Stakleni vrtovi

[Neprilagođena]

Stakleni vrtovi - zimske bašte i koncept pasivne zelene gradnje​

Davnašnji je san da oko sebe imamo večito proleće i leto, da smo tokom cele godine okruženi zelenilom i cvećem...
Zimske bašte, ili stakleni vrtovi, imaju višedecenijsku tradiciju na tlu Evrope, da li kao integrisani deo kuće ili kao nezavisni objekti na parceli.
Razvojem industrije čelika, ali i stakla, od XIX veka, staklene bašte mogle su dobiti i impozantne dimenzije, a pod njihovim krovom moglo se naći i veliko drveće razgranatih krošnji.

​

Poslednjih decenija tema staklenih bašti nanovo je aktuelizovana u sklopu koncepta pasivnog dizajna u arhitekturi i zdravog životnog okruženja.
Iz godine u godinu ona dobija na značaju u sve većoj meri jer se energetski efikasnom dizajnu, kvalitetu unutrašnjeg vazduha, čuvanju energije i pozitivnom uticaju zelenila na naš imuni sistem, pridružuje i sve aktuelnija tema proizvodnje zdrave hrane.
Tako stakleni vrt u sastavu kuće u isto vreme može biti čuvar energije, mesto za odmor i oslobađanje od stresa, prigušivač buke, apsorber visokih temperatura, ali i izvor zdrave hrane i čistog vazduha...
Večito proleće u kući.....​

 

[Neprilagođena]

Za većinu biljaka, samo jedan slabiji mraz je poguban.
Baštovani, od četiri elementa bitna za život biljaka, u potpunosti mogu uticati jedino na zemljište, ono se može prekopati, nađubriti i zaliti.
Pravi ljubitelji biljaka žele uticati i na ostala tri faktora, što postižu izgradnjom staklenika ili zimskih vrtova.​

Stakleni vrt obezbeđuje biljkama adekvatne uslove za opstanak i tokom zimskog perioda.
Svetlost, vlažnost vazduha i temperatura su prilagođeni pa je shodno tome moguće kultivisati veći broj biljaka nego u spoljnim uslovima.
Povećanjem temperature moguće je uživati i u inače nedostupnom egzotičnom bilju.

Zimski vrtovi danas proživljavaju novu renesansu. Izgradnjom zimskog vrta, približavajući se prirodi, čovek poboljšava i svoje životne uslove.
Sunčevo svetlo koje prođe kroz staklo zimskog vrta ne reflektuje se van.
Tople zrake koji prođu kroz staklo apsorbuju zidne obloge i pod.
Kod dobro izvedenih konstrukcija, sa dobrim spojevima stakla i okvira, toplota se zadržava, zbog čega je omogućena pogodna klima za život i rast biljaka.​

Zimski vrt predstavlja neku vrstu sunčevog kolektora – on može zagrejati i dnevni boravak smešten neposredno uz vrt.
Uz to, biljke stvaraju termičku tampon zonu koja ne deluje samo zimi.
Ovakva želja za približavanjem prirodi naročito je izražena kod ljudi u gradskim sredinama.
Zimski vrt oko kuće ili neposredno uz nju, u poslednje vreme postaje sve traženiji.
Sa puno mašte pregrađuju se terase, zastakljuju balkoni, nadsvođuju atrijumi...​

 

[Neprilagođena]

Zimski vrtovi mogu se posmatrati i kao zastakljene tampon zone koje ograničavaju uticaje spoljašnjih faktora na unutrašnji prostor.
Oni nas štite od buke i zagađenja a ujedno smanjuju gubitak toplote, jer zbog optičkih i termičkih svojstava stakla sakupljaju sunčevu energiju.
Kada sunčevi zraci padnu na staklenu površinu, delom se reflektuju (odbiju), delom apsorbuju (upiju, a delom propuštaju.)​

U kojoj meri će zraci biti propušteni, odnosno reflektovani, u prvom redu zavisi od vrste zastakljenja i ugla pod kojim je ugrađeno staklo.
Kada sunčevi zraci padaju koso na staklenu površinu, refleksija je veća nego kad padaju upravno na nju.
Pri ugradnji stakla, treba nastojati da refleksija leti bude što veća a zimi što manja.
Zimi, sunčevi zraci treba da padaju upravno na staklo ili pod uglom što bližem uglu od devedeset stepeni.

​

 

[Neprilagođena]

Najpogodnija strana sveta za gradnju vrta​

• Zimski vrt sa severne strane kuće upija najranije i najkasnije zrake sunca tokom leta, ali preko dana nalazi se uglavnom u senci pa predstavlja relativno hladno mesto za letnji odmor.
• Želimo li zimski vrt koristiti tokom cele godine, onda ga preko zime moramo grejati budući da mu nije dovoljna samo sunčeva svetlost.
• Zimski vrt sa istočne strane obasjan je prvim sunčevim zracima i prepodnevnom sunčevom toplotom, no nakon toga potrebno ga je tokom leta zaseniti.
• Zimski vrt sa južne strane dobija tokom godine najviše toplote ali preko leta ga je potrebno zaseniti i dobro provetravati zbog visokih temperatura.
• Zimski vrt sa zapadne strane upija sunčevo svetlo i sunčevu toplotu u kasno popodne i predveče pa tako u sebi akumulira dosta toplote koju prenosi u noć, ali stoga je hladniji u rano jutro.

 

[Neprilagođena]

Konstrukcija okvira

Kod najvećeg broja staklenih vrtova okvir je izrađen od gvožđa, aluminijuma ili drveta.
Svi ovi materijali imaju svojih prednosti i nedostataka.
U osnovi, materijali koji se koriste kao okvir staklenog vrta dobri su ako mogu izdržati odgovarajuće opterećenje.
Treba obratiti pažnju na opterećenja koja nastaju u različitim godišnjim dobima.
Okvir konstrukcije mora izdržati sva opterećenja uz težinu stakla i vlastitu težinu.
U poslednje vreme staklo se sve više zamenjuje akrilnim staklom i pleksiglasom.
Oba su lakša od stakla a preporučljiva su i iz sigurnosnih razloga.​

1.Aluminijum je relativno skup ali se sve više koristi jer se lako obrađuje, ne korodira i kod temperaturnih oscilacija ne menja svojstva.
Može se tako obraditi da se staklene ploče pričvršćuju bez gita.
Njegova mala težina omogućuje brzu montažu, velike je nosivosti pa se lako savlađuju i najveći rasponi.
Uz prednosti, aluminijum ima i nedostatke.
Zbog svoje dobre toplotne propustljivosti, zimi se jedan deo toplote nepovratno gubi a leti uzrokuje dodatnu toplinu u staklenom vrtu.
Ovaj nedostatak se može umanjiti optimalnim presekom kutijastih profila, uz moguću ispunu poliuretanom i sl.

2.Stakleni vrtovi od drveta mogu se, do određene granice, brzo izraditi.
Drvo se lako obrađuje i vrlo je dekorativan materijal.
Budući da je loš provodnik toplote, dobar je materijal za okvire konstrukcija staklenih vrtova.
Nedostaci su što je teži od aluminijuma i podložan napadu insekata, pa ga treba zaštititi adekvatnim premazima.
Drvo se pod uticajima sunca i vlage menja, pa je potrebno obratiti pažnju prilikom ugradnje stakla.

3.Metal je jedan od najstarijih materijala korišćenih u gradnji staklenika.
Za razliku od aluminijuma, metal korodira.
Ovaj proces sprečava se odgovarajućim zaštitnim premazima.
Mehaničke mogućnosti metala su velike
.Relativno malim profilima mogu se premostiti veliki rasponi, gubitak toplote manji je u odnosu na aluminijum
ali se može smanjiti upotrebom različitih premaza.
Cena je niža od cene aluminijuma, ali gradnja je znatno složenija.

​

 

[Neprilagođena]

Staklo ili pleksiglas

Obično staklo apsorbuje samo pet procenata sunčevih zraka a propusnost mu je i do devedeset procenata.
Liveno staklo je nešto manje propusno od običnog.
Obe vrste stakla relativno su dobri provodnici toplote.
Izo-staklo ima propustljivost svetla od 80% a reflektuje se 12% zraka.
Provođenje toplote kod njega je manje nego kod drugih vrsta stakla, zbog čega je podesnije za zimske vrtove.​

Obično staklo smanjuje buku, a za razliku od pleksiglasa, nepropusno je za ultraljubičasto i infracrveno zračenje.
Zvučna izolacija bolja je ukoliko je staklo deblje.
Sigurnosno staklo se često upotrebljava zbog sposobnosti da izdrži velika opterećenja.
( Prilikom pucanja lomi se u sitne komade i smanjuje mogućnost ozleda.)

Kod umetnih materijala, kao što su AKRIL-STAKLA- izbegnuti su problemi težine i ozleda usled loma.
Zbog male težine vrlo lako se ugrađuje.
PLEKSIGLAS- za razliku od stakla, propušta UV zrake u potpunosti.
Nedostatak je dobra toplotna provodljivost.​

 

[Neprilagođena]

Staklena bašta -drvena konstrukcija.

 

[Neprilagođena]

Staklena bašta -konstrukcija od aluminijuma

 

[Neprilagođena]

Temperatura staklenog vrta

Hladniji zimski vrt koji ima prosečnu temperaturu između 6 i 10 stepeni celzijusa, koristi se u prvom redu za prezimljavanje biljaka.
Ako temperatura padne na 2 do 3 stepena, većina biljaka će to dobro podneti.

Međutim, više zadovoljstva daju nam zimski vrtovi u kojima možemo kontrolisati temperaturu.
Ukoliko se greju tokom jeseni i zime, vegetacijski period biljaka će se produžiti.
Optimalna temperatura u tim uslovima treba biti od 10 do 15 stepeni.
Biljke ćemo na taj način forsirati, odnosno ubrzati im rast i razvoj.

Dobri rezultati mogu se postići sa nekim vrstama orhideja, kraljevskim begonijama, hortenzijama, nekim vrstama palmi, limunom.
Za uzgoj je pogodno i mediteransko ili egzotično bilje.​

Koje ćemo vrste biljaka držati u staklenom vrtu u prvom redu zavisi od toga na koji način ćemo grejati prostor.
Za grejanje se mogu koristiti centralno grejanje od kuće, plinsko ili električni grejači.
Biljkama više odgovara da se greje pod umesto vazduha.
U tu svrhu, u pod se mogu ugraditi električni grejači.

Problem temperature u staklenom vrtu nije ograničen samo na zimski period.
Tokom leta dolazi do koncentracije visokih temperatura, koje neretko dosežu i više od trideset stepeni.
Iz tih razloga, mora se predvideti mogućnost mestimičnog otvaranja stakla.


Svetlo je za rast biljaka nezamenjivo, ali previše svetla može biti štetno, naročito leti.
Tada je zračenje prejako i staklo se mora zaseniti.
Za zasenu koriste se različite vrste žaluzina, platna i sl.
Jeftinija, ali estetski lošija varijanta, jeste ugradnja stakla manje propusnosti.
Klimu i atmosferu u zimskom vrtu u velikoj meri određuju prirodno svetlo i toplina koji zavise od strane sveta na kojoj se zimski vrt nalazi.​

 

[Neprilagođena]

Biljke u zimskom vrtu


Za uzgajivače i ljubitelje biljaka zimski vrt predstavlja ipak nešto više od mesta za odmor i svakodnevni boravak.
U zimskom vrtu moguće je tokom cele godine uzgajati bilje i cveće kao što su bromelija, orhideja, filicinophyta, kaktus ili mnoge tropske biljke penjačice. Vrlo je važno znati da tropske biljke zahtevaju drugačiju klimu od suptropskih biljaka.

--Tropske biljke nisu pogodne za zimske vrtove koji su građeni sa južne strane.
Ove biljne vrste zahtevaju dodatnu osunčanost i konstantnu temperaturu koja i preko dana i preko noći ne pada ispod dvadeset stepeni.
Tropska klima odgovara uobičajenoj klimi dnevnog boravka pa stoga zimski vrt u kojem uzgajamo tropske vrste ne treba pregradama deliti od ostatka prostorija (npr. dnevnog boravka) nego upravo suprotno - možemo ga koristiti kao proširenje dnevnog boravka.​

​

--Suptropske biljke za razliku od tropskih, najbolje uspevaju uz prirodan i termički razvojni ritam.
Zimski vrt u ovom slučaju preko noći i tokom zimskih meseci nije potrebno stalno dogrevati,
a kao pregradu prema dnevnom boravku moguće je postaviti pokretna vrata.
.
Individualna potreba biljaka za svetlom usko je povezana sa njihovim prirodnim staništem.
Tako biljke tropskog porekla imaju sasvim drugačije potrebe od biljaka mediteranskog prirodnog okruženja,
sve biljke zahtevaju prirodne uslove staništa, ispravno provetravanje i adekvatno navodnjavanje kao i odgovarajuću zaštitu.
Odlične uslove za razvoj biljaka danas je relativno jednostavno napraviti,
pa za gradnju zimskog vrta nema većih prepreka, ako ima dobre volje.(I debeo novčanik)
​

 

[Neprilagođena]

Napravite sebi svoj kutak gde i zimi možete uživati u lepoti prirode.

 

[Neprilagođena]

https://www.daibau.rs/cene/zimski_vrtovi

Ovde možete videti i cene .
Čisto informativno....
Cene se razlikuju od izvođača do izvođača...
No,ne mnogo ...

 

[Neprilagođena]

Napravite sami zimski vrt.

Zimski vrt sa vlastitim rukama ili kako napraviti odličan staklenik kod kuće u minimalnom trošku.

Izgradnja zimskog vrta - po korak po korak​

 

[Neprilagođena]

Jedna od najvažnijih faza u izgradnji zimske bašte u kući je izbor pravca sveta:

1. Istok Najbolja opcija, s obzirom da količina solarnog zračenja neće pregrijati prozirnu strukturu.
2. Zapad-Posebna karakteristika ovog aspekta je sposobnost zadržavanja toplote koja se akumulirala tokom dana, već dugo, na primjer, noću.
3. Jug Ova opcija je pogodna i za uređenje zimske bašte u seoskoj kući. Treba zapamtiti: kako bi se sprečilo pregrevanje prostora, neophodno je voditi računa o organizaciji ventilacije .
4. Sever. Bašta sa sjevera je loša ideja. - toplota se teže akumilira i brže gubi.

Prilikom izbora lokacije za zimsku baštu, razmotrite ne samo navedene karakteristike, već i dizajn samog objekta.

Varijante struktura. Oni su podeljeni u dve grupe:

pored kuće;
samostalno

Najpopularniji oblik zimskog vrta:

• pravougaono proširenje kuće (najčešći oblik, dopunjen krovom);
• pravougaoni dizajn sa kompletno odvojenim krovom.
• Zimska bašta, pričvršćena na ugao sa vanjske strane kuće.
• zimska bašta, pričvršćena za unutrašnji ugao kuće.
• struktura sa kombinovanim krovom, na primer, četverostruko;
• proširenje iz unutrašnjosti ugla.

U stvari, postoji mnogo više mogućnosti dizajna .

Moderno građevinsko tržište nudi potrošaču širok spektar materijala za oblaganje:

Staklo​

Jedan od najčešćih vrsta materijala za obradu. Staklo se koristi već dugi niz godina, ne samo za zimske bašte, već i za plastenike,, staklenike i verande. Ovakva popularnost je zahvaljujući visokoj nosivosti, maksimalnom prenosu sunčeve svetlosti (skoro 98%) i brzom prenosu toplote. Ako govorimo o nedostacima:

krhkost;
trošak;
složenost u obradi.

Moguće je rešiti problem visokih troškova uzimajući tanje staklo.

Polikarbonat​

Ovo je jedan od inovativnih materijala koji su, nakon pojavljivanja na građevinskom tržištu, odmah postali vrlo popularni i rasprostranjeni u različitim oblastima. Zimska bašta od polikarbonata će vam omogućiti da obavite sav posao za manje vremena i istovremeno smanjite troškove kupovine. Njegove prednosti uključuju:

lagana težina;
lakoća instalacije;
transparentnost;
elastičnost;
otpornost na koroziju.

Gornji zaštitni sloj materijala ne ostavlja vlagu unutar strukture,

​

 

[Neprilagođena]

Dvostruko staklo​

Korišćenje dvostrukih prozora smatra se još jednim modernim trendom u izgradnji zimskih vrtova i plastenika. Profil može biti:

aluminijum;
metal-plastika;
drveni.

mogu se koristiti različite vrste stakla: staklo, , višefunkcionalno i transparentno float staklo.

Tehnologija gradnje​

​

Sam po sebi, koncipirani dizajn zimske bašte je nastavak prostora i krova kuće. Sa pravilnom selekcijom materijala i dobro osmišljenim dizajnom, zimska bašta neće tonuti ispod težine snega. Prvo morate napraviti crteže i planove dimenzija. Ovo će vam omogućiti da kupite potrebnu količinu materijala i izvodite visokokvalitetnu konstrukciju.


Prvi korak u stvaranju zimske bašte je popunjavanje temelja.

Kada odlučujete napraviti temelj- Dubina mora biti oko 50 cm, a širina ne sme biti veća od 15 cm. Na dnu rovova nalazi se jastuk mešavine peska i sitnog otpada. Ona će igrati ulogu toplotne izolacije. Ne zaboravite na hidroizolaciju: jedan ili dva sloja krovnog materijala će biti dovoljno. Zatim sipajte cementni malter.

Odabir materijala - najbolje je ostati na betonu.
Posle potpunog očvršćavanja neophodno je postaviti završni materijal, i to:
drvo;
kamen (prirodni ili veštački);
keramički granit;
pločice

ne zaboravite na sloj izolacije i hidroizolaciju.

​

 

[Neprilagođena]

Zidovi​

Za konstrukciju okvira možete izabrati i jednu od predloženih opcija ili kombinaciju njih:
cigla;
aluminijski profil;
drvo;
metal (čelik).

Idealna opcija se smatra kombinacijom: metalnih nosača i aluminijumskog profila

Krov​

Treba ušzeti u obzir jednu veoma važnu tačku: staklo neće moći da izdrži snežni pokrivač., Najbolji je polikarbonat ili instalirati dvostruko ili trostruko zastakljivanje. Takođe bi trebalo da postoji padina koja će omogućiti sklizavanje snega sa krova .

Debljina stakla u dvostrukim staklenim prozorima ne bi trebala biti veća od 5 mm, inače će krovna konstrukcija biti suviše teška.

​

​

 

[Neprilagođena]

Grejanje​

Da bi izabrali pravu opciju, neophodno je tačno znati lokaciju i osobine samog zimskog vrta.
Takođe, kriterijumi za izbor bi trebali uključivati i finansijske mogućnosti.
Razmotrite glavne vrste grejanja koje se mogu koristiti za grejanje zimske bašte, kao i njihove pozitivne i negativne strane.

Električni grejači​

Prednosti:
mobilnost
kontrola grejanja;
jednostavan rad.

Nedostaci:
visoku cenu samih grejača i troškove električne energije;
dodatni pad vlage vazduha.

Split sistemi i UV​

Prednosti:
kontrola temperature;
brzo i jednolično grejanje;
Ne sušite vazduh.

Nedostaci:
visok trošak;
dodatna potrošnja energije.

Grejanje vode​

Prednosti:
održavanje konstantne temperature;
pristupačan trošak;

Nedostaci:
potrebu za profesionalnim alatima (na primjer, zavarivanjem),
kao i veštinama montiranja.

Peći na čvrsto gorivo​

Prednosti:
raspoložive sirovine za grijanje (drvo);
lep dizajn vrta.

Nedostaci:
neujednačena distribucija temperature;
potreba za stalnim praćenjem;
velika opasnost od požara.

Topli pod​

Prednosti:
dodatno grejanje tla i biljnih korenja;
jednoobrazna i brza distribucija topline;
mogućnost izbjegavanja zaleđivanja staklenih zidova i krova;

Nedostaci:
visok trošak;
instalacija pre početka bašte;
teškoće u obavljanju popravki.

Da biste kreirali optimalan i efikasan sistem grijanja, najbolje je istovremeno koristiti nekoliko gore navedenih opcija.

​

​

​

 

[Neprilagođena]

Ventilacija​

Zbog velikog broja biljaka u prostoriji, vlažnost zraka stalno raste.
Da biste to izbegli, prilično je jednostavno - potrebno je instalirati ventilacioni sistem:
prirodna ventilacija vazduha postiže se sa dovoljnim brojem ventilacionih otvora i vazdušnih rupa;
Veštačko održavanje datih klimatskih uslova moguće je prilikom instalacije modernog split sistema u zimskom vrtu.


Osvetljenje:

Među velikim raznovrsnim izvorima veštačkog osvetljenja, odnosno tipovima svetiljki,
najbolje su fluorescentne:
niski prenos toplote;
dobro osvetljenje
ušteda energije.

Nedavno su posebni fitolamps postali sve popularniji za stvaranje osvetljenja u zimskom vrtu ili stakleniku. Oni favorizuju fotosintezu biljaka.

​

​

Prema dizajnerima, najbolje je podijeliti zimsku baštu u nekoliko odvojenih zona.
Ovaj pristup će povećati funkcionalnost sobe.

-Dekorativna. Ovde se može postaviti rezervoar, fontana, akvarijum, dekorativne forme i kompozicije.
-Rekreativno. prostor za rekreaciju i slobodno vrijeme.

Među najčešćim stilovima može se razlikovati klasika, japanska, rustika i moderna.

 

[Neprilagođena]

 

[Lorelajn]

Meni je oduvek bila zelja da imam staklenu bastu kao deo kuce...Mislim jos i pre nego sto sam gledala film Green card, valjda se tako zove

 

[Neprilagođena]

Meni je oduvek bila zelja da imam staklenu bastu kao deo kuce...Mislim jos i pre nego sto sam gledala film Green card, valjda se tako zove

I meni.

 

[Lorelajn]

 

[Lorelajn]

 

[Lorelajn]

https://www.pinterest.com/pin/70437483658362/

 

[Lorelajn]