А морам на оно да се надовежем са још пар мисли... (наравно, не у полемичком тону према ономе што си написала, већ као слагање са тим) Имам мишљење, а баш ме занима да ли ће се и остали сложити са тим, да су друштва у земљама традиционалног хришћанства (православље и католичанство) увек била толерантнија према баш таквим одступањима од уобичајеног начина живота. Не идеално толерантна, али далеко толерантнија него што су то била протестантска друштва, која почивају на заједничким окупљањима и заједници уопште, чврстом држању Библије и њеним сваковневним читањем и проучавањем и где су стално под лупом, како сопственом, тако и сопствене породице и целе заједнице. Баш размишљам о томе и кроз националне кинематографије и уметност уопште, где католичка друштва баш и одликују честе перверзије и одсуство неког претераног обазирања било друштва било цркве на то. Протестантска друштва ми делују као далеко, далеко конзервативнија по питању сексуалности и мислим да није ни чудо што данас та афирмација хомосексуализма долази управо из САД.
Људи данас често имају обичај да Цркву оптужују за све и свашта, чак и да притом бркају појмове, па ПЦ оптужују за дела инквизиције и сл., а опет имамо да је једна 19-вековна Србија која је тек почела да након турског ропства да израста у модерну европску краљевину, била поприлично... кхм, па, разуздана. А што се не би могло рећи за САД, где су у то време за бигамију слали на вешала.
Ali, dopustićeš da i drugi imaju pravo na sopstvene stavove. 
