Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.245
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Da li su Hrvati normalni kada kupuju...
- Dejt
- Zajednički život pre braka
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Zasto se ovo desava?
- Zasto je Srbija dobila pokrajine, a...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Normalna tema
Писани извори на интернету и литература
- Začetnik teme DukeofSerbia
- Datum pokretanja
- Poruka
- 67.704
Izvod id knjige Miloša M. Milojevića
ПУТОПИС
ДЕЛА ПРАВЕ
- СТАРЕ –
СРБИЈЕ
III. КЊИГА
За овога се прича ово: да је једном, као младић, пролазећи овуда, опазио овај диван и прекрасан монастир савршено пуст; да га је то дарнуло, с тога отишао у св. Гору научио књигу, закалуђерио се и дошао овде; да је у то доба некакав стари слепац бег потурица из Истинића тако звани ћор Суља Цацић, држао кључеве од ћивота св. краља и овај скупљеном народу у пустој цркви отварао, а поклоне себи узимао и ћивот опет закључавао пошто би приложени новац св. краљу и св: Јелени покупио и т: д: да је дошавши овде као калуђер, једном..... зграбио за врат поменутог ћор Суљу, изгурао га напоље из цркве и отео му кључеве, да је сам почео отварати ћивот народу! и примати од њега поклоне; да је био направио једну колебицу уз монастир, где је седео, јер су све зграде биле порушене, као и зид или град, око монастира; да је сакупио неколико момака, које је узео за ђаке; те тако отворио Дечане; одпочео да служи божију службу, први после запустења и пљена од Татара не само Дечана, но и целог овог српског краја и т:д.
Да њега неје било Дечани би се до сада већ срушили и савршено пропали за српство, православље, хришћанство, свеколико човечанство и просвету свеколику. Као што је ова дивна и непостижна светиња српска била пустела за један једити дан, тако је се и отварала такође за један једити дан и час, које се на нашим месним у хришћанству језицима каже обновила. Ћор Суља бег истинићански, осрамоћен оваквим поступком снажног и огромног Поштројевићанина наскору умре, а синова му се једног дана привуку, попну на лествицама до прозора средњег олтара у главне цркве, и баш кад је Данило вршило св: тајну . .. из пушке му одбију два прста од десне руке! Ова јуначина не изпусти ни гласа од себе, а камо ли св: путир и непрекрати службу, (шта више и не осврну се но све сврши, као да се неје ништа ни догодило; те после службе, са онако крвавом руком носећи одбијена два велики и благосиљајућа прста десне руке, оде право у Скадар тадањој поглавици свију Арнаута у целој Правој Србији и Албанији и Епиру, Махмуду Бушатлији, потомку наше владалачке Обренбеговића породице, док су Махмудбеговићи у Пећи опет потомци такође владилачке српске породице од лозе Иванбеговића (Црнојевића). Пошто је се жалио како је умео и могао, Махмуд му поклони 4000 цванцика да гради ћелије, отвори монастир и подиже зид, или град, око монастира, а Арнаутима страшно припрети ''да се нико неје усудио дирнути праоца свога и бегова Бушатлија св: краља Дечанског!'''. Тако је дакле опет отворен овај дивни и непостижни украс свега хришћанства и света.
ПУТОПИС
ДЕЛА ПРАВЕ
- СТАРЕ –
СРБИЈЕ
III. КЊИГА
За овога се прича ово: да је једном, као младић, пролазећи овуда, опазио овај диван и прекрасан монастир савршено пуст; да га је то дарнуло, с тога отишао у св. Гору научио књигу, закалуђерио се и дошао овде; да је у то доба некакав стари слепац бег потурица из Истинића тако звани ћор Суља Цацић, држао кључеве од ћивота св. краља и овај скупљеном народу у пустој цркви отварао, а поклоне себи узимао и ћивот опет закључавао пошто би приложени новац св. краљу и св: Јелени покупио и т: д: да је дошавши овде као калуђер, једном..... зграбио за врат поменутог ћор Суљу, изгурао га напоље из цркве и отео му кључеве, да је сам почео отварати ћивот народу! и примати од њега поклоне; да је био направио једну колебицу уз монастир, где је седео, јер су све зграде биле порушене, као и зид или град, око монастира; да је сакупио неколико момака, које је узео за ђаке; те тако отворио Дечане; одпочео да служи божију службу, први после запустења и пљена од Татара не само Дечана, но и целог овог српског краја и т:д.
Да њега неје било Дечани би се до сада већ срушили и савршено пропали за српство, православље, хришћанство, свеколико човечанство и просвету свеколику. Као што је ова дивна и непостижна светиња српска била пустела за један једити дан, тако је се и отварала такође за један једити дан и час, које се на нашим месним у хришћанству језицима каже обновила. Ћор Суља бег истинићански, осрамоћен оваквим поступком снажног и огромног Поштројевићанина наскору умре, а синова му се једног дана привуку, попну на лествицама до прозора средњег олтара у главне цркве, и баш кад је Данило вршило св: тајну . .. из пушке му одбију два прста од десне руке! Ова јуначина не изпусти ни гласа од себе, а камо ли св: путир и непрекрати службу, (шта више и не осврну се но све сврши, као да се неје ништа ни догодило; те после службе, са онако крвавом руком носећи одбијена два велики и благосиљајућа прста десне руке, оде право у Скадар тадањој поглавици свију Арнаута у целој Правој Србији и Албанији и Епиру, Махмуду Бушатлији, потомку наше владалачке Обренбеговића породице, док су Махмудбеговићи у Пећи опет потомци такође владилачке српске породице од лозе Иванбеговића (Црнојевића). Пошто је се жалио како је умео и могао, Махмуд му поклони 4000 цванцика да гради ћелије, отвори монастир и подиже зид, или град, око монастира, а Арнаутима страшно припрети ''да се нико неје усудио дирнути праоца свога и бегова Бушатлија св: краља Дечанског!'''. Тако је дакле опет отворен овај дивни и непостижни украс свега хришћанства и света.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.245
Ako nekoga zanima, stigao mi je upravo rad Nikole Radojčića o jednoj unijatskoj istoriji Srbije koju je sastavio rektor zagrebačkog jezuitskog kolegija, Franjo Ksaver Pejačević.
https://we.tl/t-XAeNt4kdaS
Pretpostavljam za forumaša @Kole11 interesantno, a možda i @suave @MOST6 @Kroasanije @Urvan Hroboatos @RickRoss @sumljiv_tip @Casino Royal @Лички гусар @Kažu "strani plaćenik" @Khal Drogo @NickFreak @Kotromanicev sin @Brđanin @zvaljko @Mej bregami @Brozek @GrdobanS @Пилипенда @Берекин @Konstantin Veliki @Slavan @guslar1389 @matijakupa @Sin_tisućljetne_kulture @KninGrad @Njegos88
Zahvaljujem se izvesnom mnogo učenom gospodinu što mi je poslao rad na zahtev.
https://we.tl/t-XAeNt4kdaS
Pretpostavljam za forumaša @Kole11 interesantno, a možda i @suave @MOST6 @Kroasanije @Urvan Hroboatos @RickRoss @sumljiv_tip @Casino Royal @Лички гусар @Kažu "strani plaćenik" @Khal Drogo @NickFreak @Kotromanicev sin @Brđanin @zvaljko @Mej bregami @Brozek @GrdobanS @Пилипенда @Берекин @Konstantin Veliki @Slavan @guslar1389 @matijakupa @Sin_tisućljetne_kulture @KninGrad @Njegos88
Zahvaljujem se izvesnom mnogo učenom gospodinu što mi je poslao rad na zahtev.
Poslednja izmena:
suave
Ističe se
- Poruka
- 2.933
To nešto od Tandorija? Inače ovaj link slabo funkcioniše, samo ištu neke pare za transfer
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.245
suave
Ističe se
- Poruka
- 2.933
Šteta. Nestade čovek.
Inače, koliko znam, Pejačevići su poreklom iz današnje Bugarske, mada su pokušali sebe povezati sa bosanskim plemstvom. Moguće da iz tog razloga u njegovoj istoriji ima tonova o kojima govori Radojčić
https://hr.wikipedia.org/wiki/Pejačevići
(ovo je s**nje od teksta, ali i hrvatski vikipedisti moraju priznati srpsko (kao fol Bugarsko) poreklo Pejačevića
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.245
Pa mislim da sve te rimokatoličke imućne porodice u Bugarskoj uglavnom i jesu poreklom ili iz Dubrovačke republike ili negde iz nekog obližnjeg kraja.
Isti je slučaj sa Sojimirovićima, primera radi. Inače, jedan od pripadnika te porodice, Frančesko Sojimirović, negde sredinom XVII stoleća je sastavio jedan kratak istorijsko-geografski opis srpskih zemalja, koji bi se, zapravo, mogao nazvati uslovno govoreći i prvom srpskom istorijom ikada napisanom.
suave
Ističe se
- Poruka
- 2.933
Ne verujem mnogo u to da su katolici iz Bugarske Sasi ili Dubrovčani. Ako su i bili katolici u Bugarskoj pre se radi o domaćim konvertitima nego o doseljenicima. Nešto slično Janjevcima na Kosovu
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.245
Najimućnije i najuticajnije porodice, baš kao npr. Sojimirovići ili Pejačevići, sasvim izvesno nisu autohtone.
suave
Ističe se
- Poruka
- 2.933
Misliš u Bugarskoj?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.497
β3 by brana
Choose texts in following languages:
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.278
BARBE POISSON, HRABRA ŽENA U februaru 1661. 150 Irokeza iznenada je napalo Montreal. Barbe Poisson učinila je hrabru gestu koju je opisao Dollier de Casson: "Kako u blizini nije bilo čovjeka, uzela je naramak pušaka i ne bojeći se roja Irokeza koje je videla kako se poplavljuju sa svih strana sve do njezine kuće, otišla je povatii naše Francuze koji su bili u poteri, a posebno upoznati gospodina Le Moynea koji je imao gotovo neprijatelja na svojim ramenima i bio je spreman da ga uhvati; stigavši do njega, dala mu je svoje oružje, koje je čudesno ojačalo sve Francuze i zadržalo neprijatelje. (Ilustracija: Jefferys)
- Poruka
- 26.326
Пре Другог светског рата Сава и Дунав лети су свакодневно привлачили по неколико десетина хиљада купача. На ове две реке било је 27 великих купатила. На Сави их је било 18 са 3.509 кабина и налазила су се на левој и десној обали од врха Чукарице до Ушћа. Свако купатило имало је чамце и сандолине за изнајмљивање. Највеће и најбоље уређено је било Општинско купатило са 700 удобних кабина, великом гардеробом, пет базена за непливаче и скакаонице, а могло је да прими одједном близу 4.000 купача. На Дунаву се налазило девет купатила са 3.022 кабине. Сва београдска већа купатила примала су за време летње сезоне просечно преко 20.000 купача дневно.
Снежана Лазић, Развој туризма у Београду, Историјски архив Београда, Београд, 2017.
https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/RAZVOJ_TURIZMA_IAB.pdf
Снежана Лазић, Развој туризма у Београду, Историјски архив Београда, Београд, 2017.
https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/RAZVOJ_TURIZMA_IAB.pdf
suave
Ističe se
- Poruka
- 2.933
Možda nekom bude zanimljivo:"The siege of Constantinople 1453: seven contemporary accounts"
https://dokumen.pub/the-siege-of-constantinople-1453-seven-contemporary-accounts-9025606261.html
https://dokumen.pub/the-siege-of-constantinople-1453-seven-contemporary-accounts-9025606261.html
suave
Ističe se
- Poruka
- 2.933
Zanimljiva disertacija Teotokisa Georgiosa sa Univerziteta u Glasgovu pod naslovom:"The campaigns of the Norman dukes of southern Italy against Byzantium, in the years between 1071 and 1108 AD". Osim aktivnosti Normana koji su intenzivno pokušavali da se učvrste na istočnoj obali Jadrana kao načinu da lakše osvoje Vizantiju i Konstantinopolj, dosta se govori i o političkim igrama i kalkulacijama dukljanskih vladara Mihajla i Konstantina Bodina u kojima su pokušavali izgraditi što bolju poziciju za sebe i Srbiju. Teotokis uopšte ne dovodi u pitanje da li je srednjovekovna Duklja bila Srbija i ta dva imena koristi naizmenično, zavisno da li govori o političkom ili istorijskom statusu njihove države.
https://theses.gla.ac.uk/1884/
https://theses.gla.ac.uk/1884/
Casual Observer
Buduća legenda
- Poruka
- 48.601
Kakve ima ovo veze sa temom?
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.278
To je pisani izvor. ako nisi primetio.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.245
suave
Ističe se
- Poruka
- 2.933
A. L. Hickmanns geographisch-statistischer universal Taschen-Atlas
https://polona.pl/item-view/086c7845-cea5-4e6d-b818-db38e22a933b?page=228
Ostavio sam na stranicama posvećenim etničkom sastavu pojedinih gradova. Potražite Saloniki u donjem desnom uglu, da vidite koja etnička grupa je 1900 godine činila 50% stanovnika (a nisu ni Bugari ni Makedonci ni Grci, a bogami ni Srbi
)
- Poruka
- 26.326
Знао сам да их је било доста али баш оволико.
Било их је прилично у свим медитеранским лукама.
Било их је прилично у свим медитеранским лукама.
Slavan
Poznat
- Poruka
- 9.524
A. L. Hickmanns geographisch-statistischer universal Taschen-Atlas
https://polona.pl/item-view/086c7845-cea5-4e6d-b818-db38e22a933b?page=228
Ostavio sam na stranicama posvećenim etničkom sastavu pojedinih gradova. Potražite Saloniki u donjem desnom uglu, da vidite koja etnička grupa je 1900 godine činila 50% stanovnika (a nisu ni Bugari ni Makedonci ni Grci, a bogami ni Srbi
varginha1996
Početnik
- Poruka
- 2
Ima li neko stare udžbenike iz zemljopisa iz Kraljevine Srbije (1882.-1914.) u digitalnom formatu (pdf, jpeg, obične fotografije...) ili neko zna gdje se mogu pronaći? Nažalost, koliko vidim nema ih na internetu, a nisam iz Srbije, pa su mi teško dostupne. Hvala!
- Poruka
- 26.326
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/p...type=publications&id=1359&m=2#page/1/mode/2up
Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима
Буковчан из Равних Котара
Početnik
- Poruka
- 4
Да ли постоје неки млетачки пописи за Книнску Полачу, видим да има за Турић.
