Pravo rečeš...
Omasili temu obojica
Religija nije nista do selktivni ateizam - izaberes jednog boga i verujes u njega a u ostale ne verujes
Ахам...
п.с. Најбоље је да покренеш исправке у свим светским речницима ...
Omasili temu obojica
Religija nije nista do selktivni ateizam - izaberes jednog boga i verujes u njega a u ostale ne verujes
tkacio:
Ovo nema veze u suštini sa odnosm prema bogu, već sa nesposobnošću. Većina ljudi je nesposobna, ili u najboljem slučaju polusposobna za život. Oni najsrećniji nikada ne postanu svesni svoje nesposobnosti. Drugi, opet, kad vreme počne da im ističe, okrenu se i vide da sve ono što su u životu radili i dođu do zaključka da sve zajedno nije baš vredelo.
I onda poslednjim snagama krenu da ispravljaju.
Neki postaju dobrotvori, neki zidaju veičanstvene grobnice sebi za života, neki kućerine, a neki se okreću crkvi. Ovo poslednje naročito je popularno, jer sa jedne strane ne zahteva finansijski napro, a sa druge daje moralni alibi zašto su prošli tako kako su prošli.
Ти не само што у Бога не верујеш - него не верујеш ни у људе, у њихову доброту, у истинску жељу да се буде бољи...
To koliko ja verujem u ljude zaista sa ovim nema veze.
Govorio si o "sindoromu razbojnika", pa sam izneo svoje viđenje tog problema. Naravno, nismo svi "razbojnici".
Mada, činjenica je da pobožnost često zlim ljudima pruža alibi da se prikažu kao moralno ispravni, iako nisu.
Hrišćanstvo naročito poziva na zanemarivanje svega oko sebe da bi se zaradio "spas duše".
Recimo, kod muslimana nalazimo da onaj koji krene na hadžiluk ne može to da uradi ukoliko ima sirotinje u porodici, pa čak i komšije po dve kuće na istok, sever, zapad i jug.
Dok kod rišćana imamo uputstvo:
Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
Omasili temu obojica
Religija nije nista do selktivni ateizam - izaberes jednog boga i verujes u njega a u ostale ne verujes
jesam bila i u katoličkoj i u džamiji...i?
