Порекло црногорских племена?

[Q. in perpetuum hibernum]

Delim mislenje o literaturi koja ne moze da bude sveobuhvatna, ali ipak mislim da je literatura koja je napisana od stranaca iz tog vremena objektivnija. Ipak hvala za tip o knjizi Jovana Ereljanovica. Citacu je ako je mogu naci.

Ovisi kako. Porediti recimo Durhamove radove sa Erdeljanovićem na temu starocrnogorskih plemena, jeste poređenje jedne sveščice sa jednim tomom. Takođe, strana literatura je prepuna faktografskih grešaka, a njih recimo kod Erdeljanovića praktično ni nema (niti jedne jedine).

 

[BugBug]

Ovisi kako. Porediti recimo Durhamove radove sa Erdeljanovićem na temu starocrnogorskih plemena, jeste poređenje jedne sveščice sa jednim tomom. Takođe, strana literatura je prepuna faktografskih grešaka, a njih recimo kod Erdeljanovića praktično ni nema (niti jedne jedine).

Има али јако мало у односу на све што је написао али су те грешке потекле од етикетираног становништва и испитаника.
Па су му појединци из Црне Горе слали писма и неке исправке,
али потпуно маргиналне у односу на све тачно што је написао.

 

[hopewillian]

Da li neko moze da napise nesto o ljudima koji su ziveli na prostoru Boke Kotorske, konkretno Risan?
Od Ilira pa dalje.....

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Da li neko moze da napise nesto o ljudima koji su ziveli na prostoru Boke Kotorske, konkretno Risan?
Od Ilira pa dalje.....

A šta te konkretno zanima?

 

[hopewillian]

Pa, koliko je uopste ovo podrucje bilo naseljeno? Koja je religija bila glavna pred dolazak Turaka, da li su tamo postojali sledbenici Crkve bosanske i da li su prelazili na Islam?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pa, koliko je uopste ovo podrucje bilo naseljeno? Koja je religija bila glavna pred dolazak Turaka, da li su tamo postojali sledbenici Crkve bosanske i da li su prelazili na Islam?

1. Slabo, gusto naseljeno jedino uz samo primorje.

2. Pravoslavna vjera uopšteno; katolička vjera je bila dominantna u urbanim naseljima

3. Ne. Ako je, onda u zanemarljivoj brojnosti.

 

[Marty Misterija]

Ako pitaš o porijeklu imena tog brđanskog plemena u Crnoj Gori, onda ima mjesta za razmatranje - međutim, ako razmotrimo dublje, možemo da zaključimo da je najvjerovatnija opcija da je ime stranog porijekla, pogotovo ako isključimo neku moguću osnovu 'pip-' od koje bi ime bilo izvedeno u našem jeziku, zato što u srpsko-hrvatskom (narodnom) takve osnove jednostavno nema. Takođe, ranija etnološka škola je često povezivala plemensko ime Pipera sa jednim ličnim imenom, a naime 'Filip' (Hvilip), međutim lingvistička stručnija analiza otpisuje mogućnost takve evolucije riječi.

Stoga, kada otpišemo razne naizgled očiglednije opcije, ostaje nam na kraju svega ono što je i najvjerovatnije, a to je da je porijeklo plemena Piper iz latinskog jezika, od istoimene biljke/začina - piper, odnosno u našem jeziku biber. Odnosno, toponomistička analiza nam nesumnjivo ukazuje da je nekada u dalekoj prošlosti naših zemalja, u ovom dijelu Balkanskog poluostrva postojalo kao vrlo popularno lično ime Piper, koje je nastalo iz latinskog naziva za ovu biljku, što ne bi bilo neobično za ona vremena. Naravno, riječ nije sama latinska, već je preuzeta iz starog grčkog jezika (πιπέρι, tj. 'piperi'), a sami Stari Grci su je opet preuzeli iz Indije, iz sanskrita (पिप्पलि - odnosno, transkribovano, 'pipali').

Može se sa sigurnošću tvrditi da je u prastara vremena postojalo na prostoru na kojima danas postoje države potomaka Južnih Slovena ime 'Piper', upravo i u tom obliku. Na to ukazuje široka rasprostranjenost - u Bosni između Brčkog i Tuzle ispod planine Majevice postoji selo Piperi (Gornje i Donje, valjda), a 'Piper-' nalazimo čak i u Bugarskoj, gdje postoje dva različita (stara) sela koja se zovu Piperić. U kraju Dupnice postoji i jedno bugarsko selo koje se zove Piperevo, a još jedno oko Svištova sa imenom Piperkovo. I u Makedoniji pronalazimo piperske toponime - kod Štipa postoji Piperovo, a u okolini Strumice se nalazi selo koje se zove Piperica. U Hercegovini, u ljubuškom kraju, postoji i jedno porodično ime (!) Piperac.

U crnogorskim krajevima prvi put zapisano imamo u povelji 1485. godine Ivana Crnojevića Cetinjskome manastiru, gdje se pominje Mihailo Piper.



U sličnoj povelji Crnojevića iz 1495. godine nalazimo istu osobu, koja kao proniju ima oblast Dobrskog sela istočno od Cetinjskog polja u Staroj Crnoj Gori. U tom kraju se i javlja dosta staro prezime Piperović, a naime konkretno u povelji Ivana Crnojevića Cetinjskom manastiru iz 1489. godine javlja se među svjedocima jedan Vuk Piperović.

U Riječkoj nahiji postoji jedno selo koje se zove 'Piperi' (prvi put zapisano 1521. godine, ali sigurno je postojalo i dosta ranije, jer su ga Osmani osvojili i nije moglo biti pod Turcima podignuto), koje i Bolica spominje u svom opisu skadarskoga sandžakata 1613. godine pod upravom Bratiča Nikolinoga. U tom kraju postoji i geografski lokalitet zvan Piperovina koji je prvi put zapisan čak još davne 1568. godine. A u susjednom plemenu, oblasti Bratonožića, postoji i jedno brdo koje se i danas zove Piperska glavica (važna napomena: ime ovoga ipak proizlazi vjerovatno iz toga što su Piperi, inače susjedi Bratonožića, živjeli u tom kraju, a vjerovatno i držali tu glavicu, pa je poslije u Bratonožića to ostalo kao uspomena na nekadašnju pipersku svojinu).

Pa uostalom čak i u Srbiji, ima na osnovu narodnog pjesništva indicija da je nekada bilo u upotrebi danas izumrlo srpsko žensko ime Piperevka ili Pipirevka - postoji čak i jedna igra (koju pored Srba igraju i ako se ne varam Makedonci) koje se zove, upravo, 'pipirevka/pipirevka'. Slična igra ('piperka') postoji i kod Bugara, kod kojih možemo konstatovati takođe više neupotrebljivano staro bugarsko ime 'Piperko' i 'Piperka'. Ovo sve (upotreba i oblici) nesumnjivo ukazuje da je tu svugdje bilo rasprostranjeno nekada davno muško ime Piper, od koga dolazi sve ostalo, od ženskoga imena, pa do naziva za naseobine koje su zasigurno neki Piperi imenovali, odnosno zasnovali (ili je u čast tog Pipera ime dobilo). Rijetko ime sigurno nije moglo biti, moralo je biti upravo donekle popularno i široko rasprostranjeno. Što se tiče porijekla tog ličnog muškog imena, za sada jedina opcija nam je porijeklo iz te latinske (da ne kažem indijske) riječi za biljku, tako da nju kao jedinu moramo i prihvatiti.

S obzirom da je to malo grčko ostrvo (Piperi) dobilo vjerovatno ime po biberu, a ako ustanovimo da 'Piper' dolazi od toga, da, možemo reći da je odgovor na tvoje pitanje potvrdan i da imaju zajedničko porijeklo.

Ево мало и од мене:

Nova slava Božidara Vukotina


Vojvodu Božidara prevariše Turci na vjeru, da ojde na stanak u Podgoricu, te ga zarobe (oko 1630. g.). Krenu tako Turci noćno iz Podgorice niza Zetu sa robljem crnogorskijem, i našijem Božidarom među njima. Ali je i roblje jašalo na konje pod pratnjom turskom koja i je sprovodila do Skadarskog jezera, a otole je trebalo lađama za Skadar.
No, kako je bila noć, a padala je i kiša, često su saginjali glave ispod vrbovije grana te Božidaru Bog pomože da se uvati za granu, i tu privisi dok ovi uminuše. Tader ti pobježe natrag i zaskoči Podgoricu sa istočne bande i udari na rijeku Moraču.
A to je bilo, taman uoči Mitrovadne, a Morača od koša nabujala s obale na obalu.
Tu je umoran malo zaspa u pećinicu pored vode, no mu se pričini ka da ga neko zaziva: "Bježi, vojvodo, ako boga znadeš". Tu se prene i Bogu pomoli na svetoga Dimitrija, da mu bude slava, ako bog da. Zgučio je bio kožuh poda se do sredine vode, a kad ga je dokopala matica, više nije ni bio svjestan, dok se nije naša pri drugoj strani Morače. Kad je opet malo prikupio prisebnost, krenuo je ka kući na Stijenu, na Lelestvu.
U čas dolaska vojvode na Lelestvu, na Dmitrovdan, zapucaju puške, okupe se Stijenjani i drugi Piperi. Božidar zakolje dosta stoke, te spremi takav doček, te tako proslavi Dmitrovdan.
Kako je taj put, tako i za vazda, ali nije zaboravlja da prisluži i staru slavu Aranđelovdan. Božidar se proziva po ocu Vukotić, a poznije su se izdijelili na više bratstva. Tako su se po Božu, unuku Božidarevu, prozvali Božovići, a od Vuka, isto unuka vojvodina, proizveli su se: Boljevići, Milutinovići, Vujovići i Bešići. Božo i Vuk su sinovi Đureze Božidarova, a kad pitate bilo koga od našija plemenika o precima, reći će:
"Uva... a da ko će to sve znat... ma znamo jedno, svi smo ti nastali od Božidara Vukotina."

Božidar i Baćo

Dodignu tri brata, zbog krvi, iz Banjana u Župu Nikšićku (oko 1670), koja je bila tadar pod Turcima. Jednom je bilo ime Baćo, a od koje porodice ne mogu znat. Baćo se odvojio od braće i dođe u Pipere, kod vojvode Božidara. Kod njega se unajmi na rad, te ostade više godina. Božidar, iako star, izađe jednom prilikom uz Vratlo, uza Stijenu, da obiđe čobana i imanje.
Zateče tamo Baća, đe spava, a ovce i koze u sampas. Božidara to naljuti te udari Baća nogom. On se trgne, okrene pušku, te udari Božidara po glavi. Božidar pane, a Baćo misleći da ga je ubio na mrtvo, pobježe u Župu. Braću ne nađe, jedan umro, a drugi se poturčio, od koga su vele Mećikukići iz Spuža. Božidar kad se osvijesti, dožene stoku i kaže sinovima da se Baćo nešto naljutio i pobjega, ali za biće ne reče ništa.

Treći sin

Neđe na vr godine, Baćo uze pušku i džebane, te pođe na Stijenu s namljerom da nekoga još ubije, jer je bio kivan, toliko služio ništa ne ćario. Pravo dođe na vr Vratla, i tu ufati zasjedu znajući da te tudijer naljeć neki od Božidarovije sinova. Dok, evo li ti stari Božidar, i sa njim snaa, žena Đurezina, te sjedoše na počivalo od Vratila da se starac odmori.
- Vala đedo – reče snaa – oću da te pitam, odakle ti ta rana što ti viri ispod perčina?
- Ta će mi rana uzet obraz i na ovi i na nebeski svijet. Oni nesrećnik naš, naljuti se na mene, pa me udari i pobježe.
- Pa nijesi ti, ni da bog, tu obraz izgubio, kad te on udario, đedo.
- E moj sine, više je on jada kod nas vidio, no oba moja sina, pa ojde, a ne ponese ni opanke na noge. Naše je sad sve grešno i opakljeno, te se bojim, zalud ćemo se mučit. Da bi, bar da mu platim za muke njegove.
- Što bi učinio đedo, kad bi opet doša?
- Vala da ga zagrlim, pa da umrem, moj bi svijet bio.
A to Baćo i sluša i gleda, pa plačući obje ruke ka đedu ispruži.
- Evo me đedo!
Tu bi i plača i veselja, pa otolen pođi zajedno na Lelestvu. Zapucaše puške, narod se okupi a Božidar će reć:
- Ljudi, evo mi je doša moj treći sin, što mi se bješe izgubio, pa što sam želio, to doživje. A ti, moj Baćo, uzmi sad trećinu đe oćeš od našega imanja, što tebe pripada.

 

[Marty Misterija]

Svak ugađa, niko ne pogađa


- Nijesam zaslužio toliko đedo.
- Ovako, drukčije nikako!
- Da mi onda, one lijepe doline pri Vežešniku – reći će Baćo.
- Bolje da si ovamo neđe bliže, bojat se da ti ko jači ne uzme.
- Kad mi ti daš, to mi niko uzet neće!
Tako i bi, i svako je poštiva tu odluku vojvode Božidara, a od Baća, nastalo je bratstvo i mjesto Baće, sa dva ogranka: Vukotići i Stojanovići, i svi primjerno služili plemenu svome.
Božidar se naslijedio samo od Đureze, a mi svi od njega, a Iveza je poginuo od Turaka u donju Stijenu, ispod Ravnog Laza, đe se i sad zove po njemu Ivov Trn.

Zelene slame

Toško Bajov Bajović pristade na dogovor sa spuškijem kapetanom (oko 1730), da na lak način odrede pipersko tursku granicu. Neka Toško pošlje jednoga Pipera, a on će jednog Turčina iz Spuža, da dobro porane, pa đe se sretnu, tu da bude granica, da bi se više prekinula svađa zbog toga.
Toško pošlje svoga brata, Petra, ali Turčin bolje porani i sretnu se u donji dio Stijene, zapadno od Ravnog Laza. Petar se zabavio o jadu, što sad da radi, kumim te bogom. Turčin mu u pleme ugazio, i tu da mu granicu određuje, pa onako ljut iščupa jednu zelenu slamku, pa je stane grickat na zube. U to će mu Turčin reć:
- Što Bajoviću, grizeš jutros tu zelenu slamu? Bilo ti je bolje poranit, no ovođen granica, pa ovudijen, pa ovođen!
Na to će Petar njemu:
- Ko je ovođen u sred sela, poturice nijedna, no natrag e bi druga!
Tako Petar zajami natrag Turčina, a on se poizmicaše sve malo, po malo, dok dođi na Pazarište. Tu zapne te reče:
- Vala Bajoviću, da ću poginut, nazad više neću!
Petar ga ne smijedne pogubit, da ne pokvari primirje, te tu ostane granica i pazarsko mjesto. A, ono mjesto đe su se sreli, ostane da se i danas zove Zelene slame, zbog onoga što je Turčin Petru reka. Kapetan je spuški bio od Zotovića, koji su dali oko sedam begova, vladara spuškije. Ovo bješe prije Mahmuta Zotovića, kojega je 1765. godine pogubio ispod Studenoga, Bećko Bajović Božović.
U početku 1800. godine, Savić Radojev Božović, pogubio je drugoga bega, samo niže u polje. Bećko je bio prijed Savića na trides i pet godina.

Otmica Nikole Stojanova

Bijaše čuveni brdski vojvoda Pejo Božović sa Stijene. Njegoš u "Svobodiji" ovako kaže:
Božoviću vitez Pejo
i Piletić znatni Ćetko
okupiše sve pipersko
hrabro pleme i nahiju...
Te Pipere Turci izgoret oćahu, no, ne daše ove brdske vojvode. Stojan Stojanović bješe bogat čovjek, pa mu neko ukrade jalovu kravu, te će reći:
- To je bogomi, Pejo Ilin sa družinom. Pejo za tu uvredu gađa iz puške Stojana i slomi mu nogu u bedro i ostavi ga s po života. Pejo, znajući da će doć kuluci i da će ga sudit i sve mu uzet i pokretno i nepokretno, smisli da bježi preko granice, ali neće kod Turaka. Kad Stojan dozna da je Pejo pobjegao sa porodicom i pokretnom imovinom, proglasi da će dat velike pare ko ubije Peja.
Kad Pejo za ovo čuje, pređe preko Morače i krijući dođe u Stijenu kod svojih prijatelja i propita đe se ko nalazi od Stojana, i saznade da Nikola, Stojanov sin, čuva jarad u Vučju rupu. Nikola je tada imao oko deset godina. Pejo mu se tada privuče, uvati ga i zaveže mu usta i sa njim se skrije do noći, tada ga uprti i pobježe šnjim u Kuče.
Ne samo Stojan s porodicom, no i cijela Stijena daju se u potražnju za Nikolom. Te biće ga zmija zapunila, te biće u bunar panuo ili otiša na Zetu da se kupa pa se utopio, ali Nikoli ni traga. Prenose se priče, svak ugađa, a niko ne pogađa.
Pejo, pošto ih dobro izmuči, poruči Stojanu ovako:
- One pare, što si obeća ljudima da daš ko me ubije, donesi na gaz morački pod Zlaticu, da mi daš, a ja ću tebe Nikolu. Ako to ne učiniš, Nikolu nikad nećeš viđet! Stojan kad ovu poruku čuje, odma spremi pare, zakolje brava uzme rakije i drugije darova, natovari na konja i eto ga pravo na Zlaticu. Tu nađe Peja i Nikolu. Tu se izmire i okume i Pejo se opet na Stijenu vrati.

 

[Marty Misterija]

Da se ne zavade sa Moračanima


Jedne prilike Petar Stefanov Popović, prijavi ovce s Lukavice preko Brnjika u predio planine moračke. Napane ga jedna grupa Moračana, da ga plijeni i da mu otme oružje. Vikne neko:
- Aj, ko je Piper, pogibe Petar Stefanov!
Piperski čobani dotrče i rašćeraju Moračane. U tome rvanju, Mujo Pajov Marković zadere nožem jednoga Moračanina po ruci. On sakrije ruku u špag od aljina. Pošto se razdvoje i Moračani mu vide ruku upitaju ga ljutito, što to prije ne kaza da te osvetimo?
Ža mi je e mu ne mogu znat ime, ama on im reče:
- Ja bi i ovu drugu da, samo da se ne pokolju dva plemena, Piperi i Moračani.
Za ovakav postupak, kažu da je i odlikovan od vladike.

Osveta za života

Vule Nikolin Marković odjavi ovce iz Karanovije Rupa vodopoju na Žabića Lokvu.
Zateče tu jednu grupu crnačkih čobana, ispod Crnoga Gvozda, i Vule se šnjima zavadi.
Jedan od Crnaca udari Vula nožem po ruci. Vule zavije ruku u rukav od aljina, pa brže bolje na vr od Bradava, te otole opali pušku pa viknu:
- Aj ko je Stijenjanin, pogibe Vule Nikolin, ubiše ga Crnci na Žabića Lokvu!
Stijenjani iz Dubravica i Karanovije Rupa se prikupe i ono što nađu Crnaca na Žabića Lokvu, pobiju. Oni su mislili da je Vule poginuo, a on se biješe sklonio da se to što gore završi.
Te tako Vula žestoko osvetiše za života i bez toliko zasluge.

U koštac

Posvađaju se jednom prilikom, Sjago Ramov Ljumović i Mirko Milošev Bojović, oko međa planinskije na Lukavici, pomeđu župskog i piperskog. Uvatili se u koštac. Udarila sila na japiju, te se potukoše, pa se preotimaju oko oružja, ko će koga da osmrti. Viđela to jedna silna i stasita đevojka, po imenu Marica iz Petrovića, pa dovatila nekakvu mačugu da pomože Sjagu Piperu. Oni se i dalje drže sa po jednom rukom, jedan drugoga pod grlo, a sa drugom oće jedan drugom da preotme oružje. Kad Bojović uoči Maricu sa onijem bukovačem, reći će:
- Ne daj, Sjago, okide mi nos!
A, Sjago se okrenu, pa joj reče:
- Vuci se otole, ibretnice, ovđen ljudi raspravljaju!
Ona bači onu štapinu, pa uz dolinu, a Bojović se istrže, te oskoči od Sjaga, pa mu pruži ruku i reče:
- Svaka ti čas, Sjago Ramov, ajde sad da zapušimo duvan.
Tako i učine te sjedu, zapuše i pomire se. Marica se potlje udala za Mirelju Đukanova, rođaka Sjagova, i pamte je kao mlogo staru. Sjago je poginuo na Vučjem Dolu, 1876. godine, kao barjaktar. Ovo se desilo oko 1870. godine.

Plačko i Stijenjani

Pobiju se jednom prilikom Stijenjani i Crnci na granici između dva sela, što se poičešće dešavalo i na drugijem mjestima. Najopasniji Crnac za Stijenjane bio je Filip Radosavov, zvani Plačko, od bratstva Mijovića. Ima je, vele, sedamnaes puščanije rana.
No, u ovome boju sa Stijenjanima, biva ranjen, te pade napredačke, a jedan dotrči, izvuci mu nož iza pasa, pa kroz vrat zabode ga za dolinu ka zmiju. Pitaše ga Stijenjani, ubi li Plačka?
- Bogme ubi!
- A posječe li ga?
- Ne ja, no, sam ga pribo nožem za dolinu.
- E, bogomi – reče neki – opet će nas nać jad od njega!
Pošto se boj razmače, dođu Crnci da nose Plačka. Istrgnu nož iz doline i njemu iz vrata, metnu ga na nosila. Kad oće da ga kopaju i šnjim na grobovlje, kad Plačko stane mrdat. I on je od svega toga prebolio.
No, kad Rusija zarati s Turskom, iz Crne Gore i Brda šiljani su dobrovoljci. Plačko je otiša mljesto najstarijega sina Jova, da se bije sa Turcima, iako je ima još sinova. Nije moga podnijet da mu đecu kolju po svijetu, pa je za nji i poginuo na grčku Moriju.
Tamo je još Pipera poginulo oko popa Dakića. Ovoj porodici popa Dakića doša je i mač iz Rusije umljesto njega. To mu je bila fala za junaštvo. Iz Rusije se vrnulo i još oružja i drugo što je ko pri sebi ima.

 

[Marty Misterija]

I u papirima (zaostavštini) Marka Miljanova pronađena je beleška o šestorici braće, ali delom pod drugim imenima a ne onim koje su Han i Gopčević saopštili. Tamo, naime, stoji da je Keća Pontin imao šest sinova:
Ozra, Pipa, Krasa, Vasa, Ota i Bona.
Prva četvorica bili su mu od prve a poslednja dvojica od druge žene. U toj belešci dalje stoji da je Keća u Zatrijerbač došao[19] od nekuda sa severa "niz korito Cijevne".

19. 19. Marko Miljanov, Cjelokupna djela 3, s. 26-7.

 

[Marty Misterija]

Jovan Erdeljanović "Kuči Bratonožići i Piperi" na adresi:
http://www.megaupload.com/?d=VNYASCZI

 

[korkanj]

Meni nije jasno sto se stalno palamudi o vasojevicima, piperima, qrcima-palcima...
kao to su neke face, likovi sta li...
aj da pricamo o lazarevicima, stefanovicima, milojevicima, gagicima, nikolicima, sretenovicima, pericima, cicirima, lukicima..
aj bre vise...i uvek je neki od tih o kojima raspredate, kao ubio turcina i zbrisao...
pravite mitove od obicnih gorstaka i koji su se mnozili u nenormalnim kolicinama i guslali uz kuvan krompir sami o sebi.. i pravili mit...

ahahahahahaa lud covekkk ahahahah hrkk ggrrkk hrrkk hhrk aahahahahha

 

[Mrdaywalker]

Da, Albanci vjeruju da su sedam brđanskih plemena srbizirani Arbanasi, i slave ih u narodu kao 'izgubljenu braću', ali kao neprijatelje albanskog naroda.

Međutim, to o čemu pričaš nije baš tačno, jer 1054. godine granica nije išla u Albaniji ili oko nje; ona je potpuno pripala pravoslavnom prostoru. Tako da...

Što se tiče tvrdnje da su Vasojevići, Bjelopavlići i Kuči bili dio albanskog plemena Hota, Gruda i Kuča (?), osim tvrdnje da su Kuči bili Kuči, nema mnogo smisla. Sve su to zasebna plemena, nije se jedno pleme razvijalo u okviru drugoga.

Arberi je u pravu.Ova plemena imaju duboke veze sa Albancima na severu Albanije i po faci se moze primjetiti ko je Albanac a ko nije jer oni imaju specifican izgled. Druga je prica da su ova plemena imala bratstva sa Slovenskim plemenima u kasnijoj fazi (ko sto i jesu imala).

Sve u svemu kad vidis Albanca sa severa i onog sa juga lice na 2 svijeta. Vidi se da su se ovi na severu mijesali sa Slovenima a na jugu sa Helenima (Grcima).

 

[Grad Heroja]

Samo Crnogorci i Albanci imaju plemena niko drugi na ter.bivse YU ))

 

[Акај]

Arberi je u pravu.Ova plemena imaju duboke veze sa Albancima na severu Albanije i po faci se moze primjetiti ko je Albanac a ko nije jer oni imaju specifican izgled.

Каже један мој другар Албосима на неком њиховом форуму "ugly Albanians", а један од њих ће њему - We indeed are ugly, but we have big d***s.

 

[Grad Heroja]

Jedan od brutalnijih ispada dogodio se u Tehničkoj školi u Novome Pazaru, kada je profesor Miroslav Živković 25. 1. 2011. godine, na času muzičke kulture na provoj godini smjera Vozač motornih vozila, oko 10:00 časova, pozvao učenike da obavezno prisustvuju proslavi, a oni mu odgovorili da neće, da je to suprotno njihovim vjerskim i nacionalnim ubjeđenjima, upotrijebio silu, čupajući dvojicu učenika za uši i udarajući ih po glavi, rekavši pritom: „Nemojte slušati Muftiju. Dođite na to. Šta ima veze Muftija sa tim!?“

Profesorica srpskog jezika u osnovnoj školi Stevan Nemanja Maida Bejtović naredila je i prijetila učenicima da će im dati jedinice ukoliko ne nauče pjesme o svetom Savi. Nastavnik fizike u osnovnoj školi Rifat Burdžović Tršo, Veroljub Stašević prijetio je učenicima svog odjeljenja da će im dati neopravdane izostanke ukoliko ne budu prisustvovali proslavi. Također, slične stvari dogodile su se u osnovnoj školi Svetozar Marković u Sjenici, gdje je nastavnica srpskog jezika pozivala roditelje na saslušanje zbog toga što učenici nisu htjeli napisati domaće zadaće na temu svetosavlja. U Priboju, Prijepolju, Novoj Varoši, Brodarevu je bilo indirektnih prijetnji, pritisaka i zastraživanaj na učenike da moraju prisustvovati svetosavskim proslavama.


ps. evo kako se postaje serbin )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

 

[Konstantin Veliki]

Samo Crnogorci i Albanci imaju plemena niko drugi na ter.bivse YU ))

Можда сте имали пре 150 година.

I племена код Албанаца имају само они дивљачи на северу

 

[Grad Heroja]

Vidis oni sa sjevera su za tebe divljaci dok napr cijela evropa je mislila i sad misli da su serblji divljaci i zato ih bombardova tolko sile vremena _ a uz njih i nas posto bjehmo u zajebnicu ! No mi i dalje imamo Plemena koja tek sad poslije okupacije bjehu skoro uniostena i poserbi se narod Crnogrski ,e nema toga vise Crnogrci se vrcu korijenima ,svojoj naciji tradici kulturi

 

[Konstantin Veliki]

Vidis oni sa sjevera su za tebe divljaci dok napr cijela evropa je mislila i sad misli da su serblji divljaci i zato ih bombardova tolko sile vremena _ a uz njih i nas posto bjehmo u zajebnicu ! No mi i dalje imamo Plemena koja tek sad poslije okupacije bjehu skoro uniostena i poserbi se narod Crnogrski ,e nema toga vise Crnogrci se vrcu korijenima ,svojoj naciji tradici kulturi

Како знам и Црногорце су бомбардирали.

Наравно да немам ништа против Албанаца нити за југа, нити за севера.

Једино што и њих сматрају дивљаке, јер једина корист од тих племена је крвна освета.

А ви сте Херцеговце и Рашане почрногорчили у име великосрпства.

Српски национализам је настао у Црној Гори, каква окупација.

 

[Grad Heroja]

Како знам и Црногорце су бомбардирали.

Наравно да немам ништа против Албанаца нити за југа, нити за севера.

Једино што и њих сматрају дивљаке, јер једина корист од тих племена је крвна освета.

А ви сте Херцеговце и Рашане почрногорчили у име великосрпства.

Српски национализам је настао у Црној Гори, каква окупација.

Prvo posto ne citas sto pisem da ponovim :
Reko i nas su zbog vas bombardovali jer smo bili u zajebnicu sa vama ,sto smo platili ka do sad krvavo !
Veklis nemas nista protiv samo da nestanu ti divljaci )))))
Za tebe je dobra stvar krvna osveta ( aj definisi ono divljaci ) hehehehehehehh
Xercegovci su Crnogorci ne serblji ili rvati nego CRNOGORCI
Velikoserbstvo je okupacija i samo su izdajnicic crnogrstva radili an tome ma ih stizxe kletva opradjedovska !
nasta kako to pomocu trika pravije serba u cg ima 12 hahahahahahha ostalo su pobeglice i odrodjeni Crnogorci poserbice !

 

[Konstantin Veliki]

Prvo posto ne citas sto pisem da ponovim :
Reko i nas su zbog vas bombardovali jer smo bili u zajebnicu sa vama ,sto smo platili ka do sad krvavo !
Veklis nemas nista protiv samo da nestanu ti divljaci )))))
Za tebe je dobra stvar krvna osveta ( aj definisi ono divljaci ) hehehehehehehh
Xercegovci su Crnogorci ne serblji ili rvati nego CRNOGORCI
Velikoserbstvo je okupacija i samo su izdajnicic crnogrstva radili an tome ma ih stizxe kletva opradjedovska !
nasta kako to pomocu trika pravije serba u cg ima 12 hahahahahahha ostalo su pobeglice i odrodjeni Crnogorci poserbice !

Још један Дукљанин који о својој историји зна само о причама Дукљанске Академије.

Српски национализам је настао у Црној Гори у времену где га није било у Шумадији.

Питање дал је за тебе Његош издајник, Сава, Краљ Никола, Његош I све издајници до издајника.

 

[podgorickimali]

Evo autenticna slika Crnogorskih plemenika, glavari Predro, Goro i Bratski, na Cemovskom polju, ugovaraju granicu

(Obratite paznju kako Kakaricka gora u pozadini jos nije bila urbanizovana)

 

[podgorickimali]

selo zagrad, XIX vijek, pripadnici Boljevica pred svojim plemenskim satorom.....

(Ona sa cebetom na strafte je pogadjate, Miruna Zekova, posljen je presla da zivi na Vir, dje je prodavala krtolu iz Zete




ovo ovdje vidimo Buda Stojova, ostri $ekiru pred boj sa Komanchima.......

 

[podgorickimali]

Źaka Śakov, Cimbaljević, ovjekovjecili ga pred portikom pocetak XX vijeka.....

 

[Mrdaywalker]

Nisam znao da su se crnogorci borili i protiv kauboja....

Nema jesu stigli od kauboja do samuraja svaka im cast