Sremska Mitrovica

dlugomir:
Uh, strašno, još beše mlada. Zna li se šta joj je krenulo naopako?
Kliknite za proširenje...
Zna...

Evica je molila familiju da je prihvati, sad je nema: Teško je sretati najrođenije na ulici, a ne čuti pozdrav​


Teško je sretati najrođenije na ulici, a ne čuti ni pozdrav, pričala je Evica​


Sremska Mitrovica tuguje za mladom Evicom Umetić (30), devojkom koja je imala porodicu, a odrasla u dva doma za decu bez roditelja i čak tri hranitelja. Menjala je krov nad glavom koliko neko ne promeni za ceo život, dugo se nadajući da će je njena prava porodica ipak prihvatiti.

Život je okončala skokom s mitrovačkog pešačkog mosta. Nema ko od juče u srcu Srema nije pomenuo njeno ime, a da ga tuga i nemoć nisu u trenu presekli u grudima. Oproštajni postovi na mrežama i dalje se pišu. Ljudi ne kriju da su nežnu devojku iskreno voleli, a posle svega se čini da ona toga možda nije bila u potpunosti svesna.

Život se poigrao sa njenom sudbinom i rastavio je od porodice, rođenog brata, tri sestre i brojne dalje familije.

Otac i majka su se razveli dok je ona bila trudna sa mnom. Pošto je on bio težak alkoholičar, tetka je prihvatila moju braću i sestre, ali za mene nije bilo mesta, ja sam kao beba morala kod hranitelja - pričala je svojevremeno Evica o svom putu po domovima za nezbrinutu decu i hraniteljskim porodicama.

Usamljena i skrhana iznutra, Evica se borila. Mnogo puta je poželela da nađe mesto u svojoj pravoj porodici, ali nije uspevala.

- Svi moji žive u Mitrovici ili Laćarku, koji je vrlo blizu, ali me niko nikada nije pozvao. Teško je sretati najrođenije na ulici, a ne čuti ni pozdrav - rekla je još 2015. godine.

Uspela je da dođe i do brojeva telefona brata i sestara, ali joj to nije pomoglo da postane deo porodice.

Evica je pisala pesme. Objavila je zbirku pesama „Isušivanje plača“ u koju je utkala svoju tugu i emocije.

Njene suze nisu bili vidljive, ali je svako znao koliko ih samo nosi u sebi.

Borila se hrabro, junačkim srcem, ali više nije mogla sama. Ona je bitku predala, ali smo je mi izgubili. Počivaj u miru, nećemo te zaboraviti.

Izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbij...orodicu-nisu-je-hteli-ubila-se-skokom-s-mosta
 

EVICU (29) ODBACILI SVI, ŽIVELA PO DOMOVIMA, SAD SE UBILA: Priča potresla Srbiju, brat i sestre je zaobilazili na ulici!​


Nema ko od juče u srcu Srema nije pomenuo njeno ime, a da ga tuga i nemoć nisu u trenu presekli u grudima.
Tragičan kraj devojke Evice Umetić (29), koja je prekjuče život okončala skokom u Savu sa Pešačkog mosta, izazvao je ogromno interesovanje, tugu i žalost u Sremskoj Mitrovici. Prijatelji, poznanici, cela Sremska Mitrovica se oprašta od nje, devojke koja je imala porodicu, a odrasla u dva doma za nezbrinutu decu i tri hraniteljske porodice.
Evicina majka je umrla kada je ona imala šest godine, a otac kad je imala dvanaest. Uspela je da dođe i do brojeva telefona brata i sestara, ali joj to nije pomoglo da postane deo porodice. Bila je odličan učenik i student Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ali ga nije završila, a svoju tugu Evica je pretočila u pesme, objavila je zbirku poezije "Isušivanje plača".

Život se poigrao sa njenom sudbinom i rastavio je od porodice, brata, sestre i brojne dalje familije. Ona do kraja svog života nije uspela da ostvari kontakt sa najrođenijima, jer oni to nisu želeli! Otac ju je priznao mimo znanja njegove porodice, ali to je bilo uzalud.

"Majka je sa mnom, nakon 20 godina braka, trudna isterana na ulicu. Imam brata i tri sestre, nisam ni bila rođena kada sam izbačena iz porodične kuće. Nažalost, imala sam 3 godine kada je majka otišla u bolnicu, imala je problem sa srcem, konkretno je voda ta koja je bila sporna. Baba, mamina mama, me je 19.11.1996. godine predala centru za socijalni rad 'Sava'. Dok je majka bila u bolnici nisam nigde bila smeštana, za taj vremenski period nekoj ženi sam prosto bila dodeljena na čuvanje. Međutim, kada je majka umrla 04.06.1999. godine ja sam prosto dodeljena nekoj ženi, pošto članovi porodice nisu hteli da me uzmu, onda sam nažalost smeštena u dom 'Spomenak' u Pančevu", pričala je svojevremeno Evica o svom teškom putu:

"To je tako zakonski, kada jedan od roditelja premine, bili su u zajednici, otac je bio živ, majka je umrla 9 dana pred moj šesti rođendan, a otac je preminuo kada sam imala 12 godina. Prvobitno su pitani članovi moje porodice, međutim, pošto su se svi ogradili od mene i niko nije hteo da me uzme onda sam, nažalost, smeštena u dom", pričala je Evica.

Iako je Evica u tom trenutku imala i brata, i sestre, i mamu, shvata da ni baba čak ne želi da joj bude baba, ni tetka da joj bude tetka, ni deda da joj bude deda...

"Baba je tada pričala da je prešla godine, što se tiče starosti, a familija se uvek ograđivala, jer kako je meni majčina sestra rekla: 'Ti nisi Milanovo dete, šta ti hoćeš, tebe Umetići neće iz tog razloga što ti nisi Milanovo dete'. Iako me taj čovek priznao mimo znanja porodice, porodica me nikad nije priznala. On je dao dobrovoljni pristanak da ja idem u dom", pričala je ona, a njene muke se tek tada počele:

"Majčina sestra, inače sestra po majci, nažalost moja majka je dete iz prvog braka, a tetka iz drugog braka, ona je meni rekla kako su radnici centra rekli: 'Nemojte vi da kvarite sreću svoje dece zarad tuđeg deteta' i zato ona kao nije trebala mene da uzme. Što kaže moj bivši cimer: 'Tebi je zbog jedne prosto proširene rečenice uništen život' Znate vi kakav je to osećaj, kada vas porodica neće ceo život. Brat i sestre vas zaobilaze na ulici", rekla je Evica.
Kada je završila u domu, nju je posećivala samo majka njene majke, odnosno baba. Kod nje je išla na raspuste, a u "Spomenku" je bila 4 godine, od 2000. godine do 2004. godine u Pančevu.

"Tek posle toga je zaživelo hraniteljstvo, a pošto sam bila dete za primer, hajde da idem u hraniteljsku porodicu, ja ne znavši šta je to, željna da pobegnem iz doma, trčala sam glavom bez obzira. Nisam ni gledala ko je došao po mene, samo da idem, jer sam mislila da me tamo negde sreća čeka", rekla je Evica. U "Spomenku" je u tom trenutku bilo 150 dece i družila se samo sa decom iz doma, jer kako je ona tada navela, kroz školu oni su bili etiketirani, znalo se da su oni bili iz doma, a baš zbog toga su se međusobno vezali i pomagali.

Evica je bilo najmlađe dete, razlika između njenog brata i nje bila je 14 godina, a iako je mogao da se spakuje i da dođe i vidi svoju sestru, nikada se nije odlučio na takav korak.

"Brat nikad nije došao da me obiđe, a moj otac je bio prikovan za krevet, šećeraš, primao je insulin, a umro je od šestog moždanog udara kada sam imala 12 godina. To mi je sve rekla familija okolo, a te stvari su mi pričali da bi sprali svoju savest. Niko tu mi nije hteo dobro, hteli su da se ograde, ničiju krivicu ili pokajanje nisam videla", rekla je Evica prošle godine i dodala:

"Naslagane emocije, znam ja sama po sebi, ja sam u 3-4 navrata sigurno bila da završim sa svojim životom. Znam šta je eskalacija emocija, znam šta je kad neko ćuti i trpi, gutaj. Svi ljudi ti pričaju 'ti si dobar, lako ćeš ti', a ne znaju šta se dešava".

Posle smrti njene majke, pored živog oca, žive familije, ona je predata domu, a biti u domu sa šest godina i nemati svoju sobu, svoju kadu, svoj sapun, svoj sto je nešto sa čim je ona morala da se pomiri.

"Imate obaveze, dobijete krpu i metlu, pa ako ne valja kako ste izribali, ribaj ponovo. Disiplina doma, ustajanje, higijena, doručak, obaveze, škola. U domu je maksimalna disciplina kao u vojsci i gde kada vas neko pogleda, morate sve da razumete. Mi njima nismo smeli da se suprotstavljamo, inače ćemo dobiti batine. Udaranje dece u to vreme u domu nije bilo zabranjeno. Pančeva se sećam kao 'Sivog doma', one zgradurine kao neki koncetracioni logor, meni su oni tada, kao malom detetu, zvučali katastrofalno, zato sam pobegla u hraniteljsku", rekla je ona i dodala:

"Tamo sam bila šest godina, bilo je isto strogo poslovan odnos, nije su tu nešto puno promenila, bila sam kod Ružice. Posle toga sam tražila premeštaj i završila sam kod žene koja je ostavila svoje dete sa 13 godina, svog jedinog sina. Tamo sam bila samo 3 meseca, pa sam se vratila u dom u 'Spomenko', a posle toga sam otišla u dečje selo, gde je sam provela najleši deo života", pričala je svojevremeno Evica o svom putu po domovima za nezbrinutu decu i hraniteljskim porodicama.

Izvor: https://mondo.rs/Info/Crna-hronika/...ela-porodica-pa-se-ubila-skokom-sa-mosta.html
 

Moto susret od 28 do 30. aprila. Nastupa i Van Gogh​


Tradicionalni, XXVI po redu Moto skup Moto kluba „Srem“ biće održan u Sremskoj Mitrovici: Početak susreta je zakazan za u petak, 28. april i traje do 30. aprila.
Skup će se i ove godine održati na Hipodromu.
Na Hipodromu u Sremskoj Mitrovici za petak, 28.april, zakazano je svečano otvaranje XXVI tradicionalnog Moto skupa MC „Srem“.
Nakon otvaranja zakazan je ručak, a tu su i „bajkerske“ igre. Nastup muzičke grupe „D.M.V“ startuje u 19:00 časova, nakon toga od 21:00 čas nastupiće „Stare kuke“, a u 23:00 „Branko Badžić & Free hands“.
U subotu, 29.aprila defile ulicama grada, bajkerske igre, a od 19:00 časova počinje muzički deo programa, odnosno nastup grupe „Texas Flood“, „Van Gogh“ nastupa od 21:00 čas.
Doručak i ispraćaj gostiju u nedelu, 30. aprila.
340048217_223763350309821_2033739567210994260_n-1024x1024.jpg


Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2023/moto-susret-od-28-do-30-aprila-nastupa-i-ban-gogh/
 

Završen 26. moto susret u Sremskoj Mitrovici​


Grad Sremska Mitrovica bio je domaćin tradicionalnog 26. Moto susreta koji se održao na Hipodromu, od 28. do 30. aprila. Motoristi pristigli iz zemlje i regiona uživali su u srpskim domaćim specijalitetima, bajkerskim igrama, domaćoj rok muzici kao i defileu koji je krasio Mitrovačke ulice. Ono što je ovu godinu izdvojilo od prethodnih je besplatan ulaz za pešake.

Katarina Marjanović

Izvor: https://sremska.tv/2023/05/01/zavrsen-26-moto-susret-u-sremskoj-mitrovici/?ModPagespeed=off
 
Bila još prije 15 mjeseci😢
Dolazak do Šida kao da ideš u Timbakto. Avantura.
Ali onda ona starija gospođa na autobuskoj stanici u SM hahahah b mili kao da su tražili u cv da bude osobito neuslužna, neljubazna🤦
 

Veliko priznanje Branku Ćiriću predsedniku Tenis kluba Sirmium​

Najveće priznanje Tenis pres kluba, povelja, koja se jednom godišnje dodeljuje istaknutom pojedincu ili klubu za višegodišnje zasluge i afirmaciji tenisa u Srbiji, u rukama je Branka Ćirića, predsednika TK Sirmijum iz Sremske Mitrovice.

Branko Ćirić je dugogodišnji član TPC, izuzetan takmičar koji je u više navrata i pobedjivao na prvenstvima, kako u singlu tako i u dublu, ali koji je i kao organizator pomagao da se u njegovoj Sremskoj Mitrovici, u TK Sirmijum, gde je više godina predsednik kluba, održe takmičenja na najvišem nivou.

“Veoma sam počastvovan ovim priznanjem, što mi je potvrda da sam dobro radio, ali i da je neko to zapazio svih ovih godina od kada sam aktivan u Tenis pres klubu”, rekao je Branko Ćirić, očigledno ponosan što je baš ove godine, kada TPC slavi četiri decenije osnivanja, dobitnik ovog visokog priznanja.

Izvor:https://mojgradsm.rs/veliko-priznanje-branku-ciricu-predsedniku-tenis-kluba-sirmium/
 
Rudimir:
Nisam se nikada zadržavao. Uvijek bio tranzitni grad. Posebno kad je kuga vladala, jedini način i da se dođe zapadnije. Vlak ukinut, jedna autobusna linija nedeljno🤦 SM je jedini imao više veza.
Kliknite za proširenje...
dlugomir:
Ne razumem kakva kuga? Zar to nije bilo pre par vekova?
Kliknite za proširenje...

jeste harala je kuga i podignut je spomrnik

Spomenik svetog Trojstva: Kulturno nasleđe Sremske Mitrvice nastao kao posledica kolere​


7323AC57-5937-4A3A-B07E-5AA8678F5309-1024x883.jpeg

SREMSKA MITROVICA. Spomenik svetog Trojstva, koji se nalazi u Sremskoj Mitrovici, predstavlja značajno kulturno nasleđe podignuto u drugoj polovini 19. veka. Ovaj spomenik je nastao kao posledica epidemije kolere koja je pogodila grad u to vreme. Sa svojom impozantnom arhitekturom i skulpturalnom grupom, spomenik je postao prepoznatljiv simbol grada. U ovom članku ćemo istražiti detalje o istoriji, arhitekturi i značaju Spomenika Presvetog Trojstva, kao i o živopisnom Trgu svetog Trojstva koji ga okružuje.

Istorija i arhitektura spomenika:

Spomenik svetog Trojstva, izrađen od kamena peščara, delo je nepoznatog autora. Smatra se da je podignut u drugoj polovini 19. veka kao sećanje na teške posledice kolere koja je pogodila grad. Spomenik se sastoji iz tri dela: široke kvadratne baze sa platformom, stuba kvadratnog preseka koji se sužava prema vrhu i skulpturalne grupe Svetog Trojstva na samom vrhu. Izvanredna arhitektura spomenika, sa svojim detaljima i naglašenom kvadratnom osnovom, privlači pažnju posmatrača.

Značaj Spomenika svetog Trojstva:

Spomenik Presvetog Trojstva ima veliki značaj za Sremsku Mitrovicu. Nalazi se u neposrednoj blizini Rimokatoličke crkve Svetog Dimitrija, što doprinosi bogatoj verskoj atmosferi ovog područja. Oko spomenika se razvila živa trgovačka zona koja je nazvana Trojstveni plac. Takođe, prostor oko spomenika postao je stecište kulturno-prosvetnog i verskog života Rimokatoličke zajednice u Mitrovici. Sve ove karakteristike čine spomenik važnim delom identiteta grada i svedočanstvom prošlosti.
Trg svetog Trojstva:

Trg svetog Trojstva predstavlja centralni deo Sremske Mitrovice. Oblik trga, koji je izdužen i širok, datira iz 18. veka kada je Habzburgovska vlast preuzela vlast nad ovim područjem. Trg je okružen administrativnim zgradama i crkvama, od kojih su najvažnije Rimokatolička crkva svetog Dimitrija i grkokatolička crkva Vaznesenja Gospodnjeg. Ovaj trg je ne samo prostor za okupljanje i susrete, već je postao i park sa bujnom vegetacijom, pružajući mirno i prijatno okruženje za stanovnike i posetioce.

Restauracija i očuvanje:

2FC060F4-3C5F-474A-9EB0-323DC5B9C2F8-724x1024.jpeg


Foto Wikipedia

Tokom 2020. godine, izvedeni su konzervatorski radovi na spomeniku. Ovi radovi uključivali su detaljnu analizu, snimanje stanja i izradu Projekta konzervatorsko-restauratorskih radova. Očuvanje spomenika je od suštinske važnosti kako bi se osiguralo da ostane autentičan deo gradskog nasleđa i da se prenese budućim generacijama.

Spomenik Presvetog Trojstva u Sremskoj Mitrovici predstavlja vredan deo kulturne baštine grada. Njegova arhitektura, bogata istorija i položaj na Trgu svetog Trojstva čine ga nezaobilaznom tačkom posete turista. Ovaj spomenik simbolizuje sećanje na prošle događaje i predstavlja večnu vezu između Mitrovice i njene bogate kulturne baštine.

Spomenik-Trojstva-768x1024.jpg
 
Poslednja izmena:
Atomic™:
jeste harala je kuga i podignut je spomrnik

Spomenik svetog Trojstva: Kulturno nasleđe Sremske Mitrvice nastao kao posledica kolere​


7323AC57-5937-4A3A-B07E-5AA8678F5309-1024x883.jpeg

SREMSKA MITROVICA. Spomenik svetog Trojstva, koji se nalazi u Sremskoj Mitrovici, predstavlja značajno kulturno nasleđe podignuto u drugoj polovini 19. veka. Ovaj spomenik je nastao kao posledica epidemije kolere koja je pogodila grad u to vreme. Sa svojom impozantnom

Spomenik svetog Trojstva, izrađen od kamena peščara, delo je nepoznatog autora. Smatra se da je podignut u drugoj polovini 19. veka kao sećanje na teške posledice kolere koja je pogodila grad.
Kliknite za proširenje...
Da, ali ja sam Rudimira razumeo da misli na nedavno doba.
 

VIDEO Gradske priče Zaljubi se u Grad- Lapidarijum Muzeja Srema​


Zgrada Muzeja Srema na Trgu Svetog Stefana 15, kao i pripadajuće dvorište (popularno nazvano Lapidarijum zbog mnogobrojnih rimskih kamenih spomenika koji se nalaze u njemu) je od 1946. izložbeni prostor arheološkog materijala vezanog za rimski grad Sirmium i teritoriju današnjeg Srema. Ovu zgradu, poklonila je porodica Bajić, gradu Sremska Mitrovica.

U dvorištu (Lapidarijumu) je prezentovana velelepna prostorija za prijeme sa predivnim mozaičkim podom sa početka IV veka, koja na jedinstven način, govori o značaju grada Sremska Mitrovica kao Imperijalnog sedišta.

Sistematska istraživanja Sirmijuma započeta su 1957. godine i odvijaju se, u većem ili

manjem obimu, sve do danas. Najveći broj mermernih skulptura potiče sa arheolo{kih iskopavanja na različitim lokacijama u Sremskoj Mitrovici, mada je jedan deo spomenika slučajno otkriven, tokom različitih građevinskih delatnosti u gradu.

Da je Mitrovica i Sirmium nepoznanica govori i arheološki lokalitet broj 85 gde je pronađena Dijanina glava od mermera, glava od Porfira, verskog službenika.

Iskopavanja manjeg obima izvršena su 1958. godine na mestu tadašnjeg lokala »Kod tri kralja«, na uglu ulica Moše Pijade i Borisa Kidriča (današnji nazivi ulica su Kralja Petra I i Stari šor)

Fragmentovane mermerne skulpture su nađene na jednom mestu. Na ovoj lokaciji su otkriveni delovi skulpture Satira i fragment Herkulove batine, verovatno deo statue ovog heroja, i fragmentovana reljefna kompozicija sa scenom iz mita.

Sunčani sat iz Sremske Mitrovice, danas vredan eksponat stalne postavke lapidarijuma Muzeja Srema, izgrađen je 100. godine nove ere po zahtevu Kratila Papija, jednog od najbogatijih građana Sirmijuma. Pronađen na zapadnom rimskom groblju u Sirmijumu, najstariji je spomenik svoje vrste u istočnoj Evropi i kao takav ima značajan naučni i kulturni značaj.

Kratilo Papije je naručio beli mermer sa ostrva Brača, a angažovao je vajara i astronoma iz Grčke. Vajar je, u ljudskoj veličini, izradio Atlasa koji na leđima nosi sunčani sat (nebeski svod), a iza njegovih leđa braću Herkula i Ifikla. Skulptura je jedinstvena u svetu, jer je jedina koja prikazuje Herkulovog brata Ifikla. Ifiklov lik se, do otkrića ove skulpture, nalazio samo na vazama, a te vaze su posedovali muzeji Metropoliten i Luvr.

Sunčani sat je izrađen u obliku školjke sa urezanim radijalnim linijama koje označavaju časove, a od kazaljke je ostao očuvan samo koren gvozdene šipke. Ono što ovom monumentalnom satu daje praktičnu vrednost je horizontalna linija urezana po lučnoj liniji školjke. Na tu liniju pada senka svakog 21. marta i označava da je prošla jedna godina. Astronomske i matematičke analize su pokazale da je ta horizontalna linija urađena veoma precizno i da je u savršenom skladu sa geografskom širinom Sremske Mitrovice, a da je sat bukvalno nepogrešiv.

Muzej iz New Yorka tražio je našu statuu sunčanog sata jer ga nema niko u svetu osim nas.


Izvor: https://www.ozon.rs/kultura/2023/video-gradske-price-zaljubi-se-u-grad-lapidarijum-muzeja-srema-2/
 

Srem Folk Fest: Promenjen režim saobraćaja​


Sremska Mitrovica – MENJA SE režim saobraćaja za vreme trajanja Međunarodnog festivala SREM FOLK FEST, u periodu od 11. do 14. avgusta 2023. godine, tako što se za saobraćaj motornih vozila, u periodu od 19,00 do 23,00 časa, privremeno zatvara:
-ulica Kralja Petra I od Uprave za trezor do zgrade Policijske uprave;
-deo Zanatlijske ulice i ulice Ribarska obala;
-deo ulice Vuka Karašića, Trg Svetog Stefana, Žitni trg i izlaz iz Šećer sokaka na Trg Svetog Stefana
-menja se jednosmerni režim saobraćaja u ulici Svetla, tako što će saobraćaj biti dozvoljen u smeru od Puškinove ulice ka keju.
Saobraćaj se preusmerava na alternativne pravce

MENJA SE režim saobraćaja dana 15.08.2023. godine, u vremenskom periodu od 20,30 do 23,00 časa (u vreme trajanja koncerta tamburaške muzike, „OD BEGEŠA DO PRIMA“), tako što se za saobraćaj privremeno zatvara:
-deo Zanatlijske ulice i ulice Ribarska obala;
-deo ulice Vuka Karacića, Trg Svetog Stefana, Žitni trg i izlaz iz Šećer sokaka na Trg Svetog Stefana;
-menja se jednosmerni režim saobraćaja u ulici Svetla, tako što će saobraćaj biti dozvoljen u smeru od Puškinove ulice ka keju;
Saobraćaj se preusmerava na alternativne pravce

https://www.ozon.rs/vesti/2023/srem-folk-fest-promenjen-rezim-saobracaja/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top