- Poruka
- 334.431
Zamislite sebe kako ležerno šetate suncem obasjanom plažom na ekvatoru, dok se Zemlja okreće brzinom od 1.674 kilometara na sat. Sve oko vas, uključujući pesak, skladno se kreće istom brzinom, stvarajući osećaj laganog kretanja.
Sada zamislite nagli prestanak tog rotacijskog plesa. Zahvaljujući prvom Njutnovom zakonu inercije, trenutno biste poleteli prema istoku spomenutom brzinom od 1.674 kilometara na sat. G-sila koju bi vaše telo pretrpelo od tog trenutnog ubrzanja od vrlo male brzine hodanja do brzine podosta veće od brzine zvuka, merila bi se u ekstremnim vrednostima od nekoliko hiljada, ako ne i više. To bi bilo i te kako fatalno. S obzirom na navedenu brzinu, vaše telo bi isto tako probilo i zvučni zid, što možda zvuči fora, ali verujte, ne bi bilo. Na kraju, ako biste nekim posve nemogućim čudom preživeli sve navedeno, zamislite kakav bi bio vaš udar, nakon takvog naglog poletanja, ili još gore, zamislite da se umesto na plaži nalazite u zatvorenoj prostoriji. Jednom rečju, udar bi bio katastrofalno fatalan.
Voda bi takođe osetila ovo naglo ubrzanje, primećuje Džozef Levi, vanredni profesor na Univerzitetu Colgate. Okean, koji doživljava ovu brzu promenu, praktično bi se pretvorio u globalni cunami apsolutno neviđenih razmera.
Strukture ukorenjene u Zemlji, poput drveća i zgrada, takođe bi bile ugrožene. Uprkos njihovoj čvrstoći pod pritiskom, naglo zaustavljanje bi ih izložilo ekstremnom naprezanju, potencijalno uzrokujući da se skroz raspadnu.
Šta ako bi se Zemlja postepeno zaustavila?
U jednako malo verovatnom slučaju postepenog zaustavljanja, kako Levi naglašava, ništa u prirodi se ne bi odmah zaustavilo. Ako bi Zemlja usporila više dana ili sedmica, pojavio bi se niz problema.
Tokom godine dok bi Zemlja kružila oko Sunca, pola bi planeta bilo u noći, a pola u punom svetlu, upozorava Levi. Dani bi se mogli produžiti na šest meseci, izlažući jednu polovinu nemilosrdnom suncu, uz sušenje useva i isparavanje vode. Sledeća šestomesečna noć donijeće tamu, potencijalno zamrzavajući vodu u ledene ploče.
Na višim geografskim širinama moglo bi biti malo bolje, ali stalno prilagođavanje promeni dnevnog svetla zahtevalo bi nomadski način života.
Osim toga, promenjena distribucija sunčeve svetlosti zakomplikovala bi vremenske obrasce. S obzirom da samo polovina planeta prima intenzivnu sunčevu svetlost, pojavljuje se sekundarni temperaturni gradijent, čineći vremenska predviđanja dvostruko zamršenim.
Što se tiče usporavanja Zemljine rotacije, Mesečeva gravitacijska sila, poznata kao plimno kočenje, vrši minijaturno kočenje, produžujući Zemljin dan za 2,3 milisekunde svakog veka. Međutim, potpuno zaustavljanje je malo verovatno zbog veličine i ugaonog momenta Zemlje.
Zaustavljanje uzrokovano čovekom trajalo bi milion godina
Čak i kad bi ljudi iskoristili Zemljinu rotacijsku energiju, trebalo bi oko milion godina da se planeta zaustavi. Prirodne pojave ili spoljni objekti u svemiru nemaju snagu da naglo zaustave Zemljinu rotaciju.
Obzirom na sve navedeno, neka zaustavljanje Zemlje radije ostane u stihovima, jer osim što je ono gotovo praktički nemoguće u stvarnosti, svima nam je bolje dok se naša plava planeta vrti oko sebe svojim uobičajenim tempom.
izvor baštabalkana
