- Poruka
- 2.412
Exclamation Dragos Kalajic - Ostvarenje zastrasujucih prognoza
Europa Invasa
ИМИГРАНТСКОМ ПРЕВЛАШЋУ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ ВИШЕ СЕ НЕ БАВЕ КАТАСТРОФОЛОЗИ НЕГО ПОЛИЦИЈА И ДНЕВНА ШТАМПА (1)
Остварење застрашујућих прогноза
У западноевропским градовима, изван видокруга камера званичних медија и светлости политички коректних рефлектора, одвија се урбани специјални рат великих размера између трећесветских имигрантских маса и европских староседелаца. У задњој години свог живота недавно преминули писац и сликар Драгош Калајић је, по наруџбини свог италијанског издавача, написао о овом проблему обимну студију под насловом „Инвазија Европе”. У наредним бројевима објавићемо шире изводе из тог рукописа, који је нашој редакцији, односно нашем главном уреднику, поверио лично аутор. Пред нама су одломци из опсежног поглавља под насловом „Страх”
Пише: Драгош Калајић
„Имам кћи која похађа школу у Тор Сапиенци и мора да путује тим возом. Шаљем је у теретану да јача мишиће” – тако се жали железничар извештачу миланског недељника Panorama на насртљиву и растућу масу те претње Цигана, што запоседају воз који у раним часовима полази од Авецана ка римској станици Тибуртина, превозећи не само радни народ већ и лажне просјаке са штакама, намерно осакаћену децу, лопуже и провалнике. Реч је о „пола часа пакла”: „Цигани нас гурају и ослањају се на нас, седају нам у крило док им не препустимо наше место. Урлају, зову, ждеру...” Службеници железнице не усуђују се да им траже карте јер знају да ће добити батине.
У циганском насељу главна, ноћна забава младих састоји се у демолирању украдених, луксузних аутомобила, које потом претварају у буктиње, уз експлозије што се разлежу километрима далеко, најављујући, суморно, време великих промена. Полиција се не усуђује да уђе у насеље уљеза већ само шаље општинске службе да кротко и понизно покупе остатке пира уништења. Ноћу Цигани истржу прагове железничке пруге – доводећи у опасност саобраћај – а најрадије бакар и алуминијум који добро продају. Жали се други железничар, који се не усуђује да саопшти своје име: „Да би украли тридесет центиметара бакра – растурили су нам неколико пута електричне уређаје за покретање трачница, због чега наши људи морају да раде целе ноћи.”Кад се управник станице побунио, Цигани су му запретили: „Ти си ноћу сам!” И доиста, ноћу се чују пуцњи ватреног оружја, а простор око станице и околне улице су препуни измета и трагова мокраће јер Цигани не воле да користе одговарајуће заходе, које им је општина ставила на располагање.1
Romi o kojima je ovde rech,uglavnom potichu s Balkana,prema tvrdnjama stranih medija.
Prema ugovoru o readmisiji,koji je g. Ivica Dachic potpisao s EU,svi Romi sa zapadnog Balkana bice vraceni u Republiku Srbiju,a jedan deo se vec bashkari u novim stanovima,KOJI SE GRADE O TROSHKU SRPSKIH GRADJANA.
&
ИСТИНА О КОЈОЈ СЕ У ХРВАТСКОЈ ШУТИ
Возач камиона из Словеније је негдје на ТВ-у рекао како ради дневно по 16-18 сати за голу плаћу, без плаћених прековремених сати, без плаћеног топлог оброка. Кад би се побунио, каже, то његов газда једва чека, јер би га послао на бурзу и узео Румуна који би му возио у пола цијене, али газда истовремено прича како је у ЕУ супер, јер сваки мјесец купи нови камион.
Бугарин (пословни партнер) прича како је Бугарска живјела од извоза воћа и поврћа, а сада све увозе из ЕУ, док се држава све више задужује,а пољопривреда пропада.
Мађари причају како су постали најамни радници у (до јучер својим) виноградима, јер су их Французи најприје уништили с ниским (дампиншким) цијенама, да би, када Мађари нису више могли враћати банци кредите, од банака купили за ситан новац готово све винограде. Тако се сада најпознатији Мађарски виногради (Токајац) налазе у власништву Француза и Енглеза.
У Чешкој је ЕУ присилила власнике шећерана да затворе творнице, док су радници завршили на бурзи, а све зато јер ЕУ има превише шећера, а превише шећера има зато јер га ЕУ увози из Кубе и на њему је пуно већа зарада.
Њемачка је због прекорачења квоте дозвољеног загађивања, према споразуму из Кyота, велики дио прљаве индустрије пребацила у Чешку.
Једини човјек који је збројио два и два је чешки предсједник Клаус који тврди да је улазак Републике Чешке у ЕУ чисти промашај и у знак протеста не дозвољава да се застава ЕУ извјеси на његову резиденцију.
OVO JE EU U KOJU MI SRLJAMO KAO MUSHICA BEZ GLAVE
1 Panorama, 30. октобар 2002.
2 Corriere della Sera, 8. септембар 1999.
3 Le Libre Journal, 17. фебруар 2000.
4 Corriere della Sera, 14. јун 2004.
5 Corriere della Sera, 27. март 2005.
6 Corriere della Sera, 19. април 2005.
7 Corriere della Sera, 27. јануар 2005.
8 Corriere della Sera, 12. април 2005.
9 Panorama, 18. новембар 2004.
10 Corriere della Sera, 29. октобар 2003.
11 Corriere della Sera, 6. децембар 2004.
12 Corriere della Sera, 8. јун 2004.
Europa Invasa
ИМИГРАНТСКОМ ПРЕВЛАШЋУ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ ВИШЕ СЕ НЕ БАВЕ КАТАСТРОФОЛОЗИ НЕГО ПОЛИЦИЈА И ДНЕВНА ШТАМПА (1)
Остварење застрашујућих прогноза
У западноевропским градовима, изван видокруга камера званичних медија и светлости политички коректних рефлектора, одвија се урбани специјални рат великих размера између трећесветских имигрантских маса и европских староседелаца. У задњој години свог живота недавно преминули писац и сликар Драгош Калајић је, по наруџбини свог италијанског издавача, написао о овом проблему обимну студију под насловом „Инвазија Европе”. У наредним бројевима објавићемо шире изводе из тог рукописа, који је нашој редакцији, односно нашем главном уреднику, поверио лично аутор. Пред нама су одломци из опсежног поглавља под насловом „Страх”
Пише: Драгош Калајић
„Имам кћи која похађа школу у Тор Сапиенци и мора да путује тим возом. Шаљем је у теретану да јача мишиће” – тако се жали железничар извештачу миланског недељника Panorama на насртљиву и растућу масу те претње Цигана, што запоседају воз који у раним часовима полази од Авецана ка римској станици Тибуртина, превозећи не само радни народ већ и лажне просјаке са штакама, намерно осакаћену децу, лопуже и провалнике. Реч је о „пола часа пакла”: „Цигани нас гурају и ослањају се на нас, седају нам у крило док им не препустимо наше место. Урлају, зову, ждеру...” Службеници железнице не усуђују се да им траже карте јер знају да ће добити батине.
У циганском насељу главна, ноћна забава младих састоји се у демолирању украдених, луксузних аутомобила, које потом претварају у буктиње, уз експлозије што се разлежу километрима далеко, најављујући, суморно, време великих промена. Полиција се не усуђује да уђе у насеље уљеза већ само шаље општинске службе да кротко и понизно покупе остатке пира уништења. Ноћу Цигани истржу прагове железничке пруге – доводећи у опасност саобраћај – а најрадије бакар и алуминијум који добро продају. Жали се други железничар, који се не усуђује да саопшти своје име: „Да би украли тридесет центиметара бакра – растурили су нам неколико пута електричне уређаје за покретање трачница, због чега наши људи морају да раде целе ноћи.”Кад се управник станице побунио, Цигани су му запретили: „Ти си ноћу сам!” И доиста, ноћу се чују пуцњи ватреног оружја, а простор око станице и околне улице су препуни измета и трагова мокраће јер Цигани не воле да користе одговарајуће заходе, које им је општина ставила на располагање.1
Romi o kojima je ovde rech,uglavnom potichu s Balkana,prema tvrdnjama stranih medija.
Prema ugovoru o readmisiji,koji je g. Ivica Dachic potpisao s EU,svi Romi sa zapadnog Balkana bice vraceni u Republiku Srbiju,a jedan deo se vec bashkari u novim stanovima,KOJI SE GRADE O TROSHKU SRPSKIH GRADJANA.
&
ИСТИНА О КОЈОЈ СЕ У ХРВАТСКОЈ ШУТИ
Возач камиона из Словеније је негдје на ТВ-у рекао како ради дневно по 16-18 сати за голу плаћу, без плаћених прековремених сати, без плаћеног топлог оброка. Кад би се побунио, каже, то његов газда једва чека, јер би га послао на бурзу и узео Румуна који би му возио у пола цијене, али газда истовремено прича како је у ЕУ супер, јер сваки мјесец купи нови камион.
Бугарин (пословни партнер) прича како је Бугарска живјела од извоза воћа и поврћа, а сада све увозе из ЕУ, док се држава све више задужује,а пољопривреда пропада.
Мађари причају како су постали најамни радници у (до јучер својим) виноградима, јер су их Французи најприје уништили с ниским (дампиншким) цијенама, да би, када Мађари нису више могли враћати банци кредите, од банака купили за ситан новац готово све винограде. Тако се сада најпознатији Мађарски виногради (Токајац) налазе у власништву Француза и Енглеза.
У Чешкој је ЕУ присилила власнике шећерана да затворе творнице, док су радници завршили на бурзи, а све зато јер ЕУ има превише шећера, а превише шећера има зато јер га ЕУ увози из Кубе и на њему је пуно већа зарада.
Њемачка је због прекорачења квоте дозвољеног загађивања, према споразуму из Кyота, велики дио прљаве индустрије пребацила у Чешку.
Једини човјек који је збројио два и два је чешки предсједник Клаус који тврди да је улазак Републике Чешке у ЕУ чисти промашај и у знак протеста не дозвољава да се застава ЕУ извјеси на његову резиденцију.
OVO JE EU U KOJU MI SRLJAMO KAO MUSHICA BEZ GLAVE
1 Panorama, 30. октобар 2002.
2 Corriere della Sera, 8. септембар 1999.
3 Le Libre Journal, 17. фебруар 2000.
4 Corriere della Sera, 14. јун 2004.
5 Corriere della Sera, 27. март 2005.
6 Corriere della Sera, 19. април 2005.
7 Corriere della Sera, 27. јануар 2005.
8 Corriere della Sera, 12. април 2005.
9 Panorama, 18. новембар 2004.
10 Corriere della Sera, 29. октобар 2003.
11 Corriere della Sera, 6. децембар 2004.
12 Corriere della Sera, 8. јун 2004.