BONSAI
Poreklom iz Azije, bonsai je vremenom pretrpeo mnoge promene i pretvorio se u sasvim novu formu, za koji mnogi kazu da predstavlja spoj 90% umetnosti i 10% vrtlarstva. U svakom slučaju, dobro negovan bonsai mozemo nazvati pravim remek-delom baztovanstva. Bilo da se njime bavimo iz hobija ili profesionalno, moramo slediti određena pravila sto nije dovoljno samo zasaditi drvo i pustiti prirodu da sama učini svoje svaka grana bonsaija mora biti oblikovana, ili odrstranjena, dok se ne dobije zeljeni oblik.
Stigavsi na Zapad, bonsai je počeo da se razvija u zadivljujuće drugačijem pravcu, bar sto se tiče izbora biljaka i same tehnike izrade.
Uvod u bonsai
Prvo sto treba naglasiti je da bonsai nije geneticki izmenjena biljka i koja se na bilo koji nacin odrzava da ostane mala. Tehnika izrade bonsaija nije nista surovija nego bilo koja vtrlarska praksa. Isto tako je uobičajeno verovanje da je bonsai visok samo par centimetara. To nije tačno, i, mada je bonsai zaista mali u poredenju sa svojom ogromnom dugovečnom braćom, njegova visina se kreće od 25 cm do 1 m.
Bonsai se moze razvijati iz semena, ili oblikovanjem i secenjem mladog drveta, ali i od prirodno nedoraslog drveta presađenog u saksiju. Da bi ostao mali i dobio zeljeni oblik, bonsai se oblikuje rezanjem grančica i korenja, periodičnim presadivanjem, kao i povezivanjem (zicom) grancica sa stablom.
Bonsai sa svojom saksijom i zemljom iz koje raste predstavlja jedan izdvojen etnitet, ali je i dalje, svojom simbolikom, deo prirode. Naime, bonsai-drvo bi trebalo malo pomeriti od centra saksije, ne samo zbog vizuelnog efekta koji daje asimetrija, vec zato sto je centralna tacka simbolise mesto gde se srecu zemlja i nebo, i nista ne bi trebalo da zauzima to mesto. Drugi estetički princip je trojni obrazac neophodan zbog vizuelnog balansa i radi izrazavanja veze između univerzalnog ,bozanskog principa, umetnika i samog drveta. Po tradiciji, te tri osnovne sile su neophodne za kreiranje bonsaija: shin-zen-bi ili teznja za istinom, dobrota i lepota. Uz odgovarajuću negu, bonsai moze ziveti stotine godina, kao skupoceni primerak negovan i čuvan kroz generacije i generacije i kao uspomena na one koji su ga odrzali takvog kakav jeste. Iako su takvi bonsai primerci zapanjujuce lepi, sama starost bonsaija nije ono sto je sustinski vazno. Mnogo je bitnije da drvo ima zeljeni umetnički efekat, da je u adekvatnoj saksiji i da bude zdravo.
Ponavljamo, bonsaji je obično drvo ili biljka, ne hibridna vrsta. Malo lisnato drvo je prikladnije, ali bilo koja biljka se moze iskoristiti za ovu namenu.. U Japanu se najcesce koriste razne vrste bora, azeleje, kamelije, bambusa i sljive. Umetnik nikad ne imitira prirodu, vec radije izrazava licnu esteticku filozofiju, manipulisuci njome. Bonsai moze da izaziva razne utiske, ali u svakom slucaju, ono sto se trazi od njega je da mora da izgleda prirodno, a intervencija ljudske ruke ne sme da bude vidljiva (sa izuzetkom kineskog bonsaija koji u mnogim slučajevima predstavlja slike zmajeva i drugih uticajnih simbola kulture iz vremena njenog nastajanja).
Iako raste u specijalnim saksijama, bonsai se po pravilu drzi napolju (mada ima posebnih vrsta koje su namenjene samo za enterijer), mada se često, za posebne prilike, postavljaju u tokonomama, nizama u tradicionalnim japanskim sobama, dizajniranim za prikazivanje umetnickih objekata, ili, pak, na specijalnim postoljima za bonsai.
Bilo kako bilo, bonsai trazi posvecenost, vreme, strpljenje, vestinu i istrajnost. Zato, ako ste se upustili u ovu bonsai avanturu, ne klonite, nego se setite da su danasnji japanski bonsai majstori takode nekada bili početnici.
Istorija bonsaija
Bonsai se prvobitno pojavio u Kini, pre vise od hiljadu godina. Te rane vrste su bila retka čvornovata stabla i rogobatna stabla sa liscem, koja su ličila na razne zivotinje, zmajeve i ptice. Puno je mitova i legendi povezanih s kineskim bonsaijem, i ta groteksna i zoomorfna stabla su i danas vrlo cenjena. Kineski bonsai je dosao iz sveta imaginacije i te slike vatrenih zmajeva i uvijenih zmija su prednjačile u odnosu na samu predstavu drveta kao takvog.
Sa japanskim usvajanjem mnogih kineskih kulturnih obrazaca, i bonsai je dosao u Japan, za vreme Kamakura perioda (1185-1333), posredstvom Zen budizma, koji se u to doba rapidno sirio Azijom. Vremenom, ova bonsai-drvca prestala su da se vezuju samo za budisticke monahe i manastire, - postala su simbol prestiza i časti među japanskom aristokartijom. Ideal i filozofija bonsaija su se vrlo izmenili tokom godina. Za Japance, bonsai predstavlja spoj moćnih tradicionalnih verovanja i istočnjacke filozofije u smislu odrzavanja harmonije izmedu čoveka, duse i prirode.
Bonsai je igrao vaznu ulogu u zivotu japanske elite, kada je, u posebnim prilikama, unosen unutra i prikazivan kao umetničko delo. Sredinom 19. veka, posle 230-godisnje izolacije, Japan se otvorio za ostatak sveta ljudi iz čitave Evrope počeli su da se upoznaju sa ovom drevnom kulturom i bonsai je postao predmet interesovanja. Izlozbe u Beču, Londonu i naročito Svetska izlozba 1900. god. u Parizu, otvorile su put bonsaija u Evropu.
Razvoj bonsaija i njegovo sirenje tokom prethodna dva veka je zaista fascinantno; danas je to veoma poznata i postovana hortikulturna umetnička vestina, rasirena po celom svetu od Grenlanda i Severne Amerike preko Juzne Afrike do Australije, te svojim postojanjem na skoro svim kontinentima pokazuje koliko je svet zapravo mali.
