Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[.Gogilli.]

 

[Lada]

Noć neba tišine ,ozvezdanog neba koje mi ispunjava pogled u čaroliji treptaja Tople zvezde,nas!
Tihi kutak u prostoru izmedju, i jednog Neba pod kojim ogrnuti napuštamo tihost uma,dišemo dahom iste nežnosti,bez zastoja.
Pogledom ka nebu kojim se prolama tišina treptaja Tople zvezde,poznatom azbukom naših srca,
dodirujemo se.Čujemo sebe,govorom tišine.
Ne ućutkujemo srca,prepuštamo se trenutku nezaboavne povezanosti,onim bojenim,tananim nitima koje su jače i čvršće od svakog mornarskog čvora.
Tišina ,koja se pojavila rečima,na drugoj strani neba sada je putokaz koji nas uvodi u novo carstvo,duboko,dublje,šire i više,gde glad uma postavlja prestol svetlosti beskraja koji osluhujemo melodijom otkucaja srca.
Ona je odziv iz onog doziva ,kada ptice polete,a leptirići udarima krilaca daju novi ritam kome se prepuštamo.

 

[Branko Lori]

O, mladosti, mladosti,
da brzo odlaziš, ljudi kažu.
Ali ja te neću nikad pustiti.
Oko srca svoga postaviću stražu
jednog bola i jedne radosti
oko vrta svog zasadiću visoke
borove, i bršljane, i parviti
vetrove i reke široke
bujicom ću naviti
svud oko našega brega
a vidik u krug ću zaviti
cicom i smetom snega.

O, mladosti, nemoj od mene otići:
niko neće moći u tvojoj suzi
biti ovoliko ludo lud,
ni ovako sumoran u tvojoj radosti.
O, mladosti, mladosti,
ni u čijem srcu neće tvoja žud
u ovoliko sunce porasti
niko neće ovoliko čistih
imati grehova ni strasti.
O, mladosti, mladosti,
da sobom odnosiš, ljudi kažu,
svoje bolove i svoje radosti.
Ali ja te neću nikad pustiti.

Oko srca svoga postaviću strazu
jedne ljubavi što mene voleće
u vrtu svome zasadiću proleće
sve mirise slatke zarobiću
što bregom njihaju leti
sva sunca, sve zvezde zadobiću
na nebu da našem rumene
pa nećeš ni moći, ni hteti
nikad otići od mene.
O, teške, sumorne radosti,
o, slatki, ludi bolovi
moje mladosti,
nemojte otići od mene!
Jer živeće tada dolovi,
mirisi, ljudi i zvezde rumene;
a ja skamenjena sedeću na svom visu
i biće mi svejedno: da li su ili nisu
u meni nekad goreli
tvoji bolovi i tvoje radosti,
o, mladosti.
D.Maksimovic

 

[Enessa]

Tiho...koračam svojim stazama,
onako sa pokušajem da nekog
ne probudim...
a neki su još budni u mojim koracima.
Neumorno, u stvarnosti
gdje leže moji snovi
i želje isklesane u liku,
u osjećajima i vrijednostima
koje boje život smislom.
Tiho čuvam vrijedne ljude
koji imaju ključić mog srca,
osmijeha, onog iz duše.
I iz ljubavi jednostavne,
čuvam te vrijednosti vrijednije
od zlata...u skriveno mjesto,
i s posebnom pažnjom pazim
kroz vrijeme mog života...

 

[NIKOS_]

Kakav skup raznih turbulentnih emocija, koje su izazvali razni bliski, a u stvari emotivno tako daleki i zli ljudi u sirem i blizem krugu nazovi prijatelja, poznanika i svih onih dezurnih dusebriznika.

Tu se vrzmaju oko mene, zbunjuju me laznom iskrenoscu i neistinama, da jednostavno jos pokusavam da sredim, ovu moju razvaljenu romanticnu dusu.

Onda iznenada, hrabro, bez straha i zadrske, usetas tim krupnim koracima samopouzdanja, koji sve zavaraju, cak i mene, prepredenog iskusnog romantika, kako je dosla jedna jaka otresita i snazna slatkica.

Medjutim, losa procena iskusnog profesionalca za zenska srca i njihove duse, ucinila je da malo vise vremena treba da shvati, kako je to ona prava, prirodna, normalna, dosadasnjim zivotom iscrpljena, a tako neodoljivo simpaticna, slatka i predivna ,, samo moja, a ipak svoja".

I...zavoleo sam je, jako, snazno, beskrajno iskreno, da kada pomislim na nju, zatreperi mi skriveni osmeh srece na usnama, jer krijem je, stitim je, mazim je, ,,samo je moja, a ipak svoja".

 

[~Kiki~]

 

[Mister]

Neopisivo...

...glup dan.
Poslozile se zvijezde ili slicno?
Mogao sam pisati o drugim stvarima
Svjetlima koja se udaljavaju
Zadnjem prozoru tramvaja
Putu ka ivici grada
Kolacu od sira
Da...kolacu od sira

Mogao sam pisati o bliskosti
O crvenilu ne planiram
Pisati o postovanju i godinama spoznavanja

O njoj?
Jos je ostalo mnogo toga da napisem

Jer je bila i ostala
Dovoljno blizu za pjesmu
Dovoljno daleko za pricu.

Bas onako kako i treba.

Andrej Solakhov

 

[Lada]

Dok iz sna izlazi ka drugom snu,onom snu stvarnosti,u njoj nestaje svaki strah.
Oseća da je zaštićena u njegovom zagrljaju.
Od prethodne večeri i dela noći,od onog za nju veoma važnog trenutka,koraka ka sebi...u prepoznavanju...
Posebnošću , samo njemu svojstvenom načinu, skidao je
novi veo sa nje, otklanjajući nejasnoće...
Pokretom pravog trenutka...kao ucrtana putanja...
A onda,dar za njena čula ,ritam sa posebnom melodikom njegovog glasa,razlio je boje po njoj...
Utisnut trenutak duboko,od koga su u istom ritmu,zaplesala dva dragulja pod njenom košuljom za dvoje...Zajedno!

 

[Tajana@67]

 

[Lada]

A siva noć kiše,kroz radost darovanog postala je sjajna.Boje sa mirisom pristigle vedrine i osmeh nežnosti
dok je tajanstvenim pokretima kistom postavljenim izmedju prstića nanosio boje još uvek ne dovršenoj ptici.

 

[.Gogilli.]

 

[Tajana@67]

 

[Enessa]

Postoje ti rijetki ljudi s kojima možeš provesti sate i sate a da ti ni na tren ne bude dosadno...Imaš osjećaj da si uz njih totalno svoj, potpun, ispunjen...a kada odu od tebe, tada sa sobom ponesu i jedan veliki dio nas, naše duše...koja je opet cijela kada se vrate
i kada su ponovno pokraj nas..

 

[Poli46]

Kamena duša..može li to biti?Pokazalo se da može..jer kada prođe vreme ljubavi
i nastupi smiraj tela u predvečerje života,tada se javlja ego u svoj svojoj veličini
i snazi.Pokazuje pravu prirodu čoveka..nema više ljubavi koja otopljava,ublažava
ošricu tog surovog ega..ega koji povređuje nemilosrdno,jer za milosrđe je potrebna
emocija.Emocije dolaze sa ljubavlju,a ego se budi bez njih..i traži u svojoj gladi..
traži hranu kojom bi se nahranio i bujao..Naraste on do neviđenih razmera,hraneći
se tuđom krhkošću i osetljivošću..Moraš se okameniti i zaćutati..ne hraniti čudovište.
Zato Ćuti Dušo Moja..

 

[Lada]

Trag zvezda pred svitanje tebi nosi radost.Uskoči odmah u nju.
Znaš da nju prate moji poljupci i moj zagrljaj.
Ti lako pronalaziš taj Zaliv usana,kao što ja pronalazim tvoj dah koji mi Duvomil donese.
Ogrni se nebom mog sanjarenja.Jer komadić tog neba Ti si mi darovao kao i sunca i ponoćnu zvezdu Nas.
Budjenje i pisanje tebi u prostoru prekrivenom melodijom tvog glasa,tvojih reči,tvojih misli.
Sve,u intenzitetu doticanja.Sve u tragu dodira.Pretočili smo se ljubavice.Ti u meni ja u Tebi!

 

[Lada]

Zaustave se Svetovi.Zaustavi se vreme.Zaustavi se vazduh.
Postoje samo mirisi,boje i ritam otkucaja.Postoji susret Nas.
Pokret u trenutku beskonačnosti nalik je večnosti u trajanju.
Ruke koje lutaju po nama,tvoja sagnuta glava dosegne moj obraz.
Trenjem obraza već žar se rasplamsava.
Iz pogleda milioni iskrica sudare se i plamen se pretvara u buktinju.
Spojene usne nam miruju.Upijanjem razmenjuju sočnost,nove rose na njima.
I onda poljubac,od koga bubnjevi srca zamene otkucaje,u pokretima prelaska.
Tvoje ,moje,moje, tvoje..
Dišemo.Pogledom razgovaramo.Novi jači trenuci pletu jaču nit naših želja.Zajedno...
Zaustavljamo vreme.Želimo večno ovaj trenutak.I reka koja teče ,tik uz nas,zaustavlja tok i širi se talasima Valjuškavim talasima nežnosti ka okeanu naših tajni i osmeha.

 

[jerihon]

 

[FataMorgen]

 

[Tajana@67]

 

[Lada]

Tvoj osmeh i moj.Volim te!Dok nebo nad nama plesom daljine osvetljava put...Naš Svemir!Sa Tobom,Svemir u Svemiru!

 

[Donna & Frank]

Nemoj nikad da odeš,
šaputala je.

Grlio sam je i ćutao.

Tiha, što obično nije,
moja, zauvek
ležala je na mom ramenu.

Htela je vreme da zaustavi.

Nisam verovao,
ali sam siguran,
nijedna me nije volela
niti će voleti
ovako kao ona.

I srećna je sa mnom.

 

[Branko Lori]

https://s17.****************/images/191018/eswui6ja.jpg

 

[Lada]

Pogledajte prilog 603989

Odusevljena.ne dopusti da ceka.cekanje slama.... ❤

 

[Lada]

Oganj gori u njoj.Njeno oko iskri toplinom.zbog osmeha koji je u reči,zbog reči koje su dodir
zbog dodira koji je želja,zbog želje koja je obojena i pod kapima kiše koja peva dobujući u ritmu
otkucaja....slogovima koji odjekuju Beskrajem...
Vo-lim..vo-liš...vo-li-mo...

 

[Branko Lori]