Počelo masovno zatvaranje tržnih centara

Nina:
Nekada je Bulevar u Beogradu imao gomilu radnji , i šetalo se Bulevarom i razgledali su se izlozi ali je to hodanje bilo napolju na vazduhu a ne u zablindiranim tržnim centrima u kojima rade klime, pa jos kada se umoriš od šetnje i razgledanja izloga i kupovine,sedneš u poslasticarnicu na sladoled ili bozu
Kliknite za proširenje...
Za takve stvari smo krivi samo mi. Pod mi mislim na kupce.
 
Nina:
kako mislis da smo mi krivi sto su poceli da se grade tržni centri a zatvaraju prodavnice u Bulevaru ( na primer)
Kliknite za proširenje...
Lijepo. I Merkator i Promenada su upropastili pješačku zonu u NS. Većina se okrenula kupovinama u velikim marketima i tržnim centrima. Promijenili smo navike. Većini je mrsko da prošeta pola sata po ulici od butika do butika.
 
Nina:
Ova vest me podsetila od pre par godina kada su u Americi poceli da se zatvaraju veliki tržni centri

U SAD se tržni centri zatvaraju, a u Srbiji ih sve više
U Americi se zbog internet prodaje tržni centri zatvaraju, a prema podacima sajta deadmall.com do sada ih je zatvoreno oko 400.
U Srbiji njihov broj, međutim, raste mada su površine koje zauzimaju već premašile milion kvadratnih metara.
link
Kliknite za proširenje...
Mi imademo money, a oni nemadu.
 
Waterfall:
Veliki trzni centri se otvaraju
ali zato manji propadaju kao i druge radnje koje nisu u trz. centrima.
Kliknite za proširenje...

E to je istina, doduse taj trend je poceo jos tamo 2000-ih ali to se zove monopol , ono imas par trznih centara gde se nalazi sve i gde sve drzi jedan covek ili jedna firma a sve ostalo je osudjeno na propast ili je na ivici opstanka.
Recimo secam se i ovde kod mene u blokovima kako je onaj TC Piramida bio ekskluziva i kao wooow kad se otvorio tamo 90-ih, sve ekskluzivne prodavnice su bile tamo, sad tamo nema vise nista, prodaje se neka bofl roba iz Turske, neki kablovi, gajtani i neka silna odela po meri i neke vencanice, mislim kome trebaju tolike vencanice i kome trebaju tolika odela, ko jos nosi odela (sem u nekim bas specijalnim prilikama), mislim ovo nisu 50-te ili 60-te , nosi se sportska i casual odeca.
Takodje recimo i Enjub u bloku 45, ono samo frizerski saloni (i po neki pet-shop, veterinar, servis za mobilne ili belu tehniku ili sta ja znam), ono tamo ces jedino otici da se osisas jer vec odavno nema sta ni da vidis a ni da kupis, kao recimo i onaj Zanatski centar u bloku 45, sem onih par kafica, ribarnice i fast food-ove uz setaliste ono iza sve vec odavno napusteno i samo raste korov, ono iza izgleda kao iz neke zombi apokalipse.
Takodje recimo i u Čumiću tamo u centru onaj trzni centar isto propao odavno, iako je na takvoj lokaciji.

Mada mislim da i kod nas to polako pocinje da jenjava, sve manje ih se otvara, evo recimo otvoren je i onaj novi trzni centar u Omladinskih Brigada, pa zvrji prazan, niko ne zalazi unutra jer ono nikod ne zanima vise, tu je odma pored Delta City , Ušće je isto tu relativno blizu kao i novi Merkator i ono nema sta da vidis vise sto vec nisi videla, prosto doslo je vec do zasicenja time.
 
Ne postoji konačan i najbolji način prodaje. Trgovci da bi prodali robu uvek imaju neki nov način.

Gledam samo kako sam sve u životu hleb kupovao.

Od prodavca,
pa od proizvođača (pekara), pa dođe moda sam da mesiš,
pa moda da se ne jede hleb (goji),
pa izmisliše dvopek,
pa tost,
pa sa semenkama ...
i taman misliš nema dalje, kad Maxi napravi potpuno novu ponudu, neke ćabate i sto čuda.

Uto i starost dođe, umreš, i odozgo gledaš pa kažeš:
Al me izvozaše ..!
 
Inace meni je to strasno sto su ljudi prestali vec i u prodavnice da idu, nego ono mora neko da im donosi hranu i namirnice na noge kao da su invalidi.

Uostalom cak i kad recimo porucujem pizzu, rostilj ili tako nesto uvek kazem doci cu da pokupim to jer prosto volim da bacim pogled na koji nacin i u kakvim uslovima se priprema ta hrana koju ja trebam da jedem, a i na kraju krajeva zasto bi bacao pare na dostavu (sa kojima ionako nisam u suficitu) kad mogu da prosetam i za 5-10 minuta da donesem sta mi treba.
 
DJ 5ak:
Inace meni je to strasno sto su ljudi prestali vec i u prodavnice da idu, nego ono mora neko da im donosi hranu i namirnice na noge kao da su invalidi.

Uostalom cak i kad recimo porucujem pizzu, rostilj ili tako nesto uvek kazem doci cu da pokupim to jer prosto volim da bacim pogled na koji nacin i u kakvim uslovima se priprema ta hrana koju ja trebam da jedem, a i na kraju krajeva zasto bi bacao pare na dostavu (sa kojima ionako nisam u suficitu) kad mogu da prosetam i za 5-10 minuta da donesem sta mi treba.
Kliknite za proširenje...
Браво.
Ја волим да одем на пијацу. Трудим се да купујем од произвођача. Волим ту атмосферу где је проток људи, где се видим са продавцем директно. Волим да видим како размишља, како поступа, да попричам са појединима мало. Волим и робу лично да видим својим очима. Имам месару где купујем, имам пекару где купујем хлеб, па пекару за бурек и сл.. Продавце од којих купујем робу са тезги....
Тржни центри имају својих предности али су ми неккао безлични, сви су исти, продавци се, углавном, извештачено кезе, што ме јако нервира или су нападни и много досадни када желе да ти купиш нешто.
Али ко шта воли нека изволи.
 
mario80:
Samo pijace dolaze u obzir po supermarketima je hrana u srbiji duplo i troduplo skuplja! Na televizijama ubijaju sa reklamama i svi ćute da je hrana duplo skuplja nego u zemljama eu! Lidl, maxi, idea i svi ostali samo rokaju cene i nekvalitet!
Kliknite za proširenje...
U marketima je hrana obicno jeftinija.

Na pijacama ima svasta. Uglavnom djubreta od ljudi. Tacno je da su pijace najbolja opcija, ALI, samo i iskljucivo ako imas proverenog dobrog seljaka, koji su izuzetak medju srpskim seljacima. Obicno su uzas i jad, i to se tacno vidi po pijacama. Treba se uvek cenjkati sa vecinom njih, sto znaci da se na pijacu ide kasnije, kada im je vreme da idu kuci.
 
Nina:
Pogledajte prilog 1513959
Nemačke robne kuće su 2023. godine imale 34,8 odsto manje prodaje nego pre 20 godina, prema najnovijim podacima nemačkog zavoda za statistiku (Destatis).
To je suprotno trendovima u maloprodaji – u istom periodu prodaja u stacionarnoj maloprodaji porasla je za 11,3 odsto, a u onlajn-maloprodaji za 170 odsto.

Činilo se kao da posao robnih kuća doživljava neku vrstu procvata nakon pandemije. Velike robne kuće su 2022. zabeležile rast prodaje od 13,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ali samo godinu dana kasnije prodaja je ponovo pala za 3,9 odsto, prenosi Blic.
Pad prodaje pratio je i pad broja zaposlenih u robnim kućama u periodu od dve decenije, pa je 2023. godine bilo za petinu manje zaposlenih nego 2003. S druge strane, zaposlenost u robnim kućama raste poslednjih godina – u 2022. povećana je za četiri odsto, a zatim za još 5,2 odsto 2023. godine.
Dugi niz godina robne kuće u centrima nemačkih gradova bile su među glavnim atrakcijama za kupce. Međutim, u sektoru maloprodaje, samo maloprodaja knjiga beleži slične gubitke u poslednje dve decenije (pad prodaje od 44 odsto).

Maloprodaja odeće porasla je za 4,6 odsto, igračaka za šest odsto, a satova i nakita za 9,1 odsto.
Za 20 godina maloprodaja obuće i kožne galanterije porasla je za 40,5 odsto, a prodavnice elektronike prodale su čak 175,7 odsto više.
Verovatno najpoznatiji nemački lanac robnih kuća Galerija Karštat Kaufhof podneo je zahtev za bankrotstvo u januaru, ukazujući na smrt svog vlasnika, austrijske grupe za nekretnine Signa, usred sve veće krize na evropskom tržištu nekretnina.
Stečaj vlasnika uzdrmao je nemački lanac robnih kuća jer više nije mogao da računa na najavljenih 200 miliona evra ulaganja, pa je treći put u poslednjih nekoliko godina proglašeno bankrotstvo. U 2020. ih je opterećivala pandemija, a 2022. inflacija i skok troškova energije.
link
Kliknite za proširenje...

За све је крив балкан.. срби ..и Београд

https://www.politika.rs/sr/clanak/22076/Vapaj-iz-Robnih-kuca
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top