Ево дела једног веома лепог размишљања и објашњења на тему:
Величанство Божије и ништавило „богова“
Епископ Александар Милеант
Неколико година раније, америчка глумица Ширли Меклејн (Shirley МacLaine) је изазвала усхићење код многих америчких гледалаца, када је, стојећи на обали Тихог Океана са раширеним рукама, запевала: „Ја сам Бог, ја сам Бог, ја сам Бог!“. То се преносило у телевизијској емисији „Out on the Limb“ из 1987. године.
Верујућим људима би било могуће игнорисати то глупо појављивање неуравнотежене глумице, када то не би био управо
планирани акт популаризације покрета „New Age“. То, сада популарно учење, проповеда да је све Бог и да је Бог све, т.ј. да су Бог и природа – једно исто. Следује да је сваки човек Бог.
Из тога исходи закључак да је задатак човековог живота откриће латентне божанствености, препознати себе као „бога.“
„Када ти на крају схватиш своју божанствену природу – говоре „апостоли“ новог учења – захватиће те задивљујуће осећање, да си виши од пространства и времена, да си виши од свега материјалног.“
Сличне горде тврдње нису нове, њих давно проповеда
хиндуизам. Један од савремених популаризатора хиндуизма, Саи Баба (Sai Baba) пише: “Ти си Бог универзума... Ти си заиста Бог... ти ниси човек, ти си Бог“ ("Sathyam-Shivam Sundaram;" "Sathya Sai Speaks," Bangalore, India, 1973).
При
трансценденталној медитацији саветује се да се себи говори: „Ја сам – сунце; ја – истинско, истинско сунце... Сав универзум се покреће мноме и добија своје постојање... Ја сам постојао још пре настанка света... Ја прожимам сваки атом и доводим га у кретњу... О, како сам ја прекрасан... Ја сам – целокупни космос. Све се налази у мени... Ја сам Бог!“ (Swami Visnudevananda, "The complete Illustrated Book of Yoga," New York, Pocket Books, 1972).
Не треба ни говорити, како су безумне сличне тврдње са Хришћанске тачке гледишта. Признајући високок назначење човека, Хришћанство врло јасно учи о разлици између бесконачног, свемогућег Творца и свега осталог.
„Бог живи у светлости којој се не може приступити, ког нико од људи нико није видео, нити може видети“ (1.Тим. 6:16).
У суштини – Бог је све, а ми смо – ништа. Колико се човек смирено клања пред својим Саздатељем и покорава вољи Његовој, толико је способан уз помоћ Божију да расте и да се усавршава – у границама своје природе.
Зато је веома чудно слушати, када проповедници, који себе објављују за хришћане, понављајући речи индијских гуруа, призивају своје следбенике да открију своје божанство.
Чујмо, например, шта проповедају
мормони. „Како је Бог некада био човек, тако и човек може постати Бог“. (Lorenzo Snow, Millenia Star, vol. 7 and vol. 54).
А ево још: „Сетите се је да Бог, наш Небесни Отац, био некада смртно дете, као сваки од нас, и постепено је растао, пењући се са степенице на степеник по лествици саморазвоја и савршенства. Он се кретао напред и издржао је, док није достигао то стање, у коме се Он сада налази.“ (Orson Hyde, Journal of Discurses, vol. 1).
Џозеф Смит, оснивач секте мормона, проповедао је: “Ја ћу вам рећи, како је Бог постао Богом. Многи мисле, да Небески Отац постоји од вечности... Али Он је обитавао на земљи, једнако као и Исус Христос, Који је хтео да сви људи познају Истинитог Бога... Зато сви ви морате познати, како да постанете Богови и да се научите да ходите тим путем, којим су ходили сви Богови. Тако ћете усходити од мањег ка већем, од благодати ка благодати, од славе ка слави, док не седнете у слави, као сви они, који сада седе на престолима вечне силе.” (Times and Seasons, 15 августа 1844).
Сличне изјаве је могуће чути и од других мормонских “пророка”. За њих Господ Исус Христос – није Друго Лице Пресвете Тројице, Једносуштан Богу Оцу, већ један од богова, на нивоу анђела Данице и других духова! То не мења суштину дела, што мормони једнога од богова сматрају главним, већ то, што је њихов бог ограничен и не јединствен.
Ми верујемо, да Истинити Бог није само главни међу, тобоже, сличним Њему, већ да је Он Јединствени Бог, Коме нема сличног. Само је Један Бог – Свемогући и Вечни Творац; све остало је творевина – свејесно, само мали број у поређењу са бесконачним.
Трагичним за савремено друштво је то, што уз сав свој научни и технолошки прогрес, у духовном плану човечанство дивља и све се више одаје духу гордости, при чему се безумне идеје о откривању свог божанства сусрећу са све већим симпатијом.
Сагласно Апостолу Павлу, карактеристична особина последњег непријатеља хришћанства, Антихриста, биће његова изузетна гордост. То ће бити „човек безакоња, син погибли, који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог, показујући себе да је Бог“ (2.Сол. 2:3-4).
...''U švalera vera,vera ko u kera''
A ide mi se u Raj...Znam da me tamo na kapijama neće pustiti
a i veliki je to greh...Hrista se toliko trudio..Ej,dao život za nas,čovečanstvo
A ja tako...Nevernički...Prvom prilikom se rstim
