vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Pa ovako, nema baš pravila oko toga. Ovako, u mojoj porodici se Sveti Nikola slavio koliko se sećam tajno,valjda zbog komunizma. Kad sam bio klinac, porodica se okupljala kod moje pok. babe, koja je bila stožer i njena kuća je bila mesto okupljanja. Slavu slavi cela porodica, tako da je običaj da nema cepkanja u više malih slava, već u jednu golemu. Dan pre toga se pripremi sve i prikupljaju se članovi porodice. Kod nas se za S. Nikolu pripremalo i posno i mrsno, jer, iako je posna slava i u vreme posta, mnogi ne poste, tako da se i za njih priprema trpeza. Tako da je dan pred slavu uglavnom bio zanimljiva akcija, žene u spremanju, prasići i riba na ražnju ili roštilju, deca trčkaraju okolo itd.
Na dan slave se ne sprema ništa, već se samo osvešta kolač, tj. poneseš žito i kolač u crkvu pre podne. Oko podne se "podigne" slava, tj porodica se u krug okupi, dok dva muška pripadnika vrte slavski kolač i govore "Hristos posredi nas", "Kolač lomili boga molili" itd, za svaki krug, dok drugi obično dodaju "daj da bude" ili "jest i biće" i sl.. Onda se posle tri kruga prelije malo vina preko kolača tako da prelije preko oboda, zatim se kolač zaseče dva puta po polovini u krst, i onda se zalomi dok se preliva vinom malo po sredini. I još jednom po drugom rezu. Tada se kolač celiva pa zalomi po pola, pa opet celiva i prelomi na dva dela, jedan se podigne na orman ili na neki viši deo, taj je za plodnost i berićet, dok se drugi postavi na sto, da gosti koji dolaze na slavu uzmu parče od njega. Gostima se nudi koljivo, tj žito na ulazu i vino. Pali se sveća pored (negde i u) kolača i to je to. Ostatak ti je druženje i gozba. Sveća se gasi u ponoć, i to je to.
Dakle, postoje više načina slavlja, ali ovaj je nekako simboličan i jednostavan, kako je kod mene u porodici. Ja znam za bar 10tak varijacija na izgovorene reči, trpezu i još neke sitnice, ali najbitnija stvar kod slave je da se porodica okupi, pozovu prijatelji porodice i da se ljudi drže zajedno, što je jako vredno uvek bilo, a pogotovo danas. Slava je slavlje porodice, a ne neko strogo pravilo Crkve, i kao takva se prenosi s kolena na koleno, otud i mnoge varijacije. Danas se svi skupimo, polomimo kolač, zajedno obedujemo, i onda se sve svodi na ćaskanje i druženje. U večernjim satima buraz i ja sa mlađim pripadnicima se odvajamo od starijih, jer nama uveče dolazi ekipa, matorci se razilaze, a mi pravimo mini žurku. Bitno je da su ljudi tu i da su bliski, da se gozbom simbolično pokaže da je godina bila uspešna, itd... Na slavu se ljudi pozivaju samo prvi put kad se slava odvaja od matice. Na slavu se ne zove, ali i svaki gost koji dolazi mora da bude ugošćen, makar bio i prosjak. Ja u Crkvu nikad nisam verovao, ali jesam u ono što predstavlja Boga, a to je dobrota i ljubav. Takav odnos imam i prema slavi.
Хвала јохн дое
