poremećaj ličnosti

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Betty:
cekaj, a sve je pocelo tako sto si platila mini-val vise nego sto si planirala? :?
pa si bila besna do kraja dana....?
Kliknite za proširenje...

pa da :evil:
a svesna sam da je to nezrelo ponasanje, ali eto
ja sam se opredelila za intelektualni rad koji se slabo placa i opet bih i onda ne treba da budem besna sto zanatlija vise zaradi za dva sata nego ja za dva dana uz prethodno visoko skolovanje nego treba da stabilno stojim iza toga
ali uspela sam da dovedem sebe do toga da me se ne tice, ali eto, bes se opet omakao bez razloga i imala sam teskobu i disala na skrge

da li se tebi to dogadja?
 
BLPD:
pa da :evil:
a svesna sam da je to nezrelo ponasanje, ali eto
ja sam se opredelila za intelektualni rad koji se slabo placa i opet bih i onda ne treba da budem besna sto zanatlija vise zaradi za dva sata nego ja za dva dana uz prethodno visoko skolovanje nego treba da stabilno stojim iza toga
ali uspela sam da dovedem sebe do toga da me se ne tice, ali eto, bes se opet omakao bez razloga i imala sam teskobu i disala na skrge

da li se tebi to dogadja?
Kliknite za proširenje...

mizzi...jel ti stvarno mislis da je PSIHOLOSKI problem tebe kao licnosti :? To kljakavo i syebano trziste rada...ti si kriva za to? :)


Jao...pa malo racunanja, i za koji mesec jos dva tri takva posla ili neki jedan ali dobar, i nema problema :D bice za sve, samo pametno i hrabro na konkurse za posao....i BEZ SAMOSAZALJEVANJA, to moze da te usporava / vrati korak unazad. :)

Nije lako gresiti, gricka savest....tako se ucimo na greskama, ali bas da budes besna ceo dan.....ma daj :)
 
ma sjebano je i zdravstvo i prosveta, ali kad ja pocnem o tome onda psihijatar kaze'' Jeste, sve ne valja, samo vi valjate. '' I onda se ja obrusim na sebe, ali ne vise cokoladom, puno sam napredovala. Mislim da je najgore sto nisam zivela bar kratko u nekoj sredjenijoj zemlji, mozda bi onda sve bilo ok. Vidim da se moji prijatelji koji su otisli ne osecaju dobro, ali brate sami sebe izdrzavaju i zive skromno, al normalno. A kada dodju ovde kazu da je ovo haos i da vise ne bi ni mogli da se vrate i da se osecaju da vise nigde ne pripadaju. Ne znam ni sama.
 
to da
ali, dobro, Betty, zamislimo da sam ja sasvim mentalno zdrava sta god to znacilo, da je sve sto se desilo sa cokoladom posledica sjebane Srbije i psihofizickog napora oko bebe i fakulteta i muza svalera (ionako sam se prilicno oporavila, veoma sam zadovoljna ovom godinom); upoznala sam mnoge ljude sa slicnim problemima kao sto je moj, strahovima, posttraumatskim poremecajima itd itd. i kazem im sama - pa sve je to normalno kada ti se sve to izdesavalo u ovoj uzasnoj zemlji
ali, sta cemo sa onima koji su sve to isto preturili preko glave, a da nisu navukli ni jedan jedini problem zbog koga bi trebalo da se obrate psihijatru, ali zaista
sta cemo sa onima koji su mrtvi hladni otisli na ratiste i vratili se bez posledica, znam i takve, sasvim normalni ljudi
e, ja njih smatram mentalno zdravima i smatram da je njihov nervni sistem stabilan
 
kazu da zivimo u POST TRAUMATSKOM drustvu...
aj mislim da je to izgovor za nerad na sebi, al dobro :)
Ti ne spadas u tu kategoriju.
Iskreno, mislim da ti taj netwoking sa ljudima slicnim tebi nece pomoci nego odmoci - sta, da trosis svoje dragoceno vreme na ustanovljavanje zajednickih problema? OK, ali sta povodom toga?OK i za utehu, ali ako ej to long term strategija, to je bekstvo, a ne ...kenyam :D
U svakom slucaju, i mnogo bolesniji od tebe setaju ulicama slobodni i ne pada im na pamet da odu kod lekara ;)
 
BLPD:
to da
ali, sta cemo sa onima koji su sve to isto preturili preko glave, a da nisu navukli ni jedan jedini problem zbog koga bi trebalo da se obrate psihijatru, ali zaista
sta cemo sa onima koji su mrtvi hladni otisli na ratiste i vratili se bez posledica, znam i takve, sasvim normalni ljudi
e, ja njih smatram mentalno zdravima i smatram da je njihov nervni sistem stabilan
Kliknite za proširenje...
To što se neko ne obraća psihijatru nije ama baš nikakvo merilo nečijeg mentalnog zdravlja. Naročito u ovoj našoj vrloj zemljici gde je nivo svesti takav da se ludaci drže tamo gde im nije mesto dok ne pokokaju x ljudi oko sebe. Tek tad je lud, zvanično. Dotle može da prođe ...
A nije "lud" ili poremećen svako ko se javlja psihijatru.
 
U strasnoj sam dilemi........Molim Vas da mi pomognete.....Prije dva dana sam saznala da moj drug koristi antipsihotike....Mislim da je bio u pitanju DULOXETIN i AMISULPRIDE (mislim da je rijec o generickim nazivima...bar mi je on tako rekao)....Od tada ne mogu da se smirim....Non-stop sam na internetu i pokusavam da saznam sto vise informacija o psihickim poremecajima...
To je i jedini razlog zbog koga sam se ulogovala na ovaj forum...Molim Vas da mi pomognete....U registru lijekova sam pronasla da se ovi lijekovi uglavnom koriste za sizofreniju...Interesuje me o kakvom psihickom poremecaju je rijec...I da li se iskljucivo u tim slucajevima koristi?....Da li je sizofrenija nasledna bolest ili postoje neki drugi faktori koji uticu na njenu pojavu i razvoj? Na koji nacin mogu da prepoznam da li se radi o sizofreniji ili o nekom drugom poremecaju (konkretno u njegovom slucaju)? On mi je rekao da je strasno tuzan? Da ga vise nista ne moze usreciti? Priznao mi je i da se boji , da se nocu budi, da ga je strah i da zbog toga pali sva svjetla u stanu...Da li se radi o nekom vrlo ozboljnom poremecaju? Da li postoji ikakva sansa da se osoba oporavi? Na koji nacin mu mogu pomoci?
Molim Vas da mi sto prije odgovorite,,,,Ocajna sam,,,,,
Unaprijed zahvalna
 
Pa vidi ovako, sizofrenija moze biti nasledna i stecena.Rede su okidaci bolesti neke psihicke traume.

U modernoj psihologiji sizofrenija oznacava rascep duse, to je i njen doslovni prevod sa grckog, kada osoba prestaje u pravilnosti da rezonuje stvarnost, vec bezi u neku svoju, izmashtanu realnost. Sada postoji na stotine hiljada mentalnih poremecaja, mozda je tvoj drug samo anksiozan na sta mi upucuje preterani strah, mozda ima manicno depresivnu psihozu tj. periode depresije i periode srece itd.

Potrebno je otici kod psihijatra gde ce on na osnovu razlicitih testova (Rorsahove mrlje, asocijacije, dopunjavanje recenice i intervjua odrediti shta se dogada u podsvesnom i na taj nacin odredice terapiju...
 
s_zbunjena:
U strasnoj sam dilemi........Molim Vas da mi pomognete.....Prije dva dana sam saznala da moj drug koristi antipsihotike....Mislim da je bio u pitanju DULOXETIN i AMISULPRIDE (mislim da je rijec o generickim nazivima...bar mi je on tako rekao)....Od tada ne mogu da se smirim....Non-stop sam na internetu i pokusavam da saznam sto vise informacija o psihickim poremecajima...
To je i jedini razlog zbog koga sam se ulogovala na ovaj forum...Molim Vas da mi pomognete....U registru lijekova sam pronasla da se ovi lijekovi uglavnom koriste za sizofreniju...Interesuje me o kakvom psihickom poremecaju je rijec...I da li se iskljucivo u tim slucajevima koristi?....Da li je sizofrenija nasledna bolest ili postoje neki drugi faktori koji uticu na njenu pojavu i razvoj? Na koji nacin mogu da prepoznam da li se radi o sizofreniji ili o nekom drugom poremecaju (konkretno u njegovom slucaju)? On mi je rekao da je strasno tuzan? Da ga vise nista ne moze usreciti? Priznao mi je i da se boji , da se nocu budi, da ga je strah i da zbog toga pali sva svjetla u stanu...Da li se radi o nekom vrlo ozboljnom poremecaju? Da li postoji ikakva sansa da se osoba oporavi? Na koji nacin mu mogu pomoci?
Molim Vas da mi sto prije odgovorite,,,,Ocajna sam,,,,,
Unaprijed zahvalna
Kliknite za proširenje...
Pa moj ti je savet da uzmes lekarski nalaz svog druga i procitas sifru. Ili recept, ja mislim da i na njemu pise sifra bolesti. Za mentalne poremecaje i poremecaje ponasanja sifre su na F na primer F60.31 je za granicni pl. Ako mi kazes sifru, napisacu ti iz ICD-10 sifarnika na sta sumnjaju kod njega. Antipsihotici u teoriji sluze za psihoze, a u praksi ... i za deportovanje iseljenika. Tako da nemoj da se sekiras unapred. Pozz.
 
Jedno pitanje" da li je moguće opsesivno-kompulzivni sindrom lečiti samo medikamentima bez psihoterapije, ako pacijent "upražnjava" pozitivističko mišljenje? Volela bih da mi kažete svoja mišljenja. Hvala unapred
 
@s_zbunjena
jako je nezrelo da se plasis sto tvoj drug pije lekove. Razumem da se brines, ali da upadas u paniku i ocaj, odbijam da razumem.
nadji mu se, budi sa njim, odvlaci mu paznju od strahova, have some fun :D A to ce proci...dobro je da hoce da se leci.
 
w09:
Jedno pitanje" da li je moguće opsesivno-kompulzivni sindrom lečiti samo medikamentima bez psihoterapije, ako pacijent "upražnjava" pozitivističko mišljenje? Volela bih da mi kažete svoja mišljenja. Hvala unapred
Kliknite za proširenje...


A sta je to "pozitivnistcko misljenje" konkretno?
Mislim da neke stvari mogu same od sebe da prodju ali da na to ne treba racunati kao na izvesno.
 
Nego da iskoristim priliku sa ovom novom lozinkom da kazem da sam dobro, rascistila sam neke stvari u vezi sa svojom dijagnozom, prilicno uspostavila kontrolu nad svojom ishranom i do kraja leta predajem i drugi deo doktorata na citanje. Sin mi krece u gimnaziju i trenira kosarku. Mnogo sam od psihijatara naucila i mnogo sam zadovoljnija sobom i svojim zivotom. Pas mi je porastao i obozavam ga sto za muza ne bih mogla da kazem. No, sta je, tu je.
Pozdrav
 
Kao sto neko rece primena antipsihotika je siroka,laicki receno prostim jezikom oni ne moraju iskljucivo da se koriste u lecenju psihoza i sizofrenije,ako postoji recimo tendencija ka psihoticnosti "ludilu",:"iskakanju iz realiteta u bilo kom vidu" onda se oni takodje daju kako bi, ajd recimo umirili svest,"da ne skrene",namerno koristim ovako proste termine da bih bio sto jasniji...Kazes da se tvoj drug plasi i pali svetla zbog toga,zabrinjavajuce bi bilo ako bi on stvarno verovao,bio ubedjen da ce ga nesto,neko napasti povrediti,a ako je svestan da realno nista tako ne postoji nego da je to samo njegov strah neosnovan ali postoji onda nije za brigu,preterah ga malo,nadam se da sam bio jasan.....
Interesantna mi je ova tema poremecaja licnosti,procitah dosta dobrih postova,ali ste se nekako udaljili od teme i skrenuli ka mackama,muvama,jaknama,velicinama...:)....
 
hehe
shizofrenija je prirodan evolutivni proces mozga :) Tako se barem prica po konferencijama - da je TO odgovor na ubrzanje i da zapravo i nije poremecaj. Samo je mozak mozda malko prebrzo odgovorio na stimuluse, pa ga treba usporiti. Kazu da je to bolest buducnosti!
:bye:
 
Hej, gde si Beticanstvena? Kako si?
Vidim, niko nece o duzinama, sta da se radi.
Nego, ja predala doktorat pa sad cekam da mi mentori pregledaju i vrate. Onda jos da napisem rad i to sve krece kroz veca, a ja sam slobodna da trazim posao.
A sto se tice SCH, na mom jeziku se pitanje postavlja na sledeci nacin ,,Da li su mentalni poremecaji adaptivni ili ne? Svakako da jesu, na neki nacin, cim opstaju u populaciji. Na primer, oboleli od bipolarnog poremecaja mnogo su kreativniji u manicnoj epizodi od zdravih ljudi, a posto je kreativnost u osnovi umetnosti, uspesniji su i u udvaranju (M i l l e r, in press).
Vidis i ja dobih tu tvoju sirinu. I poremecaji imaju svoje prednosti, a mozda to i nisu poremecaji. Joj, ko ovo bude procitao, pomislice da sam u medjuvremenu poludela, ali nisam - kaze moj psihic.:lol:
 
M4j4:
Evo,ja mislim da sam ja poremecena nekako...dacu vam svoj primer,da pomognem,a ujedno pomozite i vi meni.Jesam li ja poremecena ili je samo sticaj okolnosti doveo do ovoga?
Ja sam oduvek bila jako aktivna,cak su mi rekli kao dete da sam bila `hiperaktivna`. Pokusavala sam tu svoju osobinu nekako da uklopim u granicama drustveno prihvatljivim,bila sam uclanjena u speleolosku grupu kluba istrazivaca,prijalo mi je penjanje po stenama i spustanje u pecine,no,nazalost,toga je najmanje bilo,taj klub se pretvorio u klub alkoholicara,oni su samo pili rakiju i kresali se medjusobno,tako da nisam mogla da iskuliram i otisla sam odatle. Posle sam trenirala kik-boks,medjutim,i to se radilo mnogo neozbiljno,pa sam i odatle odustala. Teratana mi je bila smor,losa ekipa je visila tamo,po fazonu nisam imala s kim da idem,a sitna sam i bilo mi je neugodno nekako sa njima tamo.Sportom se ne bavim,nemam gde,u BG kad sam zivela zelela sam mnogo toga,na primer zelja mi je bila da treniram tai chi chuan,ali sam radila po 16 sati dnevno,svaki 14.dan slobodan,nisam imala vremena ni da se naspavam,a kamoli da treniram.A,da,i plivanje prosto obozavam,ali u VA nema zatvoren bazen. Uvek me je nesto kocilo.Automobile obozavam,zelja mi je da imam dvoriste i garazu,da budzim svoj auto polako,ali nemam ni dvoriste,ni garazu,ni auto,ni para. Htela sam i zelela da idem na reli,ali nisam nasla istomisljenike. Ukratko,sve sto sam zelela nisam imala sansu ni da pokusam.Na kraju mi se smucilo i da pokusavam(sama cu rastumaciti ovo:konstantni trud bez nagrade slama duh),pa sam upala u ekipu pajdomana 2002.,navukla se ne samo na dop,nego i na sam nacin zivota,kako otvorim oci ujutru,odmah su tu bile neke seme,kombinacije i non stop neka akcija. Medjutim,bila sam sa krajnje glupim ljudima,idiotima,koji ne umeju ni pare da naprave,nemaju ni muda ni za sta,i nemaju u toj svojoj glavi nista sem jedne jedine misli-kako se danas uraditi.Nazalost,bas u tim vodama sam ostala duze nego u bilo kom sportu,ja bih najvise volela da spadam u one devojke koje tracare i samo misle na to kako im je pukao nokat i koje se cipele slazu uz tu haljinu,sede kod kuce ili jedna kod druge,kad izadju u grad,opet sede...Ja kad izadjem u grad,volim da odem da nesto RADIM,da sam aktivna,npr. na bilijar.
Sve u svemu,takva sam licnost da moram u zivotu da imam nesto da me pokrene,na nesto da "se lozim",a nemam ekipu,ipak ja imam 31 godinu,moje nekadasnje drugarice,a bogami i drugovi,setaju decu,pustili su stomacine,ocelavili,zapustili se....Nekad se tako istripujem da kuvam,vise volim ljude da pozovem na veceru nego kafu da skuvam,a dobro kuvam,dok sam se skidala sa dopa zivela sam kao u zatvoru u rodjenoj gajbi,8 meseci nisam izasla iz stana,kuvala,malo radila vezbice,ucila engleski,zavrsila dva kursa za compove,pocela i spanski da ucim...Inace,jako sam lenja,lenja,lenja...mada bi covek pomislio da nisam,e,to je to,treba mi jaka motivacija,inace samo lezim i blejim u TV,onda upadnem u depresiju sto zivot prolazi pored mene,a ja ga ne zivim,onda od muke opet pocnem da se drogiram,cimam se tako jedno mesec dana,taman dok se navucem,da bi se posle patila i skidala,jer ne znam sta cu od sebe. Skinula sam se 2004.i od tada se nikad vise nisam navlacila,nije ni droga to sto me cini srecnom,ne,nego kad mi proradi adrenalin u smislu:"Joj,kako bih sad rado isla negde,radila nesto,igra mi se bilijar-nemam s kim,vozi mi se auto-nemam ga,pliva mi se-nema bazena" i slicno,onda se ubacim u ekipu koju znam godinama koji su na dopu,i pocnem da se rokam da prosto ubijem zelje za bilo kakvom akcijom.
Sad,dok ovo pisem,dosta sam uradjena,naletim na lika sto je ukrao mobilni,pa jurio da ga utopi da bi se uradio,ja odmah tu uskocim :Super,neka akcija!,iscimam se ,nadjem soma dinara koliko je ovaj trazio,posle se opet cimam,utopim ja posle fon za 40 eura,i gotova prica,onda opet dosada,pa izadjem napolje,pokupim 3 ortaka i odvalimo se svi.
Sad sedim sama na gajbi i mislim se kako sad da nabavim kreatin,da pocnem da radim fizicke vezbe,zdrav zivot,kvalitetnu ishranu,mislim,treba para,a najgore je sto ja pare umem da napravim samo ako se drogiram,kao na primer za ovaj telefon danas,tako nesto uvek naleti,ja sam sebi od narkomanije (dok su drugi prodavali stvari iz kuce)nabavila sebi veliki krevet u svojoj sobi,comp,mobilni i krs nekih sitnica,tipa nakit isl. A cim izadjem iz tog sveta,ja pozajmljujem pare od komsinice da kupim jeftine cigare. I tako stalno izlazim i ulazim u ta sranja.
Neko bi pitao sto se ne udam,dete je velika motivacija,ali nemam brate ni za cigare,odakle bi mi pare bile da izdrzavam decu,sem ako se ne bih drogirala,a ne zelim da budem takva majka,tako da sam izbacila iz zivota plan da se uopste udajem i imam decu.
E,sad ga stvarno preterah....vidis sad sta je narkoman,ja bih mogla sad roman da napisem,cccc.
Imam i decka,on je 85.godiste,i vecina mojih `ortaka` (pod znacima navoda jer su to ekipa za dop,ja drugih drugova nemam,jer sam u sustini siromasna,pa ne idem u grad,nisam skockana itd.,samo me oni prihvataju,***).Moj decko je inace strejt,a zna za mene,i svadjamo se,u vezi smo godinu i 7 meseci,mnogo me voli i prihvatio je donekle te moje `izlete` na po 15ak dana...Neko bi rekao,i kazu uostalom:"Blago tebi,imas decka koji te VOLI,sta ti drugo treba,sami vas dvoje na gajbi,mazite se,gledajte filmove",i ja tako i radim,mesecima,pokusavam i trudim se da budem normalna,da sedim sa komsinicama i pijem kafe slusajuci nebuloze,a onda se odjednom osetim kako se gusim,kako moram napolje,kako zelim da ZIVIM plunim plucima,i od tolike silne zelje za zivotom trcim u zagrljaj smrti...(mislim na dop kad kazem `zagrljaj smrti`).Kakav paradoks.
Ovo mi je bas prijalo,nikad u zivotu nikome sebe nisam ovako dobro opisala,i ne radi se sad tu o vama,vec je neka istina pokuljala iz mene,i prijalo mi je da se otvorim sama sebi.
Mislim da ipak smorila nisam,u svakom slucaju prica je neobicna,a ako ipak jesam,oprostite.
Kliknite za proširenje...

Ja mislim da je tebi potrebna batina!!Jer kako se kod nas ''normalnih'' kaze,batina je iz raja izasla,a ti u celoj toj tvojoj prici trazis neki tvoj raj,spokoj,razumevanje...Ako nesto zaista zelis,to i uradis,dakle,moras dfa razmisljas kao tridesetjednogodisnja devojka,ili ostajem na dopu ili cu biti normalna!!za kraj,nisi ti bolesna,ja mislim da ti se previse smaras i zbog toga cas bezis u svet droge,cas se skidas sa toga,a sve sa ciljom da bi imala nesto da radis!Poz
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top