Ovu temu otvaram ne kako bi omalazavao drustvene nauke, vec kako bi mogli da prodiskutujemo o ovoj temi.
Koji je smisao studiranja i baljenja drustvenim naukama? Da li one mogu imati neku primenu u daljem razvoju drustva? Ovo se odnosi na savremeni i ubrzani svet. Kako mogu istorija,sociologija,antropologija,jezici,knjizevnost,umetnosti i ostale discipline da dalje pomognu ljudskom drustvu?
Ovo su sve sama pitanja, i dalje razbijam glavu oko odgovora. U ovom trenutku sam 4. razred drustveno-jezickog smera gimnazije, i dalje lomim koplja oko dalje buducnosti
Ocekujem i prirodnjake i drustvenjake da vode boj ovde
Evo, kao neko ko je iz tog drustvenjackog domena
pokusacu da sto objektivnije odgovorim na pitanje teme.
Hm, smisao bavljenja drustvenim naukama po mom misljenju nije uneverzalan pa se na njega ne moze dati ni univerzala odgovor. Iako i prirodne i drustvene anuke nacelno stoje na stanovistu da je 'zajednicki cilj, onaj utilitaristicki, biti od koristi i na pomoc drustvu, ljudima'. Al, da bismo dosli do spoznaje da li je to zaista tako, i da li svaka grana nauke, disciplin zaista ima tu svrhu, smisao i korisnost, mislim da je potrebno posebno ih analizirati, svaku za sebe. Kako u prirodnim tako i u drustvenim naukama. Ako konkretno pricamo sada o drustvenim, mislim da Svaka grana nauke unutar drustvenih nauka sama za sebe ali i povezano sa srodnim disciplinama ima neki svoj smisao. A smisao je konkretno vezan za konkretan predmet proucavanja te i te discipline.
Npr da pojednostavim..evo ja sam pravnik, i smisao mog interesovanja za pravo kao drustvenu nauku(a posebno za onaj deo koji se odnosi na uzu specijalnost) je u tome da se prouce, determinisu(odrede) drustveni odnosi, da se na temelju toga kao i na temelju upoznavanja sa propisma i primene istih pomogne regulisanju samih odnosa u drustvu, medju ljudima. Smisao bavljenja pravom kao naukom u teoriji i u praksi za mene znaci da se uz pomoc pravnih regulativa na sto efikasniji, sto ujednaceniji nacin regulisu razni odnosi medju ljudima, razni sporovi i sl koji proizilaze iz svakodnevnog zivot. I da se regulisu ostvarenja prava i obavez u drustvu, kako bi drustvo i zivot bolje funkcionisao.
Ne znam, to je recimo smisao koji ja u pravu kao jednoj od drustvenih nauka vidim. Jer evo recimo pretpostavimo da nema pravne nauke, da nema pravne teorije i doktrine koja nam omogucava da spoznamo kako regulisati odnose medju ljudima, kako i koje propise primeniti, kako i na koji nacin prava u drustvu ostvariti i koje obaveze imamo kao clanovi drustva, kako na koliko toliko efikasan, funkcionalan miran nacin resiti konkretne probleme iz zivota i razne sporove koji nastaju medju ljudima(kao i medju drzavama)sta bi se dogodilo sa ljudskim drustvom? Nastala bi permanentna anarhija, nered haos, nekontrolisan. Ovako, uz postojanje pravne regulative, uz postojanje propisa, ljudi ipak uspevaju da urede medjusobne odnose(kako na unutrasnjem drustvenom, tako i na medjunarodnom, medju drzavnom polju), da odrede koliko toliko granice dozvoljenog, nedozvoljenog, dopustenog, nedopustenog, koliko toliko kolerativno prava i duznosti, da kanalisu one impulse u ljudskom obliku ponasaja koji bi inace prirodno doveli do anarhije. A osim toga, meni licno recimo izucavanje prava, istorije, politicke nauke, filosofije dakle ovih nekh 'centralnih' drustvenih nauka, je zanimljivije od recimo izucavanja matematike, fizike, hemije, i sl dakle od prirodnih nauka. Ili tehnickih nauka. Cak sve i da nemaju nikakav smisao meni su drustvene nauke(bar ove koje sma nabrojao) zanimljviije od prirodnih. Eto sta cu, taki sam, 'drustvenjak' do daske
Nego da se vrnem na pravo
Ok, osnovna zamerka pravu recimo je ta da je 'ogroman raskorak izmedju teorije i prakse'. Narocito ovde kod nas. Ili recimo zamerka da je pravo 'samo paravan za odrzavanje vlasti, pozicije, moci' i sl('pravo sile umesto sila prava'). I ove zamerke striktno objektivno, ljudski gledano, imaju dubokog osnova. Zaista veliki je cesto oogroman raskorak izmedju pravne teorije i prakse. Kao i izmedju onog sto je predvidjeno u pravnoj normi u zakonskim tekstovima, konvencijama i sl i onog sta se i koliko u zivotu primenjuje. Toliko je taj raskorak u svakodnevnom zivotu veliki da ponekad zaista dovede do linije besmisla da se covek zapita recimo:'pa koji ce nam onda to pravo, kao drustvena nauka'.
Al, odmah se namece i kontra pitanje(barem ja tako mislim): a koja je alternativa u slucaju recimo da se ukine pravna doktrina i na osnovu nje donete usvojene pravne norme, zakonski okviri, pravila(bilo ona unutrasnja bilo medjunarodna)? Sta je zamena? Po mom misljenju dok se ne smisli nesto bolje, sadrzajnije, smislenije, efikasnije, nesto sto ce u uredjenju medjuljudskih odnosa na bolji nacin zameniti pravnu nauku i pravne regule( ovakve nesavrsene i cesto u neskladu sa primenom i praksom, kakve jesu), bolje to nego potpuna anarhija.
Evo, koliko toliko dao sam kakvu takvu 'analizu' moguceg znacaja i smisla jedne od drustvenih nauka.
Tako se isto moze analizirati i smisao ostalih drustvenih nauka, i disciplina. Pa doci do nekog okvirnog zakljucka da li okvirno ima smisla izucavati, primenjivati ih ili ne. S'tim sto ni taj zakljucak mislim da ne moze biti 'univerzalan', vec vise stvar subjektivnog saznanja.
T o moze pitati samo neko ko se sa tim naukama nije ni malo upoznao pa prica napamet 
