Preporuka koje predstave da gledate danas

[Soradze]

Prvo malo o pozorištu:

Knjaževačko srpski teatar je ovo lepo pozorište u Kragujevcu, osnovano davne 1835. godine.
Osnivaču su bili Miloš Obrenović i Joakim Vujić

Predstava je:

Ko nema u vugla, gugla​

Knjaževsko-srpski teatar
Komedija

 

[Soradze]

Pisac: Petra Cicvarić, Režija: Slađana Kilibarda


Igraju:

Filip – BOGDAN MILOJEVIĆ
Filipov tata – MLADEN KNEŽEVIĆ
Ana – ANASTASIJA ĐORĐEVIĆ
Anina mama – KATARINA JANKOVIĆ
Bibliotekarka – MARIJA RAKOČEVIĆ

Prevod, adaptacija teksta i izbor muzike: Slađana Kilibarda,
Scenograf: Ana Kolbjanova,
Asistent scenografa: Saša Đorđević,
Kostimograf: Jelena Janjatović,
Koreografija i scenski pokret: Isidora Stanišić,
Kompozitor: Dragoslav Tanasković Trnda,
Pomoćnik reditelja: Marija Rakočević,
Tekst songa “Selfi”: Marija Rakočević

Reč pisca:

Kad me prijatelj pitao ”Mogu li zamisliti dan bez mobitela i društvenih mreža?”,
shvatila sam, nažalost, da je odgovor ”Jako teško”.

Tog trenutka je i nastala ideja za ovu predstavu.

Junaku ove priče, Filipu, dogodi se upravo to – da igrom slučaja ostane bez
svog mobitela, a da dan bude još čudniji, on upoznaje Anu, vršnjakinju koja
nije na niti jednoj društvenoj mreži, umjesto igrica čita knjige i nema pametni
telefon nego staru ”ciglu”.

Što se dogodi kad se dvoje takvih vršnjaka susretne i je li taj pametni telefon
doista pametniji od nas?

Koliko nas mobitel zapravo sputava u komunikaciji s drugim ljudima, samo su
neka od pitanja kojima se bavim u ovom tekstu.

Od sveg srca preporučujem ovu predstavu...

 

[Soradze]

Prelepo Prvo prigradsko pozorište

PULS TEATAR U Lazarevcu

Predstava:

E, ne dam, bre!​

Puls teatar |

Drama

Pisac: Nenad Karić Kareli, Režija: Ivana Nedeljković

Igraju:

Dragoslav Karić, podnarednik - Aleksandar Karić
Reka Kolubara - Maja Sofronijević


Scenografija, dizajn promo materijala: Nevena Šurlan,
Kostim: Sonja Kotorčević,
Scenski pokret: Irina Mitrović,
Muzika: Etno grupa “Trag”,
Dizajn svetla: Radomir Stamenković,
Autor plakata: Nenad Karić Kareli


Reč reditelja:

U vremenima kada je reč "patriotizam" do te mere potrošena da prelazi u svoju suprotnost
i osećam je skoro kao nepoznanicu ili neki sinonim, a podsetiću da ta vremena živimo i da
smo ovom i ovakvom patriotizmu savremenici, jedino časno je, "krenuti od početka" i točak
vremena vratiti unazad. Prisetiti se.

Iako sam rečenicu, u kojoj Samjuel Džonson tvrdi da je "patriotizam poslednje utočište hulja",
shvatila na pravi način ipak, zabolela me je. I osetila sam da sam dužna. Dužna porodici,
prijateljima, svojim profesorima, planini Rudnik na kojoj sam odrasla, reci Kolubari pored koje
sam stasala, mojim precima... Ali najviše onima kojima ništa pošteno i vredno nismo ostavili
u nasleđe, jer smo i sami kratkog pamćenja.

Ovu režiju posvećujem mlađima od sebe, deci koju nemam, a koja su ipak moja, onima koji
su zalutali, onima koji su zbunjeni, onima kojima treba snaga da ustanu i usprave se. Neka
im pomogne da shvate "od kojih su" i neka im bude putokaz ili svetionik kada se budu
opredeljivali.

Ivana Nedeljković

 

[Soradze]

Lepo pozorište u Bulevaru kralja Aleksandra...

Autobiografija​

Teatar Vuk |
Drama / Komedija

Pisac: Branislav Nušić, Režija: Nebojša Broćić

Igraju:

Branislav Nušić - Nikola Rakočević
Sima - Bojana Stefanović
Persa - Anja Pavićević
Smrt - Tara Đurašinović
Spira - Nikola Ranđelović

Dramaturg: Nebojša Broćić,
Kostimograf i scenograf: Lidija Jovanović,
Dizajner zvuka: Dušan Bauk,
Asistent reditelja: Milica Rakočević,
Organizator predstave: Ana Kočiš

„Autobiografija“ Branislava Nušića na naše scene nije postavljena predugo.
To međašno delo naše komediografije i u svetskim okvirima ovog autorefleksivnog
žanra ima značajno mesto. Osim Marka Tvena, Henrija Forda ili Zaze Gabor i naš
Alkibijad Nuša podelio je sa svetom priču svog života – autobiografski i autoironični
pogled na sopstveni život, svoje iluzije, sitne i krupne uspehe, sitne i krupne slabosti,
sitne i krupne ljubavi, muke i radost odrastanja.

To je nušićevski nenamršten pogled, blaga oka, samo sa malo nasmešenim brkom
nad našim zabludama o sopstvenom značaju i veličini.

 

[Soradze]

Studio Centar - Scenski studio za glumu i edukaciju​

Kneginje Zorke 11b--- Beograd



Prijatan ambijent Studio centra







Današnja predstava:

Je l' imaš gram?​

Studio Centar |
Drama

Pisac: Po motivima knjige “Pitaj Alisu – Dnevnik jedne narkomanke”,

Režija: Vasilije Krstić, Nađa Marjanović

Igraju:

Igraju polaznici Studio Centra

Dramatizacija: Nenad Radović,
Saradnik: Đorđe Kosić,
Scenski pokret: Jovana Ikonić,
Produkcija: Angažman Fest / Studio Centar 2020

Preporučeni uzrast: 14+

Specifična i nesvakidašnja predstava, rađena po motivima knjige “Pitaj Alisu: Dnevnik jedne narkomanke”,
govori o problemima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod mladih.

Međutim, droga više nije problem nepoznatih i nesnađenih ljudi u mračnim haustorima.
Akteri ove teške predstave pokušaće da daju odgovore na mnogobrojna pitanja koja nisu vezana isključivo
za drogu – već i za živote mladih danas u širem smislu.

Tinejdžerka Alisa, dolazi u veliki grad kako bi nastavila školovanje.
Tu upoznaje novo društvo koje će je dovesti do ivice života i smrti.
Alisa je obična devojka, koja nema porodične probleme, živi sa
roditeljima, koji su uspešni prosvetni i univerzitetski radnici.
Ne odrasta u siromašnoj porodici, roditelji brinu o njoj, ali i pored
svega suočava se sa rizikom koji je vodi direktno u smrt.

Predstava „Je l’ imaš gram?“ je autetntična, direktna i teška, nakon
koje nijedan gledalac ne može da ostane ravnodušan.
Ona govori o svim mračnim stranama noćnih izlazaka u današnjim
vremenima.

 

[Soradze]

Atelje 212​

​

Strujosek​

Atelje 212 |
Komedija

Pisac: Aleksandar Radivojević, Režija: Aleksandar Švabić

Igraju:

Strujosek - Gordan Kičić
Vojvoda - Branislav Trifunović
Serdar - Marko Gvero
Gospođa Gaca, Vojvodin otac - Miodrag Krstović
Staja - Milica Gojković
Glas spikera - Bojan Žirović
Glas spikerke - Jelena Petrović

STRUJOSEK je urnebesna crna komedija satiričnog tipa, u duhu i senzibilitetu bliskom
Kventinu Tarantinu, moderni kamerni vestern sa mestimičnim snažnim uplivima
montipajtonovske estetike.
To je priča o specijalnom terenskom radniku elektrodistribucije, čoveku koji stupa u
akciju kada treba fizički iseći struju posebno ležernim neplatišama i potencijalno
kriminogenim grupama građana za koje postoji osnovana sumnja da “kradu”
električnu energiju, priključivši se na tuđu stanicu.

 

[Soradze]

Narodno pozorište u Beogradu

​

Mali bračni zločini​

Narodno pozorište u Beogradu

Pisac: Erik E. Šmit, Režija: Filip Grinvald

Igraju:

Liz Nela Mihailović

Žil Boris Pingović

Od Drugog uvek očekujemo odgovor, očekujemo da on bude odgovor i upravo
otuda dolazi sav onaj bol koji nanosimo jedni drugima u ljubavi...

Mislimo da druga bića posedujemo, a u stvari, sebe stavljamo u posed...

Na Bol prisiljavamo druge zbog svih svojih neutaženih želja, bilo zato što oni jesu naša
želja, bilo zato što više nećemo da to budu...

O bolu (ali i o mnogim drugim pitanjima vezanih ko, ili šta ubija brak) potanko raspravlja
Šmit u komadu Mali bračni zločini.

Pa kaže:

"Muškarac i žena ostaju zajedno samo zato što u sebi neguju ono najniže, najzlobnije i
najružnije: interes, teskobu zbog menjanja, strepnju od starenja, strah od samoće. Drže
se za ruku samo da ne bi sami nastavili hod ka groblju...

...Dva suštinska pitanja ostaju zanavek i upravo ona ubijaju: da li zaista želim da do sudnjega
dana živim s ovim čovekom ili s ovom ženom? Da li bih mogao da živim bez nje ili bez njega?
Osim odgovora, preostaju još i nesigurnosti oko pitanja ko je u stvari Drugi?

I glavno pitanje: Hoćeš li me ti spasiti od mene samog, mene koji u tome sâm ne uspevam,
zato što sam ja samo ja?

Ako od metafore ljubavi oduzmemo ono što ona tako dobro skriva, onda ubijamo ljubav,
onako kako to često čine vreme ili grabljivci koji žele silom da provale u bračni par.
Oni su možda prave ubice u malim bračnim zločinima..."