Е, једном сам била на семинару у БГ - 4 дана. Требало је да спавам код своје најбоље другарице, али је она морала да отпутује и дала м је кључеве од гајбе, тако да само била сама. Иначе, стан јој је прелеп, сав светао, са дивним намештајем модерних линија...
Е, то је био посебан угођај, мало уврнуто с обзиром на то да 4 дана ни са ким нисам проговорила ни реч (на семинару нас око 800, а ја никог не познајем), ни са ким другим се нисам сретала...
Али осећала сам се као девојчица када се дочепа маминог несесера
: увече бих упалила свеће (она их има много по стану) распоредила их по купатилу, пустила неку мирну музику, напунила каду и усула силне шпеције (све је интересантније када је туђе, нешто што немам код куће
)...и онда се так извалила у кади...(ја код куће имам само туш кабину
).... Онда се после мацкала њеним кремицама, испробавала парфеме, маске за лице...
Увече бих читала њене часописе (мени никад није на пало на памет да их купим
), гледала ТВ...а све време сам се осећала некако ''измештено''....све је било другачије него мој свакодневни живот...
Ујутру клопам, изаберем неку њену ешарпу или ђинђуве....(гардеробу не могу пошто смо различитих габарита
) ...одем на факс на којем су била предавања...будем тамо докле ми не досади... После хајцам по БГ, купујем неке ситнице, нешто мало гардеробе....шетам Калемегданом...
Е, једино ми је сметало што није било ко да ми кува, а било мије глупо да ја нешто за себе спремам у туђој кухињи, а осећала бих се усамљено да сам ишла сама да клопам у неком ресторану....
Иначе, сва та 4 дана имала сам осећај као да живим неки други живот...Не битно бољи или гори од мог, не мислим на то....него - некако је све било скроооз другачије!
И баш ми је пријао тај мали излет.
Додуше, трајало је таман колико треба...постало би превише усамљено да је трајало дуже...
