Ja ne vidim da sam nešto posebno korigovao svoj stav? Korigovao sam ga u mjeri da dopuštam mogućnost da je Srbija bila manja tema - stratigida, s tim što dokazi ipak više ukazuju na to da je ona bila velika tema, a ne stratigida. A ovo pitanje je čak i irelevantno - jasno je dokazno da je Srbija bila vizantijska administrativna oblast poslije 1018. godine - to je najbitnije. I oko ovoga više nema potrebe da se raspravlja. To što ti i dalje vidiš falsifikate u Ljutovidovoj ispravi, koju su mnogi uzimali kao dokaz o postojanju teme Srbije čak i dok se osnovano sumnjalo da je riječ o falsifikatu, a za koju je danas definitivno dokazano da nije falsifikat - to samo govori da ti istina ne odgovara. Preko stavova Laurenta, Tibora Živkovića, Ljubomira Mksimovića o ovim pitanjima gaziš kao da su u pitanju neki amateri, a ne ozbiljni istoričari. I što Ljutovidova titula ne odgovara imenu teme? Misliš zbog dvojnog naziva Srbija i Zahumlje? Pa takvih tema (stratigida) sa dvojnim nazivima u Vizantiji imaš dosta. A katkad se naziv i skraćivao tako što se koristilo prvo ime. Servija nikad nije bila tema - pripadala je Solunskoj temi. A Laurent i Ostrogorski su zbog gramatičkih natpisa na Diogenovim pečatima odbacili mogućnost da se radi o Serviji - oni jasno kažu da je riječ o Srbiji. I poslije osvajanja Vasilija II, granica ne da se teško pomjerila do Drine već je uveliko prešla Drinu - čak je i Hrvatska priznala vizantijsku vlast. Teofil Erotik je postavljen na čelu teme Srbije poslije Ljutovidove smrti - a on je umro po Tiboru Živkoviću između 1035-1039. godine. Poslije prvog Vojislavljevog ustanka iz 1034/35. godine, koji je ugušen, Duklja je prisajedinjena temi ili stratigidi Srbiji. Vrlo je moguće da je sjedište teme ili stratigide prebačeno iz Stona, đe je bio Ljutovid u neki primorski grad u Duklji. I odatle će Vojislav istjerati Teofila Erotika. I što je čudno što su Diogenovi pečati pronađeni van Srbije - pa pronađeni su i van Bugrske, pa niko ne dovodi to da je bio i dux Bugarske, čiji naziv stoji na tim pečatima. Čak je nađen jedan njegov pečat đe stoji da je samo strateg Bugarske. Pa čak je i Bodinov pečat nađen van Duklje, pa šta? Uzgred - ovo nisu moji stavovi - ogromna većina ovih stavova koje zastupam su stavovi Tibora Živkovića. Pa ako misliš da si ti u pravu, a ne on - a ti mu napiši mail da griješi. Ili obvjavi to u nekim novinama.
Pa to jeste validna moguscnost da je jedan deo zapadne Srbije potpao pod upravom vodjenom iz Sirmiuma. E vidis tu gresis jako je bitno da se vidi da se vizantijska vlast u novoosvojenim teritrijama deli na vojnu i administrativnu. Tj tema vice nije tema iz 8 veka vec tj. vojna i administrativna uprava se ne poklapaju a zapadnije od Ibra moda nikada nije ni dospela vec je lokalnu vlast prepustila domacim ajde nazovimo ih vlastelom(Pricam o Raskoj sada konkretno ili tom prostoru) Mozda je Vizantija nju navodila kao deo Sirmijumske oblasti ali realno nije imala Jurisdikciju.Kao sto je navodila i da vlada Sirijom ali je Damask sam na kratko bio u njenim rukama. ja koliko sam citao id danas ima onih koji sumnjaju u autenticnost tog izvora mislim da je Kalicka u toj grupi. Ne gazim kao da su u pitanju amateri postujem njihove stavove ali zadrzavam pravo da se ne slazem sa njima narocito ako najvecii Vizabtolozi kao Uspenski i Ostrogorski izrazavaju drugacaije stavove. Laurent je samo ispravno protumacio ime nije dao nikakav stav o tome da li se radi o oblasti ili ne. Pa o tome i jeste poenta kada se na pecatima navode sve kaskadne titule nekog upravnika tj staratega katepana ili sta vec navode se i mali gradovi tj male upravne oblasti tako da to uopste ne bi bilo nemoguce dakel jos jednom stateg nije jednako upravnik teme a to posebno vazi za novoosvojene oblasti na Balkanu i Istoku.
"Давид из Охрида, стратег Сама" jel i to tema? Zapravo Konstantin postaje upravnik Bugarske posle 1026 a time i ostalih oblasti "Bugarske" a ta oblast se verovatno odnosi na sav osvojeni predeo pre nego sto je podeljen zato se i ne navode Simijum, Paradunavum tada su moguce bili podeljeni na manje celine tj Sirmijum bi tada bio strategida. Sta bi onda bila Srbija ako je postojala?
који je био пре кратког времена
побегао из Цариграда и заузео земљу Срба (τον τόπον των Σέρβων),
протеравши оданде Теофила Еротика .. .ко
Ako je Srbija jednako Sirmijum zar ne bi trebalo da je protera odatle???
Ajmo malo iz izvora jesu matori ali i dlaje su validni
"У вези са протеривањем Теофила Еротика поставља се питање каква je била
византијска управа у Дукљи, односно шта je y тој области био Теофил Еротик. Већ
je Скабаланович, Виз. государство, 219 sq., претпоставио, на основу сумњиве повеље
Љутовида, „стратега Србије и Захумља", да je после покорења Самуилове државе
основана тема Србија, у коју он убраја Рашку и Захумље и вероватно и Дукљу (уп.
Поп Дукљанин, Шишићев коментар, 189, 190, 206—209). Јиречек-Радонић, I, 133,
н. 7, je, напротив, мислио да таква тема није никада постојала „сем у лажној повел>и
Љутовида". У новије време je J. Vrana, Isprave zahumskih vladara iz XI i XII st.
o Babinom polju na otoku Mljetu, Historijski Zbornik 13 (1960), 115, покушао да па-
леографском анализом докаже аутентичност Љутовидове повеље; to je y новије време
покушао и St. Sakač, Ljutovid, strateg Srbije i Zahumlja i njegova Lokrumska povelja,
Mandićev zbornik, Rim 1965, 75—76. J. Kampuš, Novi prilozi o lokrumskim
zalsifikatima i Desinoj darovnici pulsanskim benediktincima u Apuliji, Historijski
fbornik 15 (1962), 317—324, посумњао je у датирање беневентане Љутовидове по-
веље и тврдио je да je она фалсификат. На основу два печата, од којих један припада
антипату патрикију Константину, дуки Θεσσαλονίκης, Βουλγαρίας καΐ Σερβας (sic.),
и другог — Константина, стратега Σερβήας (уп. нап. 198) V. Laurent, Le theme
byzantin de Serbie, Balcania 6 (1943), 33—47, и исши, Le theme byzantin de Serbie,
190, закључио je да je макар кратко време после покорења Самуилове државе
постојала тема Србија. Осшрогарски, Историја, I, 298, н. l, c правом истиче да се из
каријере Константина Диогена, на основу вести код Скилице-Кедрена, не види да
je икада био стратег Србије, али да, c обзиром да најбољи познавалац византијске
сфрагистике тако чита печате, не би требало одбацити ту врсту сведочанства. Он затим
c правом претпоставља да je Дукља могла бити тема једино у периоду после првог
устанка, наиме после 1034. г., до протеривања Теофила Еротика. У Историји, I, 239,
заступа се слично мишљење, да je, наиме у Дукљи, после одвођења Војислава у Ца-
риград, управа била поверена византијском војсковођи. Остаје, међутим, отворено
питање када je Константин Диоген могао бити стратег Србије, односно да ли je он
го био пре Теофила Еротика. Wasilewski, Sirmium-Serbie, 475, заступа идентифи-
кацију појмова Сирмиум-Србија па, према томе, Константина Диогена ставља међу
прве стратеге у Сирмиуму. Што се тиче Дукље, одбацује мшдљење које je изнео
Schlumberger, ßpopee, III, 312 и 459, по коме je Теофил Еротик био стратег Дуб-
ровника, и Јиречека-Радонића, I, 133, према коме je Теофил био стратег Драча. Wasileivski,
o. c., 468, сматра да je Теофил Еротик био стратег зависан од катепана
Драча, да je управл>ао „стратегијом", тј. мањом војно-управном јединицом, која je
обухватала област јужно од Скадра (Бар, Улцињ, Свач, Скадар), област која je била
одвојена од Зете. Претпоставка je духовита, али je треба још доказати, јер досада
није познато да су ти градови били одвојени од Драчке теме, нити се још може уг-
врдити на које теме се делио драчки дукат и да ли се уопште тако делио. Осим тога,
није познато да je Војислав после повратка из Цариграда освојио приморске градове
у Зети. Може исто тако бити да je Теофил Еротик као намесник Драчке теме про-
ширио границе њему поверене области и укључио у њих делове Дукље, a из тих де-
лова био je касније од Војислава протеран. Код Скилице-Кедрена речено je јасно да
je Војислав протерао Теофила Еротика из земље Срба, дакле из Дукље. Георгије
Проватас, који се нешто касније појављује као заповедник византијске војске која
креће у Дукљу (уп. нап. 252), није био намесник Драчке теме, већ генерал који je
послат у ове крајеве са посебним задатком да умири устанике у Дукљи."
I štucaće još, jer nemam namjeru da prestanem da citiram direktora Istorijskog instituta u Beogradu. 
