MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 28.005
Leipzig u prijevod s njemačkog znači Nemanja.
-
- Popularno:
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Хрвати бришу сваки траг постојања Срба...
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Vizuelno lepa kita
- Ивана Страднер: за мир на Балкану кључ...
- Pritisak vršnjaka da se krene sa seksom
- Muško telo
- Sta je prioritet Srbima?
Rusija raskida mirovni sporazum sa Nemackom zbog koriscenja nemackog oruzja protiv Rusije i trazi povracaj istocne Nemacke!
- Začetnik teme Тихи
- Datum pokretanja
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 28.005
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 28.005
SajaBg
Uvek u pravu
- Poruka
- 2.784
A Nemci koji tu žive, jel dobijaju Rusko državljanstvo? Ili mogu dvojno? Jel moraju sami sebi da uvedu sankcije?
- Poruka
- 67.647
C0NSIGLIERI
Buduća legenda
- Poruka
- 41.989
Sta je ovo, jos jedna tema na kojoj slucajni Srbi brane Švabu od Rusa 
@Победоносцев
Sta ti mislis o tome? Jel to vredi stavljati na K
@Победоносцев
Sta ti mislis o tome? Jel to vredi stavljati na K
Blues Brothers
Elita
- Poruka
- 17.803
Puttler ne moze da dobaci do Kijeva a tek Berlin moze da sanja.
C0NSIGLIERI
Buduća legenda
- Poruka
- 41.989
Ti stvarno nekad nisi normalan
Nisu montenegrini vise nikakvi Srbi, a kamoli Švabo.
Ne znam koja ti je recenica nenormalnija
…ali si penicilin za ove srpske ustase 
Xicor
Poznat
- Poruka
- 9.595
Legitimno pravo. Plus prekrsili su sporazume, sto je najvaznije za buducnost. Znaci da ce ponovo prekrsiti. Izgubili su kredibilitet.
Gruban
Buduća legenda
- Poruka
- 41.356
Video zapis koji budi najplemenitija osećanja.
Gruban
Buduća legenda
- Poruka
- 41.356
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.466
Cuo si za cuvenu nemacku izreku "Sacuvaj nas Boze, kuge, gladi i Hrvata"?
"Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata": Koreni najmonstruoznijih zločina ustaša mogu da se vide 300 godina pre Drugog svetskog rata
Nemačka istorija zapamtila svirepe hrvatske zločine
O zverstvima Hrvata u Tridesetogodišnjem ratu ostali su brojni zapisi koji najbolje svedoče o tome da su se koreni bestijalnosti, koja je viđena u Drugom svetskom ratu, mogli naslutiti 300 godina ranije. Najveću bestijalnost oni su pokazali 1630. godine, prilikom ulaska u istočnonemački grad Magdeburg.Tako Julija fon Vikeda u romanu "Herceg Valenstajn u Meklenburgu" piše:
- Hrvati nisu u tadašnjoj carskoj vojsci zauzimali jedan baš naročito uvažen položaj. Teško naoružani valonski kirasiri, češki arkebuziri (strelci), irski dragoni, čak i regularna pešadija naoružana musketom, svi su oni sa prezirom gledali na ove lake, neuredne rulje, koji su, istina pri pljačkanju i otimanju uvek prvi, ali kod napada u otvorenoj borbi često poslednji. Hrvati su neobuzdano surovi i gramzivi. Uživali su glas, i to ne bez opravdanja, kao najnepošteniji pljačkaši i najsvirepiji mučitelji seoskog stanovništva u celoj carskoj vojsci.
Ilustracija hrvatskih zločina u Tridesetogodišnjem ratu/Wikipedia
Kao razbojnička rulja koja nimalo nije ličila na vojsku, prema pisanju nemačkih autora, Hrvatima je na prvom mestu bila pljačka, pa je često dolazilo i do obračuna među njima samima oko podele plena. Hajnrih Vilhelm Bensen 1858. godine, u knjizi "Kod Magdenburga", navodi:
- Oni se mogu videti kako tumaraju naokolo u malim odredima i kako jedni druge napadaju i ubijaju da bi međusobno oduzeli pljačku. Hrvati imaju životinjske karakteristike.
Ovoga su bile svesne i austrougarske vojskovođe. Tako je vicemaršal Gerter zapisao:
- Ja nisam video u svom životu ni čuo za zveri u ljudskom obliku poput hrvatskih vojnika. Iako su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim što su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi.
Žene silovali i ubijali čak i u crkvama
Nemački istoričar Georg Vinter, u knjizi "Istorija Tridesetogodišnjeg rata" koja je izašla 1893. godine, navodi:
Ilustracija hrvatskih zločina u Tridesetogodišnjem ratu/Wikipedia
- Ako te horde nisu našle u jednom mestu toliko zaliha novca i životnih namirnica koliko su očekivale, ili ako su pretpostavljale da su neke zalihe od njih skrivene, nisu onda ustuknuli od najgorih mučenja stanovništva, u kojima su uskoro postigli jednu žalosnu virtuoznost. Streljali su ljude u kolena i onda im strugali noge, palili kolenice, pravili ureze u tabanima i sipali soli njih, odrezivali ramena sa pleća, a događalo se čak da su deca u prisustvu roditelja živa bacana u peć. Pri tome su ovde, kao i svuda gde su ove horde gazdovale, bivale žene u masama žrtve životinjskih prohteva odljuđene soldateske. Žene i device bivale su u prisustvu njihovih muževa i očeva, ponekad na otvorenoj ulici, osramoćene. Čak i bremenite, kojima su u bestijalnoj žestini sečene dojke, nisu bile pošteđene...
Jedan od najvećih svetskih pesnika Fridrih Šiler, u svojoj knjizi "Istorija Tridesetogodišnjeg rata", na više mesta Hrvate opisuje kao razbojnike, pljačkaše i bezdušne divljake. Možda je najupečatljiviji njegov opis magdeburške tragedije kad "strahovite bande Hrvata nagrnuše u nesrećni grad". Šiler dalje navodi:
- Sad tek nastaje scena tamanjenja za koje istorija nema reči ni umetnost kičice. Ni nevino detinjstvo, ni bespomoćna starost, ni mladost, ni pol, ni stalež, ni lepota - ništa ne može da obezoruža bes pobednika. Žene su zlostavljane u naručju svojih muževa, kćeri pod nogama njihovih očeva, a pol koji ne može da se brani imao je samo tu prednost da služi kao žrtva dvostrukom besu. Ni na najskrivenijem mestu, ni na najsvetijem mestu, nisu bili sigurni da ih neće pronaći gramzivost koja sve pretražuje. Pedeset i tri žene pronađene su u jednoj crkvi odsečenih glava.
Zločini nad decom
Opšte je poznato da je Nezavisna Država Hrvatska jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je imala koncentracioni logor za decu. Sistematsko ubijanje najmlađih jeste hrvatski izum, ali ni to nije prvi put primenjeno u toku Drugog svetskog rata, o čemu svedoče i nemački zapisi iz Tridesetogodisnjeg rata.- Hrvatima je bilo zadovoljstvo da decu bacaju u plamen – naveo je Šiler u gorepomenutoj knjizi, dok Evharije Elevterij 1632. godine, u delu "Luča Magdenburga", piše:
Ilustracija hrvatskih zločina u Tridesetogodišnjem ratu/Wikipedia
- Hrvati su bremenitim ženama plod napola vadili pa ih žive u vodu bacali.
U knjizi "Evropska pozornica", koja je 1653. godine izašla u Frankfurtu na Majni, opisuju se strahote koje su Hrvati počinili 1630. godine prilikom ulaska u Magdenburg:
- Tada je zapravo počelo i pljačkanje, otimanje, mrcvarenje, sramoćenje devojaka i žena i postupalo se preko svake mere užasno i grozno. U crkvi Katarine oni su uglavnom ženama, kojih je bilo 53, sasvim nemilosrdno odrubili glave, tu su one pronađene mrtve sa savijenim i preklopljenim rukama. Neke su žene prilikom porođaja od tiranskih vojnika pogubljene. Uopšte ne može da se opiše ni iskaže kakav je to bio jad, kakva beda i žalost… Oni su, ipak, pored konja i nešto stoke, odveli sa sobom u logor mnogo žena i devica sa nešto muškaraca, povezane lancima. Ženske su tu zloupotrebljavali u njihovoj đavolskoj požudi na bedan način, da su mnoge, naročito male devojčice od deset ili dvanaest godina, koje takođe nisu poštedeli, morale platiti glavom…
Posle pijančenja, orgijanja, pljačkanja i raznih zločina nad mesnim stanovništvom, konačno su se Hrvati povukli iz grada Magdeburga.
- Dana 10, 11. i 12. maja se čulo tako žalosno jaukanje i dranje preostale dece, koja su stalno dovikivala oca i majku i koja zbog nerazumnosti nisu mogla da saopšte čija su. Neka su sedela pored svojih pobijenih roditelja koji su na ulicama ležali u krvi, i uvek su dozivali i vikali: "O tata, o mama!" Neka su deca sisala njihove mrtve dojke i pri tome tako žalosno se drala da bi se i kamen u zemlji smilovao i da bi se najokrutniji tirani pokrenuli na samilost – navodi se u "Evropskoj pozornici".
U knjizi “Švedsko oružje” iz 1631. godine navodi se događaj kada su Hrvati na najmonstruozniji način ubili dete:
- Dva vojnika su našla jedno malo dete gde dreči ležeći na ulici. Svaki ga je od njih uzeo za nožicu i po sredini raščupao.
Posle Tridesetogodisnjeg rata, u Nemačkoj je nastala krilatica, ali i molitva: „Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata”. Pomenutu molitvu su kasnije najviše izgovarali Srbi. Nažalost, za zločine u toku Tridesetogodišnjeg, baš kao i Drugog svetskog rata, Hrvati nikada nisu odgovarali. Naprotiv, može se slobodno reći da su za iskazanu bestijalnost na kraju i nagrađeni.
GIDEON
Iskusan
- Poruka
- 5.228
Dogodine u Drezdenu. Fosilvasa jos pre dve godine napravio autorsku o Putinu na Gibraltaru, a on ni do Doboja nije stigao.
TikaSpicStajkovce
Iskusan
- Poruka
- 5.465
Ma, šta bre ti trabunjaš o nekim sporazumima? Ko da ih briga za te papire! Rusi i Nemci mogu da se biju koliko 'oće, mene zabole uvo! Samo nek' se ne pokače oko mog komšiluka, a ostalo nek' im bude. Ajde, pusti me da gledam fudbal i ne smaraj!
očekujem ambasadu istočne njemačke u moskvi...
bernardo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.871
TikaSpicStajkovce
Iskusan
- Poruka
- 5.465
Уобичајено је, брате, да се дешифрују мистерије између великих страсти и суштинских питања, али "Обнова Limes Sorabicus" презире ту уобичајену драму и обликује већу мистерију: мистерију суштине. У томе лежи сва њена величина и сва њена слава. Јер шта је мистерија ако не постојана потрага за истином, за унутрашњом истином која се крије иза сенки и облика?
У нашем трагању за обновом, док умови горе попут великих светилника, проничемо кроз тај завесу заблуде и открићемо саму душу времена, саму срж постојања. Јер, што је "Лимес Сорабикус" ако не граница између светова, између историје и мита, између реалности и фантазије? О, тај вечни огањ што гори у срцима људи, та вечна потрага за смислом и значењем, за обновом самог постојања!
Видите ли, у овом великом деликатесу, овој "Обнови Limes Sorabicus", лежи тајна самог живота, тајна која је дубока као океан, широка као небо, тајна која крије у себи само једно: бесмртност.
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.466
Ti stvarno nekad nisi normalan
Nisu montenegrini vise nikakvi Srbi, a kamoli Švabo.
Ne znam koja ti je recenica nenormalnija
…ali si penicilin za ove srpske ustase
ti se odrici koga hoces mi se luzickih Srba ne odricemo!
To je nas narod!
Jevreji smatraju Jevrejom svakog ko ima jevrejskog pretka u bilo kojoj liniji a ti hoces da se odrekenmo ljudi koji sebe nazivaju Srbima?
Italijani isto.
TikaSpicStajkovce
Iskusan
- Poruka
- 5.465
E, stari, nemoj se uvlačiti u te filozofske rasprave. Ko god sebe zove Srbinom, nek je Srbin. Ma, ni Jevreji ne gube vreme s tim, a kamoli Italijani.
Bitno da se razumemo, a ne da se petljamo u neke duboke vode. Ajde, mani se tih komplikacija, idemo bolje nešto korisno raditi, ako ima šta da se radi.
Ako ništa drugo, popijmo kafu i zaboravimo na sve ove filozofske fazone.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 28.005
Je li to neka alternativna povijest?
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 28.005
Kako to misliš "nekad"?Ti stvarno nekad nisi normalan
Nisu montenegrini vise nikakvi Srbi, a kamoli Švabo.
Ne znam koja ti je recenica nenormalnija
…ali si penicilin za ove srpske ustase
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 28.005
Dani ponosa i slave.Cuo si za cuvenu nemacku izreku "Sacuvaj nas Boze, kuge, gladi i Hrvata"?
"Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata": Koreni najmonstruoznijih zločina ustaša mogu da se vide 300 godina pre Drugog svetskog rata
Nemačka istorija zapamtila svirepe hrvatske zločine
O zverstvima Hrvata u Tridesetogodišnjem ratu ostali su brojni zapisi koji najbolje svedoče o tome da su se koreni bestijalnosti, koja je viđena u Drugom svetskom ratu, mogli naslutiti 300 godina ranije. Najveću bestijalnost oni su pokazali 1630. godine, prilikom ulaska u istočnonemački grad Magdeburg.
Tako Julija fon Vikeda u romanu "Herceg Valenstajn u Meklenburgu" piše:
- Hrvati nisu u tadašnjoj carskoj vojsci zauzimali jedan baš naročito uvažen položaj. Teško naoružani valonski kirasiri, češki arkebuziri (strelci), irski dragoni, čak i regularna pešadija naoružana musketom, svi su oni sa prezirom gledali na ove lake, neuredne rulje, koji su, istina pri pljačkanju i otimanju uvek prvi, ali kod napada u otvorenoj borbi često poslednji. Hrvati su neobuzdano surovi i gramzivi. Uživali su glas, i to ne bez opravdanja, kao najnepošteniji pljačkaši i najsvirepiji mučitelji seoskog stanovništva u celoj carskoj vojsci.
Ilustracija hrvatskih zločina u Tridesetogodišnjem ratu/Wikipedia
Kao razbojnička rulja koja nimalo nije ličila na vojsku, prema pisanju nemačkih autora, Hrvatima je na prvom mestu bila pljačka, pa je često dolazilo i do obračuna među njima samima oko podele plena. Hajnrih Vilhelm Bensen 1858. godine, u knjizi "Kod Magdenburga", navodi:
- Oni se mogu videti kako tumaraju naokolo u malim odredima i kako jedni druge napadaju i ubijaju da bi međusobno oduzeli pljačku. Hrvati imaju životinjske karakteristike.
Ovoga su bile svesne i austrougarske vojskovođe. Tako je vicemaršal Gerter zapisao:
- Ja nisam video u svom životu ni čuo za zveri u ljudskom obliku poput hrvatskih vojnika. Iako su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim što su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi.
Žene silovali i ubijali čak i u crkvama
Nemački istoričar Georg Vinter, u knjizi "Istorija Tridesetogodišnjeg rata" koja je izašla 1893. godine, navodi:
Ilustracija hrvatskih zločina u Tridesetogodišnjem ratu/Wikipedia
- Ako te horde nisu našle u jednom mestu toliko zaliha novca i životnih namirnica koliko su očekivale, ili ako su pretpostavljale da su neke zalihe od njih skrivene, nisu onda ustuknuli od najgorih mučenja stanovništva, u kojima su uskoro postigli jednu žalosnu virtuoznost. Streljali su ljude u kolena i onda im strugali noge, palili kolenice, pravili ureze u tabanima i sipali soli njih, odrezivali ramena sa pleća, a događalo se čak da su deca u prisustvu roditelja živa bacana u peć. Pri tome su ovde, kao i svuda gde su ove horde gazdovale, bivale žene u masama žrtve životinjskih prohteva odljuđene soldateske. Žene i device bivale su u prisustvu njihovih muževa i očeva, ponekad na otvorenoj ulici, osramoćene. Čak i bremenite, kojima su u bestijalnoj žestini sečene dojke, nisu bile pošteđene...
Jedan od najvećih svetskih pesnika Fridrih Šiler, u svojoj knjizi "Istorija Tridesetogodišnjeg rata", na više mesta Hrvate opisuje kao razbojnike, pljačkaše i bezdušne divljake. Možda je najupečatljiviji njegov opis magdeburške tragedije kad "strahovite bande Hrvata nagrnuše u nesrećni grad". Šiler dalje navodi:
- Sad tek nastaje scena tamanjenja za koje istorija nema reči ni umetnost kičice. Ni nevino detinjstvo, ni bespomoćna starost, ni mladost, ni pol, ni stalež, ni lepota - ništa ne može da obezoruža bes pobednika. Žene su zlostavljane u naručju svojih muževa, kćeri pod nogama njihovih očeva, a pol koji ne može da se brani imao je samo tu prednost da služi kao žrtva dvostrukom besu. Ni na najskrivenijem mestu, ni na najsvetijem mestu, nisu bili sigurni da ih neće pronaći gramzivost koja sve pretražuje. Pedeset i tri žene pronađene su u jednoj crkvi odsečenih glava.
Zločini nad decom
Opšte je poznato da je Nezavisna Država Hrvatska jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je imala koncentracioni logor za decu. Sistematsko ubijanje najmlađih jeste hrvatski izum, ali ni to nije prvi put primenjeno u toku Drugog svetskog rata, o čemu svedoče i nemački zapisi iz Tridesetogodisnjeg rata.
- Hrvatima je bilo zadovoljstvo da decu bacaju u plamen – naveo je Šiler u gorepomenutoj knjizi, dok Evharije Elevterij 1632. godine, u delu "Luča Magdenburga", piše:
Ilustracija hrvatskih zločina u Tridesetogodišnjem ratu/Wikipedia
- Hrvati su bremenitim ženama plod napola vadili pa ih žive u vodu bacali.
U knjizi "Evropska pozornica", koja je 1653. godine izašla u Frankfurtu na Majni, opisuju se strahote koje su Hrvati počinili 1630. godine prilikom ulaska u Magdenburg:
- Tada je zapravo počelo i pljačkanje, otimanje, mrcvarenje, sramoćenje devojaka i žena i postupalo se preko svake mere užasno i grozno. U crkvi Katarine oni su uglavnom ženama, kojih je bilo 53, sasvim nemilosrdno odrubili glave, tu su one pronađene mrtve sa savijenim i preklopljenim rukama. Neke su žene prilikom porođaja od tiranskih vojnika pogubljene. Uopšte ne može da se opiše ni iskaže kakav je to bio jad, kakva beda i žalost… Oni su, ipak, pored konja i nešto stoke, odveli sa sobom u logor mnogo žena i devica sa nešto muškaraca, povezane lancima. Ženske su tu zloupotrebljavali u njihovoj đavolskoj požudi na bedan način, da su mnoge, naročito male devojčice od deset ili dvanaest godina, koje takođe nisu poštedeli, morale platiti glavom…
Posle pijančenja, orgijanja, pljačkanja i raznih zločina nad mesnim stanovništvom, konačno su se Hrvati povukli iz grada Magdeburga.
- Dana 10, 11. i 12. maja se čulo tako žalosno jaukanje i dranje preostale dece, koja su stalno dovikivala oca i majku i koja zbog nerazumnosti nisu mogla da saopšte čija su. Neka su sedela pored svojih pobijenih roditelja koji su na ulicama ležali u krvi, i uvek su dozivali i vikali: "O tata, o mama!" Neka su deca sisala njihove mrtve dojke i pri tome tako žalosno se drala da bi se i kamen u zemlji smilovao i da bi se najokrutniji tirani pokrenuli na samilost – navodi se u "Evropskoj pozornici".
U knjizi “Švedsko oružje” iz 1631. godine navodi se događaj kada su Hrvati na najmonstruozniji način ubili dete:
- Dva vojnika su našla jedno malo dete gde dreči ležeći na ulici. Svaki ga je od njih uzeo za nožicu i po sredini raščupao.
Posle Tridesetogodisnjeg rata, u Nemačkoj je nastala krilatica, ali i molitva: „Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata”. Pomenutu molitvu su kasnije najviše izgovarali Srbi. Nažalost, za zločine u toku Tridesetogodišnjeg, baš kao i Drugog svetskog rata, Hrvati nikada nisu odgovarali. Naprotiv, može se slobodno reći da su za iskazanu bestijalnost na kraju i nagrađeni.
Jedino ne znam kakve to veze ima s temom.
Kerkyra
Legenda
- Poruka
- 55.354
Brukas se i ti sa ovom temom a bruka se i Rusija, oni su potpuno vise izgubili razum sta rade i cime prete, zalostan je toliki nedostatak razuma i volje za mirom da su zaista postali lakrdijasi.
- Poruka
- 67.647
U pravu si. Nisu bili deo, ali su bili pod njihovom vlašću.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 28.005
Slične teme
