Шарл Морас (1868-1952 ) књижевник, политичар, оснивач теорије неоројализма.
Пише СловесниФилозоф
Шарл Морас значајан је за нас Србе, јер су и Милан Кашанин и Владисав Стакић и Момир Николић, и Димитрије Љотић били духовна чеда Шарла Мораса.
„Француска Акција“ и данас представља узор монархистима у многим европским државама. Шарл Морас је рођен 20. 4.1868. у граду Мартигу на југу Француске. Са 6 година остао је без оца (1874), па је наставио да живи са мајком и ујаком. Своје средњошколско образовање Морас је стицао у католичком колеџу, са намером да постане богослов где је 1882 год. у својој 14-тој години остао без слуха. Након те трагедије Шарл се свом жестином једног младог човека и амбициозног ђака посветио изучавању филозофије. Проводио је доста времена читајући Блеза Паскала, Канта, Берклија, Хјума, Конта... После положене матуре, заједно са мајком и ујаком преселио се у престоницу 30. 11. 1885. Шарл Морас није основао „Француску Акцију“. Њени оснивачи су били Морасови пријатељи које је упознао у Паризу и са којима је сарађивао у дневним листовима, млади новелиста Морис Пужо и Анри Вожоа, професор философије. „Француска Акција“ је била прва анти-либералистичка и анти-демократска политичка организација у Европи пре Првог светског рата. „Франуска Акција“ је основана крајем 19. века ( века, који је Николај Велимировић, описао као век бунта против Бога) као патриотска реакција, национално и традиционално оријентисаних Француза, на аферу Драјфус. Сам почетак њеног рада најављен је Манифестом, објављеним 19. децембра 1898. у листу Еклер, који је написао млади књижевник Морис Пижо. Име манифеста било је „Француска Акција“. На самом почетку, „Француска Акција“ је окупљала французе различитих политичких оријентација и идеолошких опредељења, тако да је у организацији било републиканаца. Међутим, убрзо, ствари у своје руке узима Морас и под његовим утицајем „Француска Акција“ заузима јасно дефинисан и освешћен теоријски став - бескомпромисни монархизам. Организација је одбијала да себе одреди као партију. „Француска Акција“ је имала и милитантну формацију „Краљевски Камелот“. Припадници „Краљевског Камелота” редовно су се обрачунавали са комунистима. Шарл Морас је зашао у шире кругове европске политике, јер сви системи критика демократије, који су настајали у политичкој мисли до данашњих дана, нису толико јасни и доследни као што је то Шарлов систем критике. Шарл Морас је био идеолог антипарламентарног и корпоративног монархизма, теорије која је извршила снажан утицај на духове 20-ог века. Морас је свакако један од највећих критичара демократије свих времена, покушај појединих италијанских и немачких државних теоретичара, у периоду пре Другог Светског рата, да уобличе критику либералних начела, слаб је био напор у односу на целокупну доктрину коју је Морас развио. Комунистичка историографија је означила Мораса као „патријарха“ европског наци-фашизма, али Шарл је био противник и Хитлерове и Мусолинијеве доктрине. Неоројализам у делу Шарла Мораса је сушта супротност наци-фашизму. „Француска Акција“ је свој највећи замах и утицај достигла између два светска рата, међутим сукоб са папом Пијем 11. ( папа је изјавио: „Морас и вођи Аксион Франсез су католици из рачуна, а не по убеђењу. Они се служе Црквом, а не служе Цркви“) довео је до слабљења покрета, чланство се осипало, значајни интелектуалци су напустили организацију... Ипак пред избијање Другог светског рата организација поново јача. Морас и учење „Француске Акције“ постају теоријско упориште вишијевског режима Маршала Петена. Сломом режима након завршетка рата, Морасу и његовим људима, је задат завршни ударац. Шарл је осуђен на доживотну робију, као колаборациониста, што је запањујуће нелогично, обзиром на Морасову традиционалну германофобију. За време робијања настаје неколико битних дела његовог опуса. Шарл Морас је крепао после дуге и тешке болезање на једној клиници у Туру, 1952. године. Што се судбине „Француске Акције“ тиче, организација је после 2. Светског рата била забрањена, али је деловала илегално. Након напуштања ћорке, 1947. Морис Пижо, један од оснивача покрета, преузео је вођство, и на тој позицији остао све до своје смрти, водство „Француске Акције“ је затим преузео његов син Пјер, али организација више није имала значајну улогу.
Имам навику да издвајам цитате који ми се свиде, када читам књиге, ово су по мени најзначајније мисли Шарла Мораса:
„Политика данас, у већини случајева, представља „разарача“ економије, морала, друштва и религије, који је произишао из јачања партија.
Македонски варвари победили су Грчку, ту интелигнету расу, јер су имали монархију која је имала памћење, моћ предвиђања и стабилност.
Напредак је увек долазио од мањина, названих елите. Не постоји пример у историји да је изборна већина предузела ма какву корисну, позитивну и стваралачку иницијативу. Прогрес је увек долазио од воље и енергије, одлучности и предузмљивости малога броја. Већина би тек доцније, по свршеном чину, давала свој пристанак. Све револуције, и
књижевне и политичке и религиозне, све су она дела мањине. Врлина, смелост, моћ, све су то одлике енергичне мањине.
Идеална демократија је најскупље сањарење. А историјска демократија, онаква какву је познаје модеран свет, смртоносна је болест народа, људских друштава, породица и појединаца. Демократија се не
може организовати, организација се не може демократизовати. Демократија значи идолатрију индивидуе. Свака демократија изолује и слаби појединца, а развија снагу државе и преко сфере која јој припада.
Монархија, неопходна из перспективе општег интереса, подржава ауторитет, слободу, напредак и част. Укључићу се у борбу против сваког облика републиканског режима.
Ако се смутљивцима и партијама, тако заводљивим, дозволи да проузрокују све могуће неслоге и допусти да покваре све што могу, човек ће престати да буде човек.
Некада је политика имала функцију да смирује, да ублажава и стишава надметање појединих интереса, данас их доводи до пароксизма.
Следствено, ни један други систем није више ауторитативан, сконцентрисан и снажан од монархије.
Слабост личности треба увек да буде надокнађена снагом институција, тачније – институцијом краља.
Егалитарни и либерални индивидуализам уништава индивидуу, а етатизам, који најпре уздиже државу, завршава своје дело, убијајући је.
Од свих слобода које ваља очувати, најважније је слобода власти, другим речима, слобода ауторитета, која је, сама по себи, основни чувар нације.“ Шарл Морас
Литература:
Политичке идеје Шарла Мораса
http://www.scribd.com/doc/4580358/-
Ројалистичке идеје Шарла Мораса
http://www.scribd.com/doc/9273603/Sarl-Moras-Rojalisticke-Ideje
Николај Велимировић и Шарл Морас
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OklevetaniSvetac/OklevetaniSvetac63.htm
Interview with Charles Maurras about his entry into the French Academy.
Entretien avec Charles Maurras à propos de son entrée à l'Académie Française.
Пише СловесниФилозоф
Шарл Морас значајан је за нас Србе, јер су и Милан Кашанин и Владисав Стакић и Момир Николић, и Димитрије Љотић били духовна чеда Шарла Мораса.
„Француска Акција“ и данас представља узор монархистима у многим европским државама. Шарл Морас је рођен 20. 4.1868. у граду Мартигу на југу Француске. Са 6 година остао је без оца (1874), па је наставио да живи са мајком и ујаком. Своје средњошколско образовање Морас је стицао у католичком колеџу, са намером да постане богослов где је 1882 год. у својој 14-тој години остао без слуха. Након те трагедије Шарл се свом жестином једног младог човека и амбициозног ђака посветио изучавању филозофије. Проводио је доста времена читајући Блеза Паскала, Канта, Берклија, Хјума, Конта... После положене матуре, заједно са мајком и ујаком преселио се у престоницу 30. 11. 1885. Шарл Морас није основао „Француску Акцију“. Њени оснивачи су били Морасови пријатељи које је упознао у Паризу и са којима је сарађивао у дневним листовима, млади новелиста Морис Пужо и Анри Вожоа, професор философије. „Француска Акција“ је била прва анти-либералистичка и анти-демократска политичка организација у Европи пре Првог светског рата. „Франуска Акција“ је основана крајем 19. века ( века, који је Николај Велимировић, описао као век бунта против Бога) као патриотска реакција, национално и традиционално оријентисаних Француза, на аферу Драјфус. Сам почетак њеног рада најављен је Манифестом, објављеним 19. децембра 1898. у листу Еклер, који је написао млади књижевник Морис Пижо. Име манифеста било је „Француска Акција“. На самом почетку, „Француска Акција“ је окупљала французе различитих политичких оријентација и идеолошких опредељења, тако да је у организацији било републиканаца. Међутим, убрзо, ствари у своје руке узима Морас и под његовим утицајем „Француска Акција“ заузима јасно дефинисан и освешћен теоријски став - бескомпромисни монархизам. Организација је одбијала да себе одреди као партију. „Француска Акција“ је имала и милитантну формацију „Краљевски Камелот“. Припадници „Краљевског Камелота” редовно су се обрачунавали са комунистима. Шарл Морас је зашао у шире кругове европске политике, јер сви системи критика демократије, који су настајали у политичкој мисли до данашњих дана, нису толико јасни и доследни као што је то Шарлов систем критике. Шарл Морас је био идеолог антипарламентарног и корпоративног монархизма, теорије која је извршила снажан утицај на духове 20-ог века. Морас је свакако један од највећих критичара демократије свих времена, покушај појединих италијанских и немачких државних теоретичара, у периоду пре Другог Светског рата, да уобличе критику либералних начела, слаб је био напор у односу на целокупну доктрину коју је Морас развио. Комунистичка историографија је означила Мораса као „патријарха“ европског наци-фашизма, али Шарл је био противник и Хитлерове и Мусолинијеве доктрине. Неоројализам у делу Шарла Мораса је сушта супротност наци-фашизму. „Француска Акција“ је свој највећи замах и утицај достигла између два светска рата, међутим сукоб са папом Пијем 11. ( папа је изјавио: „Морас и вођи Аксион Франсез су католици из рачуна, а не по убеђењу. Они се служе Црквом, а не служе Цркви“) довео је до слабљења покрета, чланство се осипало, значајни интелектуалци су напустили организацију... Ипак пред избијање Другог светског рата организација поново јача. Морас и учење „Француске Акције“ постају теоријско упориште вишијевског режима Маршала Петена. Сломом режима након завршетка рата, Морасу и његовим људима, је задат завршни ударац. Шарл је осуђен на доживотну робију, као колаборациониста, што је запањујуће нелогично, обзиром на Морасову традиционалну германофобију. За време робијања настаје неколико битних дела његовог опуса. Шарл Морас је крепао после дуге и тешке болезање на једној клиници у Туру, 1952. године. Што се судбине „Француске Акције“ тиче, организација је после 2. Светског рата била забрањена, али је деловала илегално. Након напуштања ћорке, 1947. Морис Пижо, један од оснивача покрета, преузео је вођство, и на тој позицији остао све до своје смрти, водство „Француске Акције“ је затим преузео његов син Пјер, али организација више није имала значајну улогу.
Имам навику да издвајам цитате који ми се свиде, када читам књиге, ово су по мени најзначајније мисли Шарла Мораса:
„Политика данас, у већини случајева, представља „разарача“ економије, морала, друштва и религије, који је произишао из јачања партија.
Македонски варвари победили су Грчку, ту интелигнету расу, јер су имали монархију која је имала памћење, моћ предвиђања и стабилност.
Напредак је увек долазио од мањина, названих елите. Не постоји пример у историји да је изборна већина предузела ма какву корисну, позитивну и стваралачку иницијативу. Прогрес је увек долазио од воље и енергије, одлучности и предузмљивости малога броја. Већина би тек доцније, по свршеном чину, давала свој пристанак. Све револуције, и
књижевне и политичке и религиозне, све су она дела мањине. Врлина, смелост, моћ, све су то одлике енергичне мањине.
Идеална демократија је најскупље сањарење. А историјска демократија, онаква какву је познаје модеран свет, смртоносна је болест народа, људских друштава, породица и појединаца. Демократија се не
може организовати, организација се не може демократизовати. Демократија значи идолатрију индивидуе. Свака демократија изолује и слаби појединца, а развија снагу државе и преко сфере која јој припада.
Монархија, неопходна из перспективе општег интереса, подржава ауторитет, слободу, напредак и част. Укључићу се у борбу против сваког облика републиканског режима.
Ако се смутљивцима и партијама, тако заводљивим, дозволи да проузрокују све могуће неслоге и допусти да покваре све што могу, човек ће престати да буде човек.
Некада је политика имала функцију да смирује, да ублажава и стишава надметање појединих интереса, данас их доводи до пароксизма.
Следствено, ни један други систем није више ауторитативан, сконцентрисан и снажан од монархије.
Слабост личности треба увек да буде надокнађена снагом институција, тачније – институцијом краља.
Егалитарни и либерални индивидуализам уништава индивидуу, а етатизам, који најпре уздиже државу, завршава своје дело, убијајући је.
Од свих слобода које ваља очувати, најважније је слобода власти, другим речима, слобода ауторитета, која је, сама по себи, основни чувар нације.“ Шарл Морас
Литература:
Политичке идеје Шарла Мораса
http://www.scribd.com/doc/4580358/-
Ројалистичке идеје Шарла Мораса
http://www.scribd.com/doc/9273603/Sarl-Moras-Rojalisticke-Ideje
Николај Велимировић и Шарл Морас
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OklevetaniSvetac/OklevetaniSvetac63.htm
Interview with Charles Maurras about his entry into the French Academy.
Entretien avec Charles Maurras à propos de son entrée à l'Académie Française.