Ту су најбољи пример избори из 1948, када је излазност била свега 52%. Труман се такмичио против републиканца Томаса Дјуија. Труман није био посебно популаран. Републиканци су му замерали настављање социјалне политике ФДР-а за коју сматрају да је ослабила нацију и ослабила федералне јединице. Ни демократе нису биле луде за њим јер либералне демократе су му замерале да није отишао довољно далеко у политици десегрегације и радничких права, док су јужне демократе биле толико бесне на њега због онога што јесте урадио да су кандидовали свог човека као трећег кандидата који му је откинуо милион гласова.
Ајзенхауер је после парадоксално усвојио демократске идеје радничких права, десегрегације и социјалне правде и убедљиво је добио изборе 52. С једне стране, период Ајзенхауера је био изузетно социјално конзервативан (прогон левичара и хомосексуалца, брисање границе државе и цркве, убацивање Бога на новчанице, обавезно клањање застави под Богом у школама) с друге стране наставило се развијање Њу Дила уз давање велике снаге синдикатима, повећан је минималац, стављен је мораторијум на камате при куповини некретнина, смањени су порезе са ниже класе, субвенционисано је здравствено осигурање. То је довело до великог раста стандарда америчког народа и пораста наталитета (бејби бум).
Други пример су већ поменути избори 76 и млак пријем Џими Картера.
Данашња Америка јако подсећа на ону 1865- 1932. И тада су настали милијардери, у земљу је долазила огромна неконтролисана миграција Италијана који су тада примљени слично као данас Латиноси, измењена је демографија државе, у Тексас и Калифорнију је дошло много Мексиканаца, на север Калифорније Азијати, постојали су страхови да Америка неће остати бела протестантска држава. Средња класа је осиромашила, беда је остала беда, беда је покушавала да заради нешто на "дивљем западу" али би обично попили и прокоцкали све што су имали. Морал је сматран ниским, људске слободе су биле јако велике, али би људе и брзо појео мрак. Смењивали су се бескорисни, невољени председници, отуђени од маса. Америка је била хаотично, мрачно место, где си с једне стране могао да постанеш богат преко ноћи, с друге стране да завршиш у чорби неког канибала, да те више нико не пронађе, или да те овери неки рикошет грешком.
Уопште идеја о Америци као о земљи Меда и Млека, сређеној и свемоћној, потиче из периода од 1932. до велике рецесије 2008, и за то су заслужне управо економски централно леве и умерено централистичке политике Рузвелта, Трумана, Ајзенхауера, Кенедија и Никсона. Реган је у многоме разградио оно што су претходна четворица саградили и вратио точак уназад, тако да данас опет имамо хипер технолошку верзију онога што смо имали 1868-1932.
