PRONAĐENA GROBNICA ALEKSANDRA MAKEDONSKOG
Aleksandar Makedonski (356 - 323 p.n.e.) je helenistički vladar. Postao je kralj Makedonije 336. g. p. n. e., nedugo nakon što je njegov otac Filip izvojevao pobjedu nad grčkim državama u bitci kod Heroneje 338. godine. Mladom princu je učitelj bio i filozof Aristotel, a medju njegovim školskim kolegama bio je i mladi makedonac po imenu Hefest, koji će postati njegov dugogodišnji prijatelj.
Sam Aleksandar je bio opsjednut ambicijom o pokretanju 'osvetničkog' rata protiv Perzije u kojem bi on predvodio Grke i Makedonce. Pohodom na Malu Aziju (današnja Turska), čije je osvajanje započeto 344. god p.n.e., u roku od deset učvrstio se kao kralj, po sili vojnih osvajanja, na prostoru od egejske obale do severozapadnih granica Indije.
Prilikom rekonstrukcije graničnog prelaza Visje, između Makedonije i Grčke, radnici skopske građevinske firme Build razrešili su jednu od najvećih misterija antičkog sveta. Do otkrića je došlo prilikom otkopavanja geodetskih markera, nakon čega je po rešenju građevinske inspekcije započeta dodatna drenaža terena. Tom prilikom bilo je potrebno otkopati stenu da bi moglo da se nastavi sa sondiranjem tla. Nakon višečasovnog truda i uz pomoć mehanizacije stena je konačno izmeštena a svetlost dana ugledla je crna granitna ploča. Pretpostavljajući da se radi o zakopanom turskom zlatu bagerista Angel Trajkovski je uz nagovor kolega nastavio da raščišćava teren da bi se posle nepuna dva sata ispostavilo da se radi o stepenstoj mermernoj građevini dužine trideset i širine četiri metra, dok se drugi kraj i dalje nalazio duboko u zemlji. Ukopavajući se bagerom sve dublje na dubini od četiri metra pronađen je i ulaz u Aleksandrov mauzolej. Na teren je ubrzo izašao i direktor Generealnog inspektorata Republike Makedonije Goce Mičevski a nedugo zatim i dve ekipe arheologa Narodnog muzeja iz Skoplja. Na licu mesta je utvrđeno da je pronađena građevina zapravo tunel koji vodi ka obližnjem brdu Bojčik. Dužina tunela je približno stočetrdeset metara a zidovi su napravljeni od crnih mermernih ploča debljine od oko metar.
Da stvar bude interesantnija, timove arheologa, na kraju hodnika sačekao je ogroman kameni blok savršeno uklopljen u rubove hodnika koji je tek kasno u noć pomeren tako što je uguran u unutrašnjost naredne prostorije. Na bloku je uklesana slika boga Apolona na kočijma koju vuku labudovi a iznad reljefa je na jonskom dijalektu starogrčkog jezika ispisano Hiperboreja (grč. Υπερβορεία). To je kažu, bio siguran znak da iza tog zida leži nešto veoma značajno. Ono što je unutra pronađeno sasvim sigurno će, po rečima ovih ljudi, započeti novo poglavlje istorije.
Unutrašnjost naredne prostorije, za koju se ubzo ispostavilo da je grobnica Aleksadndra Makedonskog, nalazi na nekih dvadeset metara ispod površine padine brda Bojčik. Zidovi su, kao i hodnik, napravljeni od granitnih blokova koji se prekriveni mozaicima sa Aleksandrovih pohoda. Pored toga u unutrašnjosti postoji i osam stubova nosača sa likom boga Atlasa koji drže tavanicu, poznatijih kao karijatide. U samom centru prostorije nalazi se kamena kripta na kojoj je, takođe na jonskoj varijanti starogrčkog uklesano Megas Aleksandros (grč. Μέγας Aλέξανδρος), odnosno Aleksandar Veliki. Sa leve i desne strane kripte stoji po jedan Atlas karijatida dok su ostali raspoređeni po uglovima. U grobnici su još pronađeni i ostaci kostiju osamnaest ljudskih skeleta za koje se po vojnickoj opremi na kojoj su proneđeni veruje da pripadaju Aleksandrovoj ličnoj gardi. Pretpostavlja se da su ovi ljudi živi ostali u grobnici i iznutra zatvorili ulaz tako što su ugurali kameni blok u otvor tunela.
Lokalitet zbog blizine Grčke granice obezbeđuju jake snage policije, a pored njih na licu mesta već se nalaze desetine novinskih ekipa. Direktor Generalnog inspektorata republike Makedonije, kao i eksperti skopskog Narodnog muzeja, u zajedničkoj izjavi rekli su samo da je u kripti pronađen dosta dobro očuvan skelet, u punoj ratnoj opremi sa zlatno-bronzanim oklopom, štitom i mačem na čijoj dršci je urezano Aleksandar. Novinarima je zatim rečeno da će u toku popodneva biti održana konferencija za štampu na kojoj će detaljno biti saopšetni rezultati ovog otkrića. Izjave su međutim dali radnici koji su i najzaslužniji za ovo otkriće.
Vasil Delčev (geometar): S obzirom da se objekat nalazi u neposrednoj blizini jezera Gorsko, bilo je potrebno uraditi dodatnun drenažu terena pre nego što bi moglo da se počne sa izvođenjem radova. A pre toga morili smo da detaljno ispitamo vlažnost terena. Već kod vađenja druge sonde naišli smo na problem jer nismo mogli da uđemo u zemlju dublje od metar. Mislili smo da je neka kamenčina pa smo je zato otkopali da bi nastavili sa radovima. I onda čudo.
Todor Stojanovski (vozač bagera): Znate, svi moji pretci su rođeni ovde u Mitkovskom, i deda i otac, ma svi. Niko od nas nije ni sanjao šta mi ovde oremo. Šta da kažem, ponosan sam što sam rođen ovde i što smo baš mi pronašli grob Aleksandra Makedonskog.
Izvor:makpress 2009.
Nisam zapazila i pročitala o ovom otkriću do sada.
Veoma malo je podataka, ali je zanimljivo.
Aleksandar Makedonski (356 - 323 p.n.e.) je helenistički vladar. Postao je kralj Makedonije 336. g. p. n. e., nedugo nakon što je njegov otac Filip izvojevao pobjedu nad grčkim državama u bitci kod Heroneje 338. godine. Mladom princu je učitelj bio i filozof Aristotel, a medju njegovim školskim kolegama bio je i mladi makedonac po imenu Hefest, koji će postati njegov dugogodišnji prijatelj.
Sam Aleksandar je bio opsjednut ambicijom o pokretanju 'osvetničkog' rata protiv Perzije u kojem bi on predvodio Grke i Makedonce. Pohodom na Malu Aziju (današnja Turska), čije je osvajanje započeto 344. god p.n.e., u roku od deset učvrstio se kao kralj, po sili vojnih osvajanja, na prostoru od egejske obale do severozapadnih granica Indije.
Prilikom rekonstrukcije graničnog prelaza Visje, između Makedonije i Grčke, radnici skopske građevinske firme Build razrešili su jednu od najvećih misterija antičkog sveta. Do otkrića je došlo prilikom otkopavanja geodetskih markera, nakon čega je po rešenju građevinske inspekcije započeta dodatna drenaža terena. Tom prilikom bilo je potrebno otkopati stenu da bi moglo da se nastavi sa sondiranjem tla. Nakon višečasovnog truda i uz pomoć mehanizacije stena je konačno izmeštena a svetlost dana ugledla je crna granitna ploča. Pretpostavljajući da se radi o zakopanom turskom zlatu bagerista Angel Trajkovski je uz nagovor kolega nastavio da raščišćava teren da bi se posle nepuna dva sata ispostavilo da se radi o stepenstoj mermernoj građevini dužine trideset i širine četiri metra, dok se drugi kraj i dalje nalazio duboko u zemlji. Ukopavajući se bagerom sve dublje na dubini od četiri metra pronađen je i ulaz u Aleksandrov mauzolej. Na teren je ubrzo izašao i direktor Generealnog inspektorata Republike Makedonije Goce Mičevski a nedugo zatim i dve ekipe arheologa Narodnog muzeja iz Skoplja. Na licu mesta je utvrđeno da je pronađena građevina zapravo tunel koji vodi ka obližnjem brdu Bojčik. Dužina tunela je približno stočetrdeset metara a zidovi su napravljeni od crnih mermernih ploča debljine od oko metar.
Da stvar bude interesantnija, timove arheologa, na kraju hodnika sačekao je ogroman kameni blok savršeno uklopljen u rubove hodnika koji je tek kasno u noć pomeren tako što je uguran u unutrašnjost naredne prostorije. Na bloku je uklesana slika boga Apolona na kočijma koju vuku labudovi a iznad reljefa je na jonskom dijalektu starogrčkog jezika ispisano Hiperboreja (grč. Υπερβορεία). To je kažu, bio siguran znak da iza tog zida leži nešto veoma značajno. Ono što je unutra pronađeno sasvim sigurno će, po rečima ovih ljudi, započeti novo poglavlje istorije.
Unutrašnjost naredne prostorije, za koju se ubzo ispostavilo da je grobnica Aleksadndra Makedonskog, nalazi na nekih dvadeset metara ispod površine padine brda Bojčik. Zidovi su, kao i hodnik, napravljeni od granitnih blokova koji se prekriveni mozaicima sa Aleksandrovih pohoda. Pored toga u unutrašnjosti postoji i osam stubova nosača sa likom boga Atlasa koji drže tavanicu, poznatijih kao karijatide. U samom centru prostorije nalazi se kamena kripta na kojoj je, takođe na jonskoj varijanti starogrčkog uklesano Megas Aleksandros (grč. Μέγας Aλέξανδρος), odnosno Aleksandar Veliki. Sa leve i desne strane kripte stoji po jedan Atlas karijatida dok su ostali raspoređeni po uglovima. U grobnici su još pronađeni i ostaci kostiju osamnaest ljudskih skeleta za koje se po vojnickoj opremi na kojoj su proneđeni veruje da pripadaju Aleksandrovoj ličnoj gardi. Pretpostavlja se da su ovi ljudi živi ostali u grobnici i iznutra zatvorili ulaz tako što su ugurali kameni blok u otvor tunela.
Lokalitet zbog blizine Grčke granice obezbeđuju jake snage policije, a pored njih na licu mesta već se nalaze desetine novinskih ekipa. Direktor Generalnog inspektorata republike Makedonije, kao i eksperti skopskog Narodnog muzeja, u zajedničkoj izjavi rekli su samo da je u kripti pronađen dosta dobro očuvan skelet, u punoj ratnoj opremi sa zlatno-bronzanim oklopom, štitom i mačem na čijoj dršci je urezano Aleksandar. Novinarima je zatim rečeno da će u toku popodneva biti održana konferencija za štampu na kojoj će detaljno biti saopšetni rezultati ovog otkrića. Izjave su međutim dali radnici koji su i najzaslužniji za ovo otkriće.
Vasil Delčev (geometar): S obzirom da se objekat nalazi u neposrednoj blizini jezera Gorsko, bilo je potrebno uraditi dodatnun drenažu terena pre nego što bi moglo da se počne sa izvođenjem radova. A pre toga morili smo da detaljno ispitamo vlažnost terena. Već kod vađenja druge sonde naišli smo na problem jer nismo mogli da uđemo u zemlju dublje od metar. Mislili smo da je neka kamenčina pa smo je zato otkopali da bi nastavili sa radovima. I onda čudo.
Todor Stojanovski (vozač bagera): Znate, svi moji pretci su rođeni ovde u Mitkovskom, i deda i otac, ma svi. Niko od nas nije ni sanjao šta mi ovde oremo. Šta da kažem, ponosan sam što sam rođen ovde i što smo baš mi pronašli grob Aleksandra Makedonskog.
Izvor:makpress 2009.
Nisam zapazila i pročitala o ovom otkriću do sada.
Veoma malo je podataka, ali je zanimljivo.
