Kafana Pričamo, dakle postojimo...

Nina:
Samo oni pesnici su savremeni i veliki, čiji su stihovi krikovi antikulturnog bunta i antikulturne revolucije.
Jer potpuno oslobođenje od umišljene kulturnosti, osnovno je oslobođenje ljudi.

Gospođo Evropo! Mi vam pljujemo pod pogani jezik i pod čirave tabec-tabane.
Mi bacamo bombe naših pesama u tvoja nakazna evropska nebesa.
Mi topovima naših novih ideja gađamo u zenit svilene buržoazije.
U zenit, a ne u imaginarni pupak božji, jedini simbol svih evropskih genija.

Ljubomir Micić, 1925.
Kliknite za proširenje...
Ne bi srbin bio srbin kad se prvo inatio i prkosio ne bi, te mu korov iz tudje bašte smeta više nego iz svoje.
 
Niko ne ulazi u praznu kafanu.
Zato mudri vlasnici dovlače ljude od imena i ugleda, ljude koji imaju šta da daju, i daju im najbolje stolove i besplatan meni.
Sadržaj koji važni ljudi donose privlaci njima slične, i kafana se puni.
Ohoho!

A onda, u nekom zlom trenutku, pomračenju uma,
vlasnik kafane odluči da se ne isplati besplatno služiti nekoga za glavnim stolom u već prepunoj kafani, angažuje obezbeđenje i otera ga,
ne razumevajući da je taj, unapred plaćen sto, jedini razlog što je kafana puna.

Ništa se brzo ne dešava. Kafana je još neko vreme puna, ali novi gosti nisu nalik onima koji su nekada za glavnim stolom sedeli.

Tek kada prođe dovoljno vremena kafana se vraća na početak, prazni stolovi i par pijanaca i klošara koji nemaju čime da plate.
I poneki nostalgičar koji pamti, ali se vise ne usuđuje da učestvuje. Prošeta, vidi prazninu i poražen ode.

Kafana može bez muzike, al bez gostiju ne.
 
U kaubojskom salunu ne toče starosedeocima. Izbacuju ih, kažnjavaju, vređaju. Brišu.
U andrejevoj kafani ne toče siromašnima, samo starletama i kontraverznim BizMisMenima.
Pokondirili su se. To je prečica u skoru propast.

Potrebno je napraviti kafanu u kojoj su, svi koji veruju da su jednaki, dobrodošli.
Gde če svaki pijanac biti poštovan i smatran boemom a ne pijancem. Možda je baš taj pijanac Mika Antic, Toma, Prele, Zoran...

Da li je ovo ta kafana? Kafana ravnopravnih?
Pamtim dane kada je bila.
Ljudi koji su, ne tako davno, ovde pijani pevali, oterani su iz kafane. Danas ćete ih videti kako negde potpisuju svoje knjige.
Negde su morali da napišu to što im je bilo na srcu.
Zašto nisu ovde? Oni znaju, ja znam. I vi znate. Da li ćete išta preduzeti?
Ili ste sami sebi dovoljni?
 
87655444.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top