Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
А ево шта кажу и они из чијих је корена и идеја реинкарнације потекла:
"Када неко изврши самоубиство, његова душа заправо не пада, већ остаје на одређеном месту и прекрива је бескрајно више велова незнања. Сасвим је прекривена незнањем, слојевима незнања. У ствари, свест те особе пада. Она се враћа уназад, све до полазне тачке, готово до минералне свести где нема еволуције. Душа је помрачена велом незнања. Претходно је душа, рецимо, била прекривена са десет слојева, а сада има безброј слојева незнања. Душа мора поново да почне да их уклања један по један. Наравно, души постаје бескрајно теже да особу доведе до савршеног савршенства, ослобођења или спасења.
Ипак, ако Свевишњи жели да делује у одређеном човеку који је извршио самоубиство, веома, веома ретко, Он ће затражити од духовних Учитеља који поседују ту способност да се побрину за ту душу и не дозволе да је обавије огромно незнање. У таквим случајевима, било шта што душа поседује довољно је да донесе Милост и Саосећање Свевишњег, а Он неће допустити да вео прекрије душу више него што је уобичајено. Али, то се дешава у изузетно ретким случајевима. Иначе, ако особа почини самоубиство, за њу се еволуција зауставља на неодређено време, на стотину, две стотине, пет стотина, шест стотина година или чак и више. Она не може да напредује и на плећа јој се спушта најтежи могући терет. Процес њене еволуције престаје. Пошто је нарушила законе космичке игре, мора да издржи космичку казну. Ту казну не може да замисли ниједно људско биће на Земљи. Најгоре могуће земаљско мучење није ништа у поређењу са космичком казном која сналази ту особу која изврши самоубиство. Космичким силама не можете рећи: "Погрешио сам, али то се вас не тиче. Стићи ћу до свог циља кад ја хоћу." Намерно сте искочили из космичке игре, без Божјег допуштења и против Његових намера. Он вам није допустио да напустите игру, а ви сте Га отворено и активно изазвали и покушали да покварите игру. За ово погрешно дело, казна је најстрожа. Та казна је тако велика да је својим људским срцем не можете осетити нити је својим људским умом можете замислити. За оне који почине самоубиство, муке су горе него да их живе пеку на врелом уљу. Патња кроз коју пролазе самоубице у суптилном физичком и суптилном виталном, незамислива је и неподношљива. Они дуго времена неће добити следећу инкарнацију. Потом, после вишегодишњих патњи у виталном свету, када коначно добију инкарнацију, имаће неки недостатак: биће слепи, парализовани, монголоидни и још много шта. А то чак није само за једну инкарнацију. Ако им не опрости духовни Учитељ или Божја Милост, то ће потрајати неколико инкарнација. И не само то, већ они од самог почетка стварају сметње за читаву породицу у којој се роде. На пример, ако се самоубица реинкарнира и луд је, проузроковаће озбиљне проблеме за читаву своју породицу. Исто тако, те душе веома често повећавају своју лошу карму, јер настављају по старом и не мењају се. Ипак, ако постоји Божја Милост, или се умеша духовни Учитељ, души се помаже. Са духовне тачке гледишта, самоубиство не служи никаквој сврси."
--Sri Chinmoy
"Када неко изврши самоубиство, његова душа заправо не пада, већ остаје на одређеном месту и прекрива је бескрајно више велова незнања. Сасвим је прекривена незнањем, слојевима незнања. У ствари, свест те особе пада. Она се враћа уназад, све до полазне тачке, готово до минералне свести где нема еволуције. Душа је помрачена велом незнања. Претходно је душа, рецимо, била прекривена са десет слојева, а сада има безброј слојева незнања. Душа мора поново да почне да их уклања један по један. Наравно, души постаје бескрајно теже да особу доведе до савршеног савршенства, ослобођења или спасења.
Ипак, ако Свевишњи жели да делује у одређеном човеку који је извршио самоубиство, веома, веома ретко, Он ће затражити од духовних Учитеља који поседују ту способност да се побрину за ту душу и не дозволе да је обавије огромно незнање. У таквим случајевима, било шта што душа поседује довољно је да донесе Милост и Саосећање Свевишњег, а Он неће допустити да вео прекрије душу више него што је уобичајено. Али, то се дешава у изузетно ретким случајевима. Иначе, ако особа почини самоубиство, за њу се еволуција зауставља на неодређено време, на стотину, две стотине, пет стотина, шест стотина година или чак и више. Она не може да напредује и на плећа јој се спушта најтежи могући терет. Процес њене еволуције престаје. Пошто је нарушила законе космичке игре, мора да издржи космичку казну. Ту казну не може да замисли ниједно људско биће на Земљи. Најгоре могуће земаљско мучење није ништа у поређењу са космичком казном која сналази ту особу која изврши самоубиство. Космичким силама не можете рећи: "Погрешио сам, али то се вас не тиче. Стићи ћу до свог циља кад ја хоћу." Намерно сте искочили из космичке игре, без Божјег допуштења и против Његових намера. Он вам није допустио да напустите игру, а ви сте Га отворено и активно изазвали и покушали да покварите игру. За ово погрешно дело, казна је најстрожа. Та казна је тако велика да је својим људским срцем не можете осетити нити је својим људским умом можете замислити. За оне који почине самоубиство, муке су горе него да их живе пеку на врелом уљу. Патња кроз коју пролазе самоубице у суптилном физичком и суптилном виталном, незамислива је и неподношљива. Они дуго времена неће добити следећу инкарнацију. Потом, после вишегодишњих патњи у виталном свету, када коначно добију инкарнацију, имаће неки недостатак: биће слепи, парализовани, монголоидни и још много шта. А то чак није само за једну инкарнацију. Ако им не опрости духовни Учитељ или Божја Милост, то ће потрајати неколико инкарнација. И не само то, већ они од самог почетка стварају сметње за читаву породицу у којој се роде. На пример, ако се самоубица реинкарнира и луд је, проузроковаће озбиљне проблеме за читаву своју породицу. Исто тако, те душе веома често повећавају своју лошу карму, јер настављају по старом и не мењају се. Ипак, ако постоји Божја Милост, или се умеша духовни Учитељ, души се помаже. Са духовне тачке гледишта, самоубиство не служи никаквој сврси."
--Sri Chinmoy
a ti mene ill? 
