SAMOUBISTVO

Andreavk:
...a jel` se kod tebe radi o poremecaju komunikacije ili razlog za ovakav savet lezi u nekom izvitoperenom motivu
Kliknite za proširenje...

Пробај на еци-пеци-пец... :D

Andreavk:
... ako neko ko nam je blizak izvrsi samoubistvo nasa prva reakcija, posle soka, ako smo normalno ljudsko bice sa normalnom ljudskom savescu, bila bi da se upitamo u cemu smo mi pogresili
Kliknite za proširenje...

Претпоставка је мајка свих зајеба ;)
 
Samo onaj ko je preziveo svoj pokusaj samoubistva moze da govori o tome,a da to ne budu neke glupe pretpostavke,price ''rekla kazala'' ili osude bez pokrica...
Razliciti ljudi,razliciti razlozi,razlociti nacini pokusaja ili izvrsenja...
Smatram da samo preziveli mogu da kazu pravu istinu,nikako posmatraci.
 
HELLGIRL:
Samo onaj ko je preziveo svoj pokusaj samoubistva moze da govori o tome,a da to ne budu neke glupe pretpostavke,price ''rekla kazala'' ili osude bez pokrica...
Razliciti ljudi,razliciti razlozi,razlociti nacini pokusaja ili izvrsenja...
Smatram da samo preziveli mogu da kazu pravu istinu,nikako posmatraci.
Kliknite za proširenje...

Да, потпуно си у праву.
 
HELLGIRL:
Samo onaj ko je preziveo svoj pokusaj samoubistva moze da govori o tome,a da to ne budu neke glupe pretpostavke,price ''rekla kazala'' ili osude bez pokrica...
Razliciti ljudi,razliciti razlozi,razlociti nacini pokusaja ili izvrsenja...
Smatram da samo preziveli mogu da kazu pravu istinu,nikako posmatraci.
Kliknite za proširenje...

Ja sam preživeo jedan pokušaj samoubistva i znam o čemu govorim. Bio sam na ivici smrti, na psihijatriji, spasili su me, mučili su me kao u srednjem veku, vezivali za krevet, hranili na silu i da ne kažem šta sve i uspeli su da me izvuku... za neko vreme... Na duže staze smo svi mi mrtvi.
 
HELLGIRL:
Samo onaj ko je preziveo svoj pokusaj samoubistva moze da govori o tome,a da to ne budu neke glupe pretpostavke,price ''rekla kazala'' ili osude bez pokrica...
Razliciti ljudi,razliciti razlozi,razlociti nacini pokusaja ili izvrsenja...
Smatram da samo preziveli mogu da kazu pravu istinu,nikako posmatraci.
Kliknite za proširenje...

Девојко, скок са солитера не нуди могућност преживљавања. Бешење на чврстом ослонцу такође. Сечење вена, уз довољан временски рок, такође :)

А ти што су "покушали да се убију" па је неко "наишао"... таквима више треба пажења него самоубиство... :rolleyes:
 
HELLGIRL:
Samo onaj ko je preziveo svoj pokusaj samoubistva moze da govori o tome,a da to ne budu neke glupe pretpostavke,price ''rekla kazala'' ili osude bez pokrica...
Razliciti ljudi,razliciti razlozi,razlociti nacini pokusaja ili izvrsenja...
Smatram da samo preziveli mogu da kazu pravu istinu,nikako posmatraci.
Kliknite za proširenje...
Ali mogu razumeti i pokušati pomoći!
 
WEISHAUPT:
Ja sam preživeo jedan pokušaj samoubistva i znam o čemu govorim. Bio sam na ivici smrti, na psihijatriji, spasili su me, mučili su me kao u srednjem veku, vezivali za krevet, hranili na silu i da ne kažem šta sve i uspeli su da me izvuku... za neko vreme... Na duže staze smo svi mi mrtvi.
Kliknite za proširenje...
Evo ti jedan primer.

Veoma dobar student (mašinstva), među najboljima u generaciji, prosek preko 9, cenjen od svakoga, apsolvent, mnogo lep, imao lepu devojku, koleginicu sa fakulteta, ma.... sve naj, naj...! Odjednom je utupio sebi u glavu da je lud! Počeo je da priča o tome. Međutim, niko ga nije uzimao za ozbiljno. Svi su mislili da se šali. Sve dok jednog dana nije skočio sa 10-og sprata Studentskog doma. I gle čuda - nije se ni ogrebao!!!! (Studenski dom je tek bio završen, pa je oko njega bila mekana zemlja!) Smešten je ipak na intenzivnoj njezi u bolnici, kako bi se povratio od šoka. Došli su za par sati njegovi roditelji. Čim su došli obavili su sa njim telefonski ragovor sa portirnice. Kao sve je bilo ok. Međutim, on samo što je završio razgovor, iskoristio je nesmotrenost sestre i sa drugog sprata bolnice stropoštao se na beton. I opet je preživio! Ali ovoga puta sa nekoliko lomova i upropašćenom jetrom. I opet se izlečio! I Završio fakultet. I zaposlio. I nastavio da se zabavlja sa istom devojko. I jednog januarskog dana skočio sa mosta u nabujalu reku! Našli su ga posle 20 dana. Niko ne zna šta je bilo u njegovoj glavi i zašto je ovako skončao.

Znaš li ti šta je u pitanju? Iskreno nam se ispovedi i time će svima biti lakše! I tebi će lakše biti da ostaneš sa nama.
 
Ja sam pokušao da izvršim samoubistvo u 21-oj godini dok sam stanovao u jednom studentskom domu u Beogradu. Došao sam iz Crne Gore u Bg još 1991. i završio Arhitektonsku tehničku školu. Posle sam studirao arhitekturu i te 1996/97. imali smo stalne proteste, pa političke nemire, pa da ne govorim o 1999. i bombardovanju. Elem, imao sam 21,5 godina i još uvek nisam bio sa devojkom, dakle bio sam nevin, ako muškarac to može da bude, nisam znao ništa o devojkama, kako da priđem nekoj, kako da se udvaram, i tako to, i meni cimeri kažu da sam lud i da odem kod psihijatra da mi psihijatar kaže zašto ne mogu da imam devojku. I ja odem kod psihijatra i on mi ništa nije rekao, samo mi je dao gomilu lekova da ih redovno uzimam i idem na kontrolu. I ja ga poslušam i uzimam lekove neko vreme i ti me lekovi uspore, oduzmu mi koncentraciju i polnu moć, i ja shvatim da to nikuda ne vodi, čak me udaljava od mogućnosti da se približim bilo kojoj devojci, i ja uzmem punu kutiju largaktila (psihodisleptika, za njega je bensedin smejurija), negde oko 50 komada i progutam. To je doza koja bi mogla da obori konja u punoj snazi, oborila je i mene i pao sam u krevet, više se ničega ne sećam, znam samo da sam se probudio u psihijatrijskoj bolnici i čuo da su me spasili cimeri koji su brže bolje pozvali Hitnu pomoć itd. Bio sam isteran iz doma (posle sam stanovao privatno), zbog lečenja sam izgubio godinu, ali sam ostao živ. Našao sam devojku, prvu ljubav, godinu dana kasnije, ali sam i dalje bio plašljiv kad se radi o devojkama i posle prve ljubavi jurim samo maloletnice. Ovih dana me obuzimaju suicidne misli ponajviše zbog političke situacije u zemlji:

http://forum.krstarica.com/threads/203686

Znam da ovome nije mesto na ovom pdf, ali mislim da nije neki problem. E, sad, treba da znaš da suicidan čovek ne razmišlja kao Snaga Volje koji veli:

"Девојко, скок са солитера не нуди могућност преживљавања. Бешење на чврстом ослонцу такође. Сечење вена, уз довољан временски рок, такође

А ти што су "покушали да се убију" па је неко "наишао"... таквима више треба пажења него самоубиство..."

A ja na to mogu da dodam samo da suicidan čovek u sebi nosi toliku količinu bola da ne želi da sebi nanosi dodatni bol. Skok sa solitera podrazumeva slobodan pad koji traje par sekundi, ali u umu čoveka koji skače tih par sekundi traje kao čitava večnost. Dalje, vešanje je najgora moguća smrt. Prilikom vešanja 90% žrtava nesvesno izvrši i malu i veliku nuždu, svrši u gaće itd, a o agoniji koja traje jako dugo da i ne govorimo. Ako se pri vešanju omča stavi na jabučicu smrt bi teoretski mogla biti trenutačna, ali mogla bi i da sklizne sa jabučice pa da agonija i gušenje traje nekoliko dugih minuta. Pucanje u slepoočnicu može u nekim slučajevima samo da ošteti očni nerv i delom mozak, te da neuspelog samoubicu paralizuje i pretvori u invalida. Pucanjem u srce samoubica može da promaši taj organ ali da ošteti pluća i da umire dva do tri dana (što je uradio Vinsent van Gog). Najbrže i najsigurnije umiranje je odsecanje glave, giljotina ne čini grešku, ali je neizvodljivo u našim uslovima. I ovo što sam ja učinio 1997. sa lekovima (na bazi psihodisleptika - artane, largaktil), naravno u većoj količini i na obezbeđenijem mestu. Trovanje psihodislepticima izaziva blagi bol u stomaku ali samoubicu brzo obara u krevet, zatim u san i onda dolazi do otkazivanja centralnog nervnog sistema i mozga, usporavanja krvotoka i prestanka rada srca, što neminovno dovodi do smrti a da pri tom žrtva ničega ne bude svesna, naročito ne fizičkog bola, pošto je duševni bol neizreciv. Takođe, uzimanje prevelike doze heroina ili neke slične droge donosi isti efekat. ristob, šta ćeš iskrenije od ovoga?
 
kako ono rece Gete " lako je umreti, tesko je ziveti "...ako vec verujes u reinkarnaciju, kako onda ne razmisljas u pravcu da bi samoubistvo bilo samo odlaganje suocavanja sa zivotom haha...oh shit, opet sam poceo da filozofiram...

" i got no advice ' bout anything, just f uck - it -up yourself . "
 
Ne verujem u reinkarnaciju zato što znam da funkcioniše. Onaj ko veruje je onaj ko nije siguran da li postoji ili ne ono u šta veruje. Ja se samo nadam da samoubistvo onemogućuje ponovno rođenje, jer zašto bi se ponovo rodio neko ko je odlučio da ne živi?
 
zato sto se nije suocio do kraja sa zivotom i nije postao smiren u egzistenciji i neegzistenciji ?

slobodan je onaj koji vise ne tezi tacki B iz tacke A...onaj kojem su tacka A i B postale JEDNO isto...a ti vidim tezis nekoj tacki B.
 
WEISHAUPT:
Ja sam pokušao da izvršim samoubistvo u 21-oj godini dok sam stanovao u jednom studentskom domu u Beogradu. Došao sam iz Crne Gore u Bg još 1991. i završio Arhitektonsku tehničku školu. Posle sam studirao arhitekturu i te 1996/97. imali smo stalne proteste, pa političke nemire, pa da ne govorim o 1999. i bombardovanju. Elem, imao sam 21,5 godina i još uvek nisam bio sa devojkom, dakle bio sam nevin, ako muškarac to može da bude, nisam znao ništa o devojkama, kako da priđem nekoj, kako da se udvaram, i tako to, i meni cimeri kažu da sam lud i da odem kod psihijatra da mi psihijatar kaže zašto ne mogu da imam devojku. I ja odem kod psihijatra i on mi ništa nije rekao, samo mi je dao gomilu lekova da ih redovno uzimam i idem na kontrolu. I ja ga poslušam i uzimam lekove neko vreme i ti me lekovi uspore, oduzmu mi koncentraciju i polnu moć, i ja shvatim da to nikuda ne vodi, čak me udaljava od mogućnosti da se približim bilo kojoj devojci, i ja uzmem punu kutiju largaktila (psihodisleptika, za njega je bensedin smejurija), negde oko 50 komada i progutam. To je doza koja bi mogla da obori konja u punoj snazi, oborila je i mene i pao sam u krevet, više se ničega ne sećam, znam samo da sam se probudio u psihijatrijskoj bolnici i čuo da su me spasili cimeri koji su brže bolje pozvali Hitnu pomoć itd. Bio sam isteran iz doma (posle sam stanovao privatno), zbog lečenja sam izgubio godinu, ali sam ostao živ. Našao sam devojku, prvu ljubav, godinu dana kasnije, ali sam i dalje bio plašljiv kad se radi o devojkama i posle prve ljubavi jurim samo maloletnice. Ovih dana me obuzimaju suicidne misli ponajviše zbog političke situacije u zemlji:

http://forum.krstarica.com/threads/203686

Znam da ovome nije mesto na ovom pdf, ali mislim da nije neki problem. E, sad, treba da znaš da suicidan čovek ne razmišlja kao Snaga Volje koji veli:

"Девојко, скок са солитера не нуди могућност преживљавања. Бешење на чврстом ослонцу такође. Сечење вена, уз довољан временски рок, такође

А ти што су "покушали да се убију" па је неко "наишао"... таквима више треба пажења него самоубиство..."

A ja na to mogu da dodam samo da suicidan čovek u sebi nosi toliku količinu bola da ne želi da sebi nanosi dodatni bol. Skok sa solitera podrazumeva slobodan pad koji traje par sekundi, ali u umu čoveka koji skače tih par sekundi traje kao čitava večnost. Dalje, vešanje je najgora moguća smrt. Prilikom vešanja 90% žrtava nesvesno izvrši i malu i veliku nuždu, svrši u gaće itd, a o agoniji koja traje jako dugo da i ne govorimo. Ako se pri vešanju omča stavi na jabučicu smrt bi teoretski mogla biti trenutačna, ali mogla bi i da sklizne sa jabučice pa da agonija i gušenje traje nekoliko dugih minuta. Pucanje u slepoočnicu može u nekim slučajevima samo da ošteti očni nerv i delom mozak, te da neuspelog samoubicu paralizuje i pretvori u invalida. Pucanjem u srce samoubica može da promaši taj organ ali da ošteti pluća i da umire dva do tri dana (što je uradio Vinsent van Gog). Najbrže i najsigurnije umiranje je odsecanje glave, giljotina ne čini grešku, ali je neizvodljivo u našim uslovima. I ovo što sam ja učinio 1997. sa lekovima (na bazi psihodisleptika - artane, largaktil), naravno u većoj količini i na obezbeđenijem mestu. Trovanje psihodislepticima izaziva blagi bol u stomaku ali samoubicu brzo obara u krevet, zatim u san i onda dolazi do otkazivanja centralnog nervnog sistema i mozga, usporavanja krvotoka i prestanka rada srca, što neminovno dovodi do smrti a da pri tom žrtva ničega ne bude svesna, naročito ne fizičkog bola, pošto je duševni bol neizreciv. Takođe, uzimanje prevelike doze heroina ili neke slične droge donosi isti efekat. ristob, šta ćeš iskrenije od ovoga?
Kliknite za proširenje...

А да се јавиш ти поново психијатру? :rolleyes:
 
Снага Воље:
А да се јавиш ти поново психијатру? :rolleyes:
Kliknite za proširenje...

Da se javim ponovo psihijatru dao bi mi lekove i ne bi se ništa rešilo. Spavao bih 12 sati na dan, ne bih mogao da radim i da zarađujem, privatnik za koga radim mi možda ne bi dao bolovanje ili bih dobio otkaz ako se sazna da sam "lud" i šta time dobijam. Ako imaš neki savet idi na pp; rasteretimo temu.
 
Opet, nagon za samoubistvo dolazi ili od engrama, ili od nekog usadjenog chipa u mozgu (neki ga imaju a neznaju).
Ili moze da bude neka namerna frekvancija pustana od strane nekog, koja ce nagoniti nekog na samoubistvo.

Samoubistvo nikad nije racionalno, niti prirodno.

Za takve ljude ceka opet reinkarnacija i ponovo ce morati da resavaju iste probleme. :(

Lekovi zasigurno nista ne pomazu, samo privremeno omame, a to nema neki znacaj.

Stoga, radije misliti o besmrtnosti nego o samoubistvu. A u toj besmrtnosti kada izaberes, samo se transformises
u vise regiona. 8-) ;)
 
WEISHAUPT:
Da se javim ponovo psihijatru dao bi mi lekove i ne bi se ništa rešilo. Spavao bih 12 sati na dan, ne bih mogao da radim i da zarađujem, privatnik za koga radim mi možda ne bi dao bolovanje ili bih dobio otkaz ako se sazna da sam "lud" i šta time dobijam. Ako imaš neki savet idi na pp; rasteretimo temu.
Kliknite za proširenje...

Ти се онда јави у неки (озбиљнији) приватни психолошки студио.

WEISHAUPT:
Naravno, pa skoro svi težimo tački B.
Kliknite za proširenje...

Да, скоро сви... :smile:

WEISHAUPT:
Ja se samo nadam da samoubistvo onemogućuje ponovno rođenje, jer zašto bi se ponovo rodio neko ko je odlučio da ne živi?
Kliknite za proširenje...

Одлучио да не живи више у овом животу... уосталом... јеси ли сигуран да си се одлучио и у овоме да се родиш...? ;)

Almsivi:
Stoga, radije misliti o besmrtnosti nego o samoubistvu. A u toj besmrtnosti kada izaberes, samo se transformises
u vise regiona. 8-) ;)
Kliknite za proširenje...

Да, али то више ниси ти... :wink:
 
WEISHAUPT:
Da se javim ponovo psihijatru dao bi mi lekove i ne bi se ništa rešilo. Spavao bih 12 sati na dan, ne bih mogao da radim i da zarađujem, privatnik za koga radim mi možda ne bi dao bolovanje ili bih dobio otkaz ako se sazna da sam "lud" i šta time dobijam. Ako imaš neki savet idi na pp; rasteretimo temu.
Kliknite za proširenje...

Ccccc. Nije tako uopšte.
Možda ti je prethodni put dao lekove koji ti prosto ne odgovaraju.
Možda i nije bio neki stručnjak. Možda je je odradio na brzinu.
Opcija uvek ima, a depresija je hemijski disbalans u mozgu koji lekovi sasvim lepo mogu da poprave.
Doduse, treba bar 3-4 nedelje, ali ako imaš takve misli, idi kod psihijatra, to se može srediti.
 
WEISHAUPT:
Da se javim ponovo psihijatru dao bi mi lekove i ne bi se ništa rešilo. Spavao bih 12 sati na dan, ne bih mogao da radim i da zarađujem, privatnik za koga radim mi možda ne bi dao bolovanje ili bih dobio otkaz ako se sazna da sam "lud" i šta time dobijam. Ako imaš neki savet idi na pp; rasteretimo temu.
Kliknite za proširenje...


...moras da se obratis pravom Lekaru, onom koji leci i dusu i telo.
 
WEISHAUPT:
Ja sam pokušao da izvršim samoubistvo u 21-oj godini dok sam stanovao u jednom studentskom domu u Beogradu. Došao sam iz Crne Gore u Bg još 1991. i završio Arhitektonsku tehničku školu. Posle sam studirao arhitekturu i te 1996/97. imali smo stalne proteste, pa političke nemire, pa da ne govorim o 1999. i bombardovanju. Elem, imao sam 21,5 godina i još uvek nisam bio sa devojkom, dakle bio sam nevin, ako muškarac to može da bude, nisam znao ništa o devojkama, kako da priđem nekoj, kako da se udvaram, i tako to, i meni cimeri kažu da sam lud i da odem kod psihijatra da mi psihijatar kaže zašto ne mogu da imam devojku. I ja odem kod psihijatra i on mi ništa nije rekao, samo mi je dao gomilu lekova da ih redovno uzimam i idem na kontrolu. I ja ga poslušam i uzimam lekove neko vreme i ti me lekovi uspore, oduzmu mi koncentraciju i polnu moć, i ja shvatim da to nikuda ne vodi, čak me udaljava od mogućnosti da se približim bilo kojoj devojci, i ja uzmem punu kutiju largaktila (psihodisleptika, za njega je bensedin smejurija), negde oko 50 komada i progutam. To je doza koja bi mogla da obori konja u punoj snazi, oborila je i mene i pao sam u krevet, više se ničega ne sećam, znam samo da sam se probudio u psihijatrijskoj bolnici i čuo da su me spasili cimeri koji su brže bolje pozvali Hitnu pomoć itd. Bio sam isteran iz doma (posle sam stanovao privatno), zbog lečenja sam izgubio godinu, ali sam ostao živ. Našao sam devojku, prvu ljubav, godinu dana kasnije, ali sam i dalje bio plašljiv kad se radi o devojkama i posle prve ljubavi jurim samo maloletnice. Ovih dana me obuzimaju suicidne misli ponajviše zbog političke situacije u zemlji:
Kliknite za proširenje...

Izvini unapred ako previše pitam, ali šta ti je psihijatar dijagnostikovao? Mahom su ljudi skeptični prema psihijatriji, ali sve su to predrasude. Bez lekova ne verujem da možeš. Projektuješ svoj nemir na političku situaciju u zemlji. I druge ona potresa, ali ne pomišljaju na suicid zbog toga.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top