7. За софре, образа и устанка
"Здрав си ми брате, здрав! За здравље ове поштене софре и поштених образа! Ко је ову софру поставио, поштен му образ био! Да бог да, ко је поставио ове године, постављао је и до године пуну и честиту, сретну и богату, много љета, а све за његова живота, он и његова ђеца након њега, ако бог да, врхом је стављао, равну је дизао, пуну и богату, сретну и честиту, акобогда! И часно сјели а поштено устали! Помогао бог сједећи и устајући, и вазда на оном мјесту сједали с ког могли лако устати! И кад ти дође ова чашица и ова здравица, по ње полиј сједећи, а по ње стојећи, и здрав си ми, здрав!"
Овијех седам здравица преписане су овако од поменута два човјека. Други би казали на много мјеста друкчије, гдјешто горе а гдјешто и боље. Осим крснијех имена, о другијем зборовима и гозбама, нпр. о свадбама (као што смо видјели напријед), даћама, о мирењу итд., друкчије се и напија. Ево још неколико комада од различнијех напијача:
а) Гости домаћину на растанку
"Здрав, брате домаћине, здрав! За нашега доброга пута, а вашега доброга останка! И фала на лијепој части и братској љубави!"
б) Кад се пије у друштву какоме
"С ким данас, и вазда, акобогда! Часни брате, лијепа ти фала! Богородица ти сваку срећу дала! Ти вазда пријатељу служио, а никад код браће не тужио! Помогао ти јаки господ бог и сваки божји дан и год! Окле ову чашу наточио, бог ти самоседном наспорио; свети Саво руку наслонио*) на свако мјесто с ког свога частио! Бог ти даровао свега доста, да се не стидиш честита госта! Ти примицао чашама пуним, тебе јаки бог здрављем добрим! Ти мене помакао с овим цвијетом, а тебе господ бог житком и напретком! Ти мене пружио у руку, пружио и тебе бог срећу у дому, примакли ти коњи на путу, а волови кад били на тегу, овце и кравице на млијеку, а челе с медом у уљанику, и свака честита срећа на свијету!"
[* Приповиједа се да је негда некакав турски зликовац осјекао светоме Сави у ћивоту руку и понио је са собом. Кад дође некакој Српкињи крчмарици на конак, она познавши свету руку купи је у њега, и не имајући је на љепшему мјесту гдје оставити метне је у пивницу на бачву, гдје јој је вино било. Пошто је дуго времена вино из бачве точила, стане се чудити како вино једнако тече. Потом негдје узме руку те премјести на друго мјесто, али вина у бачви уједанпут нестане. А како руку опет на бачву метне, одмах вино то ње потече]
в) Домаћину
"Помози боже, у име божје састали се код тебе брате домаћине! Бог ти даровао шеницу до шенице, житницу до житнице, мало текао а пуно стекао, а што стекао све изио и попио с кумовима и с друговима, у твојој кући за софром сједећи а милога бога фалећи! Красио господ бог дом твој, плодио ти се у земљи плод, стадо ти се ширило, и из њега вадио сир колико брашњени млин, увијек частио, а бога фалио, увијек точио а никад источио! Браћа те миловала и издалека тебе долазила, коње добре доводила и срећне гласове доносила: од бога милост, од срца радост, а од старих свештеника благослов! Чуј брате домаћине! Ђе гођ ходио свуђ срећу находио, и твом дому доносио; на дому ти двоје врата било, на која ти врата приступали кумови и пријатељи, она ти врата вазда отворена била; а на која ти врата приступали злотвори, она ти врата драчом зарасла, тер не могли приступити ни тебе наудити! Бог те сачувао каловита луга, мало вриједна друга, Турчина зулумћара и његова белаја и свакога зла! И ова мени а друга теби. И здрав!"
И ова је здравица на крају мало смијешна а још је смјешнија на гдјекојијем мјестима ова (паштровска):
г) Домаћину
"Здрав брате домаћине! Бог ти дао част папе римскога и владике цетињскога, два бана Паштровића и четири властелиновића! Колико је на ову мајулику писми толико ти бог дао сини, колико ли шари толико бог ти дао снахи, да се њима дичиш како море дубином, како небо висином, како поље ширином, како лисица мудрином, како зец брзином! Бог те сачувао Османа диздара и крива кантара, попузљива моста, подругљива госта, пртене вреће и зле среће! Више куће ти стог, на њему ти сједио господ бог, свакоме дијелио, некоме капом, некоме шаком, некоме врећом, а тебе, домаћине, и капом и шаком и врећом и сваком добром и племенитом срећом!"
Млада момчад у шали између себе напијају још смјешније, нпр.:
"Сачувао те бог кратких гаћа, дугачких коприва, пса гарова и Турчина манова, тијесна сокака, бијесна Бошњака!"
И тако још даље; па најпослије благослов обрну на клетву, нпр.:
"Бог ти дао ћелаву главу и орлове нокте!" Итд.
Кад је остало ово мало бијеле хартије, ево ћу додати још оно што је наштампано у рјечнику код ријечи напијати, надајући се да ће и то читатељи с радости читати.
Неки почињу напијати овако: "Прва за помози боже: "Боже помози, боже дај добар час и добру срећу! Ко о чем, ми о добру, о лијепу разговору: дао нам се бог радовати и веселити, пити а добро бити, зла никад не имати!" Ако ли је ујутру рано: "Срећан уранак, миран данак, од бога живот и здравље!" Кад је на каквом раду: "За сретна рада: који рад радили, радом се хвалили, као сретна и честита браћа!" Кад се састану пријатељи или познаници: "Сретно виђеније, срећан састанак, дугу љубав, од бога живот и здравље!" Уз другу чашу:"Чашом другом: да бог подужи живот и здравље, срећу и напредак и свако добро!" итд. Уз трећу:"Чашом трећом, добром срећом (или: трећом а сретном), у име бога и свете Тројице (овдје се треба прекрстити), живоначелне богородице, која може да нам поможе: сваком брату на свом занату, а и нас грешне да не заборави; ђе ми њу заборавили, она нама најбоља помотњица била!" Итд. Уз вино:"Винце кисело, срце весело; веселио бог и овај дом, и у дому домадара кутњег господара!" Итд. Кад пију коме у здравље, нпр. домаћину: "Домаћине, за твоје добро здравље: прво твоје главе, твоје домаћице, твојих старих родитеља (ако их има), синова, кћери браће, братучеда, кумова и пријатеља, и свега рода и порода; што ти бог дао, бог ти удржао (гдјекоји још наставе: "За кутњега шљемена и конопљана сјемена, виторогијех волова и дугорепијех крава, трмака и крмака, тора и обора!") Итд.
Кад онај што напија нагне чашу да пије, онда (кашто) који други метне прст у ухо, па запјева из гласа:
У чије се здравље вино пије,
све му здраво и весело било!
Домаћине, све у твоје здравље,
бог ти дао и срећу и здравље!
Кад полазе на пут: "Ко ће на пут, срећа му пут, ко остаје у дому, остао у велику добру, акобогда!" Кад хоће да устају: "Часно сјели, поштено устали!" Кад увече хоће већ да спавају, или да се растају:"За лаке ноћи, од бога помоћи!" итд.
Кад онај што држи чашу у руци напија, остали кашто реку полако: "Амин, дабогда (или: амин бог те чуо)!" Кад већ хоће да пије, онда рече ономе коме наздрави (који ће да пије послије њега):"Здрав буди!" Или: "Спасуј се!" А онај му одговори: "На спасеније Христово!" Кад већ нагне чашу и пије, онда остали подигну капе (ако не сједе гологлави), па полако говоре: "Христе боже наш, помилуј нас амин!" Кад већ престане пити и одујми чашу од уста, онда остали повичу: "Наздравље!" А он одговори: "Бог вам здравље дао!" Или: "Од бога вам здравље!"
