga....za danas je dosta noviteta za njega. Treba mu san da odmori....da hrana odradi svoj deo posla....da da snagu za još jedan njegov krug.

nastaviće se

Soradze · 16.03.2022. u 18:31

LJILJA MMM:
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

(priče o kerećim ljubavima)

01.06.2011.

NEBESKE DUŠE
1. DEO

Sećate se one moje komšinice krojačice koja je imala radnju preko puta moje kancelarije? Kućni prijatelji smo, dane smo provodile skupa, imale pse iste rase, oni mužjaka a mi Mazu....jako mi nedostaje svakodnevno kafenisanje i zaebancija....i tako 15 godina. I stanovale smo jedna preko puta druge dok se mi nismo preselili u kuću. Zatvorila je radnju baš u vreme kad je otišla i dugogodišnja radnica od mene.....posle 10 godina, ali moralo je tako, nek su živi i zdravi samo. Do tada sam bila aktivna samo na Svetu životinja na koji dodjoh zbog Mešovih zdravstvenih problema....i po malo piskarala, započela knjigicu....Onda počeh intenzivno da pišem i objavljujem na blogu...samo moj način da ne prekinem lanac stvaranja....još jedna slagalica...
Ovo je priča iz vremena kada smo još bili u stanu...Prolećni dan.....hladan, mokar....kafa ujutru posle pešačenja od kuće do posla, priča, smeh...onaj jutarnji, još malkice pospan ....baš liči na to jutro.
„Jesi videla bretonca u onom betonskom udubljenju na kraju tvog reda zgrada prema kontejnerima?“
„Nisam....mora da je pobegao nekom....skitare su oni, znaš i sama...još ako je muško....“
„Rekla bih da je mužjak....po glavi. Preplašen je Ljiljo, mokar, star....i povredjen mislim ...ali nije ustajao pa ne znam. Nisam imala šta da mu dam da pojede, samo sam mu prišla blizu i on nije ustao“
„Videću danas kada se vraćam kući ako još bude tamo.....pošto nije ustao onda je verovatno povredjen.“
Dan je krenuo dalje.

Bio je tu....Samo sam ga pogledala u prolazu, ne prilazeći, ne zagledajući....Otišla sam kući pa se vratila. Donela sam mu vode, malo hrane i neki stari peškir...Mazu nisam povela sa sobom. Hrana je bila kuvana, naravno pseća sa nadrobljenim hlebom i malo čorbasta....uzeh iz Mazine šerpe dok su je deca zamajavala da ne vidi što je bilo nemoguće jer je izelica pobegla oboma i stuštila se kraj mene unezvereno me gledajući. „Mazuljak, nema ništa sad“ rekoh strogo.....okrete se zbunjeno naše pašče ne shvatajući i dalje jer njena šerpa je.....samo njena šerpa....jednostavno hahahaah kao i većina stvari kod pasa.....i u životu je sve jednostavno samo što ljudi vole da komplikuju, ali to je neka druga priča. Za starog momka to je lagan obrok koji klizi niz grlo, ne zahteva žvakanje i sigurno mu neće pasti teško na stomak. Nisam znala koliko dugo nije jeo....Samo sam stavila ispred njega te dve činijice od sladoleda govoreći par nežnih reči tek da mi čuje glas....nisam ga mazila, nisam mu prišla....odmakla sam se da ne igrožavam njegov prostor i posmatrala naoko nezainteresovano....ustao je....pokušao da se protegne uz jauk....pogledao u hranu i lagano, oklevajući počeo da jede.....ne halapljivo i brzo kao što to bretonci inače rade. Iskoristih vreme njegovog jela da prostrem onaj peškir. Na moje pomeranje nije reagovao....čudno....ali i nije jer je bio zabavljen jelom a i reakcije s godinama bivaju sve sporije. Psi, kao i ljudi, kada im dodje umorno vreme odlaze u neki svoj svet....miran i tih. Učestalost tih dolazaka i odlazaka zavisi od karaktera kao i vreme kada se pojavi umorno vreme.
Gledah dalje....braon beli mužjak sa kupiranim repom.....sve po pravilima....bio je lep nekad. Glava prošarana sedom dlakom....na njušci posebno. Povreda zadnje desne noge boli na vlagu i hladnoću...deformacija karlice usled povrede i izleteo kuk koji nije namešten kad je trebalo te je sraslo tako kako jeste...verovatno udarac kolima....bol u starim očima....teško hoda.....uz uzdah se vratio na svoje mesto i legao na peškir. Pogledao me.....tanka koprena preko očiju.....katarakta.....pomazih ga po glavi....iskrivio je glavu i naslonio je na moj dlan....kretnja kućnog psa koji nije mogao pobeći gazdi...izbačen je....Ostavih ga....za danas je dosta noviteta za njega. Treba mu san da odmori....da hrana odradi svoj deo posla....da da snagu za još jedan njegov krug.

nastaviće se

"Bol u starim očima"... rasplakah se... ionako mi danas suze stoje u očima...

LJILJA MMM · 17.03.2022. u 11:42

Soradze:
"Bol u starim očima"... rasplakah se... ionako mi danas suze stoje u očima...

Duša je kao česma. Kada je tužna, otvori se da isteku suze. :heart:

faraonn · 19.03.2022. u 16:52

...citam i pitam,
da li je ovo ,-Ljilja 3xM
i onako patinasto
da bih sa sobom bio
nacisto
sebi za slobodu dajem
da procitam napisano
i o napisanom
da se ne kajem...

Dobrodosla Ti Koja Nijesi Ni Otisla
kako bi ti Ime dao poglavica,
Bijeli Oblak... :cvet:

LJILJA MMM · 21.03.2022. u 15:57

faraonn:
...citam i pitam,
da li je ovo ,-Ljilja 3xM
i onako patinasto
da bih sa sobom bio
nacisto
sebi za slobodu dajem
da procitam napisano
i o napisanom
da se ne kajem...

Dobrodosla Ti Koja Nijesi Ni Otisla
kako bi ti Ime dao poglavica,
Bijeli Oblak...

E, bogami me tako lepo iznenadi dragi prijatelju po rečima

Ja sam, Ljilja 3xM, ista a drugačija, ali uvek majka svima, kako bi ti to rekao. Šta ćeš, mora čovek biti u korak s vremenom kako bi mogao od raznih zala zaštiti svoj čopor, zemlju, dedovinu, život, predvideti nešto, skloniti se, ili pak, isprsiti i boriti. Ako ne znaš, ne možeš ništa ni učiniti. Danas je informacija životno važna....dotle je došlo zbog svakakvih aždaja. Znaš, nešto se mislim sad......i slika se u glavi formira........ako sedim stalno u istom ćošku, vazda jedan pogled imam, ali ako menjam ćoškove, e, svašta raznog vidim :trlja:

......eto.....pa, čitamo se faraonne

LJILJA MMM · 21.03.2022. u 16:01

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

(priče o kerećim ljubavima)

03.06.2011.

NEBESKE DUŠE
2. DEO

Ujutru sam ponela hranu i vode u flašici ....možda je još tamo. Komšinica i ja smo se našle i pošle zajedno. Čekao me je.
„Lunjo.... ime je nekako samo došlo....izdalje sam progovorila prilično glasno da vidim da li čuje. Ustao je ....sa bolom, jedva. Ali prihvatio me je a to je navažnije....ostalo će doći samo po sebi kad mu bude vreme. Osećaj, intuicija, instikt.....kako god to zvali suština je osećaj poverenja, sigurnosti.....potpuno razumem.....To je tek onaj prvi nesvestan bezimeni osećaj po kome se funkcioniše, po kome se napravi ovakav ili onakav prvi potez. Životinje ga bez pogovora slušaju jer on njima upravlja......ljudi....pa, mali broj mu daje prvenstvo. Većina ga samo skloni i reaguje vagajući ili verujući svemu.
Pomazih ga po glavi....opet glava na mom dlanu....obožavam taj pokret....govori više od bilo kakvih reči.....vrat na izvolte, otvoren, nezaštićen u životinjskom svetu ima značenje... nema napetosti, potpuna opuštenost radi par sekundi totalnog uživanja, nema opreza...znači verujem ti. U ljudskom svetu ima isto značenje ...razmislite....kada mazite dete i ljubite ga po vratu....kada se dvoje koji se vole ljube....ili obrnuto, hvatanje za vrat....vrat znači život.

Sve je pojeo od sinoć. Dadoh komšinici tašnu da mi ne smeta.....da ne padne sa ramena i uplaši ga nenadani pokret. Spuštajući činiju sa hranom na zemlju uzela sam praznu i dodala je komšinici....istovremeni pokret oduzimanja i davanja....niko ne voli da mu se samo oduzima....ravnoteža u svemu....ako je sami ne postavimo razmišljajući o njoj, ona će se nasilno sama postaviti....pitanje je samo da li će nam odgovarati ta postavka. Psi su vrlo slični ljudima...mnogo sličniji nego što većina ljudi pretpostavlja....psi ne pretpostavljaju ništa.......oni znaju jer slede svoju intuiciju. Pogledao me je.....„Lunjo jedi“ .....poslušno je sagao glavu i počeo da jede.

Svakoga jutra isto.....svakoga dana kad se vratim s posla isto....svako veče isto. Mazuljka i dalje nisam vodila. Ona je tada bila jako mlada keruša, kao čigra i halapljiva.....ne bi joj bilo jasno šta to radim, ljubomorisala bi malo jer je navikla da je jedina, i to je normalna reakcija, a njemu bi njena užurbanost smetala i verovatno ga uplašila. Tako bi se poremetila ravnoteža koju smo on i ja stvarali. Doći će vreme da se upoznaju....sve ima svoje vreme, samo ga treba sačekati.

Svakoga dana je bivao sve bolji, lakše ustajao...jednostavno se lepo videlo da ima sve više snage. Iščetkala sam ga, sredila, pregledala od krpelja svakog dana. Kupila vitamine jer nisam imala Mazine....njoj više nisu trebali.....ko zna kakva bi bila tako vitamizirana kad je bez njih bila kao tane hahahah Kada je počeo da vrti onim bezrepim dupetom, doduše mnogo sporije nego Maza, u znak radosti kada dodjem....pa kad me dočeka na nogama.....bila sam sigurna da je dobro. Jedne večeri sam namerno prošla sa Mazom pored njega. Došlo je vreme za druženje. Nas dvoje smo već izgradili dobar i jak temelj koji je mogao, po mojoj proceni, da izdrži Mazu koja je tada bila.....paaaa, kao da je šapu gurnula u šteker i to 24 sata hahahaah Prišao nam je, onjušili su se...moja devojka je kao svaka lepo vaspitana mladica smerno čekala da on prvi pridje.....Pošto je sve bilo u redu Maza se stuštila u ono udubljenje. Naravno da je kao usisivač u najvećoj brzini obišla njegovo mesto, peškir, svaki milimetar onjušila....pustila sam je a i on je pustio. Mora ona to da uradi radi upoznavanja. Pozvah ih da idemo.....pošao je za nama.....lagano, hramajući ispratio nas je do ćoška....do kraja njegove teritorije. Svake večeri išli smo sve dalje......par koraka dalje,ali dalje. Lunja, hrabra starina. Onda ga nas dve vratimo do njegovog mesta, ostavimo da spava a mi nastavimo šetnju. Slušao je bez pogovora. Nemojte misliti da mu je svako mogao prići ili da je on prilazio svakome ma kako umilnim glasom mu se neko od dece ili prolaznika obratio i ma kakvu hranu mu nudio......taman posla....pa pas je to.....bez poverenja koje oseti samo svojom intuicijom ni jedan pas vam neće prići ma koliko gladan bio. Dečici iz obližnjih ulaza sam objasnila da je on star i bolestan, da ga ne maze i ne donose mu hranu...da on nije kao štenci koje čuvaju. Kada su shvatili da Lunja neće sa njima da se igra više im nije bio interesantan. Nisam znala kud ću sa njim. Za sada mu je bilo dobro tu....lepo je vreme....ali jesen, zima....kod nas nije mogao. Mali stan bez terase, nas petoro i ekstremno živahan pas....nema šanse ni Maca da odobri. Volim pse, svi ih volimo......ali to ne znači da trebam biti nerealna i da se pravim da ne vidim činjenice jer one postoje. Previše je star, bolestan i nemam ga gde.....sumnjam da bi ga iko uzeo. To je realnost omedjena činjenicama kao bedemom....svi imamo svoje reale...ovo je bila njegova i moja.

nastaviće se

LJILJA MMM · 23.03.2022. u 14:37

U Homolju, Laznica kod Žagubice, u blizini vrela prelepe reke Mlave, na čijem toku se nekoliko naselja snabdeva pijaćom vodom, planira se rudnik zlata otvorenog kopa sa cijanidnim luženjem na 7 godina. Kanadska kompanija Dundee bi za to vreme pokupila zlato a Homolju i dobrom delu istočne Srbije ostalo zagađenje cijanidima zauvek i totalno zatrovana i uništena priroda. Prema prostornom planu zahvaćena površina bi bila na oko 300km2 sa prelepom prirodom i netaknutim šumama. Na tom prostoru bi se posekle šume i napravili krateri kilometrima u prečniku.
Sličan rudnik je bio planiran i u Makedoniji. Makedonci su referendumom odbili cijanidno luženje na planini Kožuf, zbog sledećih argumenata:
ПОСЛЕДИЦЕ ИЗГРАДЊЕ РУДНИКА ЗЛАТА КОЈСКО
(АКО ДОЗВОЛИМО ДА СЕ ГРАДИ) ОТВОРЕНИ ТИП МЕНА
Предвиђена количина злата 300 тона.
Рок употребе 20 година
Пречник кратера 3 км
Дубина кратера 700 м
ТЕХНОЛОГИЈА - Излуживање
Површински ископ 15 милиона м3 руде годишње
Вађење злата из руде са ЦИЈАНИДОМ 3000 тона годишње
(са 10 т цијанида Хитлер је убио 7 милиона затвореника)
* Високотоксична јаловина 15 милиона м3 годишње
* Високо токсична течност 1 милион м3 годишње
* (јаловина и течност су са огромним концентрацијама цијанида, сумпорне киселине, арсена, талијума, антимона, цинка, ........ са полугодишњим распадањем од 2000 година)
ПОСЛЕДИЦЕ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
1. Потпуно уништење конфигурације планине Кожуф
2. Комплетна сеча 3000 ха букове шуме (1,5 милиона м3 шуме)
3. Загађење ваздуха са 3000 тона високо канцерогене прашине годишње
4. Загађење свих површинских и подземних вода цијанидом, сумпорном киселином, арсеном, талијумом, манганом !!!!!!!!!!*
5. Загађење земљишта у целој Ђевђелијској котлини
6. Потпуно исељење целокупног становништва Ђевђелијске котлине у периоду од 20 година.
* Цијанид, талијум, арсен и сумпорна киселина су најсмртоносније могуће комбинације најјачих токсичних супстанци у природи.
Статистика о уобичајеним ефектима на здравље људи, у кругу од 50 км од постојећих рудника злата у свету:
- Астма и друге респираторне болести се повећавају за 700% (после прве године)
- Болести срца, јетре и бубрега се повећавају за 500% (после треће године)
- Пораст болести рака за 400% (после друге године)
- Репродуктивни поремећаји се повећавају за 200% (после треће године)
- Урођене мане се повећавају за 100% (после треће године)
U Boru se takođe eksploatiše zlato sa drugom tehnologijom - bez cijanida.
Драгана Ђорђевић

Ovaj tekst pročitajte, nemojte da vas mrzi, a onda razmislite gde ste vi u tome, vaša porodica...da li ste dovoljno daleko nevezano od rude koja se iskopava, jer ova naša zemlja je malena za ovolike otrove sa svih strana. Naravno, da ne postoji osoba koja sve zna i sve može da isprati. Neznanje neke informacije je tada opravdano opravdanje. Ali, ako imate sve informacije na dlanu (a danas ih imamo na sve strane) a i dalje ne želite da znate, onda, jedina osoba koju treba da mrzite ste vi sami i sami ste odgovorni za svoju porodicu.
Drugo, je film Jelene Mirković pod nazivom "Zlatna otmica".......ovako će izgledati sudbina cele Srbije ukoliko i dalje ne želite da znate. I još nešto, ne samo da ugrožavate svojim neznanjem sebe i svoje, već namećete ovakvu jalovu sudbinu jalovišta celoj zemlji. E, na takvu odluku niko nema prava, niko od nas, a posebno ne vrh države.

Soradze · 23.03.2022. u 20:38

Ovo što Vi radite je najbolje na celoj Krstarici!
Trebalo bi da bude permanentno prva tema na svim forumima...
Poštovanje!
:heart2:

LJILJA MMM · 24.03.2022. u 11:50

Soradze:
Ovo što Vi radite je najbolje na celoj Krstarici!
Trebalo bi da bude permanentno prva tema na svim forumima...
Poštovanje!

Hvala od srca :heart:

LJILJA MMM · 24.03.2022. u 11:56

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

(priče o kerećim ljubavima)

04.06.2011.

NEBESKE DUŠE – 3.DEO

Jedne večeri smo Maza, Lunja, Cic i ja šetali oko zgrade. U susret su nam dolazila dva brata. Živeli su u drugom ulazu ali znali smo se.....zapravo deca su se znala. Izmaziše Lunju propisno. Dopali su se i oni njemu. Krenu priča o psu. Stariji, čučnu ispred psa...dečačko-muški glas, dovoljno glasno reče „Lunjo, daj šapu“ i Lunja poslušno stavi čupavu šapu na njegov dlan....bez straha.....bez opreza....tek tako, sledeći svoju pseću intuiciju. Ponovi i mladji brat istu komandu.....Lunja opet posluša.....
Njih dvojica.....malo stariji od Cic i Makija. Obojica sviraju gitare, dobri djaci. Skromni momci bez onog bahatog ponašanja i nekako ozbiljni.....ili je ta ozbiljnost izlazila iz njih kada sam sa njima...možda sam je ja provocirala mada i deca kažu da su inače ozbiljni. Naveli su jedan od razloga njihove ozbiljnosti...sviraju i slušaju klasičnu muziku hahahah. Dečija posla. Narednih nekoliko večeri su nam se putevi nekako ukrštali dok smo Maza, Lunja i ja obilazili oko zgrade samo jedan krug pa da vratimo Lunjka na spavkanje. Čudno....nisam ih sretala pre. Maza je naravno išla svojim putem ali uvek u vidokrugu a Lunja iza mene.....klaj,klaj...polako, savijene glave.....ne njuška.....ne trči...ne laje.....samo me prati. Njih dvojica su skoro uvek bili zajedno. Stali bi, pričali o psima, školi dok oni maze Lunjka i samo po nekad Mazuljka ako uspeju da uhvate sekundu kada se ludajka zaustavi kraj nas. Stalno su zapitkivali o Lunji.....te šta mu dajem da jede, te kakva četka mu treba, koji vitamini, koliko jogurta dnevno, kalcijum....koje kosti sme a koje ne sme....Nisam pominjala zimu, gde će on, veterinare i napredak bolesti.....deca treba da budu deca što im duže život dozvoli. Ja sigurno neću pre života da ih opomenem.

„Tetka Ljiljo, tetka Ljiljo“....viču jedne tople večeri njih dvojica u glas sve trčeći nam u susret.... „tražimo vas oko zgrade, nemamo vaš telefon......pristali su“
„Šta se desilo.....ko je pristao i na šta?“
„Mama i tata su pristali da uzmemo Lunju kod nas......da ga usvojimo. Danima ih obradjujemo i sad su prihvatili“
„Čekajte, polako obojica.....ajd po redu pričajte. Odakle vam ideja da uzmete Lunju? On je star i bolestan, trebaće mu nega....ne trči, ne igra se....imate mladjih pasa da uzmete bez para na oglase kad ih poklanjaju ili malih lutalica“.
„Mi njega volimo i on nas. A on voli i Vas i Mazu, vidjaćemo se svaki dan...trebamo mu tetka Ljiljo...doći će zima a on je star. Pričali smo i o vama i Mazi i o Cic i Makiju....mama je zamolila da dodjete kod nas na kafu. Jel hoćete?“ oči dečaka sa nebeskim dušama gledaju u mene.....kako sam bila ponosna na njih....i počastvovana poznanstvom tih duša. Ubedljivo, ubedljivo najlepše i najčistije duše koje sam u životu upoznala.
„Naravno da hoću.....jel odmah?“
„Pa ako možete odmah.....i mi bi voleli da podjete sa nama...nekako....lakše je sa vama zbog mame znate“
Vratih našu ludajku kući. Njih trojica su me čekali ispred ulaza....tri nebeske duše u novobeograskom bloku.
Mislila sam da mama hoće da me upozna kako bi lakše odbila sinove od ideje. Ali, prevarila sam se. na moju priču da je star, bolestan, trebaće veterinar, sve to košta ona je samo rekla da zna ali da oni žele samo njega....neće drugog psa.

Lunja je uživao kod njih. Mažen, pažen.....starost mu je bila divna. Veterinar, lekovi...čak su hteli da ga vode na operaciju katarakte ali je veterinar rekao da je previše star. Bio je na terasi ....ne od stana, već na ogromnoj natkrivenoj terasi pored njihovog stana. Napravili su mu kućicu u ćošku, u zavetrini. Majka nije dala da ulazi u stan ali su ga momci švercovali kad je ona na poslu. Prijalo mu je to. Sećam se kako mi je stariji pričao kako se divno osećao kada uči a Lunja legne kraj njegovih nogu ispuštajući onaj dubok uzdah koji znači „napokon“. Pogled na njega tako mirnog i staloženog je dečacima prijao...valjda je donosio mir njihovim nemirnim godinama i životu koji im je dolazio u susret....mada, mir ne vidi svako. Kažu da su najviše voleli kada mama nije kući a oni uvedu Lunjka ....on gleda malo šta rade a ako neko od njih uzme gitaru u ruke, on se sklupča uvek na odredjeno mesto označavajući tako da koncert može da počne. Posle oni samo malo počiste to mesto od dlaka da se ne vide....to oni misle da mama ne vidi hahahaha
Dok su ostali njihovi vršnjaci šetali pit bulove, rotvajlere.....njih dvojica su išli oko zgrade nogu pred nogu a za njima stari Lunja hramajući. Kada zaostane iza njih, pa ne može da ih nanjuši a ne vidi ih i ne čuje.....oni se vrate, okrenu ga u pravcu kretanja, blago potapšu po zadnjici i nastave šetnju. Preko očiju je bila sve veća koprena a i sluh mu je popustio....utroba se spuštala a kičma i karlica nekako išla gore ....štrče od ostatka tela. Svakog jutra samo malo ispred zgrade....kad dodju iz škole ceo krug oko zgrade i uveče još jedan. Nikada nisu mogli otići na Savu ili na kupanje....na druženje sa drugim psima ... nikada nisu trčali livadama, jurili se, tražili i sakrivali......nikada nisu bacali lopticu a on donosio.....nikada nije skočio u vis da uhvati drvo.......nikada nisu plivali sa njim...nikada nije napravio ni najmanji izgred....znate one silne kereće ujdurme koje, Vas, ponosnog vlasnika psa, bacaju u očaj a posle im se smejete...nikada nisu čuli njegov lavež već samo videli pogled presvučen koprenom... nikada nisu....Nema veze, govorili su...... Dva dečaka.....sa dušama širokim kao nebo ...ono plavo, čisto letnje nebo koje je sam beskraj....pred kojim izgledate sami sebi tako mali, maleni.....toliko mali da prosto bolno osećate svoje nepostojanje. E, u tim dušama su živela dva stara pseća oka i srce kereće koje im je svojom ljubavlju pomoglo da prodju razvod roditelja....mirno, uz dubok pseći uzdah koji znači „napokon“, uz koncerte za psa koji ne čuje i dva kruga oko zgrade svakog dana. Dva dečaka koji hodaju nogu pred nogu i stari tudji bretonac koji ih hramajući prati....to je slika koju ću pamtiti.

Cic i ja sretosmo skoro starijeg brata....o bože......vreme ...mnogo vremena izmedju....a on kreće priču o Lunji.....i videh u očima tridesetogodišnjaka ....dečaka sa nebeskom dušom.

Moja se duša, sad, još jednom nemo klanja pred tim nebeskim dušama....

Posvećeno njima trojici... Ostoji, Lazaru i Lunji :heart:

LJILJA MMM · 25.03.2022. u 16:11

Lepa li je ova naša Srbija...... :heart:

https://www.facebook.com/video.php?v=1554617671637731

LJILJA MMM · 29.03.2022. u 13:25

Planina Baba........pogledajte ovu lepotu i......ljudsku grehotu.....jednu i drugu emisiju

https://www.youtube.com/watch?v=5uK-yzWRVUI

LJILJA MMM · 31.03.2022. u 14:28

Politička kampanja u jeku kod kineskih radnika u Borskoj koloniji......a danas je valjda u Nišu silan skup sa ko zna koliko autobusa od kojekuda.....samo dokaz da je narod zaista zgubidanski

LJILJA MMM · 31.03.2022. u 16:50

Da ublažimo ovo ludilo, malo životne, prirodne istine. Koliko, normalnog i prirodnog i vrlo jednostavnog, zdravorazumskog,može svako od nas da prihvati u svojoj glavi, zavisi samo od toga koliko smo sebe ubedili da smo jaki da prihvatimo istinu, ili smo slabi pa bežimo u lažni sjaj, obećanja. Istina je izuzetno jednostavna bila, a sada, u kontekstu rata Rusije i Evrope, Amerike, još jednostavnija i ubojitija...naša zemlja je još zelena. Jeste da je prodata, ali još je zdravo zelena. Takva treba i da ostane po svaku cenu, ako želimo da i mi opstanemo.

LJILJA MMM · 02.04.2022. u 18:37

Do 20.minuta se govori o rudniku Soko i havariji, o rudarima, a od 20.minuta ovaj čovek govori o Rio Tintu, Dandiju i ekološkim katastrofama rudarenja, da zeleni rudnici ne postoje........odgledajte i mislite o sutra zbog svih budućih sutra koji će tako brzo doći i nama i onima koji hode za nama koračajući tragovima našim...našoj deci :heart:

Rudari, živi i mrtvi, iz mog Aleksinca, sigurno se neće ljutiti zbog ove pesme, naprotiv, jer potrebna je svima nama......slava im

https://www.youtube.com/watch?v=vwbZMzxSteY

Super mario - neta (nekad i sad....skoro isto)

Elita

Stara legenda

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

U prolazu

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Elita

Zaslužan član

Elita

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Elita

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član

Zaslužan član