Rusija prelazi na zlatni rubalj

Da li je istorija uspela da odgovori na sve uzročno-posledične veze u ekonomskim, političkim odnosima? Nešto ipak znamo - ni jedna imperija nije uspela da gubljenjem ekonomskog primata, zadrži vojni.

Možemo da probamo sa simplifikovanjem ovog nama bliskog događaja - da li se SFRJ raspala zbog pada Berlinskog zida i sistemskih promena koje su bile neminovne, zbog nejednake razvijenosti republika... (zbog ekonomskih razloga) - ili zbog građanskog rata? Šta je uzrok, a šta posledica?

I Valonci i Flamanci se ne vole, pa još uvek, dok sistem ferecera, ne razbijaju državi i ne ratuju međusobno.
 
Jагма за златом
Буржујске златаре Запада, сиротиња трећег света и централне банке земаља у развоју ужурбано пазаре жути метал у јеку највеће америчке кризе од Другог светског рата

Седам година заредом овај племенити метал поскупљује (Фото Бета)

„Дошло је време да народ престане да купује месечне карте за превоз и своју цркавицу радије уложи у злато. Са аутобуском картом човек може данас да стигне на посао, али шта ако сутра добије отказ или фирма пропадне? За живот је онда потребно нешто што није изгубило вредност: обичном свету такву сигурност данас може да пружи само злато, а не посрнули амерички долар, компликовано недоступна трговина акцијама, обвезницама и бројним другим хартијама, за које сумњиви банкари тврде да ће кад-тад донети профит.

Ништа не сија тако поуздано као злато: по фавелама Јоханесбурга или Кејптауна то су одавно схватили гангстери окићени тешким златним кајлама...”Овај животни рецепт понудио је јуче угледни јужноафрички дневник „Мејл и Гардијан” читаоцима као могући компас у вртлогу велике западне финансијске кризе са још несагледивим последицама по остатак света.

Осећање да „само злато” може да обезбеди финансијско прибежиште колатералним жртвама највеће америчке финансијске кризе од Другог света разбуктало се ових дана широм света. Испод сводова баснословног лондонског хотела „Савој” ових дана тиска се незабележена гомила унезверених људи који покушавају да се угурају у јувелирницу и покупују преостале јужноафричке „кругер”златнике, по „симболичној цени ” од 547 фунти комад. „Овакву навалу нисмо никад доживели, нажалост залихе су готово исцрпљене, а нових испорука нема на видику”, каже за лондонски „Гардијан” директорка златаре АТС код. Карамбол америчких инвестиционих банака на Волстриту ових дана скренуо је пажњу лукавих инвеститора на тржиште златника. Хладнокрвне рачунџије брзо су схватиле да је златник познатији као „амерички буфало”, новчић од 24. каратног злата тежак једну унцу, јевтинији од једне унце злата на слободном тржишту. „Амерички буфало” наиме кошта 789,95 долара. Једна унца злата на берзама данас стаје око 880 долара! На тамошњем тржишту златника таква је јагма настала ових дана за „буфалом” и сличним „америчким орлом”, да је ковница новца САД, која од 1792. године кује дотичне новчиће, ових дана обуставила њихову производњу!

Урушавање америчког и западњачког финансијског тржишта, изазвано крахом трговине ризичним хипотекарним кредитима, прошлог лета није изазвало само незабележени скок цене нафте и срозавање вредности долара. Највећа америчка финансијска криза од Другог светског рата, како ју је окарактерисао гувернер Централне банке САД, вратила је злато (као и друге племените метале: сребро, платину и паладијум) на место на коме је било и пре 1945. године. Злато је данас поново најсигурније прибежиште инвеститора, тврди Светски савет за злато. Пролетос, у време ескалације напетости између САД и Ирана, ерупције нафташких претњи Венецуеле... унца злата достигла је цену од чак 1.013 америчких долара! Ипак, нововековни отклон од америчког долара ка злату започео је врло брзо, после терористичког напада у Америци септембра 2001. године. Какве су размере новог шарма злата данас сликовито приказује летошња одлука немачке Бундесбанке да одбије захтев Бундестага о продаји дела „жутих ” резерви званичног Берлина. Немачка, наиме, после САД има највеће државне резерве злата (око 3.000 тона). Бундесбанка је одлуку да за сада не продаје ни грам државног злата, упркос постојаним препорукама ММФ-а и праксе низа западних држава последњих деценија, образложила уверењем да „златне резерве у временима неизвесног развоја геополитичких прилика и међународног финансијског тржишта пружају функцију учвршћивања стабилности”. Вест да је Русија од јула 2007. године до јула ове године повећала своје златне резерве за још око 50 тона (око 500 тона укупно), као и да су Кина, Индија и земље Персијског залива такође покуповале значајне количине злата, пала је у засенак пред лавином лоших вести о посртању западних финансијских центара моћи.

Данашњи мањак злата на слободном тржишту, невоље највећих јужноафричких рудника жутог злата, наизглед незаустављиво обарање вредности америчког долара и неизвесна судбина америчког финансијског санационог плана пред председничке изборе показују да су накинђурени гангстери, опрезни банкари и старомодни златољупци препознали ветрове новог доба.

Тања Вујић
 
A ja sam mislio da su antičko rimsko carstvo uništili građanski ratovi i borba za vlast nakon ubistva Julija Cezara?:rotf:

Slabo mislis...Ako uopste mislis...Cezar je ubijen 44. a kad je ono palo Zap.Rimsko carstwo???Sedi bre 1,najwise mrzim was polupismene persone koje misle da su posisale swu pamet sweta...gLjup si dzaba ti...Rim je prwenstweno srusen zbog ekonomske krize-da je Rim imao ekonomsku moc mogli bi swi Wizigoti,Ostrogoti,Vandali bla bla slatko da ga popuse...Aj ubuduce procitaj nesto drugom osim WIki-sranja...
 
u sustini, prelazak na dopunsku tvrdu ili kako se kaze jos i zlatnu rublju je logican ali pre svega logican takticki potez. ta mera je samo takticka, privremena reakcija na ovo sto se desava, a konacno resenje naravno nece moci da se nadje u vracanju na zlatnu podlogu. i niko nema takvih iluzija ni u rusiji niti bilo gde (osim idigavidiga), radi se o zastitnim merama a ne o restrukturizaciji finansijskog modela. to ce se desiti malo kasnije, za 3-5 godina, i rec ce biti o sasvim novom, neosocijalistickom a po ekonomskoj sustini komunistickom modelu globalne ekonomije, de jure sa jednom valutom a de fakto - bez valute. u tom slucaju, mislim da je intuitivno svakom jasno, da valuta moze za poslogu da ima bilo sta, u situaciji u kojoj ne postoji spoljasnja ekonomija, podloga za valutu je proizvoljna, a takodje, moze da bude vecito promenljiva, u zavisnosti od potreba (vecito samo unutrasnjeg) trzista. to sustinski znaci da ne postoji valuta u tom znacenju u kojem je mi vidimo i razumemo danas. to su bonovi, a jedina podloga bonova su - potrebe i obecanja drzave.
 
Poslednja izmena:

Back
Top