Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Branko Lori]

Немам ја толико стихова
којима бих могла да
ову тугу оивичим
не бих ли је затворила
макар у њихов обруч
крхки.

Она и онако узима
све више маха
и искаче
из свих оквира
у које сам покушавала
да је сместим
не бих ли је се отарасила
бар на тренутак.

Ја сам само
мрвица
у односу на њу,
огромну,
и само дрхтај
непрестани
у односу на њену стаменост
свепрожимајућу.

Виолета Милићевић

 

[Lada]

Moj najdraži,

Kad se dve duše, koje su jedna za drugom tragale, koliko god dugo bile u naletu, konačno pronasle jedna drugu ... sjedinjenju se sada , vatreno i čisto onako kako i same znaju da osete … započinje na zemlji i nastavlja se zauvek na nebu, ono Ti u meni ja u Tebi !
Ta istost!
Ovo zajedništvo je ljubav, prava ljubav, ... religija, koja prkosi i vasioni,a nasi životi potiču iz predanosti i strasti prepoznavanja i za koju su najveće žrtve najslađe radosti.

To je ljubav koju nadahnjujes u meni ... Tvoja je duša stvorena da ljubi čistoću i strast anđela; ali možda može voleti samo drugog anđela.
U tom slučaju moram drhtati od straha.Da li si ga u meni pronasao?

 

[Branko Lori]

 

[Kami]

 

[Poli46]

Ako pogledam svet tvojim okom ,unutrašnjim, vidim ono što ti vidiš...
Veruj mi lepše je nego ono što vidim ja svojim ovozemaljskim okom..
To sam ja ,zamišljena ,utonula u sebe duboko...tražim te..a onda osetim
toplinu u grudima..I gle Tu si ti! Stabilna,nedodirljiva.eterična i lepa.
Pribrana,smirena,odmerena..ma ne,to je omotač tvoj.Moje krhko telo..
Hej, a unutar mene gde ti vladaš..nemir razdragani,roje se misli i sulude ideje..
odvija se čarobni ples! I opet sasvim razumem..čujem tvoj šapat..tvoj cvrkut,
poput zarobljene ptice.Ne,nemogu da ti dam slobodu..moj bi se zivot ugasio

 

[Lada]

"Jedan Rus kaže da se vreme
Zaustavlja u materiji a teče u energiji
Ja mislim da naše Sada, naš život
Nastaje na preseku večnosti i vremena..."

Beskraj u bezvremenu - Mi zajedno,Jedino Sve!
Moj blog,Maske...

 

[Lada]

Grlim te
i kao da grlim
sva polja izrasla u maju,
ustreptala pod kišom,
s mirisima prosutim nad našim nebom.
Jedna ptica sleti
i sašaptava se s biljem
izraslim u tvojoj kosi.
Jedan leptir,
usnuo u sokovima
usana ti,
napušta poljanu;
gledam kako raste, nebo natkriva
bojama,
zemlji Sivo
da u pohode ne krene.
Grlim te
i kao da grlim
kaplju prozirnu
iz koje se Duga rascvjetava. - Sanela Kuko

 

[Branko Lori]

У шуштавој трави близу раскршћа
сједим немирна срца и чекам оног
којему ноћас дадох, безазлена,
преплашену птицу своје љубави.

У жарко црвеној маховини бријега
већ се заплиће јесен.
Затишје језера расте из полусвјена.

Што ћу чинити ако не дође онај
којему дадох своје срце?
( А ја му дадох срце као птицу
не мислећи ништа, зачуђена ).

С тамних поља допире шапат ноћи.
О, срце моје! Не слушај шум трава.
У тугу ће те одвести.
Погледај:
вода је нестална.

А птице одлазе далеко преко бријега
за хладним сунцем.
Весна Парун |

 

[anajade]

 

[Lada]

Noć pleše ispod uličnog svetla.Sjedinjenje mene i sna ne polazi mi za rukom.Osluhujem dolazak jutra,kao zadnji akord noćnog rekvijema za moj san.
A nisam čula mirno disanje noći, kao kada se disu lipe. U opojnom mirisu.Samo nepoznat osećaj.

Drugačiji hod izmedju oba sna..
San stvarnosti i stvarnost sna.
Stvarnost sna kupa se a žedni. Žedj se pojačava. u krošnjama slova.
Medju prstima milovanje koje ima miris sunčeve vatre..
Krilo ptica nosi na talasu sna,kad se proteže jutro.

 

[Mister]

Ne znam
Ne znam ti odgovoriti na sva ta silna pitanja,
koja postavljaš u želji da saznaš,
zašto jutros pijem kafu na prozoru a ne za radnim stolom,
zašto ne odlazim više u park svakog četvrtka u pola dva,
zašto sam prestao gledati vremensku prognozu za sutra,
zašto ne pišem više kao nekad prije i
zašto zaboga ćutim kad me neko pita za nju?
Možda bih mogao pokušati odgovoriti kada bih imao volje,
kada bi mi stalo do odgovora,
onda bih ti rekao da pijem kafu na prozoru iščekujući
poštara da se pojavi sa pismom od nje,
da u park više ne odlazim jer su sklonili klupu na kojoj sam je prvi put poljubio,
da prognozu ne gledam jer mi nije stalo,
da ne pišem više kao prije, jer nemam kome,
a zašto ćutim, e to ću ipak zadržati za sebe,
jer na to pitanje nemam odgovor.

Bojan Ždrale

 

[Rusalka]

 

[anajade]

 

[Jan Hus]

 

[Branko Lori]

:

 

[jerihon]

 

[jerihon]

"...Nocas sam samac sred svemira..."

 

[Lada]

Preko pramena,koncem horizonta ,dogoreva sunce.Neka tiha tajna dobuje iz dubine,pod grudima.
Smirena lepota stvaranja ubrzava korak osećanja.
Sopstvena stvarnost nalik snu.
Uzdižem se a pogled obuhvati vatru dok se pretvara u more i gori,gori
u skrivenoj harmoniji suprotnosti.Voda i vatra.
Kao život i smrt.
"Put gore,put dole,jedno jeste" Isto...Istost!
Leptirov prah na obrazima.Hitrost u veštini srca i ruku.
Svetla slast tela.Miris u tri dimenzije.Kao leptir, miris i cvet.
Pesma u pogledu koji pretače iskre.Muzika u boji. Dodirujemo zvuk.
Budjenje jednog čula medju nama ,pokreću spektar syn.(zajedno)
Reč u šapatu zaustavljen uzdahom spojenih usnica.
U stvarnosti obojenog sna.Kao san bojene stvarnosti! ( Moje sa Kosulje...)

 

[Jan Hus]

 

[Kami]

 

[Tajana@67]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[jerihon]

 

[Jan Hus]