Maznuto sa Reddita
Sramota me je sto imam preko 30 godina i ovde trazim savet, ali nemam hrabrosti nikome drugom da se poverim. Naime, imam verenika vec par meseci i zivimo zajedno. Funkcionisemo ok. Svadjamo se ponekad, desi se da budu i malo zucnije svadje, ali sve je to normalno. Problem je sto jednostavno je on previse hladan, naime i ja vazim da kazem za hladniju osobu u vezama, ali on je i mene zajebao. Jako retko mi govori da me voli, da mu je stalo. Ok, govori on to delima, ali jednostavno, volela bih to da cujem nekada od njega. Takodje, nikada mi ne govori ‘lepotice’, ‘ljubavi’ itd. Apsolutno nikada, nista slicno. Oslovljava me imenom i eventualno nekim nadimkom koji mi je dao (kojim nisam preterank odusevljena). Generalno mi sve ovo jako smeta jer sam ubedjena da bi sa nekom drugom devojkom bio nezniji i pazljiviji. Par drugarica sa kojima sam povrsno pricala na ovu temu su mi rekle da ja izmisljam probleme i da je nama ok veza i da se drzim toga. Po principu sta sve ima danas, bolje cuti, vi ste super. Ali, ja ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da nikada vise u zivotu necu osetiti da me neko grli i ljubi i da mi sapuce na uvo, da me prodju trnci od toga. Da osetim neznost i ljubav i necijem pogledu. To jednostavno kod njega ne vidim. Cesto i placem zbog ovoga. Jos uvek nismo krenuli da planiramo svadbu, izbegavam. Ne znam sta mi je ciniti. Naravno, razgovarali smo o tome, jer ja ne volim da cutim. On kaze kako je njemu tepanje bezveze, kako ima osecaj da je to samo za decu a ne za odrasle ljude. I kaze da i kad ja to njemu kazem da se on oseca kao dete tada. Jednostavno on je takav, a ja ne znam da li mogu da predjem preko toga. Izvinjavam se za duzi post.
