Lidl i Bosch navode da su povukli reklame sa ‘proruskih medija’ u Srbiji i pre poziva evroposlanika
30. АПР 2024.
Veliki brendovi trebalo bi da prestanu da se reklamiraju na proruskim medijima na Balkanu, poručila je grupa poslanika Evropskog parlamenta u pismu koje je stiglo na adrese 15 svetskih kompanija, a u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Neke od kompanija kojima su pisali su Coca-Cola, Lidl, Bosch, Delhaize Group, Heineken, Samsung Amazon i L’oreal.
Kao „uporne izvore dezinformacija“, u pismu evroparlamentaraca pomenuto je više medija iz Srbije. Među njima su televizije sa nacionalnom pokrivenošću Pink i Hepi (Happy), te tabloidi Informer, Večernje Novosti i Kurir.
„Ove platforme su umešane u širenje narativa koji podrivaju Evropsku uniju i demokratske vrednosti, u promovisanje narativa koje podržava Kremlj u vezi sa invazijom na Ukrajinu i napadima na civilno društvo, nezavisne medije i političku opoziciju“, navodi se u pismu evroposlanika.
„Strano mešanje predstavlja veoma značajnu pretnju evropskim izborima koji se održavaju od 5. do 9. juna“, kaže za RSE jedan od inicijatora apela, evroposlanik Andrej Kovačev.
Jedan od inicijatora apela, koji potpisuje grupa poslanika iz različitih grupacija, desnog centra, zelenih, socijalista i liberala, je zastupnik iz Bugarske Andrej Kovačev (Andrey Kovatchev). On je za RSE rekao da su dezinformacije jedan od najvećih izazova sa kojima Evropska unija (EU) želi da se pozabavi.
„Strano mešanje predstavlja veoma značajnu pretnju evropskim izborima koji se održavaju od 5. do 9. juna“, kazao je Kovačev.
Dodao je i da je njihov poziv svetskim kompanijama inspirisan izveštajem Balkanske inicijative za slobodne medije (BFMI), nevladine organizacije sa sedištem u Briselu, a koji pokazuje da veliki globalni brendovi troše stotine miliona evra na oglašavanje u analiziranim medijima koji šire propagandu.
„Globalni brendovi i reklamne agencije koje postavljaju oglase na takvim medijima rizikuju da ojačaju ruski uticaj i doprinesu opadanju kvaliteta informativnog okruženja u politički krhkom regionu“, upozoravaju autori izveštaja.
Direktorka BFMI Antoaneta Nikolova (Antoinette Nikolova) je u izjavi za RSE pozdravila to što „evroposlanici preduzimaju mere da zaustave prokremaljsku propagandu širom Balkana“ uoči predstojećih izbora u EU.
„Ovo je pitanje koje nije ograničeno na države članice EU, već i na zemlje kandidate poput Srbije, gde, kao što se vidi u izveštaju BFMI, mejnstrim mediji nastavljaju da redovno promovišu opasne dezinformacije koje podstiču sukobe i tenzije u politički krhkom okruženju“, dodala je.
U tom izveštaju se još analiziraju i mediji u Bugarskoj za koju se, kao i za Srbiju, konstatuje da je na „kritičnom raskršću između evropske demokratije i autoritarizma“.
Lidl već obustavio oglašavanje na TV Hepi
Kompanija Lidl, čije je sedište u Nemačkoj, za RSE je potvrdila da je na njihovu adresu stiglo pismo evroparlamentaraca.
Istakli su da „kontinuirano prate razvoj medijske slike u Srbiji“, te da su o istoj temi već diskutovali sa predstavnicima nemačke Vlade i jedne nevladine organizacije.
Dalje navode da su, kao rezultat toga, nekoliko meseci pre pisma već preduzeli korake da prilagode marketinške budžete za televizije Pink i Hepi.
„Značajno smo smanjili potrošnju na Pink TV i Hepi TV od sredine 2023. godine. Istovremeno, odlučili smo da od 2024. godine prekinemo oglašavanje na kanalu Hepi TV. Budžet za oglašavanje ušteđen ovim merama biće usmeren na javni servis Radio-televiziju Srbije“, dodaju iz kompanije.
Reklame ranije povukao i Bosch
U odgovoru kompanije Bosch za RSE ne precizira se da li je i na koji način apel evroparlamentaraca uticao na njihovo oglašavanje, ali ističu da „nemaju aktivnu reklamnu kampanju“ u medijima koje se pominju.
„Odlučili smo pre oko godinu dana da više ne plasiramo reklame u tim medijima“, preciziraju.
Iz kompanije kažu da rade sa medijskim agencijama koje plasiraju njihove reklame na različite platforme „vodeći se kriterijumima kao što su visok doseg i profil ciljne publike“.
„Generalno, informišemo našu medijsku agenciju o kriterijumima za složen proces selekcije medija u koje želimo da se plasiraju naši oglasi i kako da izbegnemo neprikladna okruženja za oglašavanje“, kažu iz te kompanije.
U dokumentu koji je upućen kompanija, između ostalog, podvlači se da ovi globalni brendovi moraju da zahtevaju od medijskih i reklamnih agencija i kompanija da im pruže detaljne informacije o tome kuda idu njihovi oglasi i ispuste kuće koje promovišu dezinformacije.
„Reklame globalnih brendova plasiraju reklamne kompanije u problematične kuće u Srbiji i Bugarskoj koje objavljuju dezinformacije. Kompanije za oglašavanje mogu odmah da preduzmu mere i ažuriraju i primene adekvatne smernice za izdavače“, navodi se u pismu.
Druge kompanije bez odgovora
Sve ostale kompanije kojima su evroparlamentarci pisali, osim Lidla i Boscha, nisu odgovorile na upit RSE u vezi sa ovim pozivom poslanika.
Rade Veljanovski, profesor na katedri za novinarstvo na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN), kaže za RSE da su proruski mediji u Srbiji, istovremeno i provladini, te da ovakav potez evroposlanika dolazi kao posledica loše politike „kako spoljne, tako i unutrašnje“.
„Činjenica jeste da, konkretno na TV Happy koja je komercijalna ali ima dozvolu za nacionalno pokrivanje, od kako traje rat u Ukrajini imamo permanentnu proratnu propagandu jedne strane države. To je zaista nedopustivo“, ukazuje on.
„Dakle, očigledno je da su ovi parlamentarci došli na to kao na neku krajnju meru“, napominje.
Ipak, dodaje Veljanovski, kompanije nemaju obavezu da prihvate njihov poziv.
„Mogu da se ogluše jer imaju prava da idu za svojim komercijalnim interesima“, ističe Veljanovski.
Kako odgovaraju mediji u Srbiji?
Iz Pink televizije su za RSE rekli da su se sa zahtevom koji su evroparlamentarci uputili svetskim kompanijama, upoznali tek „preko sredstava informisanja“.
„Suprotno od tvrdnji iznetih u pismu, PINK nije proruska TV stanica. Uvek smo se rukovodili profesionalnim standardima i s obzirom na to da je Srbija kandidat za članstvo u EU uvek smo promovisali evropske vrednosti“, navode.
Iz kompanije u čijem je vlasništvu list Kurir su za RSE kazali, da nisu upoznati sa zahtevom evroposlanika, te da stoga ne mogu ni da ga komentarišu.
Ostali mediji iz Srbije, pomenuti u pismu evroparlamentaraca, nisu odgovorili na upit RSE.
Za komentar nisu bili dostupni ni u Vladi Srbije.
Ima li strategija pritiska preko oglašivača perspektivu?
U izveštaju Balkanske inicijative za slobodne medije istaknuto je da su prihodi od oglašavanja svetskih brendova ključni izvor finansiranja za medijske kuće koje šire dezinformacije o ruskoj invaziji na Ukrajinu i drugim pitanjima koja izazivaju podele u balkanskim medijima.
Profesor FPN-a Rade Veljanovski kaže da bi u određenim okolnostima, pritisak na kompanije da se uzdrže od oglašavanja u privatnim medijima, mogao da izazove ozbiljne efekte.
„Jer naravno, komercijalni mediji su na tržištu i oni žive, pre svega žive od reklama. Međutim, bojim se da u Srbiji to neće imati nikakvog efekta, jer će sasvim sigurno svaki manjak do kojeg dođe u prihodima ovih komercijalnih medija njima nadoknaditi država“, smatra Veljanovski.
Dodaje da se primeri takve prakse mogu naći u „zloupotrebama zakonskih odredaba po kojima postoji mogućnost projektnog sufinansiranja za ostvarivanje javnog interesa za određene medije“.
„To se sada potpuno pretvorilo u svoju suprotnost, tako da najveći deo tih sredstava dobijaju mediji koji su prorežimski i to mediji koji uopšte nisu u lošoj finansijskoj situaciji“, kaže on.
U izveštaju za Srbiju, međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) beleži da većina medija svoje prihode ostvaruje od reklama i javnih subvencija.
„Pristup oba je uglavnom pod kontrolom vladajuće elite i podložan je pristrasnosti u dodeljivanju“, konstatuje se u izveštaju.
Ruski mediji u Srbiji
Uprkos tome što su u Evropskoj uniji zabranjeni, ruski državni mediji pod kontrolom Kremlja – Russia Today (RT) i Sputnjik – imaju svoje redakcije u Srbiji.
Od Srbije se, kao države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, očekuje da se postepeno uskladi sa spoljnom politikom EU.
Rubin: Srbija je ulazna tačka za rusku propagandu na Zapadnom Balkanu
Uprkos tome, zvanični Beograd održava čvrste odnose sa Moskvom. Srbija je među retkim evropskim državama koje nisu uvele sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu.
Prema istraživanju Evropskog parlamenta, Srbija služi kao „početna tačka za ruske operacije dezinformacija na Zapadnom Balkanu“.
Prema Indeksu slobode medija Reportera bez granica, Srbija je 2023. godine pala za dvanaest pozicija, što je najveći pad u regionu EU i Balkana. Trenutno se nalazi na 91. mestu od 180 zemalja.
