Православна Црква епископа Хризостома солунског

http://www.svetosavlje.org/bibliote...voslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve60.htm

Овај линк за Догматику си често давао и цитирао почетак тог одељка како је ипостасно сједињење Христових природа надумно и зато нама несхватљиво и зато си писао и вређао ме да ја то не могу да схватим иако си ти слободно писао о томе.
И ево ја узех да читам тај део Догматике чији је наслов

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ТОМ II

ОДЕЉАК ТРЕЋИ
Бог као Спаситељ

4. Последице ипостасног сједињења двеју природа у Господу Исусу Христу

и већ у другом пасусу ава Јустин пише следеће:

"Сва дела Господа Христа — дела су једне Ипостаси; сва осећања Господа Христа — осећања су једне Ипостаси; све мисли Господа Христа — мисли су једне Ипостаси; све биће Го­спода Христа — биће је једне Ипостаси; сав живот Господа Христа — живот је једне Ипостаси; сав подвиг искупљења и спасења Господа Христа — подвиг је једне Ипостаси. Али при свему том ипостасном јединству Божанска природа Христова остаје у својим границама, а човечанска опет у својим. Ипостас је та која својства једне природе чини својствима друге, не штетећи ни себе као вечиту и неизменљиву Ипостас Божанску, нити пак и једну од двеју природа које Она сједињује."

Дакле, Догматика и на овом месту каже да је ипостас (личност) Христова вечита (тј. предвечна), неизменљива и Божанска.

Сви који тако не верују су јеретици а међу њих и ти сада спадаш ако се не покајеш.

Ето, покушаваш овим мене да разобличиш а сам себе разобличаваш.
Лепо овде пише: "..нити пак и једну од двеју природа које Она сједињује.."
Дакле, Христова Ипостас (овде пише као Она) је у две природе!..Јасно као дан.
А то што си претходно подвукао и подебљао како та (сложена) Ипостас не штети неизменљивости Божанства само говори да предвечни Логос није престао бити Бог када се очовечио и постао Господ Исус Христос, тј. Богочовек.
Или, просто речено: Богочовек је и даље Бог (по Божанству неизменљив).

Жалосно је што овако просту догму не разумеш, а треба то вером да прихватиш а не да само разумом себи тумачиш последицу ипостасног сједињења две природе у Христу јер је то, како сам раније навео: над-умно.
 
Ето, покушаваш овим мене да разобличиш а сам себе разобличаваш.
Лепо овде пише: "..нити пак и једну од двеју природа које Она сједињује.."
Дакле, Христова Ипостас (овде пише као Она) је у две природе!..Јасно као дан.
А то што си претходно подвукао и подебљао како та (сложена) Ипостас не штети неизменљивости Божанства само говори да предвечни Логос није престао бити Бог када се очовечио и постао Господ Исус Христос, тј. Богочовек.
Или, просто речено: Богочовек је и даље Бог (по Божанству неизменљив).

Жалосно је што овако просту догму не разумеш, а треба то вером да прихватиш а не да само разумом себи тумачиш последицу ипостасног сједињења две природе у Христу јер је то, како сам раније навео: над-умно.

šta si ti po struci....? vozac, fizički radnik....poljoprivrednik....Da li ti to daje za pravo da pises ovde sve i svasta...:neutral:
 
Бог се јави у телу, али то не објашњава тајанствени унутрашњи процес тога јављања, то је велика тајна побожности. Али, да богочежњиви дух људски не би остао у потпуном незнању начина ипостасног сједињења двеју природа у Господу Исусу, божанско Откривење нам говори о њему онолико колико природа људска примити може. Тако, оно нам показује да су две природе у Спаситељу ипостасно сједињене, при чему се не претварају Једна у другу, нити губе своја својства, већ свака остаје при себи и у својим границама. То значи еванђелска истина: Логос постаде тело и усели се у нас, тј. постаде тело остајући Богом као што је и био. Логос постаде тело не претворивши се у тело, него ради нас узе на себе живо тело и постаде човек. Јер тело у коме беше Логос није једносушно Божанству, него је истински рођено од Деве Марије; и сам се Логос није преобратио у тело и кости , него се јавио у телу . Логос постаде тело, не значи да се десило неко претварање Божанске суштине у тело , него да је Бог Логос узео на себе човечанску природу. Логос Божји постаде човек узевши удела у телу и крви нашој, али при томе није претрпео ни промену, ни претварање своје природе у тело, јер је као Бог неизменљив. Иако постаде тело, Бог Логос остаде оно што јесте, јер је по природи неизменљив.:rtfm:
 
Zna se ko je zadužen za dogmatiku Crkve...Fizički radnici svakako ne...:lol:
Догматику Цркве треба да правилно разуме сваки хришћанин, без обзира на занимање, а иначе ја нисам физички радник.
Чак и да јесам - јел то неки грех?..:eek:
 
У својој богочовечанској реалности Господ Христос је видљиви лик Бога невидљивога. И као Бог Он је савршени Бог, и као човек Он је савршени човек, у Њему обитава сва пуноћа Божанства телесно. Божанство друге Ипостаси Свете Тројице, узевши на себе тело човечје и поставши човек, ништа није изгубило од своје пуноће. Божанска и човечанска природа у Богочовеку Христу тако су тајанствено сједињене, да је Он у исто време и обличје Бога и обличје човека, обличје слуге. Обличје Бога означава суштину Бога, а обличје слуге означава суштину слуге, то јест суштину човека. Сјединивши се ипостасно са Божанском природом Бога Логоса, људска природа у Њему није изгубила своје битне одлике, није престала бити људска, што показује његова смрт, васкрсење и вазнесење. Уопште, у Светоме Писму се ипостасно сједињење двеју природа у Господу Христу никад и нигде не назива ни претварањем једне у другу, ни стапањем, ни мешањем, већ примањем човечанске природе од стране Бога Логоса, узимањем обличја слуге, човека.:rtfm:
 
Две природе у Господу Исусу сједињене су: несливено , непромељиво , нераздељиво , неразлучно . Другим речима, сјединивши се ипостасно, две природе се нису претопиле једна у другу, нити образовале неку нову природу, него су обе у Личности Спаситеља остале као две различите природе са различитим својствима. Оне постоје у Њему потпуно целе и потпуно различите, са свима својим специфичним својствима, али су у исто време тако сједињене да не постоје оделито, нити сачињавају два посебна лица, него су сједињене у једну Ипостас Богочовека Господа Христа. Неразлучно сједињене у једној Ипостаси Спаситеља од тренутка његовог зачећа у утроби свете Деве ове се природе нису никад ни за најкраће време разлучиле, нити ће се икад разлучити. Јединством Ипостаси оваплоћеног Бога Логоса оне су једно, али у том јединству оне не губе своје битне ознаке, које сачињавају вечиту разлику између њих, јер је Божанска природа у Господу Христу увек Божанска, а човечанска природа увек човечанска. :rtfm:
 

Back
Top