Stoicizam - mogućnost življenja ili kompenzacija?

[Richard III]

Već dugo iščitavam stoike, opet i opet... imam dosta ličnih problema već godinama, pa sam se bacio na stoicizam, a pomalo i religiju.

Ono što me je uvek mučilo po pitanju ovog filozofskog pravca jeste neki osećaj da je u pitanju varka, da čovek ne može da dodje do takvog stanja otpornosti i hladnokrvnosti, da ga ništa ne dotiče i da se bavi samo onim na šta realno može da utiče... uvek sam osećao da je to ipak jedna velika kompenzacija za nedostatak moći i resursa u stvarnom životu, jer uvek gledam ljude koji žive život na visokoj nozi, oni jednostavno samo... žive. Ne promišljaju, puni su elana, nema kod njih potrebe za stoicizmom ili bilo čim tog tipa.

Da li je ova filozofija lek za razočarane, ogorčene, poražene i ponižene ljude, i da li je uopšte moguće postati pravi stoik? Ili je to ipak nešto mnogo više, jedan validan i zdrav filozofski sistem koji nam pomaže da se uzdignemo iznad svakodnevice i postanemo najbolja verzija sebe?

 

[Meliot]

Uvek se u istoriji jave s vremena na vreme određeni ,,budisti" koji propagiraju neke vrste ,,ništavila" pa se izgube u vrtlogu istorije. Prosto se divim ljudima koji ne pokazuju ni trunku zabrinutosti za ono što njih ne dotiče. Naš narod ne koristi za džabe izraz ,,ovome ravno sve do Kosova" na ironičan način za takve ljude.

 

[Steinadler]

FIlozofija u tom slučaju imaće više ulogu utjehe.
Ono što ti tražiš ako dobro razumijem nalazi se više u psihologiji.
Ali nije ni tamo.
Tamo su neke od instrukcija.
Za sticanje moći, ostvarenje nekog uspjeha, cilja, želje itd. potreban je bolan izlazak iz zone komfora, inteligentno planiranje, napor, rad, akcija, ponekad krvav rad, patnja...
Utapanje u filozofiju zalijepiće te još više, ali ako je kasno za velike poduhvate, možda je onda najpametnije naći mir i otpustiti neostvarene snove...

 

[Ničeanac]

I ja sam proučavao Stoicizam neko vreme. Nije loše. A verujem da to jeste validan i zdrav sistem, jer činjenica je da su neki ljudi živeli to. Naravno, nije lako, jer po navici volimo da pokušavamo da kontrolišemo ono što ne možemo, pa je potrebno vreme da se stekne nova navika da delamo samo u okviru mogućnosti kontrole. Sve u svemu, mislim da je to dobra filozofija.

 

[Cvetoje]

Moguć je, ako si dovoljno ojađen i razočaran ovim svetom, ljudima prvenstveno. Negde vidim da je blizak i Hrišćanstvu, osim što je npr. Seneka propagirao i samoubistvo, ako ti se život toliko smuči. I on je bizarno završio, klao se i trovao ceo taj dan, koliko sam shvatio.

 

[крсташ]

Već dugo iščitavam stoike, opet i opet... imam dosta ličnih problema već godinama, pa sam se bacio na stoicizam, a pomalo i religiju.

Ono što me je uvek mučilo po pitanju ovog filozofskog pravca jeste neki osećaj da je u pitanju varka, da čovek ne može da dodje do takvog stanja otpornosti i hladnokrvnosti, da ga ništa ne dotiče i da se bavi samo onim na šta realno može da utiče... uvek sam osećao da je to ipak jedna velika kompenzacija za nedostatak moći i resursa u stvarnom životu, jer uvek gledam ljude koji žive život na visokoj nozi, oni jednostavno samo... žive. Ne promišljaju, puni su elana, nema kod njih potrebe za stoicizmom ili bilo čim tog tipa.

Da li je ova filozofija lek za razočarane, ogorčene, poražene i ponižene ljude, i da li je uopšte moguće postati pravi stoik? Ili je to ipak nešto mnogo više, jedan validan i zdrav filozofski sistem koji nam pomaže da se uzdignemo iznad svakodnevice i postanemo najbolja verzija sebe?

Наравно да је варка. Човек није човек ако не наљути, не заљуби, не растужи или на неки други начин изрази осећање.

Све што људи пишу и објављују, служи нечему или некоме, а најмање оном ко то чита. Убеђивати човека да треба да ћути на увреде, да треба да трпи батине, понижења или другу врсту зла је исто што и уништавати га. Свако ко има своје "ЈА", неће дозволити да га неко понижава, вређа, издаје, продаје или да му на други начин чини штету.

Све те ствари о трпељивости, праштању, одрицању, хладнокрвности итд. су измишљене да се друштво не би урушило, односно да онај ко седи на врху може да настави да ради то што ради, а да ови доле трпе.

 

[oziman]

Već dugo iščitavam stoike, opet i opet... imam dosta ličnih problema već godinama, pa sam se bacio na stoicizam, a pomalo i religiju.

Ono što me je uvek mučilo po pitanju ovog filozofskog pravca jeste neki osećaj da je u pitanju varka, da čovek ne može da dodje do takvog stanja otpornosti i hladnokrvnosti, da ga ništa ne dotiče i da se bavi samo onim na šta realno može da utiče... uvek sam osećao da je to ipak jedna velika kompenzacija za nedostatak moći i resursa u stvarnom životu, jer uvek gledam ljude koji žive život na visokoj nozi, oni jednostavno samo... žive. Ne promišljaju, puni su elana, nema kod njih potrebe za stoicizmom ili bilo čim tog tipa.

Da li je ova filozofija lek za razočarane, ogorčene, poražene i ponižene ljude, i da li je uopšte moguće postati pravi stoik? Ili je to ipak nešto mnogo više, jedan validan i zdrav filozofski sistem koji nam pomaže da se uzdignemo iznad svakodnevice i postanemo najbolja verzija sebe?

Шта је стоицизам може се најбоље видети из ове једне реченице Марка Аурелија:

Ništa se ne sme ostaviti slučaju, nego se u celokupnom svome delanju ni jedan jedini trenutak ne sme imati pred očima ništa drugo nego razum.
Марко Ауелије, "Самом себи"

Изворни стоици су једноставно покушавали да умом савладају вољу. Да се кроз живот воде појмовима, размишљањем, а не сировим нагонима.
Ум, са његовим појмовима, једино је што нам даје шансу да колико толико контролишемо вољу. Он је оно што нас издваја од животиња и чини људима. Тако да су стоици у теорији били у праву. Друга је ствар са праксом, где то не иде баш тако лако.

Шопенхауер је дао леп савет како примењивати стоизицам у пракси:

Ono što spoljnom svetu i vidnoj realnosti daje tako veliku moć nad našom dušom jeste njihova blizina i neposrednost. Isto kao što se magnetna igla, koju u njenom smeru održava zajedničko delovanje naširoko rasprostranjenih sila, koje obuhvataju celu zemljinu kuglu, poremeti komadićem čelika, kada joj se samo blizu prinese, i počinje silovito da oscilira, tako i neki snažan duh može da se smete i poremeti zbog sasvim sitnih stvari i sasvim beznačajnih ljudi, samo ako oni na njega utiču izbliza, a i najsmišljenija odluka može momentalno da bude stavljena u pitanje od nekog beznačajnog ili neposredno aktuelnog motiva. Jer relativni uticaj motiva je podložan jednom zakonu koji je upravo suprotan zakonu po kome dejstvuju tegovi na vagi, pa zbog toga neki sasvim sitan, ali sasvim blizak motiv može da nadvlada od njega mnogo jačeg, no koji dejstvuje iz daljine.

To svojstvo duše, koje čini da se određujemo shodno tome zakonu a ne oslobađamo se od njega silom zaista praktičnog uma, drevni pisci su nazivali animi impotentia (Nemoć duše), što zapravo znači Nemoć razuma da vlada voljom. Svaki afekat (animi perturbatio) poremećaj duše, upravo i nastaje tako što nam se predstava koja dejstvuje na našu volju tako silovito približi da prekrije sve ostalo, pa mi više ništa drugo osim nje ne možemo da vidimo, i tako za trenutak postajemo nesposobni da uzmemo u obzir nešto što je udaljenije.

Dobro sredstvo odbrane protiv toga bilo bi da se naviknemo da zamišljamo da je sadašnjost već prošlost, pa da takvo gledanje na nju prilagodimo stilu pisanja pisama Rimljana. Zar mi nismo u stanju da, obrnuto, već davno prošlo doživimo tako jasno kao da je sadašnjost, pa da tako stare, već davno uspavane afekte probudimo u svoj njihovoj silini.

Шопенахуер

Наиме, појмови имају ту особину да призивају афекцију. То нам умногоме од живота чини пакао, али нам у исто време даје и једину шансу да контролишемо непосредно присутан опажајни мотив и реакцију воље на њега. Чиста апстракција, максима, пред вољом је као празан балон пред зидом. Вољу имамо неке шансе да савладамо само вољом, коју у садашњост из прошлости призивају појмови.

 

[analiticki 12]

Stoicizam se prakticno najbolje ogleda kada odete kod zubara a plus vam zubarka popravlja zub bez anestezije,jako boli ali vi to podnosite muski odnosno stoicki bez ikakve reakcije panike,i onda vam zubarka,kaze bravo podnio si to muski.


To vam je test muskosti,posebno u ocima zene, muksarac koji pokaze da cuteci i hladno sve podnosi je definicija pravog muskarca.Zene podsvjesno uvijek testiraju stoicizam u muskarcu da bi znale da li je taj muskarac materijal za nju.Stoik ne smije da vristi,galami,place,zali se,svadja sa zenom i muskim.


Najvece nepostovanje zena ima prema muskarcu koji nije stoik,i najvece podsvjesno razocarenje



Muskarac uvijek vrijedi onoliko koliko moze da podnese ne koliko moze da ponese

 

[Metronomy]

Postoji jedna istina, da bi postao covek, prvo moras postati stoik, pa svestan dograditi ljudskost ili decak i devojcica prvo nauce patnju da bi umeli da cene lepotu pristojnog zivota.

 

[hm337]

Наравно да је варка. Човек није човек ако не наљути, не заљуби, не растужи или на неки други начин изрази осећање.

Све што људи пишу и објављују, служи нечему или некоме, а најмање оном ко то чита. Убеђивати човека да треба да ћути на увреде, да треба да трпи батине, понижења или другу врсту зла је исто што и уништавати га. Свако ко има своје "ЈА", неће дозволити да га неко понижава, вређа, издаје, продаје или да му на други начин чини штету.

Све те ствари о трпељивости, праштању, одрицању, хладнокрвности итд. су измишљене да се друштво не би урушило, односно да онај ко седи на врху може да настави да ради то што ради, а да ови доле трпе.

kakvu ti štetu čini neko ko te ponižava i vređa? cela šteta je u tvojoj glavi...povređena ti je sujeta jer misliš da vrediš više nego ono gde te taj čovek spušta...nikakvu pravu povredu nemaš od poniženja i vređanja...a i tu povredu svog ega sam nanosiš sam sebi jer taj ko te vređa time govori više o sebi nego o tebi...zar nije jednostavnije pustiti ga da ima kakvo god hoće mišljenje o tebi jer to je njegovo pravo jednako kao što i ti imaš pravo da o nekome loše misliš?

 

[Steinadler]

kakvu ti štetu čini neko ko te ponižava i vređa? cela šteta je u tvojoj glavi...povređena ti je sujeta jer misliš da vrediš više nego ono gde te taj čovek spušta...nikakvu pravu povredu nemaš od poniženja i vređanja...a i tu povredu svog ega sam nanosiš sam sebi jer taj ko te vređa time govori više o sebi nego o tebi...zar nije jednostavnije pustiti ga da ima kakvo god hoće mišljenje o tebi jer to je njegovo pravo jednako kao što i ti imaš pravo da o nekome loše misliš?

Prva i zadnja konstatacija su različite stvari, odnosno svjesno ponižavanje i vredjanje nisu isto što i pravo da se o nekome nešto misli loše.
Ponižavanje i vredjanje spadaju u djela, svjesno maltretiranje i maliciozan napad.
Ako je već neko dao sebi za pravo da maltretira drugog, onda bi taj drugi trebao imati još veće pravo na odbranu.
E sad, zavisi od slučaja do slučaja, koju tehniku za odbranu treba koristiti u odredjenim situacijama.
Nekada je najbolje pobjeći, nekada koristiti tehniku Aikida, kanalisati protivnikovu negativnu energiju u prazno, ignorisati, ali nekada treba biti bokser i pogoditi pravo u nos... odbrana je takodje mudrost, znanje i vještina koju treba nadogradjivati.

Problem ponižavanja i vredjanja kao oblik psihičkog maltretiranja može nam predstavljati veliki problem npr. u situacijama kada je potrebno imati autoritet, na rukovodećim pozicijama, jer ti možeš u svojoj glavi ignorisati štetu, ali bitna su mišljenja drugih zaposlenih u tvom okruženju, jer ako se pokažeš kao neko ko ne zna odgovoriti ili neko ko to ignoriše, drugi to mogu shvatiti kao tvoju slabost, što možda i jeste, onda se gubi autoritet, ohrabriće se i oni da te pljunu, preskoče, ne poslušaju itd... stvari tada idu nizbrdo.
Manjina je onih sa mentalitetom vuka koji vode i odredjuju, a više je onih sa ovčijim mentalitetom žrtve koji samo rade, slušaju ne razmišljaju, ne napadaju i to je razumnjivo, ali ako ovca dodje na rukovodeću poziciju sa svojim mentalitetom, a ima vuka ispod sebe kome treba da bude autoritet, ona neće imati šansu...

Sjećam se dobro jedne simbolične scene iz Sopranosa, dobro obradjena tema o ponovnom uspostavljanju i održavanju autoriteta, kada se isti narušo Toniju dok je bio u odsustvu, stvari su se prirodno počele otimati kontroli:

 

[Обилић]

... gledam ljude koji žive život na visokoj nozi, oni jednostavno samo... žive. Ne promišljaju, puni su elana, nema kod njih potrebe za stoicizmom ili bilo čim tog tipa.

Da li je ova filozofija lek za razočarane, ogorčene, poražene i ponižene ljude, i da li je uopšte moguće postati pravi stoik?

Nije moguće biti ono što nisi !
Ta elita koju posmatraš rodila se sa velikom pokretačkom energijom, dakle uspešna je zbog bogom dane snage koju imaju, a ne zbog neke superiorne filozofije koju slede.
Bog je međutim milostiv i bićeš srećan koliko i elita, ako se pomiriš sa svojom ulogom u životu, zavoliš je i usavršiš.

Možda je tvoja logika stoička, a možda i neka druga.
Nećeš znati dok ne probaš ...

 

[analiticki 12]

Nije moguće biti ono što nisi !
Ta elita koju posmatraš rodila se sa velikom pokretačkom energijom, dakle uspešna je zbog bogom dane snage koju imaju, a ne zbog neke superiorne filozofije koju slede.
Bog je međutim milostiv i bićeš srećan koliko i elita, ako se pomiriš sa svojom ulogom u životu, zavoliš je i usavršiš.

Možda je tvoja logika stoička, a možda i neka druga.
Nećeš znati dok ne probaš ...

Pojedinac koji je napravio bogastvo je morao imati karakter i stoicizam da bi dosao do tog bogatstva a ako nije imao karakter a ipak dosao do bogatstva to ce bogatstvo biti procerdano veoma brzo vjerovatno ce mu potomci kroz par decenija bankrotirati.Da bi neko dugo trajao u bogatstvu mora imati sistem vrijednosti zasnovan na karakteru.


E sada velika vecina bogatasa u svijetu se rodila kao takva, vecinom su to naslijedili tako da oni tesko mogu biti stoici.A ako imas potomke koji dobijaju teske lekcije od pretka stoika onda dobijas porodicu koja je bogata jedno 200 godina najmanje,to su ale od porodica gdje imas strucnjake u jednoj oblasti i to sa oca na sina


Tako da veoma je tesko Imati porodicu tipa Ford,Karnegi itd koje su bogate vjekovima a da tu nemas dril u vaspitanju i sistem vrijednosti,tu mora biti karaktera a onda i stoicizma.Ljudi vole da vjeruju u to da su svi bogatasi ljudi bez karaktera i viteskih osobina ima i takvih tacno al ne svi,oni najbolji i koji traju vjekovima su karakteri jaki,a i medju sirotinjom takodje nisu svi prevaranti,dzeparosi itd ima i tu mnogo karakternih koliko hoces


E sada imas i porodice koje najduze u roku od pola vijeka bankrotiraju i budu na nuli,to su truli bogatasi i kao takvi nemaju nikakav cilj sem novca zato i taj novac ce kad tad da izgube.Jer ne prave od potomaka izuzetne ljude vizionare odane ideji nekoj,radoholike kao sto jedan Djani Anjeli ima jakog potomka koji je naslijedio imperiju,koji je ozbiljan lik,obrazovan strucan i koji odrzava tradiciju bogastva te cuvene porodice iz sjevera Italije



Zakljucak - Razlika Izmedju pravih i trulih bogatasa je sto prvi imaju karakter i sistem vrijednosti a i stoici su, a ovi drugi niti imaju karakter niti sistem vrijednosti.

---- Za kraj mozda i najbitnija razlika je.Truli bogatas gleda novac samo kao cilj a pravi bogatas gleda novac samo kao sredstvo kojim dolazi do cilja a cilj mu je sama vrijednost.

 

[Обилић]

Pojedinac koji je napravio bogastvo je morao imati karakter i stoicizam da bi dosao do tog bogatstva a ako nije imao karakter a ipak dosao do bogatstva to ce bogatstvo biti procerdano veoma brzo vjerovatno ce mu potomci kroz par decenija bankrotirati.Da bi neko dugo trajao u bogatstvu mora imati sistem vrijednosti zasnovan na karakteru.


E sada velika vecina bogatasa u svijetu se rodila kao takva, vecinom su to naslijedili tako da oni tesko mogu biti stoici.A ako imas potomke koji dobijaju teske lekcije od pretka stoika onda dobijas porodicu koja je bogata jedno 200 godina najmanje,to su ale od porodica gdje imas strucnjake u jednoj oblasti i to sa oca na sina


Tako da veoma je tesko Imati porodicu tipa Ford,Karnegi itd koje su bogate vjekovima a da tu nemas dril u vaspitanju i sistem vrijednosti,tu mora biti karaktera a onda i stoicizma.Ljudi vole da vjeruju u to da su svi bogatasi ljudi bez karaktera i viteskih osobina ima i takvih tacno al ne svi,oni najbolji i koji traju vjekovima su karakteri jaki,a i medju sirotinjom takodje nisu svi prevaranti,dzeparosi itd ima i tu mnogo karakternih koliko hoces


E sada imas i porodice koje najduze u roku od pola vijeka bankrotiraju i budu na nuli,to su truli bogatasi i kao takvi nemaju nikakav cilj sem novca zato i taj novac ce kad tad da izgube.Jer ne prave od potomaka izuzetne ljude vizionare odane ideji nekoj,radoholike kao sto jedan Djani Anjeli ima jakog potomka koji je naslijedio imperiju,koji je ozbiljan lik,obrazovan strucan i koji odrzava tradiciju bogastva te cuvene porodice iz sjevera Italije



Zakljucak - Razlika Izmedju pravih i trulih bogatasa je sto prvi imaju karakter i sistem vrijednosti a i stoici su, a ovi drugi niti imaju karakter niti sistem vrijednosti.

---- Za kraj mozda i najbitnija razlika je.Truli bogatas gleda novac samo kao cilj a pravi bogatas gleda novac samo kao sredstvo kojim dolazi do cilja a cilj mu je sama vrijednost.

Al' si ti brate pun njesra ...

 

[analiticki 12]

Al' si ti brate pun njesra ...

Djeluje neka filozofija,a u stvari je bas jednostavno.Imas karakter da odrzis dobre stvari a nemas ga da izgubis dobre stvari.Bogastvo mozes steci i kao dobar covjek ali i kao olos.Samo potomak olosa ce opet biti bez novca kao sto mu je predak bio prije nego sto se obogatio.To je zakon univerzuma


Karakter je da si ti specijalista u nekoj oblasti i ta znanja prenosis na svoje potomke , koji kao vojnici te slusaju,i tacno se zna svakome obaveza i imas tradiciju u okviru firme ili porodice itd,da ne piju ne puse,ne skitaju nego budu karakteri da zive za pravljenje novca i posveceni poslu npr industrijalac si.I tebi je cilj da tvoja firma ili porodica npr bude narednih 200 godina bogata i imas viziju.Karakter ti cuva zdravlje,kilazu,pa i novac


Covjek koji ima IQ 50 a jak karakter pobjedice u zivotu covjeka koji nema karakter a ima iq 300

 

[analiticki 12]

Pravi bogatas je stoik i ne uziva u bogastvu koje ima,nego najvise dopusti svojim cerkama da uzivaju u njemu,sinove celici jer ce da ga naslijede.A on ono radi cijeli dan,ok ima firmu, putuje avionom al zna se poslovna putovanja u mislim cijeli dan,dok cerke trose pare i uzivaju u zivotu.Ne ide na ljetovanja,mrzi odmore,ima cilj i viziju u glavi i samo to juri.Kao takmicarska igra bez kraja


Tako bi funkcionala svaka bogata familija koja vjekovima je bogata inace bi propali


Truli bogatas gleda da uziva,dok ima ima,razmazi sinove da im novca da se bahate zive lagodno,i time ojadi sve buduce potomke

 

[Обилић]

Pravi bogatas je stoik i ne uziva u bogastvu koje ima,nego najvise dopusti svojim cerkama da uzivaju u njemu,sinove celici jer ce da ga naslijede.A on ono radi cijeli dan,ok ima firmu, putuje avionom al zna se poslovna putovanja u mislim cijeli dan,dok cerke trose pare i uzivaju u zivotu.Ne ide na ljetovanja,mrzi odmore,ima cilj i viziju u glavi i samo to juri.Kao takmicarska igra bez kraja


Tako bi funkcionala svaka bogata familija koja vjekovima je bogata inace bi propali


Truli bogatas gleda da uziva,dok ima ima,razmazi sinove da im novca da se bahate zive lagodno,i time ojadi sve buduce potomke

Sve u svemu, ako budeš dobar, vredan, postojan i pouzdan bićeš bogat, a ako tome naučiš i svoje potomstvo, biće ti i pokoljenja imućna.

Ako budeš hteo u raj, podeli sve sirotinji.

U pravu si da to nije nikakva filozofija, to su priče za malu decu.

 

[analiticki 12]

Sve u svemu, ako budeš dobar, vredan, postojan i pouzdan bićeš bogat, a ako tome naučiš i svoje potomstvo, biće ti i pokoljenja imućna.

Ako budeš hteo u raj, podeli sve sirotinji.

U pravu si da to nije nikakva filozofija, to su priče za malu decu.

Nisu,ako si karakteran moze ti biti samo bolje ekonomski,e sada ako to sto vise zaradjujes tebi je npr malo to je tvoj problem tipa zaradio si neke hiljjadarke al jbg nemas milione malo ti,ne smatras sebe bogatim.Al karakter te vodi u boljitak e sada ako si u top 100 karakternih npr nece svi oni zaraditi milijarde.Sada ne znam koliko je tebi dovoljno,sa minmalcem zadovoljan nije niko

10 njih hoce,20 njih imace milione,20 njih 100 hiljada,20 njih maksimum 10 hiljada,a ostalih 30 povecavaju svoj konto pa ako je radio za skromnu platu oskudno skocice na solidnu platu

Problem je sto vecina njih nema sistem vrijednosti zasnovan na karakteru,zato se ne bogate a to je tesko,ja sam karakteran i svaki dan poboljsavam svoj standard,al zato ne ljetujem nigdje,ne izlazim nije mi lako al opet ne pusim ne pijem sve postizem,i imam cilj da posle 40 uzivam u svom radu a to je mnogo vise od toga da ides na posao,to je karakter

 

[Обилић]

Nisu,ako si karakteran moze ti biti samo bolje ekonomski,e sada ako to sto vise zaradjujes tebi je npr malo to je tvoj problem tipa zaradio si neke hiljjadarke al jbg nemas milione malo ti,ne smatras sebe bogatim.Al karakter te vodi u boljitak e sada ako si u top 100 karakternih npr nece svi oni zaraditi milijarde.Sada ne znam koliko je tebi dovoljno,sa minmalcem zadovoljan nije niko

10 njih hoce,20 njih imace milione,20 njih 100 hiljada,20 njih maksimum 10 hiljada,a ostalih 30 povecavaju svoj konto pa ako je radio za skromnu platu oskudno skocice na solidnu platu

Problem je sto vecina njih nema sistem vrijednosti zasnovan na karakteru,zato se ne bogate a to je tesko,ja sam karakteran i svaki dan poboljsavam svoj standard,al zato ne ljetujem nigdje,ne izlazim nije mi lako al opet ne pusim ne pijem sve postizem,i imam cilj da posle 40 uzivam u svom radu a to je mnogo vise od toga da ides na posao,to je karakter

Ma dobar si ti, samo te testiram.