Лично сам чуо то од људи из тог времена. Лично ми је човек рекао да су му рекли да знају да је крстио дете и да људи не напредују на послу због тога или га смести на ниже радно место.
У неким крајевима су баке тајно водиле децу и крштавале и молиле свештенике да не пишу ништа у црквене књиге. Било је свега.
Замисли само како је било кад живиш у Хрватској где цркву дигну у ваздух. Не у рату, већ у миру. Или украду звона.
Није било исто у сваком делу Србије.
moja generacija koji smo rođeni u komunizmu sva bila krštena.
Мислиш да су крштени осамдесетих година прошлог века ? Говорим ти о људима крштеним седамдесетих, шездесетих и раније.
za vaskrs ofarbana jaja smo nosili u školu
Било је у неким црквама седамдесетих година прошлог века рецитације за Светог Саву. Али то је негде било у повоју, а шездесетих година прошлог века послати децу и на рецитацију за Светог Саву није било пригодно, тј. људи су се плашили. Касније како су се људи одродили од вере, неко није ни хтео да шаље децу неко није смео итд.
Постоје црквишта где су се људи окупљали. То су комунисти кажњавали јер су њима била црквишта буквално као ливаде са цвећем. Људи се нпр 200 година окупљају на неким старим црквиштима, а комунисти цркву треитрају као сеоски храм и порта. Свака верска служба ван тога је била кажњива.
a za božić samo mi koji smo živeli pored šuma fruške gore (čardak naselje u Sremskoj Kamenici) obavezno smo išli po badnjak jer su nam hrastovi bili blizu. niko nije snosio posledice zbog toga.
Није сваки део Србије био исти.
Ево ја живим у Срему, ту се комунизам добро запатио.
Пре једно 15 година видео сам на гробљу да свештеници апелују да су људи заборавили на своје покојне. После опела нико не држи 40 дана, пола године, годину.
То је у крајевима око Чачка, Краљева и сл буквално незамисливо. Тамо се вера одржала другачије и јаче него у другим деловима.
На Косову и Метохији је посебна прича где је народ теран да се исељава и тако деценијама. Комунисти су само наставили да пуштају Албанце да врше притисак који је постојао и пре 1945.
