Srbi u Hercegovini u srednjem vijeku i kasnije

[Перута]

Надам се да није проблем што оживљавам тему од прије 4 године.

Читао сам неколико извора о исељавању становништва из Црне Горе у Србију и Босну и налетио на један занимљив захтјев па сам желио да подијелим са осталим учесницима. Размишљао сам или на овој теми или на теми српски караткер Црне Горе да то окачим, али сам одабрао ову тему.

У Србију је у октобру 1879. године пошао ради пресељења Петар Полексић, сестрић војводе Новице Церовића. У препоруци стоји да је увијек желио да се пресели у Србију, да је Херцеговац из Дробњака, те се разликује карактером и понашањем од Црногораца. Перјанички је десетар и један од најваљанијих Херцеговаца како у јунаштву тако и у владаљу. Никако се није хтио настанити са Црногорцима.

[SUB]Извор: Архив Србије, Министарство иностраних села, Политичко одељење, ролна 54, III-631, 633, 635, 637, 639[/SUB]

 

[Mrkalj]

Veljković,Fekete_Još jednom o imenu Restoje i Restoju 'Milohni' (✱Milohniću)[2018,Oktoih][UDK,M51]

Žarko B. Veljković, Anamarija Fekete, Once More on the Personal Name Restoje and the Clerk Restoje ‘Milohna’ (*Milohnić)

Summary: During the archeological excavations 1990-1995. of the site “St. John’s cemetery” (“Groblje Sv. Ive”) in Livno, Bosnia and Herzegovina, in the Cyrillic inscription [ЖИвa / р]8ı<а рɛсmо / ıɛвa // it’s been found written the masculine personal name Restoje. It is Restoje *Milohnić, the 15th century clerk, chancellor, courtier, protovestiarios and deputy of Bosnian kings, born in former inhabitated place, today’s toponyme Bužan between the villages of Prisoje and Miši in vicinity of Livno. In this article it is about the Restoje’s life and personal details, giving conclusion that he was (as well as his brothers Medoje and Nikola) a Serb, he spoke and wrote (Old) Serbian language, and wrote in Medieval (Serbian) Cyrillic script, formally and privatelly, and he was the bearer of a Serbian folk name, corradical and cognate with the baptismal name of Serbian St. Sabbas, Rastko, and, finally, he was undoubtely Catholic by birth, and he was given his own name Restoje perhaps in accordance to his father’s/parents’ wish that during all his life in his very self “(in Latin) crescat fides, (in Serbian) reste, i.e. raste (katolička i hrišćanska) vera (Catholic and Christian) faith grow”.

 

[Mrkalj]

12. septembra 1434. godine vojvoda Juraj Vojsalić od hrvatsko-bosanskih Hrvatinića. Govoreći o zapadnoj Hercegovini sa mahom rimokatoličkom pored srpskopravoslavnog rišćanskog življa, on veli: "i u vsem’u zemih zastamo, u dr’zan’ju ili Sr’blinu ili Vlahu".

Da li imaš ideju gde se može tražiti kompletan izvor ovog citata?