Mitternachtsträumer
Veoma poznat
- Poruka
- 12.064
Koji je jedini od dvanaest vitezova preživeo Boj na Kosovu i postao učitelj Despota Stefana Lazarevića?
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Хрвати бришу сваки траг постојања Срба...
- Blockchain glasanje
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Pritisak vršnjaka da se krene sa seksom
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Da li se parkirate naopačke?
Red Zmaja
- Začetnik teme Mitternachtsträumer
- Datum pokretanja
12 viteza reda? mmmDeteSunca:
znao sam
meni je ipak porodica brankovic neuporedivo gotivnija od lazarevica u tom dobu...
ustvari....
zaebo sam se
nije to to
ono mislim da je mashtanje nekog nasheg lika,
wikipedia obiluje time.
zaebo sam se
nije to to
ono mislim da je mashtanje nekog nasheg lika,
wikipedia obiluje time.
dadel:
Vlad nikad nije ni krocio u taj zamak. U Sigisoari postoji kuca u kojoj se rodio i u sustini nije nista impresivno. Zamak Bran koji slovi za Drakulin su podigli gradjani Brasova na zahtev Mirce Starijeg mnogo pre Drakulinog rodjenja. Kada je podignut zama nije ni priblizno izgledao kao sto izgleda danas jer je vekovima dogradjivan. Krajem 19. veka on je bio letnjikovac rumunske kraljice Marije majke nase kraljice Marije zene Aleksandra I Karadjordjevica, dok nije postao turisticka atrakcija.
Nisam cuo da je prodat ali ako jeste, Rumuni su ludi. Zamak je takva turisticka atrakcija koja donosi odlicne pare, a ako se jos malo ulozi u njegov razvoj pare mogu da se zgrtaju lopatama.
Prisoner
Elita
- Poruka
- 21.018
DeteSunca:
Ćao, Sunčani! E, to i mene zanima.
ma trip tekstopisca vikipedieBi2:
nema obilic veze s tim.
Mitternachtsträumer
Veoma poznat
- Poruka
- 12.064
Pozdrav Bi!Bi2:
tommy gun
Poznat
- Poruka
- 9.136
Ewo spiska
*
Žigmund Luksemburški, kralj Ugarske i Car Svetog rimskog carstva (posle 1410. godine)
*
Stefan Lazarević, despot Srbije
*
Alfonso V, kralj Napulja
*
Vladislav, kralj Poljske
*
Austrijski vojvoda Ernest
*
Kristofer III, vojvoda Bavarije i kralj Danske
*
Tomas Maubrej, vojvoda od Norfolka (posle 1439.)
*
Vlad Cepeš, vojvoda Vlaške (posle 1431. godine)
Red zmaja je svoj simbol usvoji 1408. godine i predstavljao je sliku zmaja čiji rep obmotan oko vrata. Na leđima, od vrata do kraja repa, crveni krst Svetog Đorđa se nalazio na srebrnoj pozadini. Po širenju Reda i drugi simboli su bili u upotrebi, varijacije na temu zmaja i krsta. Na primer, neki pripadnici Reda su prikazivali zmaja koji je svezan krstom koji mu je bio prebačen preko leđa, drugi krst oko koga je obmotan zmaj uz natpis:
«O quam misericors est Deus»
«Justus et paciens»
(Oh, kako je Bog milostiv,
Pravedan i milosrdan»)
Posle smrti Žigmunda 1437. godine, Red zmaja je izgubio na svojoj važnosti, iako se ikonografija zadržala na grbovima nekoliko plemićkih porodica
*
Žigmund Luksemburški, kralj Ugarske i Car Svetog rimskog carstva (posle 1410. godine)
*
Stefan Lazarević, despot Srbije
*
Alfonso V, kralj Napulja
*
Vladislav, kralj Poljske
*
Austrijski vojvoda Ernest
*
Kristofer III, vojvoda Bavarije i kralj Danske
*
Tomas Maubrej, vojvoda od Norfolka (posle 1439.)
*
Vlad Cepeš, vojvoda Vlaške (posle 1431. godine)
Red zmaja je svoj simbol usvoji 1408. godine i predstavljao je sliku zmaja čiji rep obmotan oko vrata. Na leđima, od vrata do kraja repa, crveni krst Svetog Đorđa se nalazio na srebrnoj pozadini. Po širenju Reda i drugi simboli su bili u upotrebi, varijacije na temu zmaja i krsta. Na primer, neki pripadnici Reda su prikazivali zmaja koji je svezan krstom koji mu je bio prebačen preko leđa, drugi krst oko koga je obmotan zmaj uz natpis:
«O quam misericors est Deus»
«Justus et paciens»
(Oh, kako je Bog milostiv,
Pravedan i milosrdan»)
Posle smrti Žigmunda 1437. godine, Red zmaja je izgubio na svojoj važnosti, iako se ikonografija zadržala na grbovima nekoliko plemićkih porodica
- Poruka
- 26.325
Да не бих отварао нову тему да активирам ову стару.
Povijest
Družbu su u Zagrebu obnovili 16. studenoga 1905. godine Emilij Laszowski i Velimir Deželić stariji, mada se ona u stvarnosti i nije ugasila, njezini vitezovi bili su među članovima hrvatskoga plemstva od osnutka. Družba je pravni sljednik hrvatskih vitezova zmajskoga reda Ordo equestris draconis (Red zmajskih vitezova) hrvatsko-ugarskoga kralja Žigmunda Luksemburškoga, utemeljenog 1408. godine, u kojem su tada većinu činili hrvatski plemići. Plemićki sloj hrvatskoga društva sačuvao je postojanje staroga reda te ga je prenio na obnovljenu zmajsku družbu. Osnovna zadaća družbe je kao i nekada sačuvati Hrvatsku katoličku kulturu i domovinu od nevjernika i krivovjeraca. Pravila Družbe potvrđena su 1906. godine, ali su više puta mijenjana i dopunjavana. Rad Družbe vodi Meštarski zbor koji se prema sadašnjim pravilima sastoji od Velikog meštra i 10 meštara, a bira se na 5 godina.
U svojim je redovima Družba imala velik broj istaknutih imena hrvatske kulture i javnoga života; sudaca, odvjetnika, gospodarstvenika, svećenika, osoba koje su radile u državnoj i gradskoj upravi, te osoba mnogih drugih zanimanja.
Zabrana rada
Osnutkom »Vitežkoga reda hrvatskog zmaja« prestala je postojati Družba braće hrvatskoga zmaja u Zagrebu, temeljem § 4. Zakonske odredbe o osnivanju »Vitežkog reda hrvatskoga zmaja« od 11. ožujka 1943.
Družbi je ponovo prekinut rad, ovaj put zabranom rada od 4. ožujka 1946.,[SUP][1][/SUP] a cjelokupna imovina je konfiscirana.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Družba_"Braća_hrvatskoga_zmaja"
Red zmajskih vitezova
Red zmajskih vitezova (lat. Societas Draconistrarum; njem. Drachenorden; mađ. Sárkány Lovagrend) viteški red zmaja osnovan je prvobitno radi zaštite europske kraljevske loze Svetog rimskog carstva [SUP][1][/SUP]. Međutim glavna misija reda je bila obrana kršćanstva od neprijatelja, posebice Osmanlija što je i objavljeno u povelji toga reda 13. studenog 1408. Red je utemeljio Žigmund Luksemburški, kralj Ugarsko-Hrvatskog kraljevstva, Bohemije i Italije zajedno sa visokim europskim plemstvom toga vremena. Među njima je bio i Hrvoje Vukčić Hrvatinić.
Godine 1431. Sigismund Luksemburški donosi odluku o proširenju družbe. Slijedom toga u družbu dolazi veliki broj utjecajnih osoba uglavnom plemića. Danas red više ne postoji, međutim po uzoru na njega u mnogim europskim zemljama djeluju slične zmajske organizacije kojima je najčešća misija očuvanje kulturno-povijesne baštine.
Zmajev red je viteški red osnovan u srednjem vijeku u okviru Rimokatoličke crkve s nakanom da zaustavi prodor nevjernika (islama) na prostor Hrvatsko-Ugarskog Kraljevstva. Viteški red je ustanovio ugarsko-hrvatski kralj Žigmund Luksemburški 1408, a u njemu su večinu sačinjavali Hrvati zbog položaja Hrvatske na granici prema Osmanijskom carstvu i vazalnim balkanskim zemljama. Zmajev red dobio je ime po znaku zmaja koji ih je predstavljao u boju a kao znak u boju nosili su ga vitezovi reda oko vrata, vitezovi su se okupljali u družbu "Brača hrvatskoga zmaja" koja je ustrojena od stolova do velikoga meštra. Prvi stupanj ima 24 člana, dok u drugom stupnju ima više članova. Članovi prvog stupnja mogli su dalje imenovati niže vitezove kao članove reda. Zmajev red nije bio klasičan križarski red kao oni koji su nastali u tijeku križarskih ratova. On je bio strateški i politički red u potpori Hrvatsko-Ugarskog Kraljevstva. Istaknuti poglavnici Zmajevog reda (Vitezova) bili su; Knezovi Frankopani herceg Hrvoje Vukčić Hrvatinić i druge hrvatske velikaške obitelji. Osim Hrvata u red su pristupili i drugi ugroženi narodi koji su prihvatili vrhovništvo Hrvatsko-Ugarskoga Kralja.
Članovi reda iz osnivačke povelje 1408. godine
Hrvatsko-ugarski kralj pozvao je sve velikaše i vladare ugroženih zemalja kako bi sklopili križarski savez protiv nevjernika. Prvi članovi su bili: "Stephanus despoth, dominus Rasciae, item Hermannus comes Cily et Zagoriae, comes Fredericus, filius eiusdem, Nicolaus de gara, regni Hungariae palatinus, Stiborius de Stiboricz alias vaiuoda Transyluanus, Joannes filius Henrici de Thamassy et Jacobus Laczk de Zantho, vaiuodae Transyluani, Joannes de Maroth Machouiensis, Pipo de Ozora Zewreniensis, bani; Nicolaus de Zeech magister tauernicorum regalium, comes Karolus de Corbauia, supremus thesaurarius regius, Symon filius condam Konye bani de Zecheen, janitorum, comes Joannes de Corbauia, dapiferorum, Joannes filius Georgii de Alsaan pincernarum, Petrus Cheh de Lewa aganzonum regalium magistri, Nicolaus de Chak, alias vaiuoda Transyluanus, Paulus Byssenus, alter Paulus de Peth, pridem Dalmatiae, Croatiae et totius Sclauoniae regnorum bani, Michael, filius Salamonis de Nadasd comes siculorum regalium, Petrus de Peren, alias siculorum nunc vero maramorossensis comes, Emericus de eadem Pern secretarius cancellarius regius et Joannes filius condam domini Nicolai de Gara palatini." Citat: G. Fejér: Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, X/4, Budae, 1841, str. 687 [SUP][2][/SUP]
http://hr.wikipedia.or
/wiki/Red_zmajskih_vitezova
Шта рећи него комендија!
Povijest
Družbu su u Zagrebu obnovili 16. studenoga 1905. godine Emilij Laszowski i Velimir Deželić stariji, mada se ona u stvarnosti i nije ugasila, njezini vitezovi bili su među članovima hrvatskoga plemstva od osnutka. Družba je pravni sljednik hrvatskih vitezova zmajskoga reda Ordo equestris draconis (Red zmajskih vitezova) hrvatsko-ugarskoga kralja Žigmunda Luksemburškoga, utemeljenog 1408. godine, u kojem su tada većinu činili hrvatski plemići. Plemićki sloj hrvatskoga društva sačuvao je postojanje staroga reda te ga je prenio na obnovljenu zmajsku družbu. Osnovna zadaća družbe je kao i nekada sačuvati Hrvatsku katoličku kulturu i domovinu od nevjernika i krivovjeraca. Pravila Družbe potvrđena su 1906. godine, ali su više puta mijenjana i dopunjavana. Rad Družbe vodi Meštarski zbor koji se prema sadašnjim pravilima sastoji od Velikog meštra i 10 meštara, a bira se na 5 godina.
U svojim je redovima Družba imala velik broj istaknutih imena hrvatske kulture i javnoga života; sudaca, odvjetnika, gospodarstvenika, svećenika, osoba koje su radile u državnoj i gradskoj upravi, te osoba mnogih drugih zanimanja.
Zabrana rada
Osnutkom »Vitežkoga reda hrvatskog zmaja« prestala je postojati Družba braće hrvatskoga zmaja u Zagrebu, temeljem § 4. Zakonske odredbe o osnivanju »Vitežkog reda hrvatskoga zmaja« od 11. ožujka 1943.
Družbi je ponovo prekinut rad, ovaj put zabranom rada od 4. ožujka 1946.,[SUP][1][/SUP] a cjelokupna imovina je konfiscirana.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Družba_"Braća_hrvatskoga_zmaja"
Red zmajskih vitezova
Red zmajskih vitezova (lat. Societas Draconistrarum; njem. Drachenorden; mađ. Sárkány Lovagrend) viteški red zmaja osnovan je prvobitno radi zaštite europske kraljevske loze Svetog rimskog carstva [SUP][1][/SUP]. Međutim glavna misija reda je bila obrana kršćanstva od neprijatelja, posebice Osmanlija što je i objavljeno u povelji toga reda 13. studenog 1408. Red je utemeljio Žigmund Luksemburški, kralj Ugarsko-Hrvatskog kraljevstva, Bohemije i Italije zajedno sa visokim europskim plemstvom toga vremena. Među njima je bio i Hrvoje Vukčić Hrvatinić.
Godine 1431. Sigismund Luksemburški donosi odluku o proširenju družbe. Slijedom toga u družbu dolazi veliki broj utjecajnih osoba uglavnom plemića. Danas red više ne postoji, međutim po uzoru na njega u mnogim europskim zemljama djeluju slične zmajske organizacije kojima je najčešća misija očuvanje kulturno-povijesne baštine.
Zmajev red je viteški red osnovan u srednjem vijeku u okviru Rimokatoličke crkve s nakanom da zaustavi prodor nevjernika (islama) na prostor Hrvatsko-Ugarskog Kraljevstva. Viteški red je ustanovio ugarsko-hrvatski kralj Žigmund Luksemburški 1408, a u njemu su večinu sačinjavali Hrvati zbog položaja Hrvatske na granici prema Osmanijskom carstvu i vazalnim balkanskim zemljama. Zmajev red dobio je ime po znaku zmaja koji ih je predstavljao u boju a kao znak u boju nosili su ga vitezovi reda oko vrata, vitezovi su se okupljali u družbu "Brača hrvatskoga zmaja" koja je ustrojena od stolova do velikoga meštra. Prvi stupanj ima 24 člana, dok u drugom stupnju ima više članova. Članovi prvog stupnja mogli su dalje imenovati niže vitezove kao članove reda. Zmajev red nije bio klasičan križarski red kao oni koji su nastali u tijeku križarskih ratova. On je bio strateški i politički red u potpori Hrvatsko-Ugarskog Kraljevstva. Istaknuti poglavnici Zmajevog reda (Vitezova) bili su; Knezovi Frankopani herceg Hrvoje Vukčić Hrvatinić i druge hrvatske velikaške obitelji. Osim Hrvata u red su pristupili i drugi ugroženi narodi koji su prihvatili vrhovništvo Hrvatsko-Ugarskoga Kralja.
Članovi reda iz osnivačke povelje 1408. godine
Hrvatsko-ugarski kralj pozvao je sve velikaše i vladare ugroženih zemalja kako bi sklopili križarski savez protiv nevjernika. Prvi članovi su bili: "Stephanus despoth, dominus Rasciae, item Hermannus comes Cily et Zagoriae, comes Fredericus, filius eiusdem, Nicolaus de gara, regni Hungariae palatinus, Stiborius de Stiboricz alias vaiuoda Transyluanus, Joannes filius Henrici de Thamassy et Jacobus Laczk de Zantho, vaiuodae Transyluani, Joannes de Maroth Machouiensis, Pipo de Ozora Zewreniensis, bani; Nicolaus de Zeech magister tauernicorum regalium, comes Karolus de Corbauia, supremus thesaurarius regius, Symon filius condam Konye bani de Zecheen, janitorum, comes Joannes de Corbauia, dapiferorum, Joannes filius Georgii de Alsaan pincernarum, Petrus Cheh de Lewa aganzonum regalium magistri, Nicolaus de Chak, alias vaiuoda Transyluanus, Paulus Byssenus, alter Paulus de Peth, pridem Dalmatiae, Croatiae et totius Sclauoniae regnorum bani, Michael, filius Salamonis de Nadasd comes siculorum regalium, Petrus de Peren, alias siculorum nunc vero maramorossensis comes, Emericus de eadem Pern secretarius cancellarius regius et Joannes filius condam domini Nicolai de Gara palatini." Citat: G. Fejér: Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, X/4, Budae, 1841, str. 687 [SUP][2][/SUP]
http://hr.wikipedia.or
/wiki/Red_zmajskih_vitezova
Шта рећи него комендија!
To je kod njih postalo uobičajeno
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 25.216
Немојте бити престроги, ипак су то Хрвати.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Govori se da je to Rajko od Rasine- Čelnik Radič Postupović, koji je (izmedju današnjeg Gornjeg Milanovca i Kragujevca) podigao manastir Vraćevšnica.Tu je i sahranjen pod monaškim imenom Roman.
Према народној традицији, његов отац је био војвода Милутин (Војвода Груже), који је погинуо у Косовском боју, а презивао се Поступовић. Према Стојану Новаковићу, Радич је познат у народним песмама и као Раде Облачић или Облак Радосав, па чак и као Рајко од Расине.
Радич Поступовић је био српски властелин из прве половине XV века. Прво је носио титулу челника за владавине деспота Стефана Лазаревића (кнез 1389 — 1402, деспот 1402-1427) који му је 1405. године издао две повеље на Расини и са којим је учествовао у победи над султаном Мусом 1413. године. Потом је током владавине деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456) носио титулу велики челник. Жена му се наводно звала Ана, а син Мисаило. Његова баштина везује се за руднике у Новом Брду и Руднику и са градом Козником
http://books.google.rs/books?id=AhwWAQAAMAAJ&pg=PA31&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
Poslednja izmena:
LeoneMontana
Domaćin
- Poruka
- 4.893
Alfonso V Aragonski je isto bio pripadnik reda zmaja, a skoro nigdje se ne spominje kao takav. Za njegovo vrijeme Vojvodstvo Svetog Save je bilo u vazalnom odnosu prema aragonskoj kruni.
http://en.wikipedia.org/wiki/Alfonso_V_of_Aragon
I njegov grb sa zmajem na kruni....
http://en.wikipedia.org/wiki/Alfonso_V_of_Aragon
I njegov grb sa zmajem na kruni....
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
О каквом реду змаја је реч? Како су могли бити у Боју на Косову кад је ред змаја основан 1408 године?
Poslednja izmena: