- Poruka
- 69.761
Zašto roditelji sve više školuju decu kod kuće
Sve više država daje novac porodicama koje povlače svoju decu iz javnih škola, stvarajući fondove koji mogu biti potrošeni na onlajn učenje i programe mikro-škola.
U septembru, Sandra Testo je povukla svog 14-godišnjeg sina Kitona, iz javne srednje škole u Trinitiju, na Floridi – to je odgovor, kaže, na godine maltretiranja koje su ga ostavile toliko anksioznim da je redovno provodio vreme skrivanjem u kancelariji školske medicinske sestre.
Kiton sada provodi dane kod kuće, završavajući osmi razred preko Outschool-a, onlajn platforme za učenje koja nudi virtualnu nastavu uživo za učenike. Utorkom, on pohađa hrišćansku kooperativu s drugom decom njegovog uzrasta kako bi proučavali umetnost i igrali košarku.
„To je najbolja stvar“, kaže Sandra Testo. „Njegovo ponašanje se promenilo. Sada je tako smiren“. Testo plaća oko 300 dolara mesečno za Outschool iz Obrazovnog štednog računa (ESA), koji finansira država Florida.
Šansa za edtech industriju
Školovanje kod kuće buja iz različitih razloga, ali glavni među njima su nezadovoljstvo javnim školama koje je naglo poraslo tokom pandemije kovid-19, kao i zbog pet milijardi dolara državnih stipendija godišnje za porodice koje se odluče za alternativu javnim školama. To mogu biti tradicionalne privatne škole, onlajn časovi, školovanje kod kuće i mikro-škole – mreže „pods“ učenja uživo sa jednim nastavnikom i desetak do dvadesetak dece, gde se često koriste onlajn kursevi.Sve to čini rastuće tržište za edtech industriju, koje pokreću roditelji, kaže Majkl Mo, osnivač i izvršni direktor GSV Ventures, koji finansira startape u obrazovanju. „Lično, mislim da je najuzbudljivija prilika u mikro-školama, ali školovanje kod kuće, škole sa posebnim programima, jeftine privatne škole i virtualne škole su sve dobro pozicionirane za ovaj nadolazeći bum“, kaže on.
U 2019. godini, 3,7% dece uzrasta od pet do 17 godina školovalo se pretežno kod kuće, ili uz pomoć roditelja ili putem virtualnih časova, što predstavlja rast sa 2% u 1999. godini, prema istraživanju Nacionalnog centra za obrazovne statistike, koji pripisuje taj porast, između ostalog, informacionoj tehnologiji koja je učinila kućno obrazovanje izvodljivijim.
NCES još nema novije podatke, ali analiza Vašington posta je pokazala da se broj dece koja se školuju kod kuće povećao za 51% od školske godine 2017-18. dok je upis u privatne škole porastao samo 7%, a upis u javne škole je smanjen za 4%. Veliki porast školovanja kod kuće došao je tokom školskih godina 2019-2020. i 2020-2021. kada su virtualni časovi i obavezno nošenje maski bili rasprostranjeni.
Od tada, kako su se javne škole vratile (više ili manje) normalnoj nastavi, brojke za školovanje kod kuće su pale. Neki od učenika koji su pobegli iz javnih škola kući tokom pandemije, sada se upisuju u mikro-škole.
Strah oko bezbednosti u školama
Anketa sprovedena u avgustu za Post pokazala je da je školovanje kod kuće sada rašireno i van hrišćanskih konzervativaca koji su najviše povezivani s ovim pokretom poslednjih decenija. Danas, porodice koje školuju decu kod kuće sve više navode anksioznost zbog bezbednosti u školi (uključujućivršnjačko nasilje) kao i verovanje da je, ono što je dostupno onlajn, bolje od nastave u lokalnim javnim školama, pri čemu većina sada koristi onlajn nastavu uživo ili snimljene časove.
Ova prilika je retka svetla tačka za industriju edtech koja i dalje prolazi kroz trend pada koji je usledio nakon ekspanzije tokom pandemije kovida. Finansiranje za američke edtech startape u 2023. godini iznosilo je 3,2 milijarde dolara, što je značajno manje u odnosu na 9,5 milijardi prikupljenih u 2022. i 20,3 milijarde u 2021. godini, prema podacima Crunchbase-a. (Godine 2019, pre pandemije, industrija je dobila 2,2 milijarde dolara investicija.)
Frenetično finansiranje tokom kovida došlo je kada je putem tri federalna paketa stimulacija izdvojeno 190 milijardi dolara za škole – novac je potrošen na sve, od jačanja tehnologije za onlajn učenje, aktivnosti potrebne da škole budu fizički sigurnije, do podrške mentalnom zdravlju i nadoknadu nastave. (Škole moraju da potroše svoje poslednje dolare od kovida do septembra ove godine.)
Kako federalna pomoć prestaje, novac za podršku dolazi iz Obrazovnih štednih računa, koje finansiraju države. Još 2020. godine, postojala su samo četiri programa državnih obrazovnih štednih računa koji su opsluživali oko 25.000 dece sa oko 100 miliona dolara godišnje, kaže Džo Konor, osnivač i izvršni direktor Odysseya, platforme koja ima za cilj povezivanje programa državnih obrazovnih štednih računa sa roditeljima i pružaocima obrazovanja.
Danas, 13 država ima programe (neke imaju više od jednog programa, sa različitim uslovima i finansiranjem) koji nude pet milijardi dolara godišnje roditeljima, kaže on. Očekuje se da će se ti brojevi povećavati. Nacionalna konferencija državnih zakonodavaca izveštava da su 33 državne skupštine razmatrale programe obrazovnih štednih računa prošle godine i da sada prate gotovo 100 takvih predloga.
Praćenje potreba roditelja i dece
U avgustu 2022. godine, Melisa Šah, majka troje dece iz Gilberta, Arizona, koristila je državni finansirani ESA da upiše svog sada 16-godišnjeg sina u KaiPod mikro-školu. On je neurodiverzan i odličan je u matematici, ali mu je teško sa pisanjem i razumevanjem čitanja.„Mogućnost prilagođavanja obrazovanja vašeg deteta omogućava i detetu i porodici da poboljšaju svoj kvalitet života“, kaže Šah. „Moj sin sada napokon oseća izazov u matematici, ali je to potrajalo do 11. razreda. Proveo je toliko godina dosađujući se na ovom predmetu, ali tek kada smo se preselili u ubrzano onlajn privatno školovanje upareno s KaiPod Learning-om, zaista je zablistao“. Njen sin sada pravi planove da pohađa fakultet – nešto što Šah ne misli da bi razmatrao bez prilike koju sada ima da kreira sopstveni obrazovni put.
Dok ESA (štedni računi za obrazovanje) povećavaju dostupnost novca roditeljima, Amar Kumar, osnivač bostonskog KaiPod-a, tvrdi da su oni zapravo „kasna indikacija“ rastućih roditeljskih zahteva za većom kontrolom nad obrazovanjem svoje dece. „Onako kako ja to vidim – ESA prate ono što se dešava na terenu. Kako sve više porodica kaže: ‘Želim da prilagodim obrazovanje svog deteta onako kako ja želim’, tada političari dolaze na scenu i kažu: ‘U redu, onda bi trebalo da koristite svoje poreske dolare za to.'“
Od lansiranja 2021. godine sa početnim sredstvima Y Combinator-a i EO Ventures, među ostalima, KaiPod je pomogao nezavisnim nastavnicima da uspostave 49 grupa i otvore 19 svojih sopstvenih kompanijskih grupa u pet saveznih država. Otprilike polovina trenutnih učenika se školovala kod kuće
pre upisa, dok je još četvrtina donela svoj onlajn nastavni plan u KaiPod, a poslednja četvrtina napustila je tradicionalne javne ili privatne škole, kaže Kumar.
Svaku grupu obično čini 12 do 14 učenika i jedan nastavnik. Grupa obrađuje niz školskih predmeta – od matematike do čitanja i nauke – pri čemu svaki učenik prati svoj sopstveni tempirani i porodično odabrani nastavni plan. Cene školarina variraju po grupama. U Našui, Nju Hempšir, petodnevni plan od ponedeljka do petka košta 6.600 dolara godišnje. U Rouzvelu, Džordžija, isti plan roditelje košta 9.000 dolara godišnje. Roditelji takođe imaju opciju da kupe dvodnevne, trodnevne ili četvorodnevne planove na većini lokacija.
Ako roditelji već nisu odlučili o školskom planu, KaiPod im pomaže da ga konstruišu. „Dakle, mogu izabrati a la carte pristup kurikulumu – Khan Academy za matematiku ili Lexia za čitanje ili nešto drugo za nauku“, kaže Kumar. „A onda dolaze u Kai grupu tri, četiri ili pet dana u nedelji da rade sve ostale stvari i imaju sigurno mesto za rad“.
Outschool, servis za onlajn učenje sa sedištem u San Francisku, doživeo je porast poslovanja zahvaljujući ESA. Broj korisnika koji plaćaju sa računima porastao je šest puta u 2023. godini, izveštava osnivač i izvršni direktor Amir Natho. Tokom 2023. godine, nedeljni prihodi Outschool-a od ESA fondova povećali su se sa desetina hiljada dolara na stotine hiljada, kaže on.
Trenutno, otprilike polovina od 100.000 mesečnih korisnika platforme školuje se kod kuće, dok je ostali koriste kao dopunu svojem javnom ili privatnom obrazovanju.
Toni Van, šef platforme u Reach Capital, VC firmi usmerenoj na obrazovanje koja je investirala u Outschool, navodi državno finansirane ESA kao jedan od najvažnijih trendova u obrazovanju koji treba pratiti ove godine. „Očekujemo da će potražnja za ESA rasti kako roditelji nastavljaju da traže alternative za svoju decu za koje smatraju da nisu zadovoljna postojećim i lokalnim opcijama“, kaže Van, čija je firma takođe investirala u druge kompanije, poput platforme za privatne časove Preply.
„Primetili smo (povećanje) broja potencijalnih kupaca koji pitaju o plaćanju sa ESA i drugim sredstvima vlade“, izveštava Felipe Iskijerdo, osnivač i izvršni direktor Quest-a iz San Franciska, koji koristi onlajn igre za učenje matematike za predtinejdžere. On vidi ovo kao veliko područje rasta za svoj startap star godinu dana, koji sada ima 500 korisnika. Takođe i Garet Smajli, suosnivač i izvršni direktor Sora Schools, virtualne akreditovane privatne srednje i srednje škole sa sedištem u Njujorku, očekuje da će povećati upis na 1.000 učenika sledeće akademske godine dok ih je sada 335.
Republikanci prednjače, ali i drugi se uključuju
I dok su predlozi ESA izazvali velike političke borbe u nekim državama i do sada su usvojeni samo u državama koje kontrolišu Republikanci, čini se da uživaju širu javnu podršku od starijeg modela vaučera za privatne škole.U julu, istraživanje Hant instituta, koje je obuhvatilo 1.300 potencijalnih birača za 2024. godinu, pokazalo je da 56% ispitanika podržava trošenje poreskih dolara na štedne račune za obrazovanje, u poređenju sa 49% koji podržava vaučere. (Hant institut, koji je povezan sa Stenfordovom školom za javne politike na Univerzitetu Djuk, dobio je finansiranje od fondacija osnivača Amazona Džefa Bezosa i osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa i njegove bivše supruge Melinde Frenč Gejts, kao i od suosnivača Meta Marka Zakerberga i njegove supruge Prisile Čen).
