kalis
Buduća legenda
- Poruka
- 31.485
...trešnjin cvet...
-
- Popularno:
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Vizuelno lepa kita
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Хрвати бришу сваки траг постојања Срба...
- Ивана Страднер: за мир на Балкану кључ...
- Pritisak vršnjaka da se krene sa seksom
- Da li se parkirate naopačke?
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Sta je prioritet Srbima?
Romantika i govor cveca
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
- stanje
Lilu
Elita
- Poruka
- 16.671
Orlovi nokti
Orlovi nokti je žbun sa lijepim cvijetovima, porijeklom je iz Kine, ali je sada dosta rasprostranjen u mediteranskim zemljama. Njegov prekrasni miris je teško opisati: veoma intenzivan, kao što je običaj kod noćnog cvijeća, slatko-cvjetni, podsjeća na jasmin sa notama naranže, meda i drvenim nijansama. Eterično ulje se ne dobija iz cvjetova, već se uglavnom rekonstruiše pomoću drugih eteričnih ulja.
Ovo ja imam u svom dvoristu... cveta celoga leta i verujte mi da mirise i susedno dvoriste od njega...
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
Meedena
Aktivan član
- Poruka
- 1.802
Volim cvece.
Kaad mi dragan donese cvece suye mi krenu od srece.
Yna da volim, tu me rayume pa mi donese cvece koje ja volim.
sto su lepe slike.
Molim nekog da mi pomogne, kako se to radi.
Ya bi odmah da ynam sve, iyvinjavam se sto sam dosadna.
Tako je sve lepo i romanticno yato bi da naucim da ynam i da stavim slike
Kaad mi dragan donese cvece suye mi krenu od srece.
Yna da volim, tu me rayume pa mi donese cvece koje ja volim.
sto su lepe slike.
Molim nekog da mi pomogne, kako se to radi.
Ya bi odmah da ynam sve, iyvinjavam se sto sam dosadna.
Tako je sve lepo i romanticno yato bi da naucim da ynam i da stavim slike
- Poruka
- 334.399
Kinezi kazu da Bambusi u parkovima i bastama cekaju da ih dodirne vetar i ozivi njihova osecanja..Oslusnite i oseticete..
Romanticus
Poznat
- Poruka
- 9.026
Stanište: na livadama, Na suvim, toplim i krsevitim padinama Mediterana.Kod nas raste divlje na primorju..
Lekoviti deo biljke: vršci stabljike sa cvecem sabiru se u
hladu na prozracnom mestu .Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje dejstvo kada se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili zalfijom, jer navedene biljke pojacavaju njezino delovanje..
Lekovito delovanje: lavanda blagotvorno deluje na želudac i
matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlucivanje mokrace,
menstruaciju, a deluje i na porodjaj. Preporucuje se u lecenju bolesti
mozga i živaca, protiv nervoznog lupanja srca, grceva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti napadina nesvestice,Akne, masna koza, dermatitis, cistitis, psorijaza, ekcemi, atletsko stopalo, alergije, astma, bronhitis, zapaljenje grla, infekcije usne duplje, kasalj, upala sinusa, konjuktivitis, migrena, glavobolja, modrice, opekotine, posekotine, uznemirenost, depresija, stres, hipertenzija, dismenoreja, bol u uhu, neprijatan zadah, teskoce sa varenjem, Lavanda u vidu obloga odlicno ublazava opekotine i rane, jer ima snazno antisepticko dejstvo. Ulje lavande je idealna ‘prva pomoc’. Ono ima isto dejstvo kao alkohol, ali ne pece! Lavanda podstice regeneraciju tkiva, a povrh svega divno mirise...
Priprema caja:
Kafenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml kljucale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. Caj procediti i piti 2-3 solje caja dnevno.
baby girl 91
Veoma poznat
- Poruka
- 10.591
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Kamelija
Smatra se da je ime dobila po jezuitskom kaluđeru Kameli, koji je doneo ovu biljku iz Japana. Drugi smatraju da je ime dobila po apotekaru Kamelu, koji je u 12. veku bio apotekar kod kaluđerskog reda Moravske braće na Filipinima, gde je proučavao floru, to jest, biljni svet. Postoje i legende o kameliji. Cvet kamelije povezuje se s predstavom o luksuzu. U južnoj Kini cvet divlje kamelije koristi se za čaj. Za mladu devojku se kaže da je lepa kao kamelija. Inače, kada je kamelija stigla u Evropu, postala je cveće francuske carice Žozefine.
Mnogi veruju u tajni govor cveća. Kamelija je, kažu, simbol snažne i trajne ljubavi. Poklanjanjem crvene kamelije kao da se kaže: Vi ste najlepši. Kada se poklanja kamelija belog cveta, skoro dramatično se saopštava: plaši me snaga Vaše ljubavi...
Smatra se da je ime dobila po jezuitskom kaluđeru Kameli, koji je doneo ovu biljku iz Japana. Drugi smatraju da je ime dobila po apotekaru Kamelu, koji je u 12. veku bio apotekar kod kaluđerskog reda Moravske braće na Filipinima, gde je proučavao floru, to jest, biljni svet. Postoje i legende o kameliji. Cvet kamelije povezuje se s predstavom o luksuzu. U južnoj Kini cvet divlje kamelije koristi se za čaj. Za mladu devojku se kaže da je lepa kao kamelija. Inače, kada je kamelija stigla u Evropu, postala je cveće francuske carice Žozefine.
Mnogi veruju u tajni govor cveća. Kamelija je, kažu, simbol snažne i trajne ljubavi. Poklanjanjem crvene kamelije kao da se kaže: Vi ste najlepši. Kada se poklanja kamelija belog cveta, skoro dramatično se saopštava: plaši me snaga Vaše ljubavi...
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Pripoveda se kako magnolije devojkama poklanjaju samo neverni i lakomisleni mladici koji ovim cvetom salju poruku da im zapravo ne treba verovati...
U prolece 1740. godine u francuski grad Nant iz Amerike je stigla posebna posiljka: to je do tada u Evropi bila nepostojeca biljka. Nasla se u obimnom tovaru jednog trgovca koji je gotovo bez predaha putovao od Evrope do Amerike. U Nantu su biljku odmah prepoznali jer je vec potanko opisao i nacrtao botanicar Plumije koga je jos Kralj Sunce, Luj XIV (1638-1715), slao da po svetu istrazuje i za prekrasni versajski vrt prikuplja najlepse biljke.
Plumije je biljci dao ime prilikom boravka u Americi, u znak uspomene na Pjera Magnola, direktora Botanicke baste u Monpeljeu. Nazvao je - magnolija. Biljka koju je trgovac doneo u Nant bila je velika magnolija (magnolia grandiflora), jedna od oko osamdeset vrsta koje rastu u Srednjoj i Severnoj Americi, kao i u Kini i Japanu i pripadaju familiji magnoliaceae.
Magnolija je zimzeleno drvo (ili zbun) i lisce na njemu moze da stoji godinama. Mesnato i sjajno, pa kad pada kisa cuje se kako kapi dobuju po njemu. Biljka cveta od maja do septembra, cvetovi se pojavlju iskljucivo na magnolijama koje su starije od deset godina. Drvo magnolije moze da naraste cak do dvadeset i vise metara. Poznati su i neki primerci magnolija visoki cetrdeset metara! Stablo je pravo i sivkasto-smedje boje.
Magnolija je bila omiljena biljka engleske knjizevnice Vite Sakvil-Vest (1892-1962), koja je tokom putovanja u Ameriku izmedju ostalog napisala i ovo:
„Udisala sam miris magnolije punim plucima i drzala otvorene prozore tokom noci za razliku od Indijanaca koji se plase da spavaju pod magnolijom dok je u cvetu.”
Cvetove magnolije Vita Sakvil-Vest opisala je kao bele golubove koji su sleteli na sjajne listove tamnih zelenih tonova.
„Unutrasnjost svakog cveta kao da je od nekakvog gustog belicastog krema. Ne bi ih trebalo nazivati belim cvetovima, buduci da su cvetovi magnolije boje slonove kosti... A boja slonovace i mekoca krema uz miris limuna koji se siri naokolo, cini je neodoljivom...” - pisala je Vita Sakvil-Vest.
Kao i mnoge biljke, tako i magnolija oznacava odredjeni simbol, takoreci - poruku. Ukoliko je njen cvet beo, znak je nevinosti. Ako je cvet magnolije ruzicast, onda oznacava stidljivost i najcesce se poklanja devojkama koje jos nisu upoznale pravu ljubav. Medjutim, ponekad se desava da magnolija prerano procveta. Smatra se da je to nesumnjiv znak da je vlasnik biljke zbog necega uznemiren i nestrpljiv.
Postoje i legende koje govore nesto sasvim drugacije. Pripoveda se kako magnolije devojkama poklanjaju samo neverni i lakomisleni mladici koji ovim cvetom salju poruku da im zapravo ne treba verovati.
„Uzmi cvet, ali se u mene ne uzdaj!”, poruka je koju navodno nosi cvet magnolije. Da li su zbog toga Indijanci izbegavali da zaspu ispod drveta magnolije?
M. O.
U prolece 1740. godine u francuski grad Nant iz Amerike je stigla posebna posiljka: to je do tada u Evropi bila nepostojeca biljka. Nasla se u obimnom tovaru jednog trgovca koji je gotovo bez predaha putovao od Evrope do Amerike. U Nantu su biljku odmah prepoznali jer je vec potanko opisao i nacrtao botanicar Plumije koga je jos Kralj Sunce, Luj XIV (1638-1715), slao da po svetu istrazuje i za prekrasni versajski vrt prikuplja najlepse biljke.
Plumije je biljci dao ime prilikom boravka u Americi, u znak uspomene na Pjera Magnola, direktora Botanicke baste u Monpeljeu. Nazvao je - magnolija. Biljka koju je trgovac doneo u Nant bila je velika magnolija (magnolia grandiflora), jedna od oko osamdeset vrsta koje rastu u Srednjoj i Severnoj Americi, kao i u Kini i Japanu i pripadaju familiji magnoliaceae.
Magnolija je zimzeleno drvo (ili zbun) i lisce na njemu moze da stoji godinama. Mesnato i sjajno, pa kad pada kisa cuje se kako kapi dobuju po njemu. Biljka cveta od maja do septembra, cvetovi se pojavlju iskljucivo na magnolijama koje su starije od deset godina. Drvo magnolije moze da naraste cak do dvadeset i vise metara. Poznati su i neki primerci magnolija visoki cetrdeset metara! Stablo je pravo i sivkasto-smedje boje.
Magnolija je bila omiljena biljka engleske knjizevnice Vite Sakvil-Vest (1892-1962), koja je tokom putovanja u Ameriku izmedju ostalog napisala i ovo:
„Udisala sam miris magnolije punim plucima i drzala otvorene prozore tokom noci za razliku od Indijanaca koji se plase da spavaju pod magnolijom dok je u cvetu.”
Cvetove magnolije Vita Sakvil-Vest opisala je kao bele golubove koji su sleteli na sjajne listove tamnih zelenih tonova.
„Unutrasnjost svakog cveta kao da je od nekakvog gustog belicastog krema. Ne bi ih trebalo nazivati belim cvetovima, buduci da su cvetovi magnolije boje slonove kosti... A boja slonovace i mekoca krema uz miris limuna koji se siri naokolo, cini je neodoljivom...” - pisala je Vita Sakvil-Vest.
Kao i mnoge biljke, tako i magnolija oznacava odredjeni simbol, takoreci - poruku. Ukoliko je njen cvet beo, znak je nevinosti. Ako je cvet magnolije ruzicast, onda oznacava stidljivost i najcesce se poklanja devojkama koje jos nisu upoznale pravu ljubav. Medjutim, ponekad se desava da magnolija prerano procveta. Smatra se da je to nesumnjiv znak da je vlasnik biljke zbog necega uznemiren i nestrpljiv.
Postoje i legende koje govore nesto sasvim drugacije. Pripoveda se kako magnolije devojkama poklanjaju samo neverni i lakomisleni mladici koji ovim cvetom salju poruku da im zapravo ne treba verovati.
„Uzmi cvet, ali se u mene ne uzdaj!”, poruka je koju navodno nosi cvet magnolije. Da li su zbog toga Indijanci izbegavali da zaspu ispod drveta magnolije?
M. O.
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Vanilla planifolia
Andrews ( vanilija )
Poreklo: Meksiko, Antili i Polinezija.
Lišće: od 15 do 20 cm dužine, duguljasto, ravno, žilavo, duž monopodijalne cilindrične stabljike.
Cvetovi: cvasti od 6 do 30 cvetova koji kratko traju, mirisni, prečnika 6 do 8 cm, sa izgledom voska. Posle oplođenja, prirodnog ili veštački izazvanog, nožica cveta se povećava i pretvara se u duguljastu kapsulu koja se naziva "ljuska vanile".
Svetlost: jaka, ali uvek ublažena.
Zemlja: mešavina borove kore, korenja paprati, sfagnuma, ekspandiranog polistirena, sa malo treseta i humusa od lišća.
Đubrenje: od aprila do septembra, đubrite jednom mesečno tečnim đubrivom za orhideje.
Vlažnost vazduha: od 70 do 80%. Neophodno je korišćenje električnog ovlaživača vazduha.
Zalivanje: od jednom do tri puta nedeljno, zavisno od temperature u prostoriji i od godišnjeg doba.
Izmeštanje u drugu saksiju: svake 2 ili 3 godine, ništa više.
Posebni zahtevi: pustite vanilu da se prirodno penje uz palmino drvo. Odgovara joj temperatura od 13 do 24°C.
Dimenzije: preko 30 m dužine u prirodi; od 1,5 do 3 m u saksiji.
Razmnožavanje: reznicama stabljike (teško).
Životni vek: od 1 do 3 godine u kući. Preko 10 godina u staklenoj bašti, u velikoj saksiji.
Štetočine i bolesti: fuzarioza, milidiu.
Vrste i varijeteti: od 110 registrovanih vrsta u svetu, petnaestak daju aromatične plodove, a u tu svrhu uzgajaju se samo tri, Vanilla fragrans ili planifolia i V. pompona, sa zelenim i žutim cvetovima i V. tahitensis, sa velikim žutim cvetovima.
Lijana koja koristi adventivno korenje kao krampon, da bi mogla da se penje. Upotrebljava se kao začin u kuhinjama celog sveta.
Vanila je JEDINA jestiva orhideja!
Iako su orhideje na Zemljinoj kugli druga biljna vrsta po zastupljenosti rodova (iza Eucaliptusa), samo jedna se kristi u ishrani ljudi - Vanilia !
Biljka se koristi prvenstveno kao začin.Dodaje se i raličitim galenskim preparatima za dobivanje boljeg okusa, a svojedobno su je propisivali muškarcima za povećavanje spolne moći
Obavezno ju je potrebno zalijevati odstajalom vodom ili kišnicom, jako se brzo širi i lako se razmnožava zelenim reznicama, u stakleniku botaničkog vrta se divim ovim orhidejama. Ne može se razmnožit sa sjemenom iz onih suhih mahuna kupljenih u trgovinama, to su ustvari zelene mahune močene pa sušene da se u njima
akumulira ester vanilin.U biti sjeme i kad bi se sijalo treba uspostavljati mikorizu jer je sjeme jako sitno i nema hranjivih tvari za početan rast.
Mogu se uzgajati i u kulturi tkiva, tad među ostalim eliminiramo i viruse kojih nema u vrhovima meristema. U svakom slučaju jedna jako zanimljiva ukrasna
vrsta.
Savet: uzgajajte u staklenoj bašti mlade vanile u visećim korpama. Sporije kretanje soka od gornje prema donjoj strani, potiče cvetanje.
Andrews ( vanilija )
Poreklo: Meksiko, Antili i Polinezija.
Lišće: od 15 do 20 cm dužine, duguljasto, ravno, žilavo, duž monopodijalne cilindrične stabljike.
Cvetovi: cvasti od 6 do 30 cvetova koji kratko traju, mirisni, prečnika 6 do 8 cm, sa izgledom voska. Posle oplođenja, prirodnog ili veštački izazvanog, nožica cveta se povećava i pretvara se u duguljastu kapsulu koja se naziva "ljuska vanile".
Svetlost: jaka, ali uvek ublažena.
Zemlja: mešavina borove kore, korenja paprati, sfagnuma, ekspandiranog polistirena, sa malo treseta i humusa od lišća.
Đubrenje: od aprila do septembra, đubrite jednom mesečno tečnim đubrivom za orhideje.
Vlažnost vazduha: od 70 do 80%. Neophodno je korišćenje električnog ovlaživača vazduha.
Zalivanje: od jednom do tri puta nedeljno, zavisno od temperature u prostoriji i od godišnjeg doba.
Izmeštanje u drugu saksiju: svake 2 ili 3 godine, ništa više.
Posebni zahtevi: pustite vanilu da se prirodno penje uz palmino drvo. Odgovara joj temperatura od 13 do 24°C.
Dimenzije: preko 30 m dužine u prirodi; od 1,5 do 3 m u saksiji.
Razmnožavanje: reznicama stabljike (teško).
Životni vek: od 1 do 3 godine u kući. Preko 10 godina u staklenoj bašti, u velikoj saksiji.
Štetočine i bolesti: fuzarioza, milidiu.
Vrste i varijeteti: od 110 registrovanih vrsta u svetu, petnaestak daju aromatične plodove, a u tu svrhu uzgajaju se samo tri, Vanilla fragrans ili planifolia i V. pompona, sa zelenim i žutim cvetovima i V. tahitensis, sa velikim žutim cvetovima.
Lijana koja koristi adventivno korenje kao krampon, da bi mogla da se penje. Upotrebljava se kao začin u kuhinjama celog sveta.
Vanila je JEDINA jestiva orhideja!
Iako su orhideje na Zemljinoj kugli druga biljna vrsta po zastupljenosti rodova (iza Eucaliptusa), samo jedna se kristi u ishrani ljudi - Vanilia !
Biljka se koristi prvenstveno kao začin.Dodaje se i raličitim galenskim preparatima za dobivanje boljeg okusa, a svojedobno su je propisivali muškarcima za povećavanje spolne moći
Obavezno ju je potrebno zalijevati odstajalom vodom ili kišnicom, jako se brzo širi i lako se razmnožava zelenim reznicama, u stakleniku botaničkog vrta se divim ovim orhidejama. Ne može se razmnožit sa sjemenom iz onih suhih mahuna kupljenih u trgovinama, to su ustvari zelene mahune močene pa sušene da se u njima
akumulira ester vanilin.U biti sjeme i kad bi se sijalo treba uspostavljati mikorizu jer je sjeme jako sitno i nema hranjivih tvari za početan rast.
Mogu se uzgajati i u kulturi tkiva, tad među ostalim eliminiramo i viruse kojih nema u vrhovima meristema. U svakom slučaju jedna jako zanimljiva ukrasna
vrsta.
Savet: uzgajajte u staklenoj bašti mlade vanile u visećim korpama. Sporije kretanje soka od gornje prema donjoj strani, potiče cvetanje.
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Bilo u vidu ekstrakta, esencijalnih ulja ili vodica,kao i u svom primarnom obliku, poznato je još od davnina. Naucna je cinjenica da se nadražaji culnih organa, pa samim tim i mirisi, prenose do centralnog nervnog sistema, a velikim delom i do kore velikog mozga, gde se stvaraju utisci i predstave o pojavama u spoljašnjoj sredini. Pojedine biljke uticu na nas i kako se to odražava na naš nervni sistem:
Andjelika – jaca nervni sistem, ublažava glavobolju, migrenu, nervozu i stres
Đumbir – greje, jaca i poboljšava memoriju. Preporucuje se u stanjima nervne iscrpljenosti, bespomocnosti i konfuzije.
Lavanda – umiruje, osvežava i relaksira. Koristi se protiv nesanice, depresije i glavobolje, u histericnim i stanjima manicne depresije, jer razbistrava um. Pomaže pri lecenju bolesti zavisnosti.
Eukaliptus – usredsreduje, balansira i stimuliše um.Koristi se protiv glavobolje, problema koncentracije, cudljivosti i napada besa.
Limun – hladi, osvežava i «podiže», cisti um, poboljšava koncentaciju i pamcenje. Pomaže kod iracionalnih strahova, mentalnih blokada, depresije i osecanja ogorcenosti.
Timijan – kao sredstvo za okrepljivanje, koristi se kod glavobolja i nervnih i mentalnih iscrpljenosti, stresa, depresije i nesanice. Jaca istovremeno i telo i um.
Majoran – umiruje i jaca nervni sistem, razbistrava um i vraca u realnost. Preporucuje se preterano introvertnim ljudima.
Pomorandža – ima svojstvo da balansira i revitalizuje, «podiže» u stanjima apatije i depresije. Smatra se da podstice kreativnost, samosvest i suocavanje sa nepoznatim.
Ruža – umiruje, harmonizira i koristi se protiv depresije i stresa. Preporucuje se onima koji se plaše prepuštanja i ljubavi, kao i samodestruktivnim ljudima.
Jasmin – blag, topao i umirujuci, stvara stanje optimizma, poverenja i euforije. Preporucuje se ljudima koji pate od osecaja krivice i onima sa nedostatkom samopoštovanja.
Ruzmarin – stimuliše proizvodnju adrenalina, pa je koristan u stanjima apatije i depresije. Poboljšava koncentraciju i ublažava glavobolju.
Kamilica – umiruje, kao pravi antidepresant. Preporucuje se hiperoseljivim ljudima i kod anksioznih stanja. Protiv nesanice i glavobolje.
Sandalovo drvo – sedativ i, smiruje nervnu tenziju, suzbija agresivnost, podstice saosecanje i otvorenost, procišcuje mentalne procese (koristi se pri meditaciji vec vekovima), proširuje svesnost i cini snove mnogo jasnijim. U Indiji se veruje da sandal podstice budenje kundalinija. Agrodizijak.
Bosiljak – stimuliše adrenalin, um i cini ga bistrijim i osetljivijim. Suzbija strahove i depresiju. Dobar je za one koji se mnogo intelektualno i mentalno troše.
Andjelika – jaca nervni sistem, ublažava glavobolju, migrenu, nervozu i stres
Đumbir – greje, jaca i poboljšava memoriju. Preporucuje se u stanjima nervne iscrpljenosti, bespomocnosti i konfuzije.
Lavanda – umiruje, osvežava i relaksira. Koristi se protiv nesanice, depresije i glavobolje, u histericnim i stanjima manicne depresije, jer razbistrava um. Pomaže pri lecenju bolesti zavisnosti.
Eukaliptus – usredsreduje, balansira i stimuliše um.Koristi se protiv glavobolje, problema koncentracije, cudljivosti i napada besa.
Limun – hladi, osvežava i «podiže», cisti um, poboljšava koncentaciju i pamcenje. Pomaže kod iracionalnih strahova, mentalnih blokada, depresije i osecanja ogorcenosti.
Timijan – kao sredstvo za okrepljivanje, koristi se kod glavobolja i nervnih i mentalnih iscrpljenosti, stresa, depresije i nesanice. Jaca istovremeno i telo i um.
Majoran – umiruje i jaca nervni sistem, razbistrava um i vraca u realnost. Preporucuje se preterano introvertnim ljudima.
Pomorandža – ima svojstvo da balansira i revitalizuje, «podiže» u stanjima apatije i depresije. Smatra se da podstice kreativnost, samosvest i suocavanje sa nepoznatim.
Ruža – umiruje, harmonizira i koristi se protiv depresije i stresa. Preporucuje se onima koji se plaše prepuštanja i ljubavi, kao i samodestruktivnim ljudima.
Jasmin – blag, topao i umirujuci, stvara stanje optimizma, poverenja i euforije. Preporucuje se ljudima koji pate od osecaja krivice i onima sa nedostatkom samopoštovanja.
Ruzmarin – stimuliše proizvodnju adrenalina, pa je koristan u stanjima apatije i depresije. Poboljšava koncentraciju i ublažava glavobolju.
Kamilica – umiruje, kao pravi antidepresant. Preporucuje se hiperoseljivim ljudima i kod anksioznih stanja. Protiv nesanice i glavobolje.
Sandalovo drvo – sedativ i, smiruje nervnu tenziju, suzbija agresivnost, podstice saosecanje i otvorenost, procišcuje mentalne procese (koristi se pri meditaciji vec vekovima), proširuje svesnost i cini snove mnogo jasnijim. U Indiji se veruje da sandal podstice budenje kundalinija. Agrodizijak.
Bosiljak – stimuliše adrenalin, um i cini ga bistrijim i osetljivijim. Suzbija strahove i depresiju. Dobar je za one koji se mnogo intelektualno i mentalno troše.
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.
Istorijat:
Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.
http://online-media.uni-marburg.de/biologie/botex/mallorca05/bildgross/laurus_nobilis.jpg
Umatnost je vecita
"...Svetlo se prigušilo. Započe prigodni program u kome je Cilić trebalo da dobije Euridikin poljubac i Orfejev venac. Pozornica je u tami izgubila svoju prostornost. Ivice su se gubile, a sve je zadobijalo fantastičan izgled od crvenih podnih reflektora. Razigrani odsjaji stvarali su atmosferu uzavrele lave koja preti svaki čas da preplavi, sprži i zaguši. Dim je u crvenim titrajima dobijao vrlo čudne oblike i potom se gubio u tami pozadine. Odjednom je svetlo obasjalo lice mladića u belom hitonu sa lirom. Mračne očne duplje svojom oštrinom podsećale su na lobanju. Pramenovi crne kose uokvirivali su oznojeno čelo. Jedna od kapljica znoja se odvojila i zapretila da kao iskra zapali sve i pokrene moćne sile.
- Bring. Tramb. Harmonije čar, beslovesni dar uz obraze prianjah ti tople i rumeno vesele grudi devojko bajan. O Euridiko, odveć zaljubljena u mene, zašto se zadrža čitavu večnost u paklu gadnom i smradnom? Da noga tvoja meka ne pade u ponor kakav ljut ili ti kosu ne sprži kakva zver te se stidiš izaći preda me. O mila, da ne tražiš još pesnika dičnog pod palmama zmijskim ili otrovnim kruškama, u cveću zla. Izađi iz drače, pusti te podzemnike da svojim glistama pevaju, a ti dođi meni, dođi da inspiracija budeš mi hiljaditi put... Osmehni se ponovo osmehom ljubavi da na svetlost izađemo. (U sebi je ponavljao – ruka gore, levo mahnem tri puta i desna noga napred... sad topao izraz, pa priđem publici i u poverenju kažem.) Pesnik pakla bacio je čini na moju lepoticu devu bajnu. Od mene dobiće taj priznanje i slavu, a zauzvrat beloprsta vila ta poći će iz sveta mračnog ovog tja.
Cilić i Euridika pođoše stepenicama ka Orfeju. Salom se prolomio aplauz. Orfej je za to vreme već skidao lovorov venčić sa svoje glave. Pružio ga je ka Ciliću. Ovome su zasjale Oči, obema rukama je hteo da prigrli večni venac. Dok je lovor prinosio svom čelu i nameštao ga tako da mu se frizura što manje pokvari, a i da ga listovi ne ogrebu, Euridika je uhvatila Orfejevu ruku i oni su u treperenju vazduha kao čudom nestali. Cilić. Cilić. Cilić. Blic. Cilić. Pesnik se klanjao, ali oprezno da mu venčić ne bi spao sa glave."
I.Srdanovic D.Ajdacic
Istorijat:
Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.
http://online-media.uni-marburg.de/biologie/botex/mallorca05/bildgross/laurus_nobilis.jpg
Umatnost je vecita
"...Svetlo se prigušilo. Započe prigodni program u kome je Cilić trebalo da dobije Euridikin poljubac i Orfejev venac. Pozornica je u tami izgubila svoju prostornost. Ivice su se gubile, a sve je zadobijalo fantastičan izgled od crvenih podnih reflektora. Razigrani odsjaji stvarali su atmosferu uzavrele lave koja preti svaki čas da preplavi, sprži i zaguši. Dim je u crvenim titrajima dobijao vrlo čudne oblike i potom se gubio u tami pozadine. Odjednom je svetlo obasjalo lice mladića u belom hitonu sa lirom. Mračne očne duplje svojom oštrinom podsećale su na lobanju. Pramenovi crne kose uokvirivali su oznojeno čelo. Jedna od kapljica znoja se odvojila i zapretila da kao iskra zapali sve i pokrene moćne sile.
- Bring. Tramb. Harmonije čar, beslovesni dar uz obraze prianjah ti tople i rumeno vesele grudi devojko bajan. O Euridiko, odveć zaljubljena u mene, zašto se zadrža čitavu večnost u paklu gadnom i smradnom? Da noga tvoja meka ne pade u ponor kakav ljut ili ti kosu ne sprži kakva zver te se stidiš izaći preda me. O mila, da ne tražiš još pesnika dičnog pod palmama zmijskim ili otrovnim kruškama, u cveću zla. Izađi iz drače, pusti te podzemnike da svojim glistama pevaju, a ti dođi meni, dođi da inspiracija budeš mi hiljaditi put... Osmehni se ponovo osmehom ljubavi da na svetlost izađemo. (U sebi je ponavljao – ruka gore, levo mahnem tri puta i desna noga napred... sad topao izraz, pa priđem publici i u poverenju kažem.) Pesnik pakla bacio je čini na moju lepoticu devu bajnu. Od mene dobiće taj priznanje i slavu, a zauzvrat beloprsta vila ta poći će iz sveta mračnog ovog tja.
Cilić i Euridika pođoše stepenicama ka Orfeju. Salom se prolomio aplauz. Orfej je za to vreme već skidao lovorov venčić sa svoje glave. Pružio ga je ka Ciliću. Ovome su zasjale Oči, obema rukama je hteo da prigrli večni venac. Dok je lovor prinosio svom čelu i nameštao ga tako da mu se frizura što manje pokvari, a i da ga listovi ne ogrebu, Euridika je uhvatila Orfejevu ruku i oni su u treperenju vazduha kao čudom nestali. Cilić. Cilić. Cilić. Blic. Cilić. Pesnik se klanjao, ali oprezno da mu venčić ne bi spao sa glave."
I.Srdanovic D.Ajdacic
Poslednja izmena:
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
"Све би својим лицем застидила Мара, -
Па још коса мека, она коса врана
Би мехлемом била и најљућих рана!...
Од јутра до мрака с прозора је гледим,
Па уздишем тако, чезнем и блиједим,
А мајчино благо послује и ради,
У широку софу жути шебој сади,
До шебоја ђурђиц и каранфил мио,
Уз црвени каранфил феслиђен се свио,
Па кад вјетар духне кроз мурвине гране,
Мариним цвијећем миришу све стране." A. Santic
Па још коса мека, она коса врана
Би мехлемом била и најљућих рана!...
Од јутра до мрака с прозора је гледим,
Па уздишем тако, чезнем и блиједим,
А мајчино благо послује и ради,
У широку софу жути шебој сади,
До шебоја ђурђиц и каранфил мио,
Уз црвени каранфил феслиђен се свио,
Па кад вјетар духне кроз мурвине гране,
Мариним цвијећем миришу све стране." A. Santic
- Poruka
- 334.399
"Све би својим лицем застидила Мара, -
Па још коса мека, она коса врана
Би мехлемом била и најљућих рана!...
Од јутра до мрака с прозора је гледим,
Па уздишем тако, чезнем и блиједим,
А мајчино благо послује и ради,
У широку софу жути шебој сади,
До шебоја ђурђиц и каранфил мио,
Уз црвени каранфил феслиђен се свио,
Па кад вјетар духне кроз мурвине гране,
Мариним цвијећем миришу све стране." A. Santic
Predivna pesma ai seboj je divan bastenski cvet..volim ga..
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Bašta Sljezove Boje
Branko Ćopić
Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći. Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo - to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodredjen opis: "žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako - i jest i nije". Kako je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena "i jest i nije" bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika. U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde. On je u mirna sunčana jutra zračio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaći čak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gundjao majući se po dvorištu: - Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit. Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven. Djedov rodjak Sava Damjanović, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispičutura i pričalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed priča, on ti ga istom začudjeno prekine: - Otkud lisica crvena, kad je žuta! - Hm, žuta? - beči se djed. - Žut je tvoj nos. Sava zabrinuto pipne svoj ružičasti baburast nos i vreči: - Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju da je žuta, a ti ... Savin svijet prostire se do Bihaća, jer je čiča nekoliko puta tamo ležao u apsu, ali čak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda. - Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj "Kuli" pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi. A unučad, nas troje, nabili se u ćošak blizu staraca i čekamo kad će Sava započetm sa svojim lopovskim doživljajima. Prepirka o bojama baš nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica pa ma kakve farbe bila. Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja i ja sam, već na prvom koraku od kuće, upao u nepriliku. Bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati: - Djeco, ko zna kakve je boje vuk? Ja prvi digoh ruku. - Evo ga, Branko će nam kazati. - Vuk je zelen! - okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začudjeno nadiže obrve. - Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? - Kaže moj djed - odvalih ja samouvereno. - Nije tačno, vuk nije zelen. - Jeste, zelen je! - neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi pridje sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo. - Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti. Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo. Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići. Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno budalom! Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ... hm! E, to ne može tek tako proći. Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao zajedno sa mnom u školsko dvorište i pred svom dječurlijom razgalamio se na učiteljicu: - A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš kakav je vuk, a! Nije zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, čitavog vijeka s njima muku mučim, a ona ti tu ... Po turu bi tebe trebalo ovim štapom pa da se jednom naučiš pameti. Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, djaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave. Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandari. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj "buvari", a kad se vrati, ublijedio i mučaljiv, on mi naveče poprijeti prstom. - A ta, jezičko, nek te ja još jednom čujem da blejiš kakav je ko pa ću ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se tiče kakav je vuk. - Pa kad me je ona pitala. - Pitala te, hm! Imao si da ćutiš pa kvit. Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu tu pomagali ni sva trtljanja neumornog rodjaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta. Tuga da te uhvati. Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez. Znam samo da u proljeće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio.
Branko Ćopić
Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći. Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo - to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodredjen opis: "žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako - i jest i nije". Kako je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena "i jest i nije" bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika. U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde. On je u mirna sunčana jutra zračio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaći čak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gundjao majući se po dvorištu: - Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit. Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven. Djedov rodjak Sava Damjanović, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispičutura i pričalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed priča, on ti ga istom začudjeno prekine: - Otkud lisica crvena, kad je žuta! - Hm, žuta? - beči se djed. - Žut je tvoj nos. Sava zabrinuto pipne svoj ružičasti baburast nos i vreči: - Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju da je žuta, a ti ... Savin svijet prostire se do Bihaća, jer je čiča nekoliko puta tamo ležao u apsu, ali čak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda. - Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj "Kuli" pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi. A unučad, nas troje, nabili se u ćošak blizu staraca i čekamo kad će Sava započetm sa svojim lopovskim doživljajima. Prepirka o bojama baš nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica pa ma kakve farbe bila. Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja i ja sam, već na prvom koraku od kuće, upao u nepriliku. Bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati: - Djeco, ko zna kakve je boje vuk? Ja prvi digoh ruku. - Evo ga, Branko će nam kazati. - Vuk je zelen! - okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začudjeno nadiže obrve. - Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? - Kaže moj djed - odvalih ja samouvereno. - Nije tačno, vuk nije zelen. - Jeste, zelen je! - neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi pridje sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo. - Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti. Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo. Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići. Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno budalom! Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ... hm! E, to ne može tek tako proći. Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao zajedno sa mnom u školsko dvorište i pred svom dječurlijom razgalamio se na učiteljicu: - A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš kakav je vuk, a! Nije zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, čitavog vijeka s njima muku mučim, a ona ti tu ... Po turu bi tebe trebalo ovim štapom pa da se jednom naučiš pameti. Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, djaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave. Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandari. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj "buvari", a kad se vrati, ublijedio i mučaljiv, on mi naveče poprijeti prstom. - A ta, jezičko, nek te ja još jednom čujem da blejiš kakav je ko pa ću ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se tiče kakav je vuk. - Pa kad me je ona pitala. - Pitala te, hm! Imao si da ćutiš pa kvit. Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu tu pomagali ni sva trtljanja neumornog rodjaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta. Tuga da te uhvati. Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez. Znam samo da u proljeće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio.
- Poruka
- 334.399
Milan Mišić - Tri prolećna cveta
Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Proleće je došlo tek,
a s njim i ja - kukurek.
Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Poznaje me trava svaka:
ja sam bela visibaka.
Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Svako dete mene zna:
ljubičica - to sam ja.
Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Proleće je došlo tek,
a s njim i ja - kukurek.
Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Poznaje me trava svaka:
ja sam bela visibaka.
Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Svako dete mene zna:
ljubičica - to sam ja.
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Zalosna vrba
Salix alba pendula
U drevnim vremenima nastalo je vjerovanje da je žalosna vrba (Salix babylonica L.) spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju kada je pred progoniteljima bježala sa Isusom. Jedno drugo vjerovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni. Narodna vjerovanja zbog toga savjetuju da se u vrijeme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ivan Gromovnik ispod nje munjom gadja djavole. U našim je krajevima žalosnu vrbu nazivaju i imenom ‘jadika’, što odgovara klasicnim predodžbama da je rijec o drvetu koje oko sebe širi žalost, melankoliju i tugu...
Keltski horoskop – ŽALOSNA VRBA
Kelti su svemir zamišljali u formi drveta cije korijenje raste duboko u zemlju, a grane daleko u nebeski raj. Vaš horoskop nosi znamenje Žalosne vrbe…
ŽALOSNA VRBA - MELANKOLIJA: Oni koji Vas poznaju kažu da ste divni, ali da ste puni melankolije; uvijek ste atraktivni i veoma duhovni; volite sve što je dopadljivo, profinjeno i ukusno; po prirodi ste sanjar; volite putovanja i život bez pritisaka; neumorni ste, iskreni ali komplicirani; na Vas se može utjecati ali je s svama teško živjeti; poželjni ste i mnogi Vam udvaraju; imate gotovo nepogrešivu intuiciju; sve dok ne pronadete osobu koja ce Vam pored ljubavi biti i oslonac, patit cete zbog ljubavi i tragati za njom
Salix alba pendula
U drevnim vremenima nastalo je vjerovanje da je žalosna vrba (Salix babylonica L.) spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju kada je pred progoniteljima bježala sa Isusom. Jedno drugo vjerovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni. Narodna vjerovanja zbog toga savjetuju da se u vrijeme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ivan Gromovnik ispod nje munjom gadja djavole. U našim je krajevima žalosnu vrbu nazivaju i imenom ‘jadika’, što odgovara klasicnim predodžbama da je rijec o drvetu koje oko sebe širi žalost, melankoliju i tugu...
Keltski horoskop – ŽALOSNA VRBA
Kelti su svemir zamišljali u formi drveta cije korijenje raste duboko u zemlju, a grane daleko u nebeski raj. Vaš horoskop nosi znamenje Žalosne vrbe…
ŽALOSNA VRBA - MELANKOLIJA: Oni koji Vas poznaju kažu da ste divni, ali da ste puni melankolije; uvijek ste atraktivni i veoma duhovni; volite sve što je dopadljivo, profinjeno i ukusno; po prirodi ste sanjar; volite putovanja i život bez pritisaka; neumorni ste, iskreni ali komplicirani; na Vas se može utjecati ali je s svama teško živjeti; poželjni ste i mnogi Vam udvaraju; imate gotovo nepogrešivu intuiciju; sve dok ne pronadete osobu koja ce Vam pored ljubavi biti i oslonac, patit cete zbog ljubavi i tragati za njom
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Kedar...Cedrus
LEGENDA O KEDRU
O kedru postoji jedna prelepa altajska legenda...
...Žitelji Altaja imali su veoma poseban odnos prema kedru. To drvo smatrali su božanskim i čuvali su ga. A kada su se pod njim odmarali, ili noćili, trudili bi se da ga nikako ne povrede. To nimalo nije iznenadujuce. Kedar je drvo koje ih je hranilo, oblačilo, grejalo i pouzdano čuvalo od nepogoda. Kedar - je živo biće...
...Nekada davno, vraćajući se iz lova kroz tihu, kedrovu tajgu, umorni lovac se ispružio ispod starog razgranatog kedra i zaspao. Taj kedar je bio toliko star, da je sav bio u vijugama i izbočinama, prekriven mahovinom, i čvornovatih grana, a na zemlji, ispod krošnje, nalazile su se četine koje su otpadala godinama... Lovac je bio toliko umoran da nije čak ni razvukao šator, niti je spremao hranu. Legao je na predivnu postelju od četina i čvrsto zaspao.
Pre nego što je svanulo, probudi ga nečiji jecaj i tihi razgovor. Lovac se iznenadi, i poče da osluškuje. To je bio razgovor između starog kedra, i još jednog, ali mladog koji je rastao pored njega. Stari kedar je jecao, žaleći se mladom, kako ga je snaga napustila i kako ne može više da se drži.
Mladi kedar ga tobože zapanjeno upita: "Pa, što ne padaš, o tome si mi juče govorio?!". "Da, - odgovori stari kedar, - juče sam se sasvim pripremio da padnem, ali ispod mene je legao da spava umorni čovek. Mogao bih da ga ubijem".
Iznenađenom lovcu kome bi žao starog kedra, ustade, čvrsto zagrli nekada snažno stablo, zahvali mu za gostoprimstvo, i pomeri se u stranu.
Zaljulja se stari kedar i sa uzdahom olakšanja pade na zemlju. Još jednom mu se pokloni lovac i produži dalje...
Od davnih vremena priča se o Drvu Sveta, čije korenje učvršćuje zemlju i umiva se u svetim vodama podzemnog carstva, a čije stablo obavija zmija - simbol spiralnog kretanja energije, dok mu je krošnja usmerena ka Kosmosu...
U najstarijoj nama poznatoj civilizaciji, kod Sumera - to drvo je kedar.
Majka sveta reče Tvorcu: "Iskre Ognja Tvog Duha mogu da pruže spasenje, ali ko će ih sakupiti i omogućiti nam da ih upotrebimo?" Tvorac odgovori: "Drveće i trave će sačuvati iskre moje, ali kad iskre otpadnu, neka Kedar i njegove sestre u toku cele godine čuvaju prijemnike Ognja"...
Kedar, kao Sveto Drvo Života - poštovala je najstarija, najzagonentnija i izgubljena u stolećima civilizacija, koja je dala život celom savremenom svetu - civilizacija Sumera.
Nositelji tajnih sakralnih znanja Sumera, verovali su da je Bog stvorio kedar kao simbol moći, veličine i besmrtnosti koji bi služio kao sakupljač kosmičke energije na Zemlji. I zbog toga je on dobio sveto pravo da ima različita lična imena u zavisnosti od mesta na kom raste i od namene - religiozne, izleciteljske, građevinske, čak je bio smatran za dragocenost i bio je skuplji i od zlata. Sve to potvrđuju glinene tablice stare oko 7000 godina koje su pronađene u arheološkim iskopinama starog sumerskog carstva.
Glava sumerskog panteona, Bog Ea, koji je bio simbol čiste vode bio je i pokrovitelj kedra. Ea je bio izvor nedostižne i skrivene umetnosti i tajnih znanja koje je mogao da podari dostojnom čoveku. A najvažnije što je darovao ljudima - bio je Život. Njemu su pripadali svi plemeniti metali, i njega su smatrali za pokrovitelja kovača, zanatlija, kulture, umetnosti i nauke. Takav je bio i Kedar - pored Ea, i on je označavao lepotu (voda je kod Sumera označavala nešto veličanstveno i prelepo), stabilnost, besmrtnost (neki Kedrovi mogu da žive i do 2000 godina), zdravlje (tj. život), snagu, procvat (razvoj kulture, umetnosti i nauke), božanski ponos i veličinu. Potražnja kedra u Starom svetu bila je tako velika, da se u najstarijem "Epu o Gilgamešu", pominje čudovište, koje čuva kedrovu šumu od onostranih nasrtaja. Božansku kedrovu štafetu Sumeri su preneli i na druge narode.
Drveni detalji sarkofaga egipatskog faraona Tutankamona (1356 - 1350 godina p.n.e.), a takođe i mnogobrojni predmeti iz njegove grobnice napravljeni su od kedra.
Iako su ta otkrića stara više od tri hiljade godina, iznenađujuće je da su ostali u odličnom stanju jer nije samo sačuvana struktura napravljena od drveta, nego i suptilni, nežni miris. U Starom Egiptu, kedrova smola bila je jedan od najvažnijih sastojaka balzama za mumificiranje. Zahvaljujući kedrovom ulju, sve do danas su se sačuvali neprocenjiv egipatski papirus.
Feničani su od kedra gradili galije, a i Asirci su ga takođe koristili. Flotu od kedra je izgradio i legendarni biblijski car Solomon, koji je i Jerusalimski Hram i svoj ogromni carski dvorac napravio samo od kedra, a za taj dragoceni materijal je morao da da dvadeset gradova. Drvo gofer, od koga je Noje izgradio svoj kovčeg - u stvari je bio kedar sa Bahreinskih ostrva.
Neminovni atribut posvećivanja careva stare Iranske države, Horasane, bila je čaša kedrove smole. Kod druida, tajanstvenih šumskih, keltskih, paganskih sveštenika - čaša Kedrove smole - Živice, zvala se Čaša Života.
LEGENDA O KEDRU
O kedru postoji jedna prelepa altajska legenda...
...Žitelji Altaja imali su veoma poseban odnos prema kedru. To drvo smatrali su božanskim i čuvali su ga. A kada su se pod njim odmarali, ili noćili, trudili bi se da ga nikako ne povrede. To nimalo nije iznenadujuce. Kedar je drvo koje ih je hranilo, oblačilo, grejalo i pouzdano čuvalo od nepogoda. Kedar - je živo biće...
...Nekada davno, vraćajući se iz lova kroz tihu, kedrovu tajgu, umorni lovac se ispružio ispod starog razgranatog kedra i zaspao. Taj kedar je bio toliko star, da je sav bio u vijugama i izbočinama, prekriven mahovinom, i čvornovatih grana, a na zemlji, ispod krošnje, nalazile su se četine koje su otpadala godinama... Lovac je bio toliko umoran da nije čak ni razvukao šator, niti je spremao hranu. Legao je na predivnu postelju od četina i čvrsto zaspao.
Pre nego što je svanulo, probudi ga nečiji jecaj i tihi razgovor. Lovac se iznenadi, i poče da osluškuje. To je bio razgovor između starog kedra, i još jednog, ali mladog koji je rastao pored njega. Stari kedar je jecao, žaleći se mladom, kako ga je snaga napustila i kako ne može više da se drži.
Mladi kedar ga tobože zapanjeno upita: "Pa, što ne padaš, o tome si mi juče govorio?!". "Da, - odgovori stari kedar, - juče sam se sasvim pripremio da padnem, ali ispod mene je legao da spava umorni čovek. Mogao bih da ga ubijem".
Iznenađenom lovcu kome bi žao starog kedra, ustade, čvrsto zagrli nekada snažno stablo, zahvali mu za gostoprimstvo, i pomeri se u stranu.
Zaljulja se stari kedar i sa uzdahom olakšanja pade na zemlju. Još jednom mu se pokloni lovac i produži dalje...
Od davnih vremena priča se o Drvu Sveta, čije korenje učvršćuje zemlju i umiva se u svetim vodama podzemnog carstva, a čije stablo obavija zmija - simbol spiralnog kretanja energije, dok mu je krošnja usmerena ka Kosmosu...
U najstarijoj nama poznatoj civilizaciji, kod Sumera - to drvo je kedar.
Majka sveta reče Tvorcu: "Iskre Ognja Tvog Duha mogu da pruže spasenje, ali ko će ih sakupiti i omogućiti nam da ih upotrebimo?" Tvorac odgovori: "Drveće i trave će sačuvati iskre moje, ali kad iskre otpadnu, neka Kedar i njegove sestre u toku cele godine čuvaju prijemnike Ognja"...
Kedar, kao Sveto Drvo Života - poštovala je najstarija, najzagonentnija i izgubljena u stolećima civilizacija, koja je dala život celom savremenom svetu - civilizacija Sumera.
Nositelji tajnih sakralnih znanja Sumera, verovali su da je Bog stvorio kedar kao simbol moći, veličine i besmrtnosti koji bi služio kao sakupljač kosmičke energije na Zemlji. I zbog toga je on dobio sveto pravo da ima različita lična imena u zavisnosti od mesta na kom raste i od namene - religiozne, izleciteljske, građevinske, čak je bio smatran za dragocenost i bio je skuplji i od zlata. Sve to potvrđuju glinene tablice stare oko 7000 godina koje su pronađene u arheološkim iskopinama starog sumerskog carstva.
Glava sumerskog panteona, Bog Ea, koji je bio simbol čiste vode bio je i pokrovitelj kedra. Ea je bio izvor nedostižne i skrivene umetnosti i tajnih znanja koje je mogao da podari dostojnom čoveku. A najvažnije što je darovao ljudima - bio je Život. Njemu su pripadali svi plemeniti metali, i njega su smatrali za pokrovitelja kovača, zanatlija, kulture, umetnosti i nauke. Takav je bio i Kedar - pored Ea, i on je označavao lepotu (voda je kod Sumera označavala nešto veličanstveno i prelepo), stabilnost, besmrtnost (neki Kedrovi mogu da žive i do 2000 godina), zdravlje (tj. život), snagu, procvat (razvoj kulture, umetnosti i nauke), božanski ponos i veličinu. Potražnja kedra u Starom svetu bila je tako velika, da se u najstarijem "Epu o Gilgamešu", pominje čudovište, koje čuva kedrovu šumu od onostranih nasrtaja. Božansku kedrovu štafetu Sumeri su preneli i na druge narode.
Drveni detalji sarkofaga egipatskog faraona Tutankamona (1356 - 1350 godina p.n.e.), a takođe i mnogobrojni predmeti iz njegove grobnice napravljeni su od kedra.
Iako su ta otkrića stara više od tri hiljade godina, iznenađujuće je da su ostali u odličnom stanju jer nije samo sačuvana struktura napravljena od drveta, nego i suptilni, nežni miris. U Starom Egiptu, kedrova smola bila je jedan od najvažnijih sastojaka balzama za mumificiranje. Zahvaljujući kedrovom ulju, sve do danas su se sačuvali neprocenjiv egipatski papirus.
Feničani su od kedra gradili galije, a i Asirci su ga takođe koristili. Flotu od kedra je izgradio i legendarni biblijski car Solomon, koji je i Jerusalimski Hram i svoj ogromni carski dvorac napravio samo od kedra, a za taj dragoceni materijal je morao da da dvadeset gradova. Drvo gofer, od koga je Noje izgradio svoj kovčeg - u stvari je bio kedar sa Bahreinskih ostrva.
Neminovni atribut posvećivanja careva stare Iranske države, Horasane, bila je čaša kedrove smole. Kod druida, tajanstvenih šumskih, keltskih, paganskih sveštenika - čaša Kedrove smole - Živice, zvala se Čaša Života.
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
ANASTASIJA - ZVONECI KEDRI RUSIJE
Po Anastasijinoj tvrdnji, reci u knjizi imaju blagotvorno dejstvo, u šta smo se licno uverili.
Citajuci knjigu "Anastasija" u prirodi, slušajuci šuštanje lišca, potocica, pticica, još je delotvornije.
Kedar - Sibirski bor - jako karakteristican i neobican, pun blagotvornih svojstava, zna da postigne visinu i do 40 metara. Taj zaista neprocenjivi dar koji je Majka Priroda poklonila ljudima, više od sedam meseci (od oktobra, zakljucno sa aprilom), nalazi se u stanju mirovanja i raste veoma sporo. On raste u toku leta svega 40 do 45 dana. Zbog toga to drvo živi 400 - 500 godina, cak i 800!!!
Postoje podaci, da kedrovi koji su stari i po 400, 500 godina donose znacajne plodove. Ako se nadete u kedrovoj šumi ispod krošnji drveca, pomislite samo kojim sve istorijskim dogadajima su oni bili svedoci, kao prolazan ljudski život...
Zašto je sibirski kedar toliko cenjen?
Zbog lepote i izrazite dekorativnosti u toku cele godine, zbog kedrovog oraha i ulja koji se dobija od njega, zbog prelepog stabla, zbog smole - živice, zbog cetine, cak i zbog orahove ljuske koja se obilato koristi u narodnoj medicini. Veoma su poznata i lekovita svojstva kedrovih cetina. One u sebi sadrže veliki broj biološko aktivnih supstanci koje stimulišu i lece organizam. Cetine sibirskog kedra su bogate askorbinskom kiselinom (vitaminom C) i karotinom.
Svi delovi kedra - cetina, smola, drvenasta vlakna - imaju veliku kolicinu fitoncida. Samo u toku 24 casa, hektar šume može da izdvoji 30 kg letecih organizama koji imaju veliko baktericidno dejstvo. Po mišljenju istraživaca, ta kolicina fitoncida je dovoljna da u velikom gradu obezvredi sve štetne mikrobe. Bobicasti plodovi i biljke koje rastu u kedrovoj šumi, bogatije su vitaminima i provitaminima nego one koje rastu u drugim šumama. To se objašnjava time, što fitoncidi aktivno pomažu razvoj vitamina i ostalih biološko aktivnih materija u biljkama i plodovima. Sovjetski naucnik B. P. Tokin dokazuje da je "u kedrovim šumama vazduh prakticno sterilan, od 200 - 300 celija bakterija po jednom kubnom metru. Medutim, po medicinskim normama, cak je u operacionim salama dozvoljeno na 1 kubni metra vazduha, 500 - 1000 nepatogenih mikroba. Fitoncidi koje daje kedar sadrže antomikrobna dejstva za bakterije difterije."
Poznavaoci praizvora tvrde da je Bog stvorio kedar kako bi sakupljao energiju Kosmosa. Cak i u malom komadicu kedra koji je dostigao odredenu starost, "ima više energije nego u svim uredajima energetike koji postoje na Zemlji." Na Zemlji, kedrovo drvece ima odredenu funkciju - ono služi kao kondenzator naše planete i sakupljac kosmicke energije.
Još je 1792. godine, Akademik P.S. Palas pisao da plodovi sibirskog kedra razvijaju snagu, podmladuju coveka i znatno uvecavaju odbranu organizma od razlicitih bolesti. U Starom Zavetu, u trecoj Mojsijevoj knjizi (levit 14.4) piše: "Bog uci da se ljudi lece tako što se dezinfikuju staništa pomocu kedra..."
Državnik Petar I prilikom gradnje brodova koristio je kedar za unutrašnju obradu (pritom je jedan kedar koštao rublju, a bor - 6 - 7 kopejaka).
Car Solomon je od kedra napravio flotu: za to vreme se gradio poznati hram u Jerusalimu - Prva Božja kuca, u koju je bio prenešen "kovceg zaveta Gospodnjeg". Da bi preneo kedar iz Libana za izgradnju tog hrama, on je ustupio drugom caru, Hevronu, 20 gradova svog carstva. Istina, uprilicena mu je još jedna usluga. Car Solomon je dobio ljude koji su umeli da seku kedar. Hram se gradio devet godina, i sav je bio obložen kedrom. Od kedra je bio napravljen i žrtvenik koji je bogato ukrašen zlatom. I kasnije je car Solomon koristio razne predmetime napravljene od kedra, poput kedrove bacve.
Ima, ali veoma retko i Kedrova koji sakupljaju, ali ne vracaju Energiju u Svemir.
Posle pet stotina godina, oni pocinju da tiho zvece, molivši ljude da ih saseku, radi iskorišcavanja nakupljene energije.
To traje tri godine.
Ako se desi da se Zvoneci Kedar ne posece, on, lišen mogucnosti da sakupljenu Energiju Svemira ustupi ljudima, pocinje da sagoreva tu Enegriju u sebi.
Za Kedar je to jako bolan proces i traje dvadeset i sedam godina.
Parcence (Amulet) Zvoneceg Kedra je potrebno nositi na grudima.
Energetsko uspostavljanje kontakta sa Kedrom je poželjno - stati bosim nogama na travu ili zemlju i dlanom leve ruke prigrliti na grudi.
Posle jednog' minuta osetice se, prijatna, iz Kedra toplina i kroz telo prostrujati lako treperenje.
S' vrenema na vreme, treba ga glacati vrhovima prstiju, onu stranicu Kedra, koja ne dodiruje telo.
Postoje dokazi, da covek koji ima parce Zvoneceg Kedra, za tri meseca oseti znatno poboljšanje, samoosecanje i da ce se izleciti od mnogih bolesti.
Suština je da covek posedujuci Kedar, postaje bolji, srecniji i talentovaniji.
Po Anastasijinoj tvrdnji, reci u knjizi imaju blagotvorno dejstvo, u šta smo se licno uverili.
Citajuci knjigu "Anastasija" u prirodi, slušajuci šuštanje lišca, potocica, pticica, još je delotvornije.
Kedar - Sibirski bor - jako karakteristican i neobican, pun blagotvornih svojstava, zna da postigne visinu i do 40 metara. Taj zaista neprocenjivi dar koji je Majka Priroda poklonila ljudima, više od sedam meseci (od oktobra, zakljucno sa aprilom), nalazi se u stanju mirovanja i raste veoma sporo. On raste u toku leta svega 40 do 45 dana. Zbog toga to drvo živi 400 - 500 godina, cak i 800!!!
Postoje podaci, da kedrovi koji su stari i po 400, 500 godina donose znacajne plodove. Ako se nadete u kedrovoj šumi ispod krošnji drveca, pomislite samo kojim sve istorijskim dogadajima su oni bili svedoci, kao prolazan ljudski život...
Zašto je sibirski kedar toliko cenjen?
Zbog lepote i izrazite dekorativnosti u toku cele godine, zbog kedrovog oraha i ulja koji se dobija od njega, zbog prelepog stabla, zbog smole - živice, zbog cetine, cak i zbog orahove ljuske koja se obilato koristi u narodnoj medicini. Veoma su poznata i lekovita svojstva kedrovih cetina. One u sebi sadrže veliki broj biološko aktivnih supstanci koje stimulišu i lece organizam. Cetine sibirskog kedra su bogate askorbinskom kiselinom (vitaminom C) i karotinom.
Svi delovi kedra - cetina, smola, drvenasta vlakna - imaju veliku kolicinu fitoncida. Samo u toku 24 casa, hektar šume može da izdvoji 30 kg letecih organizama koji imaju veliko baktericidno dejstvo. Po mišljenju istraživaca, ta kolicina fitoncida je dovoljna da u velikom gradu obezvredi sve štetne mikrobe. Bobicasti plodovi i biljke koje rastu u kedrovoj šumi, bogatije su vitaminima i provitaminima nego one koje rastu u drugim šumama. To se objašnjava time, što fitoncidi aktivno pomažu razvoj vitamina i ostalih biološko aktivnih materija u biljkama i plodovima. Sovjetski naucnik B. P. Tokin dokazuje da je "u kedrovim šumama vazduh prakticno sterilan, od 200 - 300 celija bakterija po jednom kubnom metru. Medutim, po medicinskim normama, cak je u operacionim salama dozvoljeno na 1 kubni metra vazduha, 500 - 1000 nepatogenih mikroba. Fitoncidi koje daje kedar sadrže antomikrobna dejstva za bakterije difterije."
Poznavaoci praizvora tvrde da je Bog stvorio kedar kako bi sakupljao energiju Kosmosa. Cak i u malom komadicu kedra koji je dostigao odredenu starost, "ima više energije nego u svim uredajima energetike koji postoje na Zemlji." Na Zemlji, kedrovo drvece ima odredenu funkciju - ono služi kao kondenzator naše planete i sakupljac kosmicke energije.
Još je 1792. godine, Akademik P.S. Palas pisao da plodovi sibirskog kedra razvijaju snagu, podmladuju coveka i znatno uvecavaju odbranu organizma od razlicitih bolesti. U Starom Zavetu, u trecoj Mojsijevoj knjizi (levit 14.4) piše: "Bog uci da se ljudi lece tako što se dezinfikuju staništa pomocu kedra..."
Državnik Petar I prilikom gradnje brodova koristio je kedar za unutrašnju obradu (pritom je jedan kedar koštao rublju, a bor - 6 - 7 kopejaka).
Car Solomon je od kedra napravio flotu: za to vreme se gradio poznati hram u Jerusalimu - Prva Božja kuca, u koju je bio prenešen "kovceg zaveta Gospodnjeg". Da bi preneo kedar iz Libana za izgradnju tog hrama, on je ustupio drugom caru, Hevronu, 20 gradova svog carstva. Istina, uprilicena mu je još jedna usluga. Car Solomon je dobio ljude koji su umeli da seku kedar. Hram se gradio devet godina, i sav je bio obložen kedrom. Od kedra je bio napravljen i žrtvenik koji je bogato ukrašen zlatom. I kasnije je car Solomon koristio razne predmetime napravljene od kedra, poput kedrove bacve.
Ima, ali veoma retko i Kedrova koji sakupljaju, ali ne vracaju Energiju u Svemir.
Posle pet stotina godina, oni pocinju da tiho zvece, molivši ljude da ih saseku, radi iskorišcavanja nakupljene energije.
To traje tri godine.
Ako se desi da se Zvoneci Kedar ne posece, on, lišen mogucnosti da sakupljenu Energiju Svemira ustupi ljudima, pocinje da sagoreva tu Enegriju u sebi.
Za Kedar je to jako bolan proces i traje dvadeset i sedam godina.
Parcence (Amulet) Zvoneceg Kedra je potrebno nositi na grudima.
Energetsko uspostavljanje kontakta sa Kedrom je poželjno - stati bosim nogama na travu ili zemlju i dlanom leve ruke prigrliti na grudi.
Posle jednog' minuta osetice se, prijatna, iz Kedra toplina i kroz telo prostrujati lako treperenje.
S' vrenema na vreme, treba ga glacati vrhovima prstiju, onu stranicu Kedra, koja ne dodiruje telo.
Postoje dokazi, da covek koji ima parce Zvoneceg Kedra, za tri meseca oseti znatno poboljšanje, samoosecanje i da ce se izleciti od mnogih bolesti.
Suština je da covek posedujuci Kedar, postaje bolji, srecniji i talentovaniji.
Suzana Split
Početnik
- Poruka
- 1
Hvala "kučka" 
... za objavljenu pjesmu "Žena". Prosle godine sam objavila zbirku pod naslovom "Buđenje", otvorila blog, ali....nisam dalje dopisivala, hocu))! Moze se pogledati na suzanahorvat.blog.hr . Pozdrav iz suncanog Splita!
... za objavljenu pjesmu "Žena". Prosle godine sam objavila zbirku pod naslovom "Buđenje", otvorila blog, ali....nisam dalje dopisivala, hocu))! Moze se pogledati na suzanahorvat.blog.hr . Pozdrav iz suncanog Splita!
- Poruka
- 334.399
Nema na cemu..Drago mi je da si se javila..Evo ..ponovo cu postaviti tvoju pesmu Zena..lepa je ..kao i ostale tvoje pesme..iz zbirke Budjenje..pozdrav
Zena,
mlada, stara, lijepa ili ne,
zena je...zena.
Zena je ko maslacak
njezna i krhka,
kad ga puhnes nestane,
al" sjeme ostaje.
Zena je ko pupoljak,
ako ga njegujes
ljepotu i ljubav ti daje.
Zena je mak,
mirisna i opojna
u san te baca sladak.
Zena je i kaktus;
izvana gorda i nedodirljiva,
iznutra meka i topla,
snagu ti daje.
Jednom u zivotu
pruza ti cvijet...
zapamtis li ga
nikada drugu neces htjet!
(Suzana Horvat )
..................................................
i jos dve...
...................................................
Dobro jutro,
kamenu moj!
Dobro jutro zoro!
Dobro jutro ljubavi!
Spavaš li
il’ misliš na mene sad?
Naranča,
ona, moja,
crvena, velika,
obasja me svu —
na tren pomislih
pa TI SI TU !
.................................................
Kao more što ljubi svoje žale,
svoje hridi,
nekad ih mazi,
a nekad od strasti poludi.
Tako i ja želim ljubiti
nježno i tiho,
meko se šuljati,
a onda burom ponesena
tebi se predati,
valom se povlačiti, pa uspinjati,
kao pjena na hridi nestajati…
A onda;
polako, mirno,
s bonacom,
u uvali zaspati
Zena,
mlada, stara, lijepa ili ne,
zena je...zena.
Zena je ko maslacak
njezna i krhka,
kad ga puhnes nestane,
al" sjeme ostaje.
Zena je ko pupoljak,
ako ga njegujes
ljepotu i ljubav ti daje.
Zena je mak,
mirisna i opojna
u san te baca sladak.
Zena je i kaktus;
izvana gorda i nedodirljiva,
iznutra meka i topla,
snagu ti daje.
Jednom u zivotu
pruza ti cvijet...
zapamtis li ga
nikada drugu neces htjet!
(Suzana Horvat )
..................................................
i jos dve...
...................................................
Dobro jutro,
kamenu moj!
Dobro jutro zoro!
Dobro jutro ljubavi!
Spavaš li
il’ misliš na mene sad?
Naranča,
ona, moja,
crvena, velika,
obasja me svu —
na tren pomislih
pa TI SI TU !
.................................................
Kao more što ljubi svoje žale,
svoje hridi,
nekad ih mazi,
a nekad od strasti poludi.
Tako i ja želim ljubiti
nježno i tiho,
meko se šuljati,
a onda burom ponesena
tebi se predati,
valom se povlačiti, pa uspinjati,
kao pjena na hridi nestajati…
A onda;
polako, mirno,
s bonacom,
u uvali zaspati
- Poruka
- 334.399
Pokloni mi ruzu
Belu kao nevinost
Zutu kao prijateljstvo
Roze kao neznost
Crvenu kao ljubav
i budi tu...
- stanje
