Има пуно људи који се, гледано из закона о пензијско-инвалидском осигурању и социјалној заштити сматрају способним за рад иако нису скроз здрави што им представља неке проблеме у функционисању, док (готово) сви послодавци исте такве не сматрају способним и адекватним за посао, што укључује и неке друге ствари које нису везане за сам опис посла. Ако си "чудан" неће те запослити ниједан приватник, ако си лошефункционалан и несналажљив добићеш отказ, неће нико понудити чак ни плату везану за количину посла колико си урадио па да зарадиш колико си заслужио, него шут у гу*ицу. Радник је под милост и немилост послодавца. Тако један послодавац, други, хиљадити, сви. Послови су више него несигурни, то је заправо привилегија коју има половина или већина људи а не право.
Кад не радиш немаш приходе. Мораш да идеш на биро, или ако си угрожен и на социјалу чије услове често не испуњаваш јер имаш нешто већу квадратуру од прописане, ако имаш неког родитеља с којим си у великој свађи и не желиш никакав контакт са њим, ако си добио отказ јер ти је алкохол служио за смирење а немаш лекове за смирење јер се тренутно не лечиш од анксиозности и не можеш до њих (крив си за отказ јер си тако прекршио радну дисциплину и губиш права), иако имаш скроз 0 прихода. Инвалидску пензију добијају само непокретни и слепи али не и остали трајно болесни, а неко чак никад није ни радио због болести па није успео ни да стекне довољно стажа. Док послодавци могу да те шутну због лошег функционисања.
Шта је онда остављено њима у овој држави? Препродаја на улици не може, то се кажњава, они су главна мета полицајцима. Просјачење исто тако. Да ли им је остављено да умру од глади и смрзавања?
Кад не радиш немаш приходе. Мораш да идеш на биро, или ако си угрожен и на социјалу чије услове често не испуњаваш јер имаш нешто већу квадратуру од прописане, ако имаш неког родитеља с којим си у великој свађи и не желиш никакав контакт са њим, ако си добио отказ јер ти је алкохол служио за смирење а немаш лекове за смирење јер се тренутно не лечиш од анксиозности и не можеш до њих (крив си за отказ јер си тако прекршио радну дисциплину и губиш права), иако имаш скроз 0 прихода. Инвалидску пензију добијају само непокретни и слепи али не и остали трајно болесни, а неко чак никад није ни радио због болести па није успео ни да стекне довољно стажа. Док послодавци могу да те шутну због лошег функционисања.
Шта је онда остављено њима у овој држави? Препродаја на улици не може, то се кажњава, они су главна мета полицајцима. Просјачење исто тако. Да ли им је остављено да умру од глади и смрзавања?