Stihovi za moju dusu

[Svjetlanaa]

Moja staza

Gle, ja opet stojim na toj stazi dragoj
Sa koje sam nekad, razdragan i čio,
Pozdravljao nebo u večeri blagoj,
Što je na me sjala kô njen prizrak mio.

I ja snova čujem one slatke zvuke
Što ih žarka sreća u samoći budi;
Ah, ja opet vidim one bijele ruke
Kako mene grle na prebujne grudi!

Ja osjećam plamen kako slatko gori
Kada njeni poljub moje usne krene…
Ona moje ime šapuće i zbori,
A ja žudno gledam u očice njene…

Oj, varljivi snovi!… Moja stazo pusta,
Ja po tebi više neću cvijeće brati,
Nit’ ću ikad više ljubit usta slatka,
Nit’ ću svoje blago svojim blagom zvati.

Aleksa Šantić

 

[Snowflake]

Прићи ће ми нежно у данима овим,
Као илузија добра, нека жена;
И радосно тада по звездама новим
Тражићу свој усуд за нова времена.

- Јован Дучић -

 

[PetarSamotnjak]

Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
Ko loše živi zar može jasno zapevati!

Verovao sam u san i u nepogodu,
U dve noći bio zaljubljen noću,
Dok jug i sever u istome plodu
Sazrevaju i cvokoću.

Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!
I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo,
A poljupcu je mesto u paklu.

I hlebovi se pod zemljom školuju;
Ja bih se želeo na strani zla tući;
Pa ipak, po milosti istorije,
Povraćajući i ja ću u raj ući.

Za prijatelje proglasio sam hulje,
Zaljubljen u sve što peva i škodi.
Dok mi zvezde kolena ne nažulje
Moliću se pobožnoj vodi.


Branko Miljković

 

[Suljo.L]

 

[Svjetlanaa]

O Sunce moje,
Zašto ne cvjetam
Zašto ne dajem miris
Zašto pčele ne dolaze
Gdje je moja boja?
Draga ružo;
Neko te ružno pogledao
Neko oblak dovukao
Neko poželio
Ne tuguj!
Doći će tvoje vrijeme
Kao što kiši dođe trenutak
Kao što pčeli potrebuje let.
Onda ću da te milujem
Svojim toplima zracima
I onda ćeš mirisati
Ostvarit ćeš sebe.
Posebnom ružom ćeš biti.
Ne tuguj, ružo!
Kiša samo što nije!
Admir Delalić

 

[Svjetlanaa]

IMA TOLIKO MNOGO DA SE KAŽE
Ima toliko mnogo da se kaže
U svakom momentu kad duša sličnu ište,
Kada čaša na stolu ostaje prazna
A osećanja u samoći samo što ne vrište...
Ima toliko mnogo da se ispriča
I kad usne ostaju neme,
Jer čovečja želja nije vična
Da se pomiri sa onim što nosi vreme.
Ima mnogo toga što krije ćutnja
U kutu kafane gde posetilac čami,
dovoljan je pogled u kome šara slutnja
dok se težak uzdah gubi u tami...
Ima mnogo toga da se ispriča
O posetiocu stare kafane,
A on čeka svoju pesmu uz čašu pića
Da mu još jedan dan svane...
Ima mnogo toga da se kaže...,
to zna srce koje godinama nešto čeka
tragovi sreće se u ćutnji traže,
dok život juri svom kraju
kao svom ušću nabujala reka...
Bez reči...,
kao da je sav život tišina
kojom šara iščekivanje i seta...
Šolkotović Snežana

 

[neko tvoj]

IGRAČKA VJETROVA

Pati bez suze, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.
Podaj se pjanom vjetru zivota,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lisce sto vir ga vije
za let si, duso, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena.

Tin Ujević

 

[Svjetlanaa]

zidovi oko mene, hiljadu i jedan nemir u glavi, par šaka suza koje su se skupile u grlu, pa s vremena na vrijeme se spuste dvije-tri niz lice i poneki jecaj koji odjekuje na sav glas, ali ipak ga ne čuje niko osim mene.
I umjesto da čvrsto držim uz sebe ovo što imam, da se borim kako god znam i umijem, ja sam mrtva hladna.
Ne govorim ono što treba, a mali milion riječi je u meni koje jedva čekaju da izađu iz mene.
Ne radim ono što bih trebala sa izlikom sebi da ne znam način.
A znam. Sve ja znam.
Znam sve riječi koje bih trebela izreći, pustiti ih iz sebe da odlete do nečijeg uma, srca…
Znam i djela koja bih trebala da uradim, djela koja bi kockice posložile baš onako kako treba.
A možda i ne bi…
Eto, to je.
To ’ možda ’ me ubija.
Uvijek se saplićem od tih pet slova i ne idem dalje, stojim na mjestu na kojem ne zadržavam samo sebe…
n.n.

 

[Snowflake]

Морам ти лепе вечери неке
зенице топле загледати до дна,
па ти на капке провидне, меке,
лагано као миловање сна
спустити усне.

- Десанка Максимовић -

 

[Svjetlanaa]

Ja nikada ne bih otputovala ni na konju ni na lađi
jer su mi i onako već daleko svi koje htedoh zadržati blizu.
Jer nemam od koga da bježim. I zato jer se plašim povratka.
Ali kada bi se moglo otići zauvijek, i zaista otići s pjesmom
mislim da bih se rastajala dugo od mjesta na kojima sam plakala.
I nikada ne bih zaboravila one koji su zbog mene, bar jednom
bili malo radosni i praštali mi nasmješeni.
Vesna Parun

 

[Drug Stari]

 

[gost 374584]

"Moje riječi sve mirišu slatko
kô breskve zlatne, ovijene svilom,
kad lahor treperi sa arijom milom
fontane bistre, što žubori glatko,
jasna i sjajna, da joj može svatko
osjetiti ritam, ritma svoga bilom.
Ljubavi očaran čudestvenom silom
klonuh, Beartiče, o, čudna, vječna gatko,
na sagu bajke, što prekinu se kratko,
i usnuh u Ljepoti, kao što se sniva
kad plamti srce kao vatra živa,
a na kraju konca tako biva
u sumraku sivom iznad sivih njiva
zavjesa pada olovna i siva."

Dante

​

 

[Svjetlanaa]

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?
Dan je niz mutne ulice prosut.
Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.
Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?
Il' je već bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.
Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?
Da. Mora biti da je tako.
M.A.

 

[Branko Lori]

"Moje riječi sve mirišu slatko
kô breskve zlatne, ovijene svilom,
kad lahor treperi sa arijom milom
fontane bistre, što žubori glatko,
jasna i sjajna, da joj može svatko
osjetiti ritam, ritma svoga bilom.
Ljubavi očaran čudestvenom silom
klonuh, Beartiče, o, čudna, vječna gatko,
na sagu bajke, što prekinu se kratko,
i usnuh u Ljepoti, kao što se sniva
kad plamti srce kao vatra živa,
a na kraju konca tako biva
u sumraku sivom iznad sivih njiva
zavjesa pada olovna i siva."

Dante

​

 

[gost 374584]

Kad odeš


Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se!
Kad bežiš, pobegni naglo i plači kad si daleko!
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole,
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.

Požuri da te suza ne stigne i ne opeče,
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni,
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena.
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnom sebi.


Zoran Radmilović​

 

[Branko Lori]

 

[Svjetlanaa]

PRESTALA SAM DA SE TAKMIČIM
Prestala sam da se takmičim
I jurim sunovratno vreme,
Najzad sam shvatila da na sebe ličim
I da ne volim nikakvo upoređenje.
Prestala sam sa traganjem
Gde mašta uziima maha
I nosi obećavajuće snove,
Prestala sam sa izlaganjem
Nešto zbog sujete, nešto zbog straha
Samo da ne remetim tišinu
Pesmu kojom te vetar zove...
Prestala sam da na pitanja tražim odgovore
U igrama iskušam izazove,
Ljubav je osvojila moje duše sve pore
I tobom ispunjava misli moje...,
I noći ove...
Prestala sam da se takmičim
I tražim hleb preko pogače,
Odana sam sitnicama, svojoj priči
Dok srce u grudima zbog nepoznatog lupa jače...
Još čuvam stare slike
Na njima onaj osmeh zagonetni,
Nižu se senke, prilike
Dok iz grudi izranja iznenadni uzdah setni...
Prestala sam da se s vetrenjača borim
Prestala sam da se takmičim
I tražim hleb preko pogače,
Odana sam sitnicama, svojoj priči
Dok srce u grudima zbog nepoznatog lupa jače...
Još čuvam stare slike
Na njima onaj osmeh zagonetni,
Nižu se senke, prilike
Dok iz grudi izranja iznenadni uzdah setni...
Prestala sam da se s vetrenjača borim
I već dugo na nogama čvrsto stojim,
Jedno sam sigurna radi čega postojim
Čežnja me izgara pred pogledom tvojim...,
da te vidim
trenutke brojim...
Sigurna sam u jedno
Grenice ne postoje...,
kad volim...
Šolkotović Snežana

 

[The Lady D]

Negde ...možda baš kraj nekog starog, hladnog betona
ruke tebi pruža osamljena - ona,
četvorolista detelina tvoja!
Zato , svoje želje uvek sa sobom nosi,
Jer sledeci korak susret vaš, možda baš on donosi.
Foto The lady D

 

[Snowflake]

Сунце се, ено,
као вретено
над градом врти
Све је у мени
данас шарено.
И у теби је
можда шарено.

- Мирослав Антић -

 

[PetarSamotnjak]

IGRAČKA VJETROVA

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.
Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena.

Tin Ujević

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

DELFINOV LET

Zagledan u ponor slanog doma svog
delfin je sanjao kako leti svoj čudesni let
zaljubljen u nebo, eto takvim se rodio
previše tih i skroman da bi njegova priča obišla svet
I uvek kad bi pomislio kako krstari albatros
sekao je pučinu k'o adrenalin, što seče mu krvotok
Širio je krila da dohvati božji svod
al' ta su krila bila dovoljna tek za pokoji kratak skok
Neki dođu srećni pa tako i odu
on je pripao taboru drugom
i tog je dana na obalu smrknut okean
izneo telo skrhano tugom
Štepam svoje rane dok provodim dane
između želja i istine
logike ponestaje rebus ne prestaje
da mi para vijuge
Pravila ne važe moj prijatelj kaže
da sve više veruje
da čudne su sile podigle vile
da nas grešne razonode
Ja stojim po strani i čekam da vreme nacrta put do sna
al' kao delfina, bukagije dubina
sve više me vuku ka verdbi dna
da li sam to ja?

Milan Radojević

 

[Mister]

Ako ti kažem da mi nedostaješ
Možda ćeš biti ponosna na sebe
Jer eto jednoj budali nedostaješ
Jednoj budali koji se uvijek pred sobom hvali
Kako je po tvom srcu šetao
I sve neke lijepe oblake sretao
I znat ćeš jednom kad sve to prestaje
Kako je to kad ti netko nedostaje
Baš onako nedostaje
Da te sve zaboli
I tako ti meni putovati kroz vene ne prestaješ
Tako ti meni samim pod nebom
Baš mi nedostaješ..

Z.Krznaric

 

[*Hannah*]

POD TANKI VEO

Pod tanki veo ruke sam skrila......
"Zašto si danas tako bleda?"....
---Zato što sam mu dušu nalila
gorkog bola i leda.

Kako da zaboravim? Izašao je pognut
i bolno iskrivljenih usta,
a ja sam, ne držeć se ograde stuba,
za njim trčala pusta.

"Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše -
"Vrati se. Umreću bez tebe,"
A on mi reče mirno i trpko: "Duva,
čuvaj se da ne nazebeš."

Ana Ahmatova

 

[PetarSamotnjak]

O TRENJU IZMEĐU DUŠE I TELA

To nije velika šuma koja šumori,
Ni široke poljane koje se smeju,
Tiha je reka ovo između pustih obala!

To nije oboreni hrast što voda nosi,
To nije mrtvi orao na talasima,
To vezani junak za katarku motri umornim pogledom na sve strane

Pred njime, njegov ga soko razgovara:
"Ne budi tužan, gospodaru, nismo ni na nebu, ni na zemlji.
I plovićemo dugo ovako, vidiš li."

I tako uvek reka nosi jedan leš
I duša bi mogla, ali zar bi imala snage da ga napusti ...!

...Na visokoj planini bor zelen.

To nije ni velika šuma, ni široka poljana,
Ni oboreni hrast, ni mrtvi orao;
Soko robuje voljno uz vezanog gospodara.

Rastko Petrović