E pa iz mog iskustva, profesori sa sela su tako sujetni i zloupotrebljavaju položaj seoskih profesora da je neopisivo...
Primer hoćeš.
Kad se ukinula škola u jednom većem selu iliti manjoj varošici , profesori su bili prebačeni u moju srednju školu.
Milion problema. Od jezika, ogovaranja,otaljavanja časa do drskog ponašanja.
A karakteristično je ovo . Uvek ispravim ako je profesor pogrešio u pisanju na tabli, jer moji klasići će pogrešno zapisati, pa posle i naučiti ili će se mučiti da provere jer ne mogu da pohvataju vezu.
To sam obožavao kao đak. Ništa mi slađe nije bilo. Danas, po istom principu, u momentu uočim greške kod đaka.
Sa tim profesorima sa sela sam zbog jednog slova (hemija) i jedne brojke (matematika) imao obećano da ću imati trojku na kraju i krenuli su u ostvarivanje svojih namera. Prva kroz dodavanje uvek jednog jedinjenja više u smešu koja treba da se otkrije (tri anjona i tri katjona i to ponekad baš one dvosmislene kombinacije).
Drugi , kroz gadjanje kredom , pa kad se izmaknem onda komentar ćorčo, uplašeni, nesposobni, a ja jednostavno hvatam kredu samo ako se baca odozdo , a nikako ako se to čini odozgo...
I krenuli da daju trojke, da se prekrstiš po kakvim merilima, na šta sam ja samo kulirao i to ih je ubijalo. A ja jednostavno izračunao, republičko iz hemije, republičko iz matematike i hteli ne hteli moraju da daju 5 .
Mislim da ovo nema veze sa tim što su sa sela. To je stvar naravi osobe. Imao sam sličan slučaj kao osnovac, kad je došla nova nastavnica. Pošto me nije znala, na moje ispravke je reagovala burno, ali nije imala kud. Srećom, nije dugo trajala njena ljutnja, jer je znala da je pogrešila, a pokazalo se posle i da je sasvim cool osoba. Lično nisam opterećen time da me neki učenik ispravi, čak mi i godi, jer onda znam da prate nastavu sa razumevanjem. E, sad, uvek imaš sujetnih. U svemu, pa i u prosveti.
Ali da se vratim na to kako je bilo toj drugoj deci u njihovim prethodnim školama. Oni nisu bili drski u svom samopouzdanju u znanje. Oni su morali da gledaju kao i ja , to iživljavanje i uživljavanje u lik "samo bog zna za 5 , ja za 4 , a vi deco za 3"
"samo bog zna za 5 , ja za 3 , a vi deco za 0" su reči jednog profesora u srednjoj.
------------------------------------------------
A o kvalitetu znanja koje poseduju , i nastavnici i profesori na selu su često "polutani" što će reći , da posle nastave obradjuju njive i imanja.
Da ih pitate šta znači 20+20
neće znati (dobro to je sad promenjeno u 20+15+3+1+1).
Nažalost, tačno.
A manje se i trude,
NE!
i manje im i čine što se nastavnih sredstava tiče...
Tabla, kreda, sunđer i ako od kolege pozajmime lenjir. Ustvari, ako im pozajmim lenjir koji sam sam kupio. Većinu stvari se dovijamo sami, uvek ima neko ko nam može nešto napraviti, popraviti.
Zato na selu nastavnik i profesor su uvek pioniri, i to oni dobri. Ali i dalje su babe babe,a žabe žabe...
:wink:
