Nihilisti

Otprilike je tako kako si opisao, mračni, depresivni ljudi, koji ne veruju ni u šta. Odmah mi pada na pamet Stavrogin, iz romana 'zli dusi', Dostojevskog. Takvi likovi, u knjigama Dostojevskog, obično život završe samoubistvom. A on je bio odličan poznavalac ljudske duše. Elem, i sam sam mračan, i depresivan, neki me vide i kao nihilistu, mada imam to neko zrnce vere.
 
Cvetoje:
Otprilike je tako kako si opisao, mračni, depresivni ljudi, koji ne veruju ni u šta. Odmah mi pada na pamet Stavrogin, iz romana 'zli dusi', Dostojevskog. Takvi likovi, u knjigama Dostojevskog, obično život završe samoubistvom. A on je bio odličan poznavalac ljudske duše. Elem, i sam sam mračan, i depresivan, neki me vide i kao nihilistu, mada imam to neko zrnce vere.
Kliknite za proširenje...
Cvetoje, nije nužno za osobu da bude mentalno bolesna, npr. u depresiji, ako smatra stavove nihilizma istinitim.
To što si Cvetoje izabrao da budeš patetičan duhom, odnosno depresivan, to je tvoj izbor, ne pametan, a ne nihilizam. Objasniću sada.
Mislim da je ta interpretacija nihiliste, vrlo pogrešna, i etiketira se često za depresivne, anksiozne.
Dovoljno je shvatiti odredjene stavove koji proizilaze iz nihilizma, tj. da ako zanemarimo fizički opstanak, drugog konretnog duhovnog smisla nema, a to je ono što svi tražimo, konkretnog morala nema i ne mora da ga bude, sloboda je najveća vrijednost.
Da li sada treba da budem u depri, a slažem se svim stavovima koji proizlaze iz ove filozofije?
Ne.
Zašto?
Pa zbog slobode.
Koje?
Slobode izbora.
Čega.
Skoro svega, ali za najbitnije stvari imam slobodu, za moje stavove, odnosno poglede na život i svijet oko mene, iako tu slobodu ne mogu manifestovati apsolutno u praksi, te stavove mogu čuvati u sebi i znati istinu koja me naprotiv drži mentalno stabilnim.
Da li sada treba da se osjećam loše, zato što ne mogu manifestovati svoju apsolutnu slobodu?
Ne. Ako već ništa nema smisla, tek onda depresija nema smisla, koja predstavlja patnju. Patnju, a uz to još i besmislenu. Pa pre ćemo valjda izabrati npr. besmisleni hedonizam iako i on zna biti sa štetnim posledicama, ili nešto drugo prijatno.
E sad, ima jedna druga stvar, a to je što ne možemo ignorisati fizičku bol i tu ne možemo primjeniti nihilizam, osim ako nismo pod anestezijom, to je primjer u ovom klipu što je Redmond postavio, i to je patetičan pokušaj opovrgavanja nihilizma, jer dovodimo u vezu materijalno, fizičko i duhovno, dok je nihilizam samo duhovna kategorija.

Ljepota slobode kao vrijednosti u nihilističkom shvatanju se može predstaviti npr. ovako, ako bi imali zadatak nacrtati crtež i neko vam kaže, morate nacrtati slona, i to je smisao, ne, istina je da mogu da nacrtam šta hoću.
Poenta nihilizma je da je papir beo, slobodan, dakle nema na tom papiru ni morala ni pravila ni smisla, ali možemo da crtamo šta hoćemo po našem izboru, ili da izaberemo da zgužvamo taj papir i bacimo ga (samoubistvo).
 
Blaga depresija je jedno čisto stanje, u kom manje pričaš, a više slušaš i osećaš. Mislim zapravo da je to realna reakcija na svet u kom živimo. Teška je ono što je opasno. Trenutno me depra ne muči mnogo, pa mogu da verbalizujem neke stvari. Elem, tvoju pasivnu agresiju vidim kao nešto ljigavo i odbojno, neka fejk Gandi priča, bljak. Neautentično i bljutavo, siva krpa.
 
Je li ovo nihilizam? Ili samo kontemplacija o besmislu...

"Da li si ustala rano? Zašto da ustanem rano? To je dobro. Zašto je dobro? Da li si jela voće? Da li si popila dovoljno vode? Kada ćeš da prestaneš da pušiš? Zašto? Duže ćeš da živiš. Zašto da živim duže? Zbog dece. Da li deca znaju da treba duže? Da li ćeš da prestaneš da piješ? Zašto da prestanem? Nije dobro za tebe. Zašto nije dobro za mene? Osećaćeš se bolje. Otkud znaš? Biće ti bolje? Šta će da mi bude bolje? Sve. Šta je to sve? Izgledaćeš lepše. Zašto da izgledam lepše? Pa to je super. Kome je super? Pa tebi. Otkud znaš? Treba da radiš puno. Zašto treba da radim puno? Pa da bi mogla da živiš bolje. Zašto da živim bolje? Biće svima bolje. Kome svima? Bićeš ponosna na sebe. Zašto da budem ponosna na sebe? Moći ćeš i da kupiš nešto što želiš? Šta ću da želim da kupim? Onu haljinu. Šta će mi haljina? Pa treba nekad da izgledaš lepo u haljini. Zašto da izgledam lepo? Izgledaćeš mlađe. Zašto da izgledam mlađe? Da li se si se javila komšiji jutros? Zašto da mu se javim? Pa to je kulturno. Zašto? Pa tako treba. Zašto tako treba? Bitni su odnosi. Kakvi odnosi? Odnosi sa ljudima. Sa kojim ljudima? Sa bliskim ljudima. Sa kojim bliskim ljudima? Sa onima koji te vole. Ko me voli? Sa onima koji su ti pomogli. Ko mi je pomogao? Piši. Zašto da pišem? Ljudi vole da čitaju. Šta? To što pišeš. Koji ljudi? Nemoj da budeš neprijatna. Zašto? To nije u redu. Zašto to nije u redu? To ljudi ne vole. Šta? Kad je neko neprijatan. Koji ljudi? Budi fina prema njima. Prihvatiće te. Ko će da me prihvati? Svi. Nemoj da lažeš. Zašto da ne lažem? Sve će da se sazna. Šta će da se sazna? Pričaj samo istinu svima. Kome? Svima oko tebe. Zašto? Zato što je bolje. Šta je bolje? Istina. Zašto? Veruj u sebe. U koga? U sebe. Zašto? To je suština. Kakva suština? Suština tvog života. Kog života? Plači. Zašto da plačem? Biće ti lakše. Šta će da bude lakše? Sve. Šta sve? Treba ti neko. Ko? Neko da te voli. Kako da me voli? Za ceo život. Koji život?"
 
Antihejter:
Je li ovo nihilizam? Ili samo kontemplacija o besmislu...

"Da li si ustala rano? Zašto da ustanem rano? To je dobro. Zašto je dobro? Da li si jela voće? Da li si popila dovoljno vode? Kada ćeš da prestaneš da pušiš? Zašto? Duže ćeš da živiš. Zašto da živim duže? Zbog dece. Da li deca znaju da treba duže? Da li ćeš da prestaneš da piješ? Zašto da prestanem? Nije dobro za tebe. Zašto nije dobro za mene? Osećaćeš se bolje. Otkud znaš? Biće ti bolje? Šta će da mi bude bolje? Sve. Šta je to sve? Izgledaćeš lepše. Zašto da izgledam lepše? Pa to je super. Kome je super? Pa tebi. Otkud znaš? Treba da radiš puno. Zašto treba da radim puno? Pa da bi mogla da živiš bolje. Zašto da živim bolje? Biće svima bolje. Kome svima? Bićeš ponosna na sebe. Zašto da budem ponosna na sebe? Moći ćeš i da kupiš nešto što želiš? Šta ću da želim da kupim? Onu haljinu. Šta će mi haljina? Pa treba nekad da izgledaš lepo u haljini. Zašto da izgledam lepo? Izgledaćeš mlađe. Zašto da izgledam mlađe? Da li se si se javila komšiji jutros? Zašto da mu se javim? Pa to je kulturno. Zašto? Pa tako treba. Zašto tako treba? Bitni su odnosi. Kakvi odnosi? Odnosi sa ljudima. Sa kojim ljudima? Sa bliskim ljudima. Sa kojim bliskim ljudima? Sa onima koji te vole. Ko me voli? Sa onima koji su ti pomogli. Ko mi je pomogao? Piši. Zašto da pišem? Ljudi vole da čitaju. Šta? To što pišeš. Koji ljudi? Nemoj da budeš neprijatna. Zašto? To nije u redu. Zašto to nije u redu? To ljudi ne vole. Šta? Kad je neko neprijatan. Koji ljudi? Budi fina prema njima. Prihvatiće te. Ko će da me prihvati? Svi. Nemoj da lažeš. Zašto da ne lažem? Sve će da se sazna. Šta će da se sazna? Pričaj samo istinu svima. Kome? Svima oko tebe. Zašto? Zato što je bolje. Šta je bolje? Istina. Zašto? Veruj u sebe. U koga? U sebe. Zašto? To je suština. Kakva suština? Suština tvog života. Kog života? Plači. Zašto da plačem? Biće ti lakše. Šta će da bude lakše? Sve. Šta sve? Treba ti neko. Ko? Neko da te voli. Kako da me voli? Za ceo život. Koji život?"
Kliknite za proširenje...
I depra, i besmisao, i nihilizam... progutao je apsurd
 
savke4:
Ko su zapravo nihilisti, da li je istina ono što govore o njima da su to mračni i depresivni ljudi koji ne veruju ni u šta i kakva su vaša iskustva sa takvim ljudima?
Kliknite za proširenje...
"...koji ne veruju ni u šta" je delimično tačno- delimično sam i sâm takav, zapravo bi bolja definicija bila: veruju da postoji ali ne vide smisao.

Nisam, spolja gledano, ni mračan ni depresivan, više je do prekomernog analiziranja u sebi. Večito traženje smisla i ne nalaženje istog, nekakav oblik melanholije da ali sa godinama znatno ublažen, malo cinizma, malo sarkazma ("zdrav" humor neću imati verovatno nikad) i setih se Siorana. "Ono što znam sada sa 60 godina, znao sam i sa 20, znači 40 godina nepotrebne verifikacije", manje više tako glasi citat, trudim se da što mogu okrenem na humor i da se manje bavim "verifikacijom" jer bi tačno skliznuo u neko polu-ludilo.
 
Antihejter:
"...koji ne veruju ni u šta" je delimično tačno- delimično sam i sâm takav, zapravo bi bolja definicija bila: veruju da postoji ali ne vide smisao.

Nisam, spolja gledano, ni mračan ni depresivan, više je do prekomernog analiziranja u sebi. Večito traženje smisla i ne nalaženje istog, nekakav oblik melanholije da ali sa godinama znatno ublažen, malo cinizma, malo sarkazma ("zdrav" humor neću imati verovatno nikad) i setih se Siorana. "Ono što znam sada sa 60 godina, znao sam i sa 20, znači 40 godina nepotrebne verifikacije", manje više tako glasi citat, trudim se da što mogu okrenem na humor i da se manje bavim "verifikacijom" jer bi tačno skliznuo u neko polu-ludilo.
Kliknite za proširenje...
Bolje bi bilo reći "veruju u NIŠTA".
 
Cvetoje:
Blaga depresija je jedno čisto stanje, u kom manje pričaš, a više slušaš i osećaš. Mislim zapravo da je to realna reakcija na svet u kom živimo. Teška je ono što je opasno. Trenutno me depra ne muči mnogo, pa mogu da verbalizujem neke stvari. Elem, tvoju pasivnu agresiju vidim kao nešto ljigavo i odbojno, neka fejk Gandi priča, bljak. Neautentično i bljutavo, siva krpa.
Kliknite za proširenje...
Kao što ni najobičnija prehlada nije čisto stanje, već bolest manjeg intenziteta, tako je i depresija u svakom slučaju mentalna boljka, bila ona blaga ili neblaga.
Kao što je mali plamen, vatra, tako isto i veliki požar je vatra...
Realna reakcija na svijet treba biti u tvojoj adaptaciji svijetu, a ne u ispoljavanju razočarenja zbog toga što svijet nije po našem idealnom očekivanju ili našoj mjeri.
Cvetoje, opet refleksno reaguješ sopstvenim emocionalnim sudom, sve dok ne budeš lijepo argumentovao kako i zašto, tvoj ego ti neće dozvoliti da istupiš dalje od samog sebe, frekvencije svih ljudi su različite, stoga smisao konverzacija je teza i antiteza, argumenti i kontraargumenti, kako bi došli do one prave, a ne da li se nekome nešto svidja ili ne, na osnovu emocije ili ukusa, ili nečega što nije u stanju da razumije.
 
Cvetoje:
Blaga depresija je jedno čisto stanje, u kom manje pričaš, a više slušaš i osećaš. Mislim zapravo da je to realna reakcija na svet u kom živimo. Teška je ono što je opasno. Trenutno me depra ne muči mnogo, pa mogu da verbalizujem neke stvari. Elem, tvoju pasivnu agresiju vidim kao nešto ljigavo i odbojno, neka fejk Gandi priča, bljak. Neautentično i bljutavo, siva krpa.
Kliknite za proširenje...
Zanimljivo .. pomalo.
Inače .. kada možeš manje pričati više osjećati .. dobro je. Inače, duša izranja kao svjedok, postavi se negdje iza pa gleda i tebe i svijet. A tako se bude efikasniji i u djelovanju jer primjećuješ razne elemente koji na ishod utječu.
Još ima nešto zanimljivo, ne baš jednostavno ali zanimljivo. Svi su osjećaji negdje u tebi. U tvom tjelu. I teoretski i stvarno, bez obzira na okolinu ti stvaraš sebe .. i svoje osjećaje.

Inače, ni amor fati od ničea nije za podcjenjivati.
Prilično je slično ljubavi jednog drugog velikog filozofa .. krištuša iz nazareta.
 
Kad razmislim u pravu su: toliko mudrovanja, dokazivanja, karijere, grabeži, kredita...zarad istog prilično bednog rezultata- lobanje i još par komada kostiju. :)
 
Nihilizam je po meni skroz tacan na duge staze ali ne i na krace , svi cemo biti zaboravljeni jednog dana , kao i nasi postupci , ali dok samo tu ti postupci su bitni.
 
Nihilizam je jedna velika ljenost. To je osobina onih cije zdravlje je u propadanju i cija snaga slabi. Zovu se dekadenti.
Svi vjernici spadaju u ovu grupu. Oni su hiljadama godina bili fokusirani na jednu ideju koja im je laskala, za nista, i sad kad su im oteli lizalo, smatraju da je sva hrana lazna.
 
savke4:
Ko su zapravo nihilisti, da li je istina ono što govore o njima da su to mračni i depresivni ljudi koji ne veruju ni u šta i kakva su vaša iskustva sa takvim ljudima?
Kliknite za proširenje...

Uglavnom jeste istina, čak i kad su ekstremni hedonisti, nihilisti su zapravo depresivni jer tim hedonizmom (gudrom, opijanjem, promiskuitetom) leče svoju depresiju, tj. beže od nje...

Ja lično činim sve da se iščupam iz svog nihilizma jer to objektivno nikud ne vodi, ali teško je, vrlo teško - prosto kada si dugo nihilista svaka filozofija koja te čupa iz toga ti deluje kao uzaludnost bez ikakvog smisla. Tipa - ako postaneš stoik, poštuješ prirodu i neki moral vrlina koji izvire iz nje, plus gledaš samo ono na šta možeš da utičeš, na kraju se pitaš - a čemu sve to? Kad sve ionako prolazi... i tako je sa svakom iole optimističnom filozofijom...

Lično mislim da su nihilisti jako osetljivi pojedinci koje je svet razočarao, tj. uvideli su stvarnu prirodu sveta i ljudske rase, van svih moralističkih naklapanja i proseravanja... otud i problem 'povratka na staro', kad uvidjaš istinu teško je zavaravati sebe.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top