Disfox
Buduća legenda
- Poruka
- 43.232
Zato, brže-bolje treba pronaći zlatnu ribicu koja broji dane rasute po celom Kalemegdanu, kako bi otišla za svojom maćehom, poznatom opajdarom sa visokim crvenim cilindrom. Tako izdrogirana, flertovala je sa svojim beznađem misleći neprestano zašto kelerabe jedu rimski carevi, Eskimi nisu zastupljeni na FEST-u, kao ni foke na Roštiljijadi. Zimbabwe je pseudonim za zloglasnog disidenta koji piše referate, takođe poštuje oronule zidine Jerusalima grada, posećuje bordele Pariza, tražeći smisao dokolice. Tako tragajući, naiđoh na dokaze protiv zlikovca osumnjičenog za više zlodela: apstinenciju, abortuse, pedofiliju, blasfemiju, i kukavičluk! Zato hrabro krećem napred u bolju atmosferu, zaokruženu srebrnom politurom i majstorskim prikazom Borodinske krčme na padinama Mokre Gore nadomak Belanovice, sela čuvenog širom Vaseljene. Pritom, osvežavam dane podsećanjem drugih na beskrajno zvocanje razgoropađene bivše tašte, na sumanuto kopanje po mojoj preuveličanoj reputaciji koja me proslavila nekada i učinila najpobožnijim robom na svetu. Tada poželeh nešto sto će biti beskorisno, jeftino i nadasve frapantno poput depilacije brkova oho-lepkom! Razmislivši dobro koliko ću patiti usled samopovređivanja, primenih ja metod samosmirivanja, popivši par sedativa sa malo kuvane rakije-dudovače. Uz to, pojedoh šerpu sutlijaša bez cimeta, sa grožđicama suvljim od ljutog čilija које sam juče sakupljao zamišljajući Eustahijevu tubu kako se potpuno zamagljuje pod lupom „Konus”. Telefon polete ka otvorenom prozoru ali svetlost sa branika slobode zaigra pred očima mojim, i pade na plafon! Tako razmažena situacija ponavlja se mesecima unazad i počinje da me nervira. Najzad ću skuvati čorbu od kupusa, gljiva, puževa i leblebije! Nadam se novom kaputu sa žutom kragnom i crnim točkovima na postavi od ambrozije, boje sutrašnjice, modernog kroja, à la pompadur dizajn. Rukavi su različite dužine, opshiveni zlatnim jajima, a dugmad od slonove kosti i rubina. Kragna je visoka, kruta i moderna, izvezena zlatnim koncem i srebrnim nitima, svetlucavim krznom i šljokicama. Prolećna moda prelazi granicu smisla, obuzima žene toliko, koliko ne muškarce koji nonšalans nose demode štucne tj. kamašne, untercigere, nakurnjake, i haltere! Zato napred u novogodišnji vašar, shoping turizme, zakup tezge za pljeskavice sa raznim prilozima, ljubav bez granica, i putovanje iz snova na sniženju. Čekajući priliku da pokažem Godoa, čuvenog restauratora viktorijanskih arabeski, pripremio sam posluženje na terasi svoje raskošne garsonjere! Gosti koje sam očekivao nisu stigli ali verujem da hoće, makar kasnili čitavu deceniju, a ovi pristigli, razvalili se od prasećeg i jagnjećeg pečenja, špricera i šampanjca, zaboravljajući na predjelo i kolače! Zato iznosim glavnu hipotezu, tj. atrakciju veka - nema pihtija! Nadam se, preživeće podvarak od prošle novogodišnje žurke spreman pretprošlog Mitrovdana, i sarmu krčkanu celo leto, a bozu o’lađenu na -14 ºC, služim sa podgrejanim tulumbama, vrućim burekom sa pečurkama otrovnim Muhomorkama! Jednog jarca crvene brade i crnih brkova, posmatram svakodnevno kroz pohabane plišane zastore, primetivši da ignoriše moje postojanje, moju znatiželju, i namere da postanemo kompanjoni! Smislio sam lukav način da izgubim nekoliko vekova svog uzaludnog života farbajući zarđale ostatke sećanja valjkom potopljenim u rastvor zaborava. Čuo sam da je pegla takođe korisna protiv zatvora, ukoliko se utičnica prespoji vlažnom krpom i vesto podveže ubuđalim peškirima, a onda se zavrne regulator temperature i pare, jer u protivnom može doći do taloženja kamenca u pegli. Bojim se da će moji pokušaji takođe izazvati probleme sa gušteračom jer se neozbiljno ophodim prema svom zdravlju. Ukoliko se hitno ne uozbiljim može se desiti da moja verenica presvisne čekajući haljinu za Novu godinu koju sam uflekao na rođendanu svoje strine Jelisavete, a sada moram da je ribam čeličnom četkom, nauljenom maslinovim uljem, i uklonim ostatke telesnih fluida, zarobljenih svuda po haljini. Nadam se ponovnom okršaju u kom neće poželeti da doručkujemo sarmu od seckanih listova lososa prelivenih medom i šlagom, aranžiranu crvenim paprikama. Žustro polećem ka lavabou prskajući fajtalicom, ubijajući na desetine parazita! Moram proslaviti uspeh svog sestrića, malog vragolana karikaturiste, u kafani „Dva Cvrčka”, uz električne zvuke moravca i orkestar Kemisa sa pevaljkom Violetom, ljubičaste frizure, bez veštačke vilice... i najlon sokni u lakovanim gojzericama na tufne, bez pertli! Sanjao sam da skakućem na konzervi kiselih paprika, pokušavajuć da otvorim novčanik iznad nosa zloglasnog mravojeda. Pokrao sam izbore u Babušnici, očekujući mesto pokrajinskog delegata za turizam banjski. Međutim, izletelo je neočekivano naimenovanje za hohštaplera decenije, i tu nisam oklevao! Lagano sam se pripremio na najjače borce, i počeo potezima Chuck Noriss-a batinati redom, počevši od kamiondžije, mlekara, pekara, mesara i pandura Ace. Tako nabildovan svratih kod gradonačelnika, a njegova sekretarica, inače rospija, poznata po psovanju, vređanju, kletvama i vidovitosti, zaurla na mene: „Barabo napucana, skote neotesani, moronu vašljivi, smokvice buđava, dabogda pojeo džak ćevapa od plastike i bure kiselih pogačica od kopriva!” Skakao sam od sreće, udarajući pesnicom o plafon, nosem o pod, a trepavicama zavrćem slavine! Gradonačelnik je mudro i iskusno objavio odluku o konkursu okačivši je na gelender ispred Opštine i tako ozvaničio početak mog zaposlenja. Godinama obećavaju kojekakve poklone i položaje, a sada jedva podeliše kalendare i po koju sliku zamenika sa medenog meseca, a on je baš na proslavi letnje slave obećao da će proširiti kancelariju i potom me zaposliti. Sada očekujem novogodišnju premiju na Lotou jer sam potkupio komisiju, snimatelja, Milku Canić, voditeljku i direktora, sve portire i čistačice! Posle izvlačenja čarobne frule iz šešira čarobnjakovog muzikanta Pište Trećeg, dobio sam „sedmicu”, i zaurlao na sav glas „Urrrrrrraaaaaaaaa!!!”. A onda izvadio iz džepa pištolj, povukao navlaku za jastuk, istresao prašnjavu gitaru, cimnuo ortaka snažno za obrvu, namignuo baba-seri, otkopčao košulju, raskopčao pantalone, pogledao na sat, kucnuo u čelo tri puta i najzad legao potrbuške, zamišljajući jednu zvezdu. Zvezdooo moja najsjajnija, lepotice, probudi svoje navijače satova, ključare pojasa, kovače i potkivače sreće. Dosta sam se valjao, bio pijanac, ludovao, lumpovao i sa čašom žuči mešao cimet, lomio orahe, pio mastilo, pokazivao tetovirane grudi. Ljudi!!! Mislite li da pilići pečeni suncem, lete niže, niže i od standarda avio-kompanija? Leteći, upoznao sam poglavicu zaboravljenog u šumi, okačenog za uvo, jer je mnogo izmišljao gluposti, lagao ko švaler Mile, kleo se u pokojnike svoje komšinice, gubio ključeve Spejs-šatla. Prošlo 5 a njega i dalje grickaju buve potočare ko rode! Nisam nikad pokušavao da otkrijem koliko puta pčela može preleteti do tamo bez goriva, koje kradu veslajući viljuškama po fosilnim ostacima. Neverovatno iskustvo samospoznaje, upoznavanje komšiluka i shvatanje suštine života, darivanja nepotrebnih znanja nedotupavnim nekolegijalnim šalterušama, koje potajno ogovaraju klijente, smeju im se, zabušavaju i traže mito, u plavoj košulji na pruge! Štrajkači štrikajući šubare ćelavim posred glave, da namesti čarape zarozane preko dlakavih potkolenica! E konačno spakovah poklon, uvijen flekavim gaćama pokojne komšinice Mice Trotinetke, trifrtalja štofa, somota i satena, nacigovanog uduplo, čipkom. Šutnuh kamen palcem, pocepah duplericu, opsovah sto majki, sto očeva, dvesta komšinica i petsto đavola „Idite dođavola!”. Onda nastavih da pevam šlager koji je popularizovao žviždanje po ulici, hvatanje za gelender, zavirivanje pod suknju nudistkinjama na plaži, štipkanje plavuša za regler, a stanje se odvija po utvrđenom zakonu. Zašto baš danas moram poštovati rokove zadate striktno od danas, zbog gluposti koju niko nikada neće rešiti. Uostalom, toliko ljudi ima u ovoj mukom sagrađenoj kuli, da nikada ne bi niko prdnuo a da nije pogledao gore, mada svako ko je bar jednom pokušao pokrenuti tu ogromnu mašinu, nije uspeo. Uzalud čekah trenutak koji tako dugo nije došao, na iznenađenje svih prisutnih. Jedem buđav 'lebac i razmišljam заштo, bre, ne bih lepo podrignuo nakon dugih, iscrpljujućih prdeža nekih dugih, lepih i naočitih žena koje jedu kavijar. Ne bih radio što drugi хоће, zato što glupi ljudi peru tuđe zube dok svoje brige stavljaju ispred paste koja smrdi iako je efekat vrlo neočekivan. Moram škiljiti, reče čovek zatvorenih usta, jer je izlišno bilo ponavljati razred kada možeš da prodaješ neke buđave čvarke dok salata napreduje bolje nego što krastavci iz tegle mirišu. Tako je besmisleno raditi jedno isto hiljadu godina zato što postoji način koji nam omogućuje da brže shvatimo da niko živ neće napustiti kuću pre nego što Sabanu naiđe frizer Đura, koji svira
