POREKLOM CRNOGORAC / KA

POREKLOM CRNOGORAC (CRNOGORKA)

  • Poreklom JESAM Crnogorac/ka

  • Poreklom NISAM Crnogorac/ka


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
pumps:
Ne bi zelio da pronalazim web site-ove koji ce demantovati te tvoje dezinformacije :)

ne nego nemas argumente.

eto uzmi recimo Gorski Vijenac knjigu od Njegosa pa procitaj i izbroj koliko se puta pominju reci kao Srpstvo, Srbin, Obilic, Lazar, Kosovo itd.

Zasto bi Crnogorci ako nisu Srbi opevavali srpske junake i srpske bitke? Zasto bi Njegos , ako nije Srbin, svoje najvece delo posvetio Srpstvu i Njegosu?

Ajde setaj malac nemas ti blage veze sa zivotom.
 
Jerry Ropero:
ne nego nemas argumente.

eto uzmi recimo Gorski Vijenac knjigu od Njegosa pa procitaj i izbroj koliko se puta pominju reci kao Srpstvo, Srbin, Obilic, Lazar, Kosovo itd.

Zasto bi Crnogorci ako nisu Srbi opevavali srpske junake i srpske bitke? Zasto bi Njegos , ako nije Srbin, svoje najvece delo posvetio Srpstvu i Njegosu?

Ajde setaj malac nemas ti blage veze sa zivotom.
VJERUJ... da sam pokushao da prochitam taj GORSKI VIJENAC, ali bogumi, SLABO sam ga razumio. Pogotovo arhaizme kojih ima GOMILA, tako da ga ti RAZUMIJESH tachno toliko koliko JA , a mozda i JOSH GORE.
 
Ја сам неколико пута прочитао Горски вијенац и сјајно сам га разумео!!! Подсетићу вас почетка! ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ
 
pumps:
Pazi...
Petrovici su porijeklom iz Hercegovine, pa imaju pravo da se nazivaju Srbima.
Da i na Cetinju postoji OBILICA Poljana, a i ja sam (moj pradjed) jedan od VLASNIKA ZLATNE OBILICA MEDALJE - najveceg - ondashnjeg odlikovanja u Crnog Gori.
Sto se tiche PODGORICHKE SKUPSHTINE... hm. to je bio akt BEZUSLUVNOG UJED-INJENJA JUZNOSLOVENSKIH NARODA pod "okriljem" Srbije.
Dok je Crna Gora bila slobodna drzava, na zalost Srbija je pila pod Turskom okupacijom...

E sad Crnogorci ili kako ti veli$ cRNOGORCI (loshi ljudi)... vidi se da nemash pojma niti o cemu.
Pogledaj samo tvoj avatar. Stavio si tog jadova od Jim Morrisona, a o njemu POJMA s POJMOM NEMASH
Nemash chak ni SVE njegove albume !
Dokazacu ti da nemash i da operishesh GENERALNIM NEZNANJEM po bilo kom pitanju.
E ako verujes da je medalja dobila ime po poljani, onda si takvu medalju i zasluzio da dobijes!
Skupstina je 10 godina pre ujedinjenja dobila prefiks SRPSKA, nemas pojma!
NISI PROKOMENTARISAO REZULTATE REFERENDUMA, KOJI JE BIO MNOGO PRE UJEDINJENJA :-D :-D :-D :):):)????

Nesreco, obe su drzave dobile nezavisnost 1878. na Berlinskom kongresu, opet pojma nemas!
A da ne pricamo kako se slepala Crna Gora uz srpske ustanke uvek, jad i beda, a pricaju mi o nekom junastvu!

A ja nisam stavio Jima Morrisona na avatar zbog muzike, opet si ispao glup!:):):)



JOS MI SAMO JEDNO PITANJE ODGOVORI: " IZ TVOJE SE PRICE DA ZAKLJUCITI DA SU SRBI ****** BEZ BORBE NEKOLIKO PUTA U ISTORIJI U, 12. ILI 13. VEKU , 1918. I 1990. OKUPIRALI JUNACKU CRNU GORU BEZ OTPORA, A TAMO NIJE BILO SRBA! DA LI STE VI ONDA TU BILI JUNACI , MOJ PUMPI, DA LI STE BILI????

DAKLE ,ILI STE POREKLOM SRBI, ILI STE ******, ODLUCI SE??????

TAKODJE, PRAVOSLAVLJE VAM ISPADA DONEO SVETI SAVA, to i sami tvrdite, I NEGDE DO 1730. JE POSTOJALA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA, A POSLE DO 1918. CRNOGORSKA PA OPET SRPSKA, DO DANAS!
TAKODJE, I NAJVECA VAM VLADARSKA PORODICA ISPADA IZ SRPSKE HERCEGOVINE, PA STA STE VI MOJ PUMPI, STA STE VI, VI NISTE CRNOGORCI, VI STE NEKI VECI IZDAJNICI ( replika iz Balkanskog spijuna)
 
pumps:
Obzirom na Garashaninovu teoriju "SRBI SVI I SVUDA" ne bi me zachudilo da su Njemachki Srbi, Francuski Srbi, Srbi Englezi, Albanski Srbi debelo ZAKUVALI ! :lol: :lol: :lol:

Није први пут да се ********* овде довлаче да би лупетали своју измишљену и нову историју и порекло... такви сте митомани да човеку припадне мука. Такве као што си ти одавно је описао Нушић у својој комедији а лик је носио име: ЧОВЕК С НОГОМ......... а и недавно вас је опаучио такође у позоришном делу "Дуго путовање у Јевропу" ваш Копривица.......хехехе......Иначе волим сваког правог Црногорца а сваки прави Црногорац зна да је Србин.

Ево за почетак, да те мало подучим:


Нада Ђорђевић
Лужички Срби, њихова историја и култура
Увод у сорабистику: Хрестоматија за српске слависте

Лужички Срби, најмање словенско племе, живело је до уједињења обе Немачке у Источној, а данас у Савезној Републици Немачкој, у области на истоку од Берлина према пољској граници, на југоистоку према чехословачкој граници до Дрездена. Деле се на две области, које су у свом историјском животу биле највећим делом раздвојене, а самим тим су живеле и развијале се под различитим политичким и друштвеним условима. То су Горња и Доња Лужица, од којих је прва била у саставу Саксоније, у нешто бољим условима, а Доња у Пруској, у горим. Језички припадају групи западнословенских језика и деле се на две, по некима, говорне варијанте, горњолужичкосрпску и доњолужичкосрпску, али је то један народ и један језик. Верски су подељени на католике и протестанте. До Другог светског рата писали су готицом и латиницом, данас само латиницом. Има их још око 100.000, и то је све што је остало кроз векове од бројних племена која су се током сеобе народа од II до IV века била населила на граници Источноримског царства као миран земљораднички и сточарски народ.[1] Око 500. године они су самостална политичко-војна целина са својим жупанима и војводама, који би се пред опасностима и ратовима на краће време уједињавали, а после опет остајали раздвојени све до појаве Германа и њихових освајачких похода.

Данас је етнички најбоље очувана Горња Лужица, јер су за њу у Саксонији били нешто бољи услови. Центар њиховог политичког и културног живота је град Будишин (Bautzen). У свим областима Лужице они данас живе с бројно надмоћним Немцима, који су током векова били овамо систематски колонизовани. После последњег рата међу њих су насељени Немци протерани из граничних чешких области Судета. И још један разлог што више скоро нема чисто српских насеља јесте експлоатација површинских наслага мрког угља, који се налази испод вековних српских насеља. Села су уништена, становници расељени у градове међу Немце, где су у мањини, а на њиховим баштама, воћњацима и њивама никао је џиновски комбинат Црна пумпа.

Они себе називају Србима: Serbja, Serb, Serbowka а, а нас Južni Serbja. Са њихових првобитних насеобина насилно су сатерани у простор између Лабе и капија Берлина, између Будишина и Кочебуза, некад мочварно и пусто земљиште, које су они својим вредним рукама у већем делу претворили у убав крај.

Лужичке Србе су сачињавала бројна племена, од којих су били најзначајнији Милчани и Срби, па Ободрити, Љутићи, Велети, Гломачани, Стодорани и др. У VII веку жупан Дерван, dux ex gente Surbiorum, пришао је Самовој држави, а у VIII и IX веку дошло је до спајања неких племена у циљу одбране, али после завршетка борби или погибије жупана (некима се знају и имена, као Милодух, Драговит) они би се поново раздвојили и тако разједињени, не стигавши ни да формирају своју државу, падали један за другим као плен франачких и германских феудалаца у њиховом напредовању на исток. Па ипак, овај миран народ срчано је и упорно бранио своју земљу и слободу и задавао велике бриге освајачима. Тако неки историчари тумаче да су име племена Љутића добили зато што су били љути борци и задавали непријатељу страх. Тако су нпр. освајачи предвиђали да ће борба око српске тврђаве Гане бити лака и завршити се за два дана, а она је трајала читавих двадесет дана. На њеном месту подигли су град Мајсен, који им је послужио као база за нападе и пут за немачку даљу експанзију. Карло Велики је 805. године, да би што ефикасније онемогућио одбрану Срба, установио Limes sorabicus, појас у коме се оружје није смело продавати Србима. Овај limes није представљао етничку границу. После победа освајачи су својим војницима дозвољавали као награду да могу пљачкати, палити и убијати све одрасле, а остале одводити у ропство и често их продавати као робље. Тако су се завршавали сви порази Срба у биткама за слободу, устанци и буне, којих је, било ко да је њима владао, кроз векове бивало много. Нарочитом окрутношћу истакао се гроф Геро, који је на свиреп и понижавајући начин посекао свих седамдесет заробљених локалних жупана. Да нису били баш лак плен сведочи и наредба Карла Великог из 807. године, у којој се каже: ако нас нападну Чеси, треба у борбу да ступи трећина војске, а ако нападну Срби, онда сва војска.[2] Читава два века трајала је немачка феудална експанзија, али разједињена племена падала су у ропство после тешких и крвавих борби, тако да су у Х веку покорени најпре Лужичани, затим Милчани, а до краја века била је освојена сва лужичкосрпска земља.
 
У питању је озбиљан научни рад и текст је веома дугачак... зато сам дао само мало увода и ево како се завршава:


.....................................................
......................................................Ми као народ истога имена не можемо се похвалити ничим што би сведочило о интересовању за културу овог маленог народа, који је нашао разумевање и код много већих литература него што је наша. У време препорода наше новине, а нарочито часописи, као нпр. Летопис МС, Отаџбина и други, редовно су доносили вести о свим културним догађајима у Лужици и на тај начин Лужичким Србима пружали помоћ и подршку да истрају у свом раду. Између два рата у нашој земљи је постојало Друштво пријатеља Лужичких Срба у Љубљани, где и данас постоји, а сарадња је јача са Словенцима у Штајерској. У Словенији је изишла књига Тоне Главана Лужички Срби, веома инструктивна, о историји тог народа, друштвеним приликама и савременим збивањима, као и збирка народних бајки Липа која свира. Недавно је у Загребу, где бар по имену постоји предратно друштво пријатеља, изишла књига Јоже Хорвата, новинара, с репортажом под насловом Из Југославије у Лужицу. Македонци су по обостраном уговору издали избор савремених приповедака лужичких писаца Бадник, а заузврат у Будишину је издат избор из дела македонских писаца. Таква сарадња постоји и са Бугарима, а да и не помињемо врло богату и разноврсну помоћ Пољске, Чешке и Словачке, и њихову сарадњу са Лужичким Србима. Само код нас, који бисмо, пре свих осталих, имали разлога за разумевање и сарадњу, нема скоро ништа, ако не убројимо збирку бајки коју је пре више година издала Народна књига у својој серији Бајке света и Нолитову књигу мање познатог Брезановог дела Криста, и то у преводу с немачког. Нешто је предвиђала Матица у Новом Саду, али од разговора се није отишло даље. Нешто упорно покушава управник Етнографског музеја и биће штета ако ненаклоњене прилике и време онемогуће ово залагање. Наши покушаји да заинтересујемо више издавачких предузећа у Београду остали су без успеха, јер је то "мала" књижевност, а, свакако, није ни егзотична као кад се ради о некој афричкој земљи.[12]

Шта још рећи о приликама у Лужици данас, после уједињења Немачке? Тешко је ишта прогнозирати, јер у јеку тржишних закона наћи разумевање за малени, туђ народ није лако. Прва неповољна ствар јесте поновно одвајање Лужица. Државни буџет засад не обећава помоћ, без којег рад на култури и већих народа није могућ. Па ипак, као и некад, Срби раде, труде се колико је то могуће без потпоре. У Кочебузу, средишту Доње Лужице, најзад су добили свој Српски дом. У Саксонском парламенту Горња Лужица има три српска посланика, док, нажалост, Доња нема ниједног. Прошле године једна делегација од осам представника посетила је у Бону министра за унутрашње односе госпођу др Вилимс. Делегација јој је изложила потребу потпоре државе ради даљег рада, нарочито у вези с културним институцијама. Госпођа министар је показала пуно разумевања, дала одмах извесну помоћ, али за даље их је упутила да се обрате одговарајућим установама у Дрездену и Поступиму. То, ипак, даје неке наде, а на другој страни Срби ће и даље тражити могућност за свој даљи опстанак. Треба се надати да ће се ствари одвијати онако како треба да се одвијају у једној високо културној земљи.
 
hahahaa..... Moj JEREMIJA,
PA stvarno.... LUZICHKI SRBI i SRBI SU KAO... da ne uvrijedim nekoga, rekao bi kao sto... ali ajde da budem umjeren u RIJECHIMA, da ne vrijedjam necija nacionalna osjecanja... dakle, Sribi i Luzichki Srbi su kao DEMOKRATIJA i DEMOKRATIZACIJA !
 
pumps:
hahahaa..... Moj JEREMIJA,
PA stvarno.... LUZICHKI SRBI i SRBI SU KAO... da ne uvrijedim nekoga, rekao bi kao sto... ali ajde da budem umjeren u RIJECHIMA, da ne vrijedjam necija nacionalna osjecanja... dakle, Sribi i Luzichki Srbi su kao DEMOKRATIJA i DEMOKRATIZACIJA !

Ето, какав си ти мамлаз, да не кажем милогорска неотесана цепаница... а ја сам ти дао најмање обиман пример јер Срба и српске историје културе има у великом броју земаља ...а на тему Лужичких Срба само у оквиру увода у један предмет погледај шта је научних радова:


1. Предраг Пипер: Предговор
2. Нада Ђорђевић: Лужички Срби, њихова историја и култура
3. Јан Бранкачк: Лужички Срби у средњем веку – основне линије за њихову историју од VI до XII века
4. Хинц Шустер-Шевц: Порекло и историја етнонима Serb "луж. Србин"
5. Хинц Шустер-Шевц: Статус лужичкосрпског језика и његово место у оквиру других западнословенских језика
6. Хинц Шустер-Шевц: Постанак и развој два лужичкосрпска књижевна или стандардна језика
7. Хелмут Фаска: Лужичкосрпски књижевни језик и његов однос према дијалектима
8. Хелмут Јенч: Језик Лужичких Срба данас. Доњолужички и горњолужички књижевни језик и дијалекти.
9. Лудвиг Ела: Савремена језичка ситуација у Лужици
10. Хинц Шустер-Шевц: Постоје ли језичке везе између српскохрватског и српсколужичких језика
11. Предраг Пипер: Граматичке структуре горњолужичкосрпског и српског језика (општа диференцирања)
12. Јуриј Кравжа: Књижевност најмањег словенског народа
13. Луција Хајнец: Књижевност народног препорода Лужичких Срба
14. Нада Ђорђевић: Лужичкосрпска прозна књижевност ХХ века (до седамдесетих година)
15. Мерћин Фелкел: Матица лужичкосрпска и њена национална одговорност
16. Мићо Цвијетић: Трајање у времену и језику
17. Д. Кобела: Музика Лужичких Срба
18. Дитрих Шолце: Позориште Лужичких Срба
19. Х. Рихтер: Телевизија и радио Лужичких Срба
20. Лудвиг Ела: Правни статус Лужичких Срба у саставу Савезне републике Немачке
21. Предраг Пипер: О великим и малим језицима
22. Библиографија сорабистичких радова на српском језику (Предраг Пипер, Даница Пипер)

Apendix

1. Susanne Hose/Ines Keller: Ethnografie und Folkloristik. Ein Beitrag zur Wissenschaftsgeschichte
2. Ludwig Elle: Territorium, Bevolkerung, demografische Prozesse im deutsch-sorbischen Gebiet
3. M. Walde: Katholische sorbische Lausitz
4. M. Walde: Die evangelischen Sorben
5. M. Walde: Sorbische Jahresbrдuche
6. Dietrich Scholze: Sorbische Literatur 1918–1945
7. Christian Prunitsch: Sorbische Literatur nach 1945
8. Maria Mirtschin: Sorbische bildende Kunst
9. John Petrik/Dietrich Scholze: Sorbisches theater
10. Helmut Richter: Rundfunk- und Fernsehsendungen in sorbischer Sprache
11. Toni Bruk: Der Film bei den Lausitzer Sorben
******************************************************************************************

Овај пример сам ти дао само у циљу да прекинеш да постављаш овако умоболне теме.
 

Back
Top